Формула 1

Службени лого Формуле 1
Спорт	мото-спорт
Основана	1950 .
Бро? тимова	10
Држава	интернационална
Нижи степен	Формула 2 Формула 3
На?више титула	Луис Хамилтон (7) Михаел Шумахер (7)
Тренутни првак	Макс Верстапен ( 2021 )
Веб-са?т	www.formula1.com

Формула 1 ( енгл. Formula One ) на?бржа ?е и ?една од на?атрактивни?а трка моторних возила . Теме?и се заснива?у на сери?ама трка ко?е се одржава?у на посебним стазама (тзв. пистама) или на затвореним градским улицама. Резултати се об?ав?у?у у две категори?е и одре?у?е се две врсте победника:

• на?бо?и возач Формуле 1 и
• на?бо?и конструктор возила Формуле 1.

Такмиче?е ?е основано 1950 . и одиграва се под покровите?ством Ме?ународне аутомобилске федераци?е - ФИА ( франц. Federation Internationale de l'Automobile ). Током трка возила се кре?у брзинама и ве?им од 320 km/h, а ?ихове перформансе зависе од више чинилаца. Традиционално ?е Европа центар трка Формуле 1. Ту су седишта свих тимова, а око половине трка се вози на европском континенту.

Телевизи?ски преноси трка се масовно гледа?у у преко 200 зема?а. Формула 1 ?е ?едан од на?скуп?их спортова и улага?а спонзора су огромна, а та улага?а се преносе на велике бу?ете тимова.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Прво такмиче?е Формуле 1 одржано ?е 1950. године. Првенство Формуле 1 ?е први осво?ио Итали?ан ?узепе Фарина у сво?о? Алфи , ?за длаку“ победивши свог аргентинског тимског колегу Хуана Мануела Фан?а . Фан?о ?е ипак осво?ио титулу 1951 , и ?ош четири у наредних шест година. Титулу му ?е преузео двоструки светски шампион Алберто Аскари , возач Ферари?а . Иако ?е увек био близу титуле, Британац Стерлинг Мос никад ни?е осво?ио титулу на?бо?ег возача. Фан?о ?е остао познат по томе што ?е доминирао Формулом 1 читаву децени?у.

Први Британац ко?и ?е осво?ио Светско првенство ?е био Ма?к Хоторн , доневши Ферари?у титулу 1958 . Ме?утим доласком Колина Чапмана у Ф1 као диза?нера шаси?а и касни?е оснивача Лотусових аутомобила, возачи и тимови из Велике Британи?е постали су доминантни формулом 1 кроз целу децени?у. Поред ?има Кларка , ?еки?а Ст?уарта , ?ека Брабама , Гре?ама Хила и Дени?а Х?ума , британски тимови и ?ихови возачи су осво?или 12 шампионата од 1962 . до 1973 .

Године 1962 . уведено ?е ново возило са алумини?ском шаси?ом названом монокок уместо традиционалне тубуларне шаси?е. Године 1968 . Лотус ?е ставио рекламна слова Импери?ал тобака на возило и тако увео спонзорство у та? спорт. ^[1]

Аеродинамика ?е полако добила важност у диза?нира?у возила са по?авом аерофоила у касним 1960 . Касних седамдесетих Лотус ?е увео зем?ани ефект аеродинамике ко?и ?е болидима пове?ао брзину на кривинама. ^[2]

Ствара?е Ме?ународне федераци?е спортских аутомобила 1979 . ?е узроковало низ неспоразума изме?у ФИСЕ и ФОЦЕ у ко?има су се ФИСА и ?ен председник Жан Мари? Балестре непрестано сукоб?авала са друштвом конструктора Формуле 1 око телевизи?ских зарада и техничких правила.

ФИА ?е ставила забрану на зем?ани ефект аеродинамике у сезони Формуле 1 1983 . До тада су ве? турбонаби?ени мотори , ко?е ?е Рено увео 1977 , производили 700 кс (520 kW) и тако постали неизоставни део такмиче?а. Касни?е, тачни?е 1987 , турбо болиди Формуле 1 су производили 1000 ks у трци. Ти аутомобили су били и остали на?снажни?и трка?и аутомобили икад направ?ени. Да би сма?ила енерги?у мотора и брзину, ФИА ?е ограничила капацитет резервоара горива 1984 . и сма?ила брзине болида 1988 . пре забране мотора са турбо пу?е?ем 1989 .

У раним деведесетим екипе су увеле помо?ног електронског возача за управ?а?е снагом мотора, контролу против проклизава?а и полуаутоматски ме?ач. Неке су посу?ене од савремених моторних возила. Неке као активни овес ?е првенствено направ?ен за стазу а касни?е су се пробиле на тржиште личних аутомобила. ФИА ?е због притужби да ?е технологи?а одре?ивала резултат трка више него возачева вештина забранила 1994 . много таквих помо?них средстава. Ипак многи посматрачи су сматрали да ?е забрана таквих помо?и возачима заправо била забрана зато што ФИА ни?е имала неку технологи?у ко?а би елиминисала такве ствари у трци.

Тимови су потписали други договор о слага?у (Договор Конкорд), 1992 . и тре?и 1997 . ко?и истиче кра?ем 2007 .

На стази екипе Макларен и Вили?амс су доминирале 80-их и 90-их. Хонда и Макларен су на?више доминирали за време осамдесетих док ?е Рено по?ачан за Вили?амсовим возачима добио неколико првенстава средином 90-их. Ривалство изме?у тркачких легенди Аиртона Сене и Алена Проста ?е постало у право спортско ривалство у сезони 1988. и наставила се све док се Прост ни?е повукао кра?ем 1993 . Трагична погиби?а Сене 1994. у кривини Тамбурело на Велико? награди Сан Марина ?е условила побо?ша?е сигурносних стандарда у Формули 1. Од тог викенда ни?едан возач ни?е погинуо за време трке.

Због технолошких напредака у 90-им цена такмиче?а у Формули 1 ?е драматично порасла. То ?е пове?ало финанси?ски терет, што ?е резултовало да нискобу?етне екипе нису финанси?ски могле опстати у Формули 1. Од 1990 . 28 тимова се повукло из Формуле 1 што ?е подстакло бившег власника ?ордан Ф1 тима Еди?а ?ордана да каже да су дани такмиче?а гусарских бродова готови. ^[3]

Стазе [ уреди | уреди извор ]

Типична стаза Формуле 1 састо?и се од равног дела тзв. стартно ци?не равнине, боксева где се возачи заустав?а?у током трке на надолива?е горива и где екипе подешава?у болиде пре трке а ко?и се налазе покра? стартно ци?не равнине и низа заво?а. На ве?ини стаза вози се у смеру каза?ки на сату. Вож?а у смеру супротном од каза?ке на сату увелико оптере?у?е возаче посебно због Г сила ко?е делу?у у заво?има на начин да их оптере?у?е на начин ко?и ни?е природан. Неки заво?и тако?е су изазов за возаче као брзи О Руж на стази Спа Франкошампс и шикана пре ?ега, заво? Тамбурело на стази Имола и Курва Гранде на стази у Монци .

Ве?ина стаза ?е сагра?ена специ?ално за трке Формуле 1, иако посто?и ?една улична трка ко?а се вози на стази Монако за време Велике награде Монака (пре су то биле и Велика награда Лас Вегаса и Детроита ). Велика награда Монака одржава се у календару светског првенства захва?у?у?и сво?о? истори?и и гламуру ко?и ?е прати иако не задово?ава сигурносне услове ко?и се захти?ева?у при трци i изград?и стазе.

Про?ектова?е нових стаза тражи високу софистицираност (нпр. стаза у Бахраину), а ве?ину нових стаза про?ектовао ?е Херман Тилке . У почецима светског првенства возачи ко?и би излетали са стазе били су заустав?ани балама сена, травнатим замкама или гумама постав?еним уз стазу ко?е би апсорбовале ?ихов удар. Након погиби?е Сене и Разенбергера у Имоли године 1994 , ФИА ?е направила радикалне промене на стазама и болидима. Болиди су успорени, а на стазе су додане широке зоне излета?а да би се спречио удар болида са возачем у бари?ере, а ако и до?е до удара, да бари?ере приме што ма?у енерги?у удара. Ова нова правила о брзини болида ни?е добро примио део фанова ?ер се изгубио део атракци?е на трци.

Трка и стратеги?а [ уреди | уреди извор ]

Сваки викенд Велике награде почи?е у петак са два слободна тренинга, а настав?а се у суботу са ?ош ?едним слободним тренингом. Након слободних тренинга настав?а?у се квалификаци?е за неде?ну трку. Квалификаци?е се одржава?у по систему елиминаци?а. Има 3 рунде. У прво? рунди излазе се свих 22 возача на стази, на?бржих 16 у то? рунди пролазе у следе?у. 1. рунда тра?е 18 минута. Друга рунда тра?е 15 минута, и на?бржих 10 пролази да?е. 3. рунда тра?е 12 минута. На?бржи у то? рунди осва?а пол позици?у у трци.

Трка почи?е кругом за загрева?е, након ко?ег се болиди поре?а?у на стартне позици?е ко?е су осво?или у квалификаци?ама. Ако возач из неког разлога не крене у круг за загре?ава?е кре?е у трку са зад?ег места.

Светлосни сигнали означе почетак трке и трка може почети. Трка ?е дуга нешто више од 300 km и ограничена ?е на два сата. За време трке возачи улазе у бокс ?едан или више пута на замену гума ако угрожава?у возачев наставак трке.

На кра?у трке возачи и екипе се боду?у зависно од позици?е ко?у су осво?или на кра?у трке. ФИА ?е одредила да се боду?е првих десет ко?и су завршили трку и по систему 25-18-15-12-10-8-6-4-2-1 (први осва?а 25 бодова, други 18 бодова итд.). Победник Првенства возача односно Првенства конструктора (екипа) ?е она? возач односно екипа ко?а током сезоне осво?и на?више бодова.

Возачи и конструктори [ уреди | уреди извор ]

Формула 1 екипе изгра?у?у шаси?у болида по стандарду али се допушта?у ситне дораде на шаси?и у сврху пове?а?а брзине. Пре су екипе у Формули сами изгра?ивани моторе , али данас то ради ма?и бро? екипа. Екипе купу?у моторе од компани?а ( БМВ , Даимлер Кра?слер , Рено , То?ота и Хонда ) ко?е су специ?ализоване за израду мотора болида Формуле 1, и на та? начин уште?у?у велики новац у свом бу?ету . Ве?ина произво?ача мотора снабдева?у моторима ?едну или евентуално две екипе првенствено ради великих трошкова у разво?у новог мотора. ?едини комерци?ални произво?ач мотора ?е Косворт.

Име екипа у правилу ?е име конструктора шаси?е ако не производи моторе за болиде тада у имену има и назив произво?ача мотора. Пример: Екипа Ферари изра?у?е и мотор и шаси?у сво?их болида, Екипа БМВ Вили?амс шаси?у изра?у?е Вили?амс а мотор БМВ.

У прво? сезони 1950 . ?е учествовало 18 екипа од ко?их су многе због великих трошкова брзо изашле из светског првенства. Екипа Ферари ?е ?едина екипа ко?а се такмичи од 1950. па до данас. Иако екипе нерадо говоре о величини бу?ета он се по проценама кре?е од 75 до 500 милиона америчких долара .

Нова екипа ко?а улази у Светско првенство Формуле 1 мора уплатити 25 милиона енглеских фунти ФИА -а, ко?и се на кра?у сезоне распоре?у?у осталим екипама. Нове екипе преферира?у куповину неке ве? посто?е?их екипа ко?е су у формули 1 сма?у?у?и тако трошкове (нпр. Б. А. Р. купио ?е Турел а Мидланд ?ордан ).

Сваки болид има сво? бро?. Прошлогодиш?и победник светског првенства возача има бро? 1, а ?егов колега из екипе бро? 2. Бро?еви осталих се доде?у?у на основу осво?ене позици?е екипе у прошлогодиш?ем Светском првенству конструктора. У случа?у да светски првак (возач) више ни?е активан у Формули 1 ?егова екипа доби?а бро?еве за сво?е возаче 0 и 2. Ово правило посто?и ?ер се бро?еви возача не доде?у?у возачима него екипама. Бро? 13 се не користи за болиде, па тако седма екипа има болиде 14 и 15, осма 16 и 17 и тако да?е.

Луис Хамилтон и Михаел Шумахер држе рекорд у на?више осво?ених Светских првака возача (7), а екипа Ферари држи рекорд у Светском првенству конструктора (16). ?охен Ринт ?е ?едини ко?ем ?е постхумно доде?ен наслов Светског првенства возача.

Велика награда [ уреди | уреди извор ]

Бро? Великих награда ко?е се возе у ?едно? сезони варирао ?е током година. На првом светском првенству Формуле 1 1950 . било ?е само седам трка (Великих награда), 1980-их бро? се кретао око 16 или 17 трка да би у сезони 2005. било 19 трка.

Шест од седам трка из сезоне 1950. било ?е у Европи, а ?едина трка ко?а се ни?е возила у Европи била ?е Инди?анаполис 500 ко?а ?е касни?е заме?ена Великом наградом САД . Са годинама светско првенство Формуле 1 проширило и на остале континенте. Прва ?ужно Америчка трка била ?е Велика награда Аргентине 1953 , Африке Велика награда Марока 1958 , Ази?е Велика награда ?апана 1976 , а Аустрали?е Велика награда Аустрали?е 1985 . Данас су трке распоре?ене по свим континентима света ( Европа , Ази?а , Аустрали?а , Северна Америка , и ?ужна Америка ).

Традиционално свака држава ко?а угош?у?е неку Велику награду да?е ?о? име по имену сво?е државе (нпр. ако се трка одржава у Немачко? тада се та Велика награда назива Великом наградом Немачке), а ако се у неко? држави одржава?у две или више трка тада доби?а?у различита имена.

Велике награде ко?е су од почетка (или дуже време) у Светском првенству нису се одржавале на исто? стази све године. На пример Велика награда Велике Британи?е возила се на стази Силверстон и Бренд Хеч . ?едино ?е Велика награда Итали?е увек вожена на исто? стази Монца , осим 1980 . када ?е вожена на стази Имола на ко?о? се данас вози Велика награда Сан Марина .

Велика награда Бахреина ?е прва трка ко?а се одржава на Блиском истоку ко?а се одржава на стази ко?а ?е изгра?ена у пусти?и, и уз нове трке (и стазе) у Кини и Турско? да?е нове шансе за експанзи?у овог спорта.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Списак возача формуле 1

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Staniforth, Allan (1994). Competition Car Suspension . Haynes. стр. 96. ISBN   978-0-85429-956-0 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• www.AutoMotoTrke.net WEB portal за ?убите?е АутоМото трка у региону. (?език: српски)
• www.f1-serbia.com ?едан од квалитетни?их дома?их са?това Формуле 1 (?език: српски)
• Званични веб-са?т
• www.f1-live.com ?едан од квалитетни?их са?това о Формули 1 (?език: енглески)
• Тренутна правила Архивирано на са?ту Wayback Machine (22. март 2015) (?език: енглески)
• www.forix.com Резултати и статистике (?език: енглески)