한국   대만   중국   일본 
Сент Китс и Невис ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Сент Китс и Невис

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Свети Кристофер и Невис )
Федераци?а Сент Китс и Невис
Federation of Saint Kitts and Nevis    ( енглески )
Крилатица:  Држава изнад себе
( енгл. Country Above Self )
Химна:  О лепа зем?о!
( енгл. O Land of Beauty! )
Боже, чува? кра?а! 1
( енгл. God, Save the King! )
Положај Сент Китса и Невиса
Главни град Бастер
Службени ?език енглески
Владавина
 ?  Кра? Чарлс III
 ?  Генерални гувернер Тапле? Сеатон
 ?  Преми?ер Тимоти Харис
Истори?а
Независност Од У?еди?еног Кра?евства
19. септембра 1983 .
Географи?а
Површина ‍
 ? укупно 261 km 2   ( 188 )
 ? вода (%) занемар?иво
Становништво ‍
 ?  2016 . [1] 54.821   ( 209 )
 ?  густина 210,04 ст./km 2
Економи?а
Валута Источнокарипски долар
 ? стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информаци?е
Временска зона UTC  (UTC-4)
Интернет домен ‍ .kn ‍
Позивни бро? +1-869
1 Званична химна Боже, чува? кра?а! ( енгл. God, Save the King ) , се користи само приликом монархи?ских прилика.

Сент Китс и Невис [а] ( енгл. Saint Kitts and Nevis ), званично Федераци?а Сент Китс и Невис ( енгл. Federation of Saint Kitts and Nevis ), [2] позната и као Свети Кристофер и Невис ( енгл. Saint Christopher and Nevis ) односно Федераци?а Светог Кристофера и Невиса ( енгл. Federation of Saint Christopher and Nevis ), мала ?е острвска држава ко?а се налази у Карибима , у централно? Америци . [3] То ?е на?ма?а држава на западно? хемисфери . Припада групи Малих Антила . Налази се западно од Антигве и Барбуде и ?угоисточно од Холандских Антила . Чине ?е два острва, Сент Китс (или Свети Кристофер) и Невис , федераци?а ?е независна чланица Комонвелта наци?а од 1983. године. Престоница федераци?е ?е главна лука острва Сент Китс, Бастер .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Шпанско заузима?е Сент Китса 1629. предво?ено Фадриком де Толедом , 1. маркизом од Ви?енуева де Валдуез.

Пре доласка Европ?ана ово подруч?е било ?е насе?ено инди?анским племенима Кариба . Име првих насе?еника, преаравачких народа ко?и су населили острва вероватно ?ош пре 3000 година, ни?е познато. ?има су следили Араваки , или Та?но око 1000. п. н. е. Врхунац домородачких популаци?а ?е остварен изме?у 500. и 600. године. Ратнички народ Кариба ?е извршио инвази?у око 800. године. Они су се били проширили северно од Сент Китса до времена шпанских осва?а?а. [4]

Кристифор Колумбо се на свом другом путова?у 1493 . искрцао на ве?е острво и назвао га, према свецу заштитнику, Свети Кристофор. Ма?е острво назвао ?е Невис ( шп. nieves = снег). Колонизаци?а ?е почела око 1623 . када на Св. Китс долазе Французи и Британци. Као прва енглеска колони?а у овом подруч?у, острво поста?е полазиште за да?у колонизаци?у Карипског подруч?а. [5] [6]

Французи и Енглези, ко?и су приспели са намером да се обогате путем експлоатаци?е природних ресурса острва, [7] знали су од почетка да ?е се успостав?а?е ?ихових насе?а на Сент Китсу наи?и на отпор. ?иховом наста?ива?у се опирао Калинашки народ током прве три године посто?а?а насе?а. [8] Током процеса успостав?а?а насе?а на Сент Китсу, и другде на Карибима, Французи и Енглези, попут ?ихових претходника, су насто?али да поробе, протера?у или искорене Калинаге, ?ер ?е домородачко задржава?е зем?ишта ума?ивало профитабилност плантажа ко?е су контролисали Европ?ани. [9] Да би се остварио ова? ци?, локални хроничари су спроводили идеолошке кампа?е ?ош од шпанских времена, производе?и литературу ко?а ?е систематски оспоравала хуманост Калинаго народа (к?ижевна традици?а ко?у су кра?ем седамнаестог века спроводили аутори као што су Жан-Батист ду Тере и Пере Лабат). [9]

Године 1626, англо-француски насе?еници су здружили снаге и спровели масакар над Калинго народом , наводно да би спречили иминентну опасност од домородаца ко?и су планирали да их протера?у или погубе; [10] или, према Тереово? верзи?и само да уби?у [11] европске колонизаторе ко?и су одржавали сво?е присуство на острву током три године користе?и силу.

Током 17 . и 18. века острва неколико пута прелазе из француске управе под британску и обратно. Коначно оста?у у британском поседу након 1783 . Доби?а?у личну управу 1967 . а пуну самосталност 19. септембра 1983. [12] Ова зем?а ?е ме?у на?нови?им сувереним државама у Америкама. У августу 1998. ?е на Невису спроведен референдум да се одво?е од Сент Китса, али неопходна двотре?инска ве?ина ни?е остварена. [13]

Кра?ем септембра 1998, ураган ?ор? ?е узроковао штету од приближно 458.000.000 америчких долара, што ?е довело до вишегодиш?ег опада?а вредности БДП. ?ор? ?е био на?гори ураган ко?и ?е погодио ова? регион у 20. веку. [14] [15]

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Површина државе износи 269 km².

Зем?а се састо?и од два главна острва, Сент Китса и Невиса, раздво?ена на уда?ености од 3 км (7 км) тесним теснцем. [16] Оба су вулканског порекла, са великим централним врховима прекривеним тропском кишном шумом. [17] Ве?ина становништва живи дуж равни?их обалних подруч?а. [17] Сент Китс садржи неколико планинских ланаца (северозападни, централни и ?угозападни венац) у свом центру, где се може на?и на?виши врх државе, планина Ли?аму?ига, од висине 1.156 метара. [17] Дуж источне обале могу се на?и Канадска брда и Конари брда. Зем?иште се знатно сужава на ?угоистоку, формира?у?и знатно равни?е полуострво на ко?ем се налази на?ве?е водно тело, Велика слана бара. На ?угоистоку, у месту Наровс, налази се острво Буби Исланд. Бро?не су реке ко?е се спушта?у са планина оба острва, а ко?е локалном становништву пружа?у слатку воду. Невисом, ма?им од два главна острва и отприлике кружног облика, доминира Невис Пик, висине 985 метара. [17]

Сент Китс и Невис садрже две копнене екореги?е: влажне шуме Острва Ливард и суве шуме Острва Ливард. [18] Зем?а ?е 2019. имала индекс интегритета шумског пе?зажа за сред?у оцену 4,55/10, што ?е сврстава на 121. место од 172 зем?е широм света.

Флора и фауна [ уреди | уреди извор ]

Национална птица ?е сме?и несит . [19] На овим стрвима живи 176 врста птица. [20]

Клима [ уреди | уреди извор ]

Према Кепеново? класификаци?и клима , Сент Китс има тропску саванску климу ( Кепен Aw ), а Невис има тропску монсунску климу ( Кепен Кепен). [21] Просечна месечна температура у Бастеру мало варира од 23,9 °C (75,0 °F) до 26,6 °C (79,9 °F). Годиш?е падавине су приближно 2,400 mm (0 in), мада су варирале од 1.356 mm (53,4 in) до 3.183 mm (125,3 in) у периоду 1901?2015. [22]

Клима Сент Китса и Невиса (1991?2015)
Показате? \ Месец . ?ан. . Феб. . Мар. . Апр. . Ма? . . ?ун . . ?ул . . Авг. . Сеп. . Окт. . Нов. . Дец. . Год.
Просек, °C (°F) 23,9
(75) 		23,8
(74,8) 		24,0
(75,2) 		24,7
(76,5) 		25,5
(77,9) 		26,2
(79,2) 		26,3
(79,3) 		26,6
(79,9) 		26,4
(79,5) 		26,0
(78,8) 		25,4
(77,7) 		24,4
(75,9) 		25,27
(77,47)
Количина падавина , mm (in) 150
(5,91) 		102
(4,02) 		99
(3,9) 		153
(6,02) 		219
(8,62) 		181
(7,13) 		214
(8,43) 		232
(9,13) 		222
(8,74) 		289
(11,38) 		286
(11,26) 		225
(8,86) 		2,372
(93,4)
Извор: Climate Change Knowledge Portal [22]
Мапа Сент Китса и Невиса

Привреда [ уреди | уреди извор ]

У колони?алном раздоб?у на Сент Китсу и Невису производио се скоро иск?учиво само ше?ер . Након што се ова производ?а суочила са тешко?ама, влада покре?е програме разво?а других по?опривредних култура и сектора економи?е.

Сент Китс и Невис нема ве?их ме?ународних спорова. Сент Китс и Невис ?е пуноправни члан карипске за?еднице ( ЦАРИЦОМ ), Организаци?е источно-карипских држава (ОЕЦС) и Организаци?е америчких држава (ОАС).

Сент Китс и Невис ушли су у систем ОАС 16. септембра 1984. [23]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Становништво ве?ином чине потомци досе?еника из западне Африке ( црначког становништва у прошлости доведеног као роб?е). Наследници Европ?ана и остале групе чине незнатну ма?ину. Званични ?език ?е енглески , мада становништво говори и локални патоа (?езички ди?алект различит од званичног к?ижевног, обично хибрид ?езика досе?еника и инди?анских староседелаца). По верско? припадности заступ?ени су англиканци , други протестанти и католици .

Популаци?а [ уреди | уреди извор ]

Центар града Бастер, Сент Китс

Афрокариби?ци 92,5%, Мелези 3%, Европ?ани 2,1%, Инди?ци 1,5%, други 0,6%, неспецифицирано 0,3% (2001 процена). [24]

Према подацима УН било ?е 54.821 становника 2016. године. ?ихов просечни животни век ?е 76,9 година. Емиграци?а ?е истори?ски била веома висока, тако висока да ?е укупна проце?ена популаци?а у 2007. години била мало изме?ена у односу на ону из 1961. године. [25]

Емиграци?а са Сент Китса и Невиса у С?еди?ене Државе: [19]

  • 1986?1990: 3.513
  • 1991?1995: 2.730
  • 1996?2000: 2.101
  • 2001?2005: 1.756
  • 2006?2010: 1.817

?удска права [ уреди | уреди извор ]

Мушка хомосексуалност ?е илегална у Сент Китс и Невису. [26] 2011. године влада Сент Китса и Невиса из?авила ?е да нема мандат народа да укине криминализаци?у хомосексуалности. [27]

Култура [ уреди | уреди извор ]

?езици [ уреди | уреди извор ]

Енглески ?е ?едини службени ?език. На Сент Китсу се говори и креолски.

Музички фестивали [ уреди | уреди извор ]

Сент Китс и Невис су познати по бро?ним музичким прославама, ук?учу?у?и Карневал (од 18. децембра до 3. ?ануара на Сент Китсу). Послед?е неде?е у ?уну одржава се музички фестивал Сент Китс, док неде?на Културама на Невису тра?е од кра?а ?ула до почетка августа. [28]

Спорт [ уреди | уреди извор ]

Крикет ?е уобича?ен у Сент Китсу и Невису. Врхунски играчи могу бити изабрани за крикет тим Западне Инди?е. Поко?ни Рунако Мортон био ?е из Невиса. Свети Китс и Невис били су на?ма?а држава ко?а ?е угостила утакмице Светског купа у крикету 2007. [29]

Рагби и нетбол су тако?е чести у Сент Китсу и Невису.

Административна подела [ уреди | уреди извор ]

Федераци?а Сент Китс и Невис поде?ена ?е на четрнаест парохи?а: девет оде?е?а на Сент Китсу и пет на Невису.

  1. Christ Church Nichola Town (SK)
  2. Saint Anne Sandy Point (SK)
  3. Saint George Basseterre (SK)
  4. Saint John Capisterre (SK)
  5. Saint Mary Cayon (SK)
  6. Saint Paul Capisterre (SK)
  7. Saint Peter Basseterre (SK)
  8. Saint Thomas Middle Island (SK)
  9. Trinity Palmetto Point (SK)
  10. Saint George Gingerland (N)
  11. Saint James Windward (N)
  12. Saint John Figtree (N)
  13. Saint Paul Charlestown (N)
  14. Saint Thomas Lowland (N)

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ У важе?ем Правопису српскога ?езика , на pp. 186, у подбелешци 1 сто?и: ?Ова? модел транскрипци?е властитих имена из енглеског ?езика приме?ен ?е у приручницима Нови транскрипциони речник енглеских личних имена (Т. Пр?и?: Промете?, Нови Сад, 1998) и Енглеско-српски речник географских имена (Т. Пр?и?: Зма?, Нови Сад, 2004).“ Географски речник бележи ? St Kitts and Nevis /сент к и тс, н е вис/ Сент Китс и Невис “ (pp. 124), у складу с ?езиком ендонима. Лош ?е полупревод Свети Китс и Невис ?ер први део имена потиче од Saint Kitt's, што значи да име на енглеском гласи Кит . На страници Министарства спо?них послова користи се облик Сент Китс и Невис .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?World Population Prospects: The 2017 Revision” . ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs , Population Division . Приступ?ено 10. 9. 2017 .  
  2. ^ ?1983 Saint Kitts and Nevis Constitution” . pdba.georgetown.edu . Приступ?ено 30. 8. 2017 .  
  3. ^ ?United Nations Statistics Division ? Standard Country and Area Codes Classifications” . Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г . Приступ?ено 11. 04. 2014 .  
  4. ^ Hubbard, Vincent (2002). A History of St. Kitts . Macmillan Caribbean. стр.  10 . ISBN   978-0-333-74760-5 .  
  5. ^ Cobley 1994 , стр. 24.
  6. ^ Cobley 1994 , стр. 26.
  7. ^ Taylor, Patrick; et al. (2010). The Encyclopedia of Caribbean Religions, Volume 1 A-L . Urbana, IL, Chicago, IL, and Springfield, IL: University of Illinois Press . стр. 886.  
  8. ^ Cobley 1994 , стр. 28.
  9. ^ а б Cobley 1994 , стр. 27
  10. ^ Jonnard, Claude M. (2010). Islands in the Wind: The Political Economy of the English East Caribbean . Bloomington, IN: iUniverse.  
  11. ^ Du Tertre, Jean-Baptiste (1667). Histoire generale des Antilles habitees par les Francois, 2 vols. Paris: Jolly, 1667, I:5?6 .  
  12. ^ ?St Kitts and Nevis : History” . Архивирано из оригинала 21. 03. 2019. г . Приступ?ено 15. 03. 2019 .  
  13. ^ ?Nevis islanders apparently vote not to break away” . Milwaukee Journal Sentinel . Associated Press. 11. 8. 1998. Архивирано из оригинала 18. 05. 2016. г . Приступ?ено 15. 03. 2019 .  
  14. ^ writer, Staff (21. 9. 1998). ?Hurricane Georges pounds Caribbean islands” . Associated Press (via the Wayback Machine ). Архивирано из оригинала 29. 8. 2006. г . Приступ?ено 24. 8. 2007 .  
  15. ^ ?FEMA operates In both response and recovery modes after hurricane Georges hits Puerto Rico and heads toward Florida” . Federal Emergency Management Agency . ReliefWeb . 28. 9. 1998. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г . Приступ?ено 24. 8. 2007 .  
  16. ^ ?Saint Kitts and Nevis | Culture, History, & People” . Encyclopedia Britannica (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-07-22 .  
  17. ^ а б в г ?Saint Kitts and Nevis ? The World Factbook” . www.cia.gov . Приступ?ено 2021-07-22 .  
  18. ^ Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017-06-01). ?An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm” . Bioscience . 67 (6): 534?545. ISSN   0006-3568 . PMC   5451287   Слободан приступ. PMID   28608869 . doi : 10.1093/biosci/bix014 .  
  19. ^ а б ?Homepage” . Uscis.gov . Приступ?ено 30. 8. 2017 .  
  20. ^ Lepage, Denis (9. 1. 2013). ?Avibase ? Bird Checklists of the World Saint Kitts” . Avibase . Приступ?ено 27. 11. 2017 .  
  21. ^ ?Climate of Saint Kitts and Nevis: Temperature, Climograph, Climate table for Saint Kitts and Nevis ? Climate-Data.org” . Climate-data.org . Alexander Merkel . Приступ?ено 15. 3. 2018 .  
  22. ^ а б ?Country Historical Climate ? St. Kitts & Nevis” . Climate Change Knowledge Portal . The World Bank Group. Архивирано из оригинала 06. 11. 2018. г . Приступ?ено 15. 3. 2018 .  
  23. ^ OAS (2009-08-01). ?OAS ? Organization of American States: Democracy for peace, security, and development” . www.oas.org (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-07-22 .  
  24. ^ ?Central America :: Saint Kitts and Nevis ? The World Factbook ? Central Intelligence Agency” . Архивирано из оригинала 06. 04. 2020. г . Приступ?ено 15. 03. 2019 .  
  25. ^ ?Table 5: Estimates of Mid-year Population: 2007?2016” (PDF) . United Nations Demographic Yearbook: 2016 . United Nations. 2017. стр. 2.  
  26. ^ ?71 countries where it's illegal to be gay” . Newsweek (на ?езику: енглески). 2019-04-04 . Приступ?ено 2021-07-22 .  
  27. ^ ?South Florida Caribbean News” . web.archive.org . 2011-07-16. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г . Приступ?ено 2021-07-22 .  
  28. ^ Cameron , стр. 502
  29. ^ ?St Kitts ramps up to host ICC Cricket World Cup in 2007” . www.caribbean.com . Архивирано из оригинала 22. 11. 2016. г . Приступ?ено 2021-07-22 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Влада
Опште информаци?е
Мапе
Туризам
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сент_Китс_и_Невис&oldid=27728400 ”