Ра?на-Палатинат
(вари?анте: Пора??е, Фалачка,
нем.
Rheinland-Pfalz
)
држава
?е на ?угозападу
Савезне Републике Немачке
.
Граничи се са немачким државама
Северна Ра?на-Вестфали?а
,
Хесен
,
Сарланд
,
Баден-Виртемберг
као и државама
Белги?ом
,
Француском
и
Луксембургом
.
Ве?и градови су:
Ма?нц
(главни град),
Лудвигсхафен
,
Трир
,
Кобленц
и
Ка?зерслаутерн
.
Грб ове државе
говори много тога о ?о?. Састо?и се из 3 компоненте: лава,
крста Светог ?ор?а
и точка, што су симболи некадаш?их држава чланица
Светог римског царства
:
Палатината
,
Трира
и
Ма?нца
. Грб ?е крунисан златном
круном
у облику листова
винове лозе
, што симболично указу?е на чи?еницу да ?е ово регион са на?ве?ом производ?ом
вина
у Немачко?.
Ра?на-Палатинат ?е простор брда и ниских планина (
А?фел
,
Вестервалд
,
Хунсрик
,
Таунус
) ко?е раздва?а?у реке притоке
Ра?не
, а на?знача?ни?е су
Мозел
,
Сар
и
Лана
. Неке од планина (
А?фел
) су геолошко подруч?е угашених вулкана. На?ве?е ?езеро ове провинци?е,
Лахско ?езеро
, налази се у кратеру некадаш?ег вулкана.
Географски, Ра?на-Палатинат се може поделити на регионе: Вестервалд на северу, А?фел на западу, Хунсрик у центру, Таунус и
Ра?нски Хесен
на истоку и
Палатинат
на ?угу.
Мартин Лутер
?е
17. априла
1521
. у
Вормсу
, изведен пред скупштину
царских
кнезова и великодосто?ника и позван на пока?а?е због сво?их
реформистичких
ставова. Касни?е ?е проглашен отпадником од Цркве у познатом
Едикту из Вормса
.
Код
дворца Хамбах
се ма?а
1832
. окупило више хи?ада слободо?убивих
патриота
из свих делова Немачке, као и неки Французи и По?аци, да изразе захтеве за слободом,
гра?анским правима
и националним у?еди?е?ем, а против
цензуре
и
конзервативне политике
тадаш?их немачких држава.
Скуп ни?е имао знача?не ефекте у време свог одржава?а, али се данас ови дога?а?и сматра?у као
камен теме?ац
савремене ?единствене и демократске
Немачке
државе. На овом скупу ?е први пут прокламована застава црно?црвено?златно као
застава Немачке
.
Након
Другог светског рата
, ова област ?е била у Француско? окупационо? зони. Проглашена ?е за федералну државу Ра?на-Палатинат
30. августа
1946
. Ово ?е потвр?ено на референдуму
18. ма?а
1947
.
Споменици светске кутурне баштине
УНЕСКО
-а у Ра?на-Палатинату
[
уреди
|
уреди извор
]
- 1981:
Катедрала
у
Шпе?еру
- 1986:
Римски
споменици у
Триру
- 2002: Културни простор
Сред?е Пора??е
изме?у Бингена на Ра?ни и
Кобленца
- 2005: 550 километара дуги
Гор?егермаско-Ретски лимес
Уз ове институци?е, у држави посто?е многе високе школе, као и верске школе.
Знача?не личности из Ра?на-Палатината
[
уреди
|
уреди извор
]
На?знача?ни?а
привредна грана
државе Ра?на-Палатинат ?е
по?опривреда
, а нарочито производ?а
вина
. По?опривредне површине покрива?у 37% државе. Под
сортама црног грож?а
?е 18.648 хектара, док
сорте белог грож?а
покрива?у 45.563 хектара. Чувено ?е
бело вино
из долине реке
Мозел
.
Од осталих грана, знача?на ?е
хеми?ска индустри?а
(
BASF
),
фармацеутска индустри?а
(
Берингер Ингелха?м
) као и погони
аутомобилске индустри?е
.
У
Нирнбургрингу
се од
1995
. одржава?у трке
формуле 1
-за Гран?при Европе.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Географске
| |
---|
Остале
| |
---|