한국   대만   중국   일본 
Ралф Дарендорф ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Ралф Дарендорф

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Ралф Дарендорф
Ралф Дарендорф 1980.
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1929-05-01 ) 1. ма? 1929.
Место ро?е?а Хамбург , Немачка
Датум смрти 17. ?ун 2009. ( 2009-06-17 )  ( 80 год. )
Место смрти Келн , Немачка
Образова?е Универзитет у Хамбургу

Барон Ралф Густав Дарендорф ( нем. Ralf Gustav Dahrendorf ; Хамбург , 1. ма? 1929 ? Келн , 17. ?ун 2009 ) ?е био немачки и британски социолог , филозоф , политиколог и либерални политичар . На?познати?и ?е по свом доприносу разво?у конфликтних теори?а друштва. ?егова разматра?а супротстав?ена су некада доминира?у?ем функционализму ; насупрот друштвено? стабилности и реду ко?и истичу функционалистички теоретичари, Дарендорф се занима за динамику и друштвене промене. ?едан од главних предмета ?еговог проучава?а ?е ауторитет. [1] [2]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Породица [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у Хамбургу . Ралф Дарендорф ?е био син Лине и Густава Дарендорфа, и брат Франка Дарендорфа. [1] Дарендорф ?е познат по томе што ?е подржавао борбу против нацистичке активности. [3] Као дете, Ралф ?е био члан До?чес ?унгфолка, на?мла?е гране Хитлер?угенда . [4] Када ?е Ралф био само тине??ер, он и ?егов отац, члан Соци?ал-демократске парти?е при Немачком парламенту, су ухапшени и послати у концентрационе логоре за сво?е анти-нацистичке активности током национал-соци?алистичког режима . Након тога се ?егова породица преселила у Берлин . 1944. године, послед?е године Другог светског рата, Ралф ?е ухапшен због ангажова?а у борби против нацистичке активности и послат у концентрациони логор у По?ско?. Ослобо?ен ?е 1945. године. [5] [6]

Образова?е и кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Студирао ?е филозофи?у, класичну филологи?у и социологи?у на Универзитету у Хамбургу изме?у 1947. и 1952. године. Постао ?е доктор наука у 1952. У ово? рано? фази Дарендорфове академске кари?ере, он ?е се заинтересовао за Марксову теори?у, пишу?и сво?у докторску дисертаци?у на тему Марксове теори?е правде. [7] "Од кра?а 1950-их Дарендорф се, попут Козера, залагао за приступа?е социологи?и помо?у теори?е сукоба." [8] Он ?е наставио сво?е академско истражива?е на Лондонско? школи економи?е и политичких наука и докторирао социологи?у 1956. Био ?е професор социологи?е у Хамбургу (1957?60), Тибингену (1960?64) и Констанцу (1966?69). [1] Од 1957/1959, "Ралф Дарендорф ?е говорио о способности да се организу?е по принципу квази-група и интересних група." Квази-групе су дефинисане као "они колективи ко?и има?у идентичне интересе, али нема?у осе?а? " припадности ". Интересне групе, с друге стране," има?у структуру, облик организова?а, програм или ци?, и особ?е састав?ено од чланова. "" [9] Године 1960. постао ?е госту?у?и професор социологи?е на Универзитету Колумби?а у ?у?орку. [10]

Од 1968. до 1969. године, Дарендорф ?е био посланик у Скупштини Баден-Виртемберга, а тако?е 1968. ?е започео сво?у комуникаци?у са Универзитетом Харвард . [10] Дарендорф ?е одлучио да постане члан Бундестага 1969. у време када ?е Вили Брант формирао сво?у прву СПД-ФДП коалициону владу. Након приступа?а, именован ?е за секретара министарства иностраних послова. Пошто ?е постав?ен као тре?и на лествици команде у Министарству иностраних послова, ни?е уживао у искуству. [10] Од 1969. до 1970. био ?е члан немачког парламента за Слободну демократску парти?у (немачки либерали). Од 1969. до 1970. ?е био и државни секретар у Министарству спо?них послова. Године 1970. постао ?е комесар у Европско? комиси?и у Бриселу. Био ?е посве?ен ЕУ као гарант ?удских права и слободе. [10] Од 1974. до 1984. Дарендорф ?е био директор Лондонске школе економи?е и политичких наука, када се вратио у Немачку да постане професор друштвених наука на Универзитету Констанц (1984?86).

Од 1967. до 1970. био ?е председник Немачког друштва социолога, где ?е дао оставку када ?е преместио сво?у канцелари?у у Брисел. Изме?у 1976. и 1979. године водио ?е образовни под-комитет Бенсон комиси?е. [11] Године 1986, Ралф Дарендорф постао ?е управни Лондонске школе економи?е и политичких наука. Од 1987. до 1997. године био ?е управник Ст. Антони коле?а на Универзитету у Оксфорду, наследивши историчара Сер Ре?монда Кара. [1] Године 1982, Дарендорф ?е именован за Витеза Команданта Реда Британске импери?е. Године 1988. ?е стекао британско држав?анство. [10] и постао познат као Сер Ралф Дарендорф (с обзиром на то да само британски држав?ани има?у право да користе ту титулу). Године 1993. био ?е именован за барона Дарендорфа од Клер маркета града Вестминстера. Клер маркет се налази у близини Лондонске школе економи?е и политичких наука. Дарендорф изабрао ово име у част школе и као знак ?еговог либералног хумора. Седео ?е у Дому лордова као члан ко?и ни?е обавезан дужностима према ни?едно? странци и гласа независно.

Дарендорф ?е инсистирао на томе да чак и на?основни?им гра?анским правима, ук?учу?у?и ?еднакост и слободу изражава?а, треба дати уставни легитимитет. Дана 11. ?ула 2007. године добио ?е награду Принцеза од Астури?е за по?е друштвених наука. [10] У ?ануару 2005. године, именован ?е за професора у Истраживачком центру друштвених наука у Берлину. [12]

Дарендорф ?е имао дво?но држав?анство Велике Британи?е и Немачке. После пензиониса?а, живео ?е делимично у Немачко? и делимично у Велико? Британи?и, са ку?ама у Лондону и Бондорфу, граду на ?угозападу Немачке. На пита?е ко?и град сматра сво?им домом, он ?е ?едном рекао: "?а сам из Лондона". [13] Тако?е ?е ?едном приликом из?авио да ?е ?егов живот обележио сукоб изме?у осе?а?а дужности према зем?и ?еговог ро?е?а, Немачко?, и привлачности Британи?е.

Бракови и деца [ уреди | уреди извор ]

Дарендорф се женио три пута. Он ?е оженио сво?у прву супругу, Веру, 1954. године. Она ?е тако?е била студент Лондонске школе економи?е и политичких наука. За?едно су имали три к?ери: Николу, Александру и Дафне Дарендорф. Никола Дарендорф ?е радила за УН и као саветник Владе Велике Британи?е за регионалне конфликте западне Африке.

Од 1980. до 2004. године, био ?е у браку са историчарком и преводиоцем Елен Дахрендорф (ро?ена Елен ?оан Круг), ?ерком професора ?е?мса Круга. Када ?е постао племи? 1993. године, ?егова супруга ?е постала позната као Леди Дахрендорф.

Прва два брака Ралфа Дрендорфа су завршила разводом. Године 2004. оженио ?е Кристи?ану Дарендорф, докторку из Келна. [14]

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Дарендорф ?е умро у Келну, у Немачко?, са 80 година, 17. ?уна 2009. године, након што ?е оболео од рака. [15]

Надживеле су га ?егова тре?а супруга, три ?ерке и ?едно унуче. [5]

Дарендорфова мисао [ уреди | уреди извор ]

Класа и класни сукоб у индустри?ском друштву [ уреди | уреди извор ]

Године 1959. Дарендорф ?е об?авио сво? на?утица?ни?и рад о соци?ално? не?еднакости, под називом ?Класе и класни сукоб у индустри?ском друштву“. Упркос касни?им ревизи?ама и потврдама ?еговог рада, данас ова к?ига оста?е као ?егов први дета?ан и на?утица?ни?и приказ проблема соци?алне не?еднакости у модерним, или посткапиталистичким друштвима. [16]

Анализира?у?и и проце?у?у?и аргументе функционализма и марксизма, Дарендорф ?е веровао да ни?една од те две теори?е самостално не може да се примени на цело друштво. Марксизам ни?е урачунао очигледне доказе соци?алне интеграци?е и кохези?е. Функционализам се, с друге стране, ни?е дово?но фокусирао на друштвене конфликте. [16] [17] Он ?е тако?е тврдио да Маркс ?е дефинисао класу у преуском, истори?ско-специфичном контексту. У Марксово време богатство ?е било одлучу?у?и фактор у достиза?у мо?. Богати - а самим тим и мо?ни - су владали, не остав?а?у?и места сиромашнима да стекну никакву власт или побо?ша?у сво? положа? у друштву.

Осла?а?у?и се на аспекте и марксизма и функционализма да формира сво?е миш?е?е, Дарендорф ?е истакао промене ко?е су се догодиле у модерном друштву. Дарендорф ?е веровао у два приступа друштву, утопи?ски и рационалистички. Утопи?ски представ?а равнотежу принципа и чврстине, а рационалистички раздор и неслага?а. Иако веру?е да су обе соци?алне перспективе, утопи?ски приступ ?е присутни?и у модерном друштву, остав?а?у?и Дахрендорф да створи равнотежу изме?у два погледа. [18] Дарендорф расправ?а о к?ижевним утопи?ама да покаже да ?е функционалистичка иде?а друштвеног система сама по себи утопистичка, ?ер поседу?е све неопходне карактеристике. [8] Конкретно, са демократи?ом се по?авило гласа?е за политичке парти?е, и пове?ана ?е друштвена покрет?ивост. Он сматра да борба за власт ствара конфликт. [19] Поред тога, он сматра да ?е традиционални марксизам игнорише консензус и интеграци?у у савременим друштвеним структурама. [16] Дарендорфова теори?а ?е дефинисала класе не на бази богатства попут Марксова, ве? по нивоу ауторитета. [19] Дарендорф комбину?е елементе обе ове перспективе да разви?е сво?у теори?у класног сукоба у посткапиталистичком друштву.

Дарендорфова теори?а класног сукоба [ уреди | уреди извор ]

Као социолог, Дарендорф ?е развио, неговао и унапредио теори?у сукоба. За ову нову теори?у кажу да се десила као реакци?а на функционализам и на много начина му представ?а антитезу. Теори?а сукоба покушава да повеже функционализам и марксизам. Према Дарендорфу, функционализам ?е користан при покушава?у да се разуме консензус док се теори?а сукоба користи да би се разумели конфликт и принуда. Да бисмо разумели функционализам, проучавамо три рада: Де?висов и Муров, Парсонсов и Мертонов. [20] Дарендорф наводи да ?е капитализам претрпео велике промене откад ?е Маркс првобитно развио теори?у класног сукоба. Ова? нови систем капитализма, ко?и он идентифику?е као посткапитализам, одлику?е разноврсност класних структура и флуидан систем односа мо?и. Дакле, то подразумева много сложени?и систем не?еднакости него што ?е Маркс првобитно описао. [16] Дарендорф тврди да ?е посткапиталистичко друштво институционализовало класни сукоб у државним и економским сферама. [16] На пример, класни сукоб ?е уведен преко синдиката, колективног преговара?а, судског система и законодавних дебата. У ствари, тешки класни раздор типичан за Марксово време више ни?е релевантан. Дарендорфова теори?а често се супротстав?ала функционалистичко?.

Теоретичари конфликта, и стога Дарендорф, често су заузимали потпуно супротан став од функционалиста. Док функционалисти веру?у да друштво осцилу?е врло мало, ако нije и потпуно статично, теоретичари конфликта су рекли да свако друштво у сваком тренутку подлеже процесу промене. [20] Он сматра да посто?е " раздор и сукоб у сваком тренутку у друштвеном систему " и " многи друштвени елементи као допринос распаду и промени ". [21] Они веру?у да ред долази од принуде од оних на врху. Сматра?у да ?е мо? важан фактор у друштвеном поретку. Дарендорф веру?е да су и теори?а сукоба и теори?а консензуса неопходне ?ер одражава?у два дела друштва.

Током разво?а ?егове теори?е сукоба, Дарендорф ?е признао да ?е теори?а консензуса тако?е неопходна да се у потпуности приказало друштво. Теори?а консензуса се фокусира на интеграци?у вредности у друштво, док се теори?а сукоба фокусира на сукоб интереса и силе ко?а држи друштво на окупу упркос овим притисцима. У прошлости, функционализам био ?е главна теори?а у социологи?и док се ни?е по?авила теори?а сукоба као ?ен главни противкандидат. Ме?утим, и функционализам и теори?а сукоба су добили велике критике. У ствари, Дарендорф ?е тврдио да мора да посто?и консензус да би посто?ао конфликт, да су ?их дво?ица били предуслови ?едно за друго. [22] Супротно ?е тако?е тачно, говорио ?е он - сукоб може довести до кохези?е и консензуса. [21] Ме?утим, Дарендорф ни?е веровао да се две теори?е могу комбиновати у ?едну хармоничну и свеобухватну теори?у. Уместо тога, Дарендорфова теза ?е била да "диференци?ална дистрибуци?а власти увек поста?е одлучу?у?и фактор систематских друштвених сукоба". [21]

Дарендорф ?е веровао да Марксова теори?а може да се унапреди тако да одражава модерно друштво. Он одбацу?е Марксов систем две класе као превише по?едностав?ен и превише фокусиран на власништво над имовином. [21] Због ?ача?а акционарских друштава, власништво не одражава контролу над привредном производ?ом у савременом друштву. [16] Уместо да опису?е основне класне разлике имовином, Дарендорф тврди да морамо "заменити поседова?е, или не поседова?е, приватне имовине врше?ем, или иск?уче?ем из, ауторитета као критери?умом формира?а класе". [17] К?учна компонента у Дарендорфово? теори?и сукоба ?е иде?а ауторитета. Иако у почетку изгледа као по?единачни и психолошки проблем, Дарендорф тврди да се власт односи на позици?е а не на по?единце. [21] На ова? начин, субординаци?а и ауторитет су производи очекива?а дефинисаних у друштву, и ако се те улоге не пошту?у, спроводе се санкци?е. Дарендорф проширу?е ову иде?у са иде?ом да изме?у ауторитета може до?и до сукоба када су на различитим позици?ама ко?е захтева?у различите ствари. Према Дарендорфу, ове различито дефинисане области друштва у ко?има улоге ?уди могу бити различите се назива?у императивно координисана удруже?а. [23] Групе друштава у различитим удруже?има су повезане ?иховим за?едничким интересима. Дарендорф об?аш?ава да су скривени интереси природни интереси ко?и наста?у несвесно у сукобу надре?ених и подре?ених. Он дефинише испо?ене интересе као скривене интересе када су остварени. Дакле, Дарендорф сматра да ?е разумева?е ауторитета к?уч за разумева?е друштвених сукоба.

Дарендорф ?е, као и Мертон, посматрао скривене и испо?ене интересе и да?е их класификовао као несвесне и свесне интересе. Открио ?е да ?е веза изме?у ова два концепта проблематична за теори?у сукоба. [22] Дарендорф ?е сматрао да ?е основа класног сукоба била подела на три групе друштва: Квази групе, интересне групе и конфликтне групе. [23] Да?е, друштво се може поделити на "командну класу" и "послушну класу". Командна класа влада, док послушна класа не само да нема никакав ауторитет, ве? ?е и подре?ена власти других. Са ?асним уза?амним де?ством изме?у та два типа класе, теори?а класног сукоба покушава да об?асни то уза?амно де?ство.. [24] Квази групе су "скупови службеника на радним местима са истим интересом". [23] Интересне групе су изведене из квази група и оне су организоване члановима, организаци?ама, као и програмом или ци?ем. Основна разлика изме?у квази група и интересних група ?е да су интересне групе у ста?у да се организу?у и да има?у осе?а? "припадности" или идентитета. [25] Дарендорф ?е признао да и остали услови, као што су политика, адекватно особ?е и регрутова?е, игра?у улогу за?едно са групама. Он ?е тако?е веровао да би се, под идеалним околностима, сукоб могао об?аснити без позива?а на друге вари?абле. [22] За разлику од Маркса, ме?утим, ни?е сматрао да би насумично запош?ава?е у квази групи узроковало ствара?е конфликтне групе. За разлику од иде?е Луиса Козера да сукоб одржава досадаш?е ста?е, Дарендорф ?е веровао да конфликт доводи до промена (у друштвено? структури) и разво?а. [26] ?егова вера у друштво ко?е се ме?а одва?а Дарендорфове иде?е од Маркса, ко?и подржава концепт утопи?е. [1]

Марксов и Дарендорфов поглед на класну формаци?у [ уреди | уреди извор ]

Маркс ?е сматрао да ?е истори?а дефинисана као класна борба. Маркс ?е дефинисао класу као разлику изме?у доминантне класе и оних ко?и доминира?у. Он ?е веровао да у модерном друштву посто?е три врсте класа: капиталисти, радници и буржоази?а. Пролетари?ат и буржоази?а су стубови у формира?у класа. Маркс ?е веровао да битка изме?у различитих класа формира концепт феномена класе.

Маркс ?е схватио да посто?е две класе: владари ко?и контролишу средства за производ?у и они ко?има се влада, ко?и раде помо?у средстава за производ?у. Сваком друштву су потребни обо?е. Сукоби изме?у ?их изазива?у униште?е посто?е?ег друштвеног реда, тако да може бити заме?ен новим.

С друге стране, Дарендорф сматра да ?е формира?е класа била организаци?а за?едничких интереса. То да?е значи да ?уди ко?и су на власти треба да контролишу потчи?ене, што значи да би санкци?е могле да ступи на снагу против ?уди ко?и не слуша?у наредбе ауторитета, што доводи до казне. Дарендорф тврди да се друштво састо?и од више ?единица ко?е се зову императивно координисана удруже?а. Видео ?е друштвени конфликт као разлику изме?у доминантних и потчи?ених група у императивно координисаним удруже?има. [27]

Маркс ?е веровао да ?е класна формаци?а била заснована на власништву приватне имовине. Насупрот ?ему, Дарендорф ?е тврдио да ?е класна формаци?а увек заснована на ауторитету. Он ?е дефинисао ауторитет као аспект друштвених организаци?а и као за?еднички елемент друштвених структура. Посто?и ?ош ?една разлика изме?у Маркса и Дарендорфа у вези структуре друштва. Дарендорф ?е сматрао да друштво има два аспекта: консензус и сукоб, статички и промен?иви, ред и раздор, кохези?у и улогу мо?и, интеграци?у и сукоб, и на кра?у консензус и ограниче?а. Он их ?е све видео под?еднако као двоструке аспекте друштва. У вези с тим, Дарендорф тврди да друштво не може да опстане без консензуса и сукоба. Тако ?е мислио ?ер без сукоба не може бити консензуса, мада и консензус доводи до сукоба, сукоб тако?е доводи до консензуса. [27]

Критике [ уреди | уреди извор ]

Док ?е Дарендорф насто?ао да спо?и иде?е функционализма и марксизма, теори?а сукоба ни?е допринела много да побо?ша?у теори?е. Теори?а сукоба има много истих проблема као и функционализам. Теори?а сукоба ?е тако?е повезана са функционализмом преко сво?их иде?а о системима, позици?ама и улогама. "Ми разматрамо критике да ?е функционализам неистори?ски, да ни?е у ста?у да се носи са конфликтом и променом, врло конзервативан, преокупиран друштвеним ограниче?има актера, прихвата?ем елитних легитимаци?а, теологи?ом, и таутологи?ом". Да би се одговорило на бро?не критике функционализма, почео ?е да се разви?а правац познат као неофункционализам. "Неофункционализам ?е насто?ао да подупре функционализам помо?у синтезе ?е са дугим низом других теори?ских перспектива." Све у свему теори?а има неколико сличности са марксизмом. Дарендорф ?е критикован због тога што ?е био задово?ан са две алтернативне теори?е реда и сукоба, уместо да покуша да прона?е теори?у ко?а би их комбиновала. [28] Поред тога, теори?а узима само макросоциолошку перспективу. Теори?а се не бави много друштвеним животом. [26]

У све више модерним, мултикултуралним друштвима, оспорени концепт и конструкци?а идентитета ?е добио све ве?и знача?, и био ?е тема многих расправа. Као последица дебата око идентитета, неизбежна у глобализованом, модерном, мултикултуралном свету, пита?а држав?анства су ступила на сцену. Наиме, разговори су анализирали начин на ко?и држав?анство доприноси формира?у и изград?и идентитета. Дарендорфова приврженост марксистичким теори?ама наизглед га ?е спречила да учеству?у у овим дебатама. У Дарендорфово? теори?и ни?е било знача?них расправа о култури, а самим тим ни о држав?анству и идентитету. [29]

Однос према другим класичним теоретичарима, као и перспективама [ уреди | уреди извор ]

За разлику од многих других радова об?ав?ених од стране друштвених теоретичара 1950., рад Дарендорфа призна?е исте класне интересе ко?е брину Маркса. Као и Маркс, Дарендорф се сложио да ?е сукоб и да?е основни чинилац друштвеног живота. Дарендорф ?е веровао да класни сукоб може имати пово?не последице за друштво, као што су прогресивне промене. [16] Дарендорф ?е критиковао и хтео да оспори "лажну, утопи?ску представу друштвене хармони?е, стабилности и консензуса функционалистичке школе." [30] Ме?утим, Дарендорф и да?е дели к?учне иде?е са функционалистима, као што ?е вера у ефикасност политичких и економских институци?а. Попут Вебер, Дарендорф критику?е Марксов став да ?е радничка класа на кра?у постати хомогена група неквалификованих руковалаца машинама. Дарендорф истиче да у посткапиталистичком друштву посто?е разлике у погледу прихода, престижа, вештина и животних шанси. Дарендорфов плуралистички поглед на класе и структуре мо?и и увере?е да су хи?ерархи?е власти неизбежне у модерним друштвима тако?е одражава?у Веберовске иде?е. [16]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г д Mann 2008 , стр. 42 harvnb грешка: више ци?ева (3×): CITEREFMann2008 ( help )
  2. ^ [1] [ мртва веза ]
  3. ^ Grimes, William. ?"Ralph Dahrendorf, Sociologist, Dies at 80 " ” . Приступ?ено 10. 10. 2009 .   , The New York Times , 22 June 2009..
  4. ^ Stern, Fritz. "Five Germanys I have Known". pp. 225.
  5. ^ а б Grimes, William. ?"Ralph Dahrendorf, Sociologist, Dies at 80 " ” . Приступ?ено 22. 6. 2009 .   , The New York Times , 22 June 2009..
  6. ^ ?Lord Dahrendorf” . The Daily Telegraph . London. 2009 . Приступ?ено 22. 5. 2010 .  
  7. ^ Turner, Bryan (26. 4. 2010). ?Ralf Dahrendorf on citizenship and life chances”. Citizenship Studies . 14 (2): 237. doi : 10.1080/13621021003594973 .  
  8. ^ а б Mann, Douglas (2008). Understanding Society: A Survey of Modern Social Theory . Oxford University Press. стр.  42 -43. ISBN   978-0-19-542184-2 .  
  9. ^ Allan, Kenneth (2006). Contemporary Social and Sociological Theory: Visualizing Social Worlds . Pine Forge Press. стр.  164 . ISBN   978-1-4129-1362-1 .  
  10. ^ а б в г д ? Pick, Hella. ?Lord Dahrendorf” . The Guardian . Приступ?ено 16. 10. 2014 .  
  11. ^ ?Emerald: Article Requests: Indefinite articles” . Emerald Group Publishing . Архивирано из оригинала 24. 03. 2020. г . Приступ?ено 27. 5. 2009 .  
  12. ^ ?WZB website” . Архивирано из оригинала 1. 8. 2009. г . Приступ?ено 25. 12. 2015 .  
  13. ^ German sociologist Ralf Dahrendorf dies | Germany | DW.COM | 18.06.2009
  14. ^ Pick, Hella. ?"Lord Dahrendorf, German sociologist and politician who became director of the LSE and a life peer " ” . Приступ?ено 10. 10. 2009 .   , The Guardian , 19 June 2009..
  15. ^ ?German sociologist Ralf Dahrendorf dead” . EarthTimes / DPA. Архивирано из оригинала 29. 08. 2012. г . Приступ?ено 18. 6. 2009 .  
  16. ^ а б в г д ? е ж Grabb, Edward G. "Theories of Social Inequality." Ontario: Harcourt Brace & Company. 1997
  17. ^ а б Dahrendorf, Ralf."Class and Class Conflict in Industrial Society." Stanford CA: Stanford University. 1959
  18. ^ Rummer, R.J. ?Understanding Conflict and War: Vol. 3: Conflict In Perspective” . Marxism and Class Conflict . Sage Publications, 1977 . Приступ?ено 9. 10. 2014 .  
  19. ^ а б Mann 2008 , стр. 43 harvnb грешка: више ци?ева (3×): CITEREFMann2008 ( help )
  20. ^ а б Ritzer 2008 , стр. 265.
  21. ^ а б в г д Ritzer 2008 , стр. 266
  22. ^ а б в Ritzer 2010
  23. ^ а б в Ritzer 2008 , стр. 268
  24. ^ Robinson, Robert V.; Kelley, Jonathan (1979). ?Class as Conceived by Marx and Dahrendorf: Effects on Income Inequality and Politics in the United States and Great Britain” . American Sociological Review . 44 (1): 38?58. JSTOR   2094817 .  
  25. ^ Allan 2006 , стр. 164. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFAllan2006 ( help )
  26. ^ а б Ritzer 2008 , стр. 269
  27. ^ а б Guclu, Idris. ?Karl Marx and Ralf Dahrendorf: A Comparative Perspective on Class Formation and Conflict” (PDF) . Архивирано из оригинала (PDF) 13. 8. 2017. г . Приступ?ено 3. 10. 2018 .  
  28. ^ Ritzer 2010 .
  29. ^ Turner, Bryan (26. 4. 2010). ?Ralf Dahrendorf on citizenship and life chances”. Citizenship Studies . 14 (2): 241. doi : 10.1080/13621021003594973 .  
  30. ^ Grabb, Edward G. "Theories of Social Inequality." Toronto: Holt, Rinehart, and Winston of Canada. 1984

Литература [ уреди | уреди извор ]

Дела [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ралф_Дарендорф&oldid=27788381 ”