Дома?и пас Временски распон: на?ма?е 14.200 године пре садаш?ости ? данас [2]
Приказ различитих раса паса
Статус угрожености
Припитом?ен
Научна класификаци?а
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Carnivora
Породица:	Canidae
Род:	Canis
Врста:	C. lupus
Подврста:	C. l. familiaris [1]
Триноми?ално име
Canis lupus familiaris [1] Linnaeus , 1758
Синоними
Canis familiaris Linnaeus , 1758 [3] [4]

Пас , тако?е познат и као дома?и пас ( лат. Canis lupus familiaris ), ?е припитом?ени сисар (Mammalia) из породице паса (Canidae). Археолошки налази доказу?у да пас на?ма?е 9.000 година живи уз човека , иако посто?е индици?е да се та? период продужи на читавих 14.000 година ^[5] . Фосилни остаци показу?у да су преци модерног пса живели уз човека ?ош пре 10.000 година ^[6] .

Данас посто?и око 900 милиона ^[7] паса и око 800 раса (што ?е више него било ко?а друга врста животи?е ^[8] ) на?различити?их димензи?а, физиономи?е и темперамента, и ко?е представ?а?у на?различити?е вари?етете бо?е и врсте длаке. Пас ?е уско повезан са човеком, коме служи као ку?ни ?убимац , као чувар, водич, овчар и др. Пас ?е ?една од на?распростра?ени?их животи?а на свету чи?у популарност надмашу?е ?едино мачка ( Felis catus ). ^[9]

Пас ?е подврста сивог вука ( Canis lupus ), за кога се веру?е да ?е директни предак пса ^[10] . На?нови?а истражива?а потвр?у?у да ?е пас био по први пут припитом?ен на истоку Ази?е , на?вероватни?е у Кини . ^[11] Тако?е, ни?е сигурно да сви дома?и пси потичу од исте групе или се процес доместикаци?е поновио више пута на више места.

Увод [ уреди | уреди извор ]

Пси, као и ?уди , су високо друштвена би?а и ова сличност их ?е временом зближила. Ова сличност ?е омогу?ила псима ?единствену позици?у у животу чов?ека. Ло?алност и посве?еност ко?у пси демонстрира?у као дио ?иховог природног инстинкта унутар чопора , приближно одражава ?удску иде?у о ?убави, због чега их многи власници сматра?у као пуноправне чланове породице. Исто тако, пси изгледа да виде сво?е власнике као чланове свог чопора, праве?и само неколико (а можда и не праве?и) разлике изме?у сво?их власника и других паса. Пси могу имати различите улоге у ?удском друштву и често се тренира?у као радни пси . Данас ?е можда на?важни?а улога пса као сапутника и при?ате?а. Пси су жив?ели и радили са ?удима на много начина, па су због тога и заслужили титулу ?човековог на?бо?ег при?ате?а“. Са друге стране, неке културе сматра?у псе веома пр?авим животи?ама, док их по?едине употреб?ава?у и за исхрану.

Порекло [ уреди | уреди извор ]

Посто?и више миш?е?а о пори?еклу паса. ^[12]

По ?едном су исти припитом?ени при?е 17 хи?ада година, а по друго? при?е више од 150 хи?ада година. Тако?е се разлику?е и пита?е животи?е од ко?е ?е настао пас. По ?еднима ?е у пита?у вук , по другима шакал , а по тре?има ко?от . Претпостав?а се да су почеци при?ате?ства изме?у човека и пса настали као резултат ме?усобног удружива?а номадских племена и чопора вукова/шакала, гоне?и исту див?ач по истим територи?ама, захва?у?у?и аналогним ловним техникама. ^{[13] [14]}

Ипак, разборита ?е и хипотеза да су се карактеристике савремених канида по?авиле ?ош при?е 10 милиона година. ^[15] Наиме, при?е 10 милиона година, у С?еверно? Америци се по?ав?у?е Canis leophagus , на?стари?и представник рода Canis . Фрапантна ?е ?егова сличност са врстама ко?е данас позна?емо. ?егова величина ?е као код ко?ота, мождани капацитет ?е незнатно уве?ан у односу на претходне врсте, зубало му ?е типично псе?е, а удови тркачког типа. У овом, ?ош уви?ек раном стади?уму еволуци?е, немогу?е га ?е ипак везати за неку прецизну лини?у сродства, ?ер не посто?и знача?на разлика изме?у предака вука, ко?ота и шакала. Изгледа да ?е овога пута Canis leophagus , био та? ко?и ?е прешао Берингов мореуз у правцу Евроази?е и од тада се може сли?едити ?егова еволуци?а у Европи. Canis cipio ?е први представник те еволуци?е, откривен у арагонским Пирине?има , у сло?евима ко?и датира?у од при?е 8 милиона година, он служи као образац канида старог сви?ета. Док изгледа да шакал и ко?от воде пори?екло од Canis cipio , први у старом, а други у новом сви?ету, вук потиче из ?едне ме?уврсте, Canis etruscus , веома честе у Европи при?е два милиона година.

Према на?нови?им истражива?има, пас на?в?ероватни?е води пори?екло од вука. Ова? зак?учак ?е изведен на основу анализе гра?е зуба - молара. Вук и пас има?у истов?етну гра?у молара, док се ова за?едничка анатомска особина не може на?и упоредо код паса и шакала. ^[16]

Било ко?е ври?еме да ?е у пита?у, од тада, до данас ?е разви?ено више стотина различитих раса паса. На прим?ер, висина гребена код пса се кре?е од висине од десетак центиметара (код чиваве ), до висине од ?едног метра (код немачке доге ). Бо?е крзна код паса су од би?еле до црне, са свим могу?им вари?аци?ама. Захва?у?у?и сво?им многобро?ним способностима пас обав?а различите послове прилаго?ене данаш?ем начину живота.

По ?едно? од верзи?а, да пас потиче од вука, ?е ?едног дана ?едан вук самово?но дошао у логор код ?уди и ту остао, хране?и се отпацима ?ихових оброка и прате?и их свуда где би кренули. Тако ?е вук припитом?аван док се ни?е створио пас.

Вук ?е, иначе, хиперактивна животи?а. То значи да вук не?е седети и чекати да му неко принесе чини?у пуну хране, ве? ?е кренути у потрагу за храном, лов.

Први пси су изгледали скоро идентично као вук. Све касни?е, пси изгледа?у све другачи?е. Тако ?е човек укрштао псе разних раса, и због тога ми данас имамо велики бро? раса различитих висина, темперамената, намена, бо?а... Први пси су углавном били кориш?ени као чувари и стражари и ?ихов задатак ?е био да обавесте ?уде о присуству у?еза .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Наизм?енично експлоатисан и поштован од сво?их господара, пас ве? дуго ди?ели чов?екову судбину. Друже?убиви граб?ивац ко?и, зависан од во?е, живи у чопору, дозволио ?е да буде припитом?ен, о чему св?едоче псе?и скелети у близини ?удских остатака откривених у праистори?ским налазиштима у Руси?и (Асантова гора, 10.000 до 12.000 година п. н. е), као и сликарство и резбари?е на сти?енама. ^{[17] [18]}

Посли?е праистори?ског периода, око тре?ег милени?ума при?е нове ере, пас ?е у старом Египту био предмет култа, а убиство пса се каж?авало смртном казном. Анубис , божанство са главом пса или шакала , служи као водич у загробни живот. Хртови , басети огромни пси прате фараоне, има?у право на сахрану, а налазимо их и мумифициране у саркофазима. Молос ?е тако?е присутан и у праскозор?е сумерске и асирске цивилизаци?е, гд?е ?е кориш?ен у рату и лову. У грчко? митологи?и, пас Кербер чува подземни сви?ет, а Хомер у Одисе?и прича како в?ерни Аргос умире од емоци?а, има?у?и тек толико снаге да препозна свога господара Одисе?а по ?еговом повратку ку?и. Аристотел поми?е молосе, бишоне , као и друге расе паса. Псе?и род има сво?е херо?е у молосима, ко?и Спартанце прате у рат и у педесет срчаних бранилаца Коринта , од ко?их ?едини прежив?ели, Сотер, спашава становништво масакра, разоткривши непри?ате?а. Са друге стране, Хипократ изражава страх од ове животи?е, као преносиоца б?еснила , а циницима (грчка ри?еч за пса) се назива?у филозофи из тре?ег ви?ека п. н. е. ко?и одбацу?у све конвенци?е.

Антички Рим има сво?е свете псе, чуваре Вулканове пе?ине. Прозаични?е, пас се тако?е дресира за чува?е страже, за при?ате?ева?е или борбу, игра улогу ?убретара у градовима и чува ку?е: на мозаицима римских ку?а се може прочитати по први пут ?пази се пса“ ( cave canem ). ?ули?е Цезар , приликом осва?а?а Гали?е, 56. године п. н. е, води пса, непри?ате?а лавова и бикова по римским аренама , чи?а ?е се лоза разгранати по читаво? Европи . Галски пси су ловци, као и келтски, ко?и су ?еднако дресирани и за борбу.

Пси су мало во?ени од ?удео-хриш?анске цивилизаци?е, а тако?е су сматрани нечистим и од муслимана, за ко?е ?е ?ихово име на?гора увреда. Као окор?ели ловци, француски сред?ов?ековни господари ве? став?а?у сво?е псе?е компа?оне под законску заштиту. Пси помажу у в?ерским службама, све до разми?ешта?а по црквеним предвор?има.

Арденски монаси, ко?и ?е касни?е основати опати?у светог Хуберта, у деветом ви?еку ствара?у прву расу, селекци?ом великих црних и би?елих ловачких паса, претке данаш?их гонича светог Хуберта . Око 1650, монаси сиротишта (Сан-Бернар) у Алпима одга?а?у ?едну другу расу, ко?а ?е на?при?е чувар, а касни?е спасилачки пас по имену бернандинац . Пси су ве? увелико заузели важно м?есто у срцу чов?ека, када фигурира?у уз бок светог Бертрана, светог Рока и свете Женевив. Сред?и ви?ек разлику?е хртове, препеличаре, псе ко?и леже и ла?у и ко?и, према сво?о? улози, доби?а?у одговара?у?у храну: изнутрице за крвне гониче и никако овчетину за овчарске псе. Специ?ализована д?ела у вези паса, се умножава?у од четрнаестог ви?ека. На?славни?е, богато ветеринарским сав?етима, ?е д?ело Гастона Фибуса, ко?и ?е ли?епо описао расе попут шпани?ела и овчара (?Овчар мора да буде би?еле бо?е како би га пастир разликовао од вукова“).

Од сред?ег ви?ека, па све до Лу?а XV , кра?еви држе чопоре паса за лов на ко?има. Франсоа први осу?у?е се?ачке псе на ноше?е дрвеног трупца око врата, ко?и их онемогу?ава да лове и наре?у?е да се преси?еку потко?енице сваком псу ко?и се уда?и од станишта. Анри тре?и се издва?а страш?у за папилонима (пату?асти шпани?ел ). Пудла Лу?а XV, Филу, ужива сва права, а кра? тако?е пос?еду?е и псе способне да прона?у тартуфе . У осамнаестом ви?еку, природ?ак Бифон редигу?е прву генеалошку к?игу раса.

Бишони, пудле и пату?асти шпани?ели воде дворски живот, а познати писац Жан-Жак Русо, ожив?ава успомену на свог в?ерног при?ате?а. Многе расе паса и данас носе име по неком монарху као што ?е случа? са шпани?елом кра?а Чарлса . У деветнаестом ви?еку, зоолог Киви?е предлаже нову класификаци?у раса. Под Наполеоном , ситне расе ужива?у благонаклоност буржоази?е . Пси поста?у маскоте ратова, служе као животи?е за вучу (све до 1823 . године када ?е ово забра?ено) и управо у деветнаестом ви?еку се и ра?а нова иде?а, она о поштова?у паса.

Енглези, као велики за?уб?еници у кинотехни?у (како су звали науку о псима), организу?у прву изложбу паса у Лондону , 1859 . године. У француско? ?е 1884 . године основано Централно друштво за побо?ша?е раса паса. А само неколико година рани?е, 1871 . године, током опсаде Париза , пси су изглад?елим Парижанима служили и као храна. Први св?етски рат , пси дочеку?у под бар?ацима гд?е на?тужни?у судбину дожив?ава?у пси из Руси?е, ко?и су били дресирани да, наби?ени експлозивом, потраже сво? дневни оброк под непри?ате?ским колима. Посли?е великог рата, пси за лов и прат?у стичу изв?естан знача? и тако?е поста?у, како ликови из стрипова и цртаних филмова, тако и протагонисти реклама. Током Другог св?етског рата , гоничи, чувари и спасиоци су често сли?едили сво?е господаре на стазама егзодуса.

Интелигенци?а [ уреди | уреди извор ]

?убите?и паса на?више ци?ене псе због ?ихове интелигенци?е, а дога?а?и у ко?има пас учеству?е и сналази се у животу и показу?у да су они високо интелигентне животи?е.

Ипак, да ли се може говорити о интелигенци?и код пса? Пас не може да мисли као чов?ек нити да ствара као чов?ек. Али са друге стране пас распозна?е ври?еме и простор и има мо? пам?е?а. Инстинкти ко?е пос?еду?е пас се могу модификовати и усм?еравати. Због свега пас учи, па можемо говорити о специфично? врсти памети. Пас ?е послушан, повезу?е слике, звукове и мирисе (када види поводац, зна да иде у шет?у и томе се раду?е). Интелигенци?а се код паса по?ав?у?е као м?ешавина нагона, нас?е?а и обуке. Пас не учи зато што разуми?е, ве? зато што обуком стиче по?едине рефлексе, памти их и комбину?е. ^[19] Дета?ни?и подаци о интелигенци?и пса се налазе на страници псе?а интелигенци?а

Понаша?е [ уреди | уреди извор ]

Пси су друштвене животи?е, али карактер и понаша?е може да варира од расе до расе, као и у зависности од тога како се власници и остали ко?и до?у у контакт, понаша?у са псом. Физичко злостав?а?е, као и изглад?ива?е, може проузроковати веома неуротичну и опасну животи?у. Чак и недово?но соци?ализовани пси се могу понашати агресивно и непредвидиво. Пси могу напасти и чов?ека као и друге животи?е, али се ово дешава иск?учиво због погрешног односа према животи?и у прошлости. Заним?иво ?е да ?е пас ко?и ?е ?едном злостав?ан од стране човека, тог човека и те како добро запамтити и ве? следе?ом приликом ?е га напасти, наизглед без икаквог разлога, ма колико времена прошло од злостав?а?а.

Физичке карактеристике [ уреди | уреди извор ]

Данаш?е расе паса показу?у све више вари?аци?а у величини, изгледу и понаша?у но било ко?а друга дома?а животи?а . Без обзира на велики распон разлика у неким особинама, насталих селективним одго?ем, сви пси ди?еле исте претке, па самим тим и неке основне особине сво?их предака. Пси су предатори и стрвинари , пос?еду?у оштре зубе и снажну вилицу за напада?е, држа?е и трга?е хране. Као и остали сисари предатори, и пси има?у снажне миши?е и разви?ен кардиоваскуларни систем ко?и подржава трча?е и омогу?у?е издрж?ивост. Пореде?и структуру кости?у паса са чов?ековим стопалом, пси технички хода?у на сво?им прстима.

?ух [ уреди | уреди извор ]

На?изражени?е чуло код паса ?е чуло мириса, односно ?ух. Много ?е разви?ени?е него код чов?ека и омогу?ава псу да на знатно? уда?ености разлику?е ствари и би?а понаособ, разлику?у?и, при томе, ?ихове мирисе. Чуло мириса одре?у?е шта ?е ?естиво и ко?а ?е и колика територи?а ?едног пса. Колико ?е ово чуло изоштрени?е од ?удског, каже и податак да чов?ек има око 5 милиона етмоидалних ?ели?а у носу, лабрадор 120, фокс тери?ер 147, а ?емачки овчар 200 милиона ?ели?а путем ко?их прима мирисе из околине. Зато пас може да разлику?е бар 10 пута више различитих мириса од чов?ека. Осим самих ?ели?а у носу, и велики дио мозга ?е посве?ен интерпретаци?и мириса, а као и код свих сисара, и у мозгу паса посто?и центар за мирис. Ова? центар прима и регистру?е надража?е нервним путем. ?ух ?е тако?е и знача?но ору?е у комуникаци?и, и могу?е ?е прикупити ци?ели низ различитих типова података о другим псима само уз помо? паж?иве анализе мириса. Тако?е, на основу мириса, пас поста?е сексуално надражен (пас лако на?уши ку?у у т?ера?у), а како ?е одржа?е врсте на?битни?а ствар сваке ?единке и нос поста?е ?едан од на?битни?их органа у псе?ем организму.

Дресуром и узго?ем, чов?ек ?е да?е пове?авао способност пса да препозна мирисе. Посебно изв?ежбане животи?е се користе за проналаже?е кри?умчарене робе као што ?е дрога, али и за проналаже?е унесре?ене особе и 10 метара испод сни?ега. На?бо?и ?ух, свакако има?у ловачки пси , гоничи из групе крвос?едника .

Слух [ уреди | уреди извор ]

Слух ?е на?бо?е чуло код пса посли?е ?уха. Када ?е на опрезу, пас начули уши и помо?у миши?а (ко?их, везане за уши, има дупло више него чов?ек) пове?а површину ушних шко?ки. Слух му ?е селективан, што значи да може изоловати одре?ене звукове, а друге иск?учити. Пас реагу?е на одре?ене пром?ене у интонаци?и гласа и на та? начин веома добро разлику?е команду од грд?е и похвале. Уз то памти и велики бро? ри?ечи и тако учи да слуша и сара?у?е са чов?еком.

Пси детекту?у нискофреквентне звукове , чак фреквенци?е од 16 Hz, па до 100 kHz (максимални ди?апазон код ?уди од 20 Hz до 20 kHz), и уз велику покрет?ивост уши?у врло брзо могу да одреде локаци?у извора звука.

Вид [ уреди | уреди извор ]

За псе можемо ре?и да су далтонисти . Нова истражива?а указу?у да пси, ипак, могу да разазна?у неке бо?е, али не на начин на ко?и то могу ?уди. Тако?е се указу?е на чи?еницу да пси могу да разлику?у вари?етете ?убичасте/пурпурне бо?е и ни?ансе жуте бо?е. Како су псе?а сочива равни?а од ?удских, немогу?е ?е да пси виде дета?е, али са друге стране, псе?е очи су ос?ет?иви?е на св?етло и покрете. Неке расе, има?у видно по?е чак и до 270° (у односу на ?удских 180° )

Крета?е [ уреди | уреди извор ]

Термин хода код пса односи се на пример ?егових корака при различитим брзинама, а разлику?е се у ритму и врсти корака.

Код крета?а пса могу посто?ати многе грешке. На пример, код раковог хода пас?е тело се налази под неким углом у односу на смер хода. Други називи за ова? ход су бочно ви?уга?е, бочно крета?е и скрета?е. Крав?и ход ?е врста хода када су скочни зглобови зад?их ногу окренути према унутра.

Начин и брзина ко?ом пас хода на такмиче?има разлику?е се од расе до расе. Неки се по рингу кре?у ве?ом брзином, други поприлично споро. Важно ?е да сваки власник пса излаже оног ко?ег ?е мо?и да прати током трча?а у рингу, ?ер ?е у супротном пас бити спутан при крета?у. За стари?е особе ?е важно да не изаберу пса ко?и ?е их умарати на изложби ?ер тада ни пас не?е бити представ?ен како треба.

ЛАКИ КАС ? Опуштени покрети, обично прихва?ени као прелаз изме?у хода?а и бржег крета?а. Пред?е и зад?е ноге на свако? страни помера?у се хармонично.

ОБИЧАН КАС ? Ритмичан, двоструки ди?агонални ход када ноге, по ди?агонали супротних углова тела, лако дотичу зем?у- зад?а десна нога са пред?ом левом, зад?а лева са пред?ом десном.

ЛАКИ ГАЛОП ? Ход ко?и има три такта код сваког искорака. Две ноге се кре?у по?единачно, а две као ди?агонални пар. Ход подсе?а на ритам ко?и?а за ?у?а?е. Спори?и ?е од галопа и не умара пса.

ГАЛОП ? На?бржи ход , када су све четири ноге у ваздуху у исто време.

КАМИ?И ХОД ? Ход при ко?ем се пред?а лева и зад?а лева нога кре?у унапред за?еднички, а следе их десна пред?а и десна зад?а нога.

ПАРАДНИ ХОД ? Готово идентичан ходу обичног ко?а или пони?а, кад пас пред?е ноге диже високо. Пату?асти пинч има такав ход. ^[20]

Исхрана [ уреди | уреди извор ]

Тренутно се води дискуси?а о томе да ли су дома?и пси свашто?еди или месо?еди . Како су класификовани у ред Carnivora , не мора обавезно да значи да псе?а исхрана мора бити иск?учиво месо . Пси су необавезни месо?еди и не зависе иск?учиво од протеина ко?и се налазе у месу, како би задово?или прехрамбене захт?еве. Разноврсне су намирнице на ?еловнику паса, ук?учу?у?и мли?еко , мли?ечне производе, ?а?а , повр?е , во?е и житарице . У див?ини, пси чеш?е ?еду овакву храну, пошто ?е много теже до?и до меса. Понекад, пси ?еду траву, чиме неутралишу киселину у цревном тракту, а могу?е ?е и да овим изазива?у повра?а?е, како би избацили непоже?ну храну.

Размножава?е [ уреди | уреди извор ]

Професионални одга?ивачи паре псе само за одре?ену сврху. Понекад се пси паре како би се добили кучи?и за прода?у, а некад да би се добили шампиони на изложбама. Овд?е ?е ри?еч, углавном, о ?удима ко?и су искусни и вични овом послу.

Осим оваквих размножава?а, ко?а можемо назвати одговорним и у сврху одржава?а нивоа квалитета расе, често се због зараде улази и у неодговорно одга?а?е паса и препрода?а ?навелико“. По?ав?у?у се три легла ?едне ку?е, у ?едно? години! У на?ве?о? м?ери, овоме погоду?е неозби?ност у кинолошким савезима.

Плодност [ уреди | уреди извор ]

Све припитом?ене врсте су кооперативне у процесу паре?а. Основно понаша?е ко?е ?е различито код паса у односу на див?е каниде ?есте губитак везе изме?у по?единог муж?ака и женке. Тако?е се ци?ени и могу?ност ку?е да се т?ера у било ко?е доба године и то по могу?ству два пута, за разлику од див?их канида ко?и се т?ера?у ?едном годиш?е и то на?чеш?е у касну зиму .

Здрав?е [ уреди | уреди извор ]

Пси болу?у од разних болести, од ко?их се неке могу прени?ети и на чов?ека и друге животи?е, док су друге ?единствене само за псе.

Болести [ уреди | уреди извор ]

Од инфективних зараза, псе на?чеш?е повезу?емо са б?еснилом , штене?аком и парвовирусом . Од уро?ених болести код паса су на?чеш?е дисплази?е кукова , разне врсте епилепси?а и плу?на стеноза . Скоро свака болест ко?у може добити чов?ек може добити и пас (осим специфичних болести за чов?ека), као што су рак, болести зуба, срца, итд...

Паразити [ уреди | уреди извор ]

На?чеш?и паразити су буве и глисте.

Животни ви?ек [ уреди | уреди извор ]

Животни ви?ек варира од врсте до врсте. Тако да гигантске врсте паса живе, у прос?еку, од 7 до 8 година, док неки мали тери?ери могу жив?ети и до 20 година. Код м?ешанаца, сред?е величине животни ви?ек ?е од 13 до 18 година. Записано ?е да ?е на?стари?и пас живио 30 година. ^[21]

Иако се не може предвид?ети нити контролисати колико дуго ?е нека животи?а жив?ети, животни ви?ек се ипак продужу?е исправном исхраном, в?ежба?ем, редовним пос?етама ветеринару и бригом о животи?и.

Психологи?а паса [ уреди | уреди извор ]

На?сигурни?и начин за разви?а?е осе?а?а према псима и ?ихово? психологи?и ?е паж?иво посматра?е штенади у леглу. Чак и пре него што престану сисати, штенад почи?е показивати карактеристике ко?е псе?у врсту чине корисном или проблематичном за ?уде. Усп?ешан однос човека и пса зависи од могу?ности власника да "прочита" свог ?убимца и да може мислити као пас. ^[22]

Пас ?е животи?а ко?а припада чопору , ко?и има уро?ену потребу за животом у систему хи?ерархи?е. Ве? са 4 до 5 неде?а очигледно ?е ко?и дио легла ?е доминантни?и и како се та доминаци?а исказу?е. Доминантно штене ?е оно ко?е прво ?еде, ко?е започи?е игру и оно ко?е се усуди иза?и из легла. Кад напусти легло, штене доби?а ново друштво ко?е чине сви чланови ?едног дома?инства, ?уди и животи?е. Одво?ено од сигурности и топлине легла, не?е се опустити док потпуно не упозна нову територи?у.

?език паса [ уреди | уреди извор ]

Како пас одраста, разви?а цели репертоар сигнала и држа?а тела ко?и ?е об?аш?авати ?егово понаша?е. Пас ко?и има повере?а у човека показу?е сво?е осе?а?е у уздигнутом ставу на све четири ноге, усправних уши?у и уздигнутог репа. Када треба показати послушност, пас ко?и ни?е психички ?ак, спусти?е реп, ставити уши у водораван положа? и понекад окренути главу у страну како би избегао директан поглед, а може чак ле?и на ле?а. ^[23]

Ве?ина псе?их знакова - од веселог маха?а репом до уплашеног режа?а - прилично су лако разум?ива. Уздигнуте руке или руке ко?има човек врши нагле покрете (на ко?е су пси 40 пута перцептивни?и од ?уди) код пса могу изазвати криво тумаче?е и потребу за обраном.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Списак познатих паса
• Класификаци?а раса по азбучном реду
• Класификаци?а по ФЦИ

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Ме?ународна кинолошка федераци?а (?език: француски) (?език: енглески) (?език: немачки) (?език: шпански)
• Biodiversity Heritage Library bibliography for Canis lupus familiaris
• Dogs in the Ancient World , an article on the history of dogs
• View the ?dog genome” .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. децембар 2013) on Ensembl