Скупштина

Скупштина , парламент или народно представништво ?е на?више представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима .

У данаш?ем облику, настала ?е тек два-три века уназад као ?една од на?важни?их тековина гра?анске револуци?е и као ?едан од теме?а демократи?е и гра?анске државе .

Реч ?скупштина“ потиче од глагола ?скуп?ати“ , а означава место на коме се скуп?а?у представници народа. Страни назив ?парламент“ потиче од ри?ечи parlare , што значи говорити, расправ?ати. На?стари?и парламент ?е исландски Алтинг основан 930 . године.

Код Словена , почеци скупштинског живота сежу у прошлост , када су на народним саборима представници народа (обично ?ви?ени?и“ ?уди или управници области), на позив владара, расправ?али о на?важни?им државним пита?има.

Парламент се истори?ски развио у Енглеско? , а првобитна намена му ?е била у домену одре?ива?а висине пореза , да би се потом опсег одлучива?а проширио на суд и, коначно, законодавство .

Скупштина може бити ?еднодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данаш?ем политичком животу, у унитарним државама , до?и дом ?е обично ?ачи, док су у федералним ?еднаки (гор?и дом ?е обично дом федералних ?единица).

Рани парламенти [ уреди | уреди извор ]

Од давнина, када су друштва била племенска, посто?ала су ве?а или поглавар чи?е су одлуке оце?ивале старешине села. То се назива трибализам . ^[2] Неки научници сугеришу да ?е у древно? Месопотами?и посто?ала примитивна демократска влада у ко?о? ?е кра?еве оце?ивао савет. ^[3] Исто ?е речено за древну Инди?у, где ?е посто?ао неки облик делиберативних скупова, те ?е стога посто?ао и неки облик демократи?е . ^[4] Ме?утим, ове тврд?е не прихвата ве?ина научника, ко?и виде ове облике владавине као олигархи?е . ^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]

Древна Атина ?е била колевка демократи?е . ^[10] Атинска скупштина ( ?κκλησ?α , еклеси?а) била ?е на?важни?а институци?а, и у расправи ?е могао учествовати сваки слободан гра?анин . Робови и жене нису могли. Ме?утим, атинска демократи?а ни?е била репрезентативна, ве? директна, те се еклеси?а разликовала од парламентарног система.

Римска република ?е имала законодавне скупштине , ко?е су имале послед?у реч у погледу избора суди?а, доноше?а нових статута , спрово?е?а смртне казне, об?авом рата и мира и ствара?ем (или распушта?ем) савеза. ^[11] Римски сенат ?е контролисао новац, администраци?у и дета?е спо?не политике. ^[12]

Неки муслимански научници тврде да ?е исламска шура (метода доноше?а одлука у исламским друштвима) аналогна парламенту. ^[13] Ме?утим, други научници (нарочито из Хизб ут-Тахрир ) истичу оно што сматра?у фундаменталним разликама изме?у система шура и парламентарног система. ^[14]^[15]^[16]

Називи за парламенте у свету [ уреди | уреди извор ]

По?ска - Парламент
(кога чине Се?м и Сенат )
Чешка - Парламент
(кога чине Посланички дом и Сенат )
Северна Македони?а - Собра?е
Исланд - Алтинг
Норвешка - Стортинг
Данска - Фолкетинг
Шведска - Риксдаг
Израел - Кнесет
Укра?ина - Рада
Белоруси?а - Народна скупштина
(ко?у чине Посланички дом и Савет Републике )
Иран - Ме?лис
Шпани?а - Кортес
САД - Конгрес
Руси?а - Федерална скупштина
(ко?у чине Државна дума и Савет Федераци?е )
Хрватска - Сабор
Финска - Едускунта
Албани?а - Кувенди
Немачка - Бундестаг
Шва?царска - Савезни скуп
(кога чине Државни савет и Савет кантона )
Словени?а - Парламент
(кога чине Државни збор и Државни савет )

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Rush, Michael (2005). Parliament Today . Manchester University Press. стр. 141. ISBN 9780719057953 .
^ Political System Encyclopædia Britannica Online
^ Jacobsen, Thorkild (1943). ?Primitive Democracy in Ancient Mesopotamia” . Journal of Near Eastern Studies . 2 (3): 159?172. JSTOR 542482 . S2CID 162148036 . doi : 10.1086/370672 . .
^ Robinson, Eric W. (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens . Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-06951-8 .
^ Bailkey, Nels (1967). ?Early Mesopotamian Constitutional Development” . The American Historical Review . 72 (4): 1211?1236. JSTOR 1847791 . doi : 10.2307/1847791 . .
^ Larsen, J. A. O. (1973). ?Demokratia” . Classical Philology . 68 (1): 45?46. JSTOR 268788 . S2CID 224791063 . doi : 10.1086/365921 . .
^ de Sainte, C.G.E.M. (1981). The Class Struggle in the Ancient Greek World: From the Archaic Age to the Arab Conquests . Cornell University Press. ISBN 0-8014-1442-3 .
^ Bongard-Levin, G.M. (1986). A complex study of Ancient India. South Asia Books . ISBN 81-202-0141-8 .
^ Sharma, J.P. (1968). Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India . Motilal Banarsidass Publ.
^ John Dunn: Democracy: A History , p.24
^ Abbott, Frank Frost (1901). A History and Description of Roman Political Institutions. Elibron Classics . ISBN 0-543-92749-0 .
^ Byrd, Robert (1995). The Senate of the Roman Republic. US Government Printing Office Senate Document 103?23.
^ ?The Shura Principle in Islam ? by Sadek Sulaiman” . alhewar.com .
^ The System of Islam, (Nidham ul Islam) by Taqiuddin an-Nabhani Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. септембар 2022), Al-Khilafa Publications, 1423 AH ? 2002 CE, p.61
^ The System of Islam , by Taqiuddin an-Nabhani Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. септембар 2022), p.39
^ ?Shura and Democracy” . ijtihad.org .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Blackstone, Sir William. (1765). Commentaries on the Laws of England. Oxford: Clarendon Press.
Davies, M. (2003). Companion to the Standing Orders and guide to the Proceedings of the House of Lords, 19th ed. Архивирано на са?ту Wayback Machine (19. децембар 2005)
May, Thomas Erskine (1862). The Constitutional History of England Since the Accession of George Third, 1760-1860 . I . ; vol 2 online
Maddicott, John (2010). The Origins of the English Parliament, 924?1327 . Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-958550-4 .
Paul Brand. "Review of Maddicott, John Robert, _The Origins of the English Parliament, 924-1327_." in H-Albion, H-Net Reviews. September, 2011. online
Sayles, G. O. The King's Parliament of England (1974), brief survey
"Parliament." (1911). Encyclopædia Britannica, 11th ed. London: Cambridge University Press.
Almeida, Fortunato de (1903). Historia das instituicoes em Portugal . Porto: Magalhaes & Moniz.
Barros, Henrique da Gama (1885). Historia da administracao publica em Portugal nos seculos xii a xv . Lisbon: Imprensa Nacional.
Lindo, Elias Hiam (1848). The History of the Jews of Spain and Portugal: From the Earliest Times to Their Final Expulsion from Those Kingdoms, and Their Subsequent Dispersion; with Complete Translations of All the Laws Made Respecting Them During Their Long Establishment in the Iberian Peninsula . London: Longman Brown.
Livermore, H.V. (1966) A New History of Portugal , 1976 ed., Cambridge, UK: Cambridge University Press.
Midosi, Paulo (1828). Portugal, or Who is the Lawful Successor to the Throne: Being an Enquiry, Instituted with a View to Aid in Removing the False Impressions Created in the Public Mind, Founded on a Careful Examination of the National Laws and Historical Records, Applicable to the Case in Question, or Likely to Enable the English Reader to Form a Just Opinion on the Relative Rights of the Two Competitors to the European Throne of the Braganza Family .
?A short history of Alþingi - the oldest parliament in the world | European Youth Portal” . europa.eu (на ?езику: естонски). Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г . Приступ?ено 2018-09-10 .
bryndis (2013-07-08). ?Althingi” . visitreykjavik.is (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г . Приступ?ено 2018-09-10 .
UNESCO , Memory of the World. The Decreta of Leon of 1188 - The oldest documentary manifestation of the European parliamentary system
Dunn, John (2005). Democracy: A History . Atlantic Monthly Press. ISBN 9780871139313 . https://books.google.com/books?id=ccoOfhyjFNEC&printsec=frontcover&dq=democracy+a+history&cd=1#v=onepage&q=athens&f=false John Dunn (2005), Democracy:a History , p.24]
Ruano, Pedro Martinez (2009-01-26). La Administracion Electoral (на ?езику: шпански). Universidad Almeria. ISBN 9788482409085 .
?The Decreta of Leon of 1188 - The oldest documentary manifestation of the European parliamentary system” . UNESCO Memory of the World. 2013 . Приступ?ено 21. 5. 2016 .
?La Unesco reconoce a Leon como cuna mundial del parlamentarismo” . El Mundo . 19. 6. 2013 . Приступ?ено 21. 5. 2016 .
Spain (фебруар 2012). ?International Memory of the World Register [Nomination form] - The Decreta of Leon of 1188 - The oldest documentary manifestation of the European parliamentary system” (PDF) . Приступ?ено 21. 5. 2016 .
Catedratico de la Universidad Estatal de Leon Lopez Gonzalez, Hermenegildo; Catedratico de la Universidad Internacional en Moscu Raytarovskiy, V.V. ?The Leones parliament of 1188: The first parliament of the western world (The Magna Carta of Alfonso IX)” (PDF) . Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г . Приступ?ено 21. 5. 2016 .
Jobson, Adrian (2012). The First English Revolution: Simon de Montfort, Henry III and the Barons' War . Bloomsbury. стр. 173?4. ISBN 978-1-84725-226-5 .
Kopstein, Jeffrey; Lichbach, Mark; Hanson, Stephen E., ур. (2014). Comparative Politics: Interests, Identities, and Institutions in a Changing Global Order (4, revised изд.). Cambridge University Press. стр. 37?9. ISBN 978-1139991384 . ? Britain pioneered the system of liberal democracy that has now spread in one form or another to most of the world's countries ”
?Constitutionalism: America & Beyond” . Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г.
Dr Andrew Blick and Professor George Jones ? No 10 guest historian series, Prime Ministers and No. 10 (1. 1. 2012). ?The Institution of Prime Minister” . Government of the United Kingdom: History of Government Blog . Приступ?ено 15. 4. 2016 .
Carter, Byrum E. (2015) [1955]. ?The Historical Development of the Office of Prime Minister”. Office of the Prime Minister . Princeton University Press. ISBN 9781400878260 .
K. M. Brown and R. J. Tanner, The History of the Scottish Parliament volume 1: Parliament and Politics, 1235?1560 (Edinburgh, 2004)
A. A. M. Duncan, 'Early Parliaments in Scotland', Scottish Historical Review , 45 (1966)
J. M. Goodare, 'Parliament and Society in Scotland, 1560?1603' (Unpublished Edinburgh University PhD Thesis, 1989)
C. Jackson, 'Restoration to Revolution: 1660?1690" in Glenn Burgess (ed.), The New British History. Founding a Modern State, 1603?1715 , (London, 1999), pp. 92?114.
Alan R. MacDonald, 'Ecclesiastical Representation in Parliament in Post-Reformation Scotland: The Two Kingdoms Theory in Practice'. Journal of Ecclesiastical History . 50 (1). 1999. Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
N. A. T. Macdougall, James IV (Edinburgh, 1989), chapter 7
"An Introduction to the pre-1707 Parliament of Scotland" (Based on a paper to Staff Development Conference for History Teachers, National Museum of Scotland , 25 May 2000 by Dr. Alastair Mann, Scottish Parliament Project, University of St. Andrews ).
R. Nicholson, Scotland, the Later Middle Ages (Edinburgh, 1974), chapter 15
I. E. O'Brien, 'The Scottish Parliament in the 15th and 16th Centuries' (Unpublished Glasgow University PhD Thesis, 1980)
R. Rait, The Parliaments of Scotland (Glasgow, 1924)
R. J. Tanner, The Late Medieval Scottish Parliament: Politics and the Three Estates, 1424?1488 (East Linton, 2001).
R. J. Tanner, 'The Lords of the Articles before 1540: a reassessment', Scottish Historical Review , LXXIX (October 2000), pp. 189?212.
R. J. Tanner, 'Outside the Acts: Perceptions of the Scottish Parliament in Literary Sources before 1500', Scottish Archive (October, 2000).
R. J. Tanner, 'I Arest You, Sir, in the Name of the Three Astattes in Perlement': the Scottish Parliament and Resistance to the Crown in the 15th century', in Social Attitudes and Political Structures in the Fifteenth Century , ed. T. Thornton (Sutton, 2000).
C. S. Terry, The Scottish Parliament: its constitution and procedure, 1603?1707 (Glasgow, 1905)
J. R. Young, The Scottish Parliament 1639?1661 (Edinburgh, 1997)

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

The International Association of Business and Parliament (IABP) Scottish Scheme
Chisholm, Hugh, ур. (1911). ? Parliament ”. Encyclopædia Britannica (на ?езику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
United Kingdom Parliament

[1] Rush, Michael (2005). Parliament Today . Manchester University Press. стр. 141. ISBN 9780719057953 .

[2] Political System Encyclopædia Britannica Online

[3] Jacobsen, Thorkild (1943). ?Primitive Democracy in Ancient Mesopotamia” . Journal of Near Eastern Studies . 2 (3): 159?172. JSTOR 542482 . S2CID 162148036 . doi : 10.1086/370672 . .

[4] Robinson, Eric W. (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens . Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-06951-8 .

[5] Bailkey, Nels (1967). ?Early Mesopotamian Constitutional Development” . The American Historical Review . 72 (4): 1211?1236. JSTOR 1847791 . doi : 10.2307/1847791 . .

[6] Larsen, J. A. O. (1973). ?Demokratia” . Classical Philology . 68 (1): 45?46. JSTOR 268788 . S2CID 224791063 . doi : 10.1086/365921 . .

[7] Sainte, C.G.E.M. (1981). The Class Struggle in the Ancient Greek World: From the Archaic Age to the Arab Conquests . Cornell University Press. ISBN 0-8014-1442-3 .

[8] Bongard-Levin, G.M. (1986). A complex study of Ancient India. South Asia Books . ISBN 81-202-0141-8 .

[9] Sharma, J.P. (1968). Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India . Motilal Banarsidass Publ.

[10] John Dunn: Democracy: A History , p.24

[11] Abbott, Frank Frost (1901). A History and Description of Roman Political Institutions. Elibron Classics . ISBN 0-543-92749-0 .

[12] Byrd, Robert (1995). The Senate of the Roman Republic. US Government Printing Office Senate Document 103?23.

[13] ?The Shura Principle in Islam ? by Sadek Sulaiman” . alhewar.com .

[14] The System of Islam, (Nidham ul Islam) by Taqiuddin an-Nabhani Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. септембар 2022), Al-Khilafa Publications, 1423 AH ? 2002 CE, p.61

[15] The System of Islam , by Taqiuddin an-Nabhani Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. септембар 2022), p.39

[16] ?Shura and Democracy” . ijtihad.org .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

Нормативна контрола
Ме?ународне	FAST
Државне	Шпани?а Француска BnF подаци Немачка Израел С?еди?ене Државе ?апан Чешка
Остале	Енциклопеди?а Британика Истори?ски речник Шва?царске