Павле Кара?ор?еви?
Кнез Павле у униформи ко?ичког Бригадног генерала 1935. године
Лични подаци
Пуно име	Павле Арсена Кара?ор?еви?
Датум ро?е?а	( 1893-04-27 ) 27. април 1893.
Место ро?е?а	Санкт Петербург , Руска Импери?а
Датум смрти	24. септембар 1976. ( 1976-09-24 )  ( 83 год. )
Место смрти	Париз , Француска
Породица
Супружник	Олга Кара?ор?еви?
Потомство	Александар Кара?ор?еви? , Никола Кара?ор?еви? , ?елисавета Кара?ор?еви?
Родите?и	Арсен Кара?ор?еви? Аурора Павлова Демидов
Династи?а	Кара?ор?еви?и
Регент ?угослави?е Кнез намесник ?угослави?е
Период	9. октобар 1934 ? 27. март 1941 .
Претходник	Александар I Кара?ор?еви?
Наследник	Петар II Кара?ор?еви?
Савладар	de jure : Иво Перови? Раденко Станкови?
Чин	арми?ски генерал
Монограм кнеза -регента ?угослави?е Павла Кара?ор?еви?а Грб кнеза - регента ?угослави?е Павла Кара?ор?еви?а Стандарта кнеза -регента ?угослави?е Павла Кара?ор?еви?а

Павле Кара?ор?еви? ( Санкт Петербург , 15/ 27. април 1893 ? Париз , 14. септембар 1976 ) ?е био члан династи?е Кара?ор?еви? и de facto шеф државе као кнез-намесник Кра?евине ?угослави?е после убиства кра?а Александра I Кара?ор?еви?а 1934 . до 27. марта 1941. године. ?едини син кнеза Арсена Кара?ор?еви?а , ро?еног брата кра?а Петра I . Велики познавалац сликарства и уметности уопште.

До атентата на кра?а Александра I 1934. године, уопште се ни?е бавио политиком ве? ?е живео повучено са сво?ом породицом. Из брака с грчком принцезом Олгом имао ?е синове Александра (1924?2016), Николу (1928?1954) и к?ер ?елисавету (1936). После атентата у Марсе?у према опоруци кра?а Александра постао ?едан од тро?ице чланова намесништва у име малолетног кра?а Петра II . Убрзо се наметнуо као ?едина стварна власт у Кра?евини ?угослави?и, док су намесници Иво Перови? и Раденко Станкови? били само фигуре. У спо?но? политици проводио ?е политику отклона од Француске , покушава?у?и да одржи неутралност у све сложени?им европским околностима. Свестан унутраш?их слабости државе и ?ене ра?ивости у случа?у рата, покушао ?е решити националне проблеме у ?угослави?и. Резултат ?егових договора са Влатком Мачеком било ?е ствара?е Бановине Хрватске 1939. године, као први корак у буду?ем преуре?е?у централизоване државе. У свом делова?у као реални политичар суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно радикала .

Увидевши да У?еди?ено Кра?евство нема намеру да заштити ?угослави?у, заговарао ?е приступа?е Тро?ном пакту , што се и догодило 25. марта 1941. Само два дана касни?е, оборен ?е с власти во?ним пучем , ко?и ?е народ масовно подржао. Кнез Павле ?е након државног удара ухва?ен и протеран у Грчку. Уследио ?е немачки напад на ?угослави?у 6. априла 1941. и капитулаци?а након само 12 дана.

Павла су из Грчке британске снаге одвеле у Кени?у и држале у заточеништву за време Другог светског рата . Након пушта?а живео ?е у Француско?, где ?е и преминуо 1976. године.

Тре?и ?е Србин ко?и ?е летео авионом, после ?егове бра?е од стрица Александра и ?ор?а, а други над Срби?ом после ?ор?а Кара?ор?еви?а. ^[1]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у Санкт Петербургу , 15/ 27. априла 1893 . године као син кнеза Арсена и кнеги?е Ауроре Павловне Демидов од Сан Доната . ?егови родите?и су 1895 . године раскинули брачну везу и кнез Павле ?е од 1896 . године живео у дома?инству свог стрица, кнеза Петра Кара?ор?еви?а у Женеви . Кнеги?а Аурора ?е преминула 1904 . године. Са осам година, уписали су га у школу госпо?ице Брехбул (Brechbuhl), ко?у су поха?али ?егови ро?аци кнеги?а ?елена , кнежеви ?ор?е и Александар . Године 1903, ?егов стриц Петар, проглашен ?е за кра?а Срби?е .

За?едно са сво?им оцем кнезом Арсеном био ?е руски држав?анин и српска влада ?е на?пре изде?ствовала ?ихов отпуст, а затим су 1904. године прим?ени у српско држав?анство и постали чланови Кра?евског Дома. Кнез Павле се уписао у II београдску гимнази?у, у ко?о? ?е матурирао 1912 . године. Наредне, 1913 . године, отишао ?е у Енглеску , где ?е уписан на универзитет Оксфорд .

Исте године ?е указом кра?а Петра I произведен у чин ко?ичког потпоручника. У ?есен 1914 . године узео ?е учеш?а у ратним де?ствима. У ?ануару 1915 . године, разболео се од хепатитиса . До одласка на Крф обав?ао ?е дипломатске миси?е у Итали?и и Енглеско?, а од фебруара 1916 . прик?учио се главном штабу. На Крфу ?е радио у Ме?ународном црвеном крсту . Кра?ем ?ануара 1917 . боравио ?е у Солуну где ?е учествовао у припремама за проле?ну офанзиву. Почетком 1918 . био ?е на лече?у у Лондону . После рата ступио ?е на Оксфорд, у Коле? Христова црква. У Оксфорду посто?и ?егова застава. ^[2]

Кнеги?у Олгу , на?стари?у к?ер грчког принца Николе , упознао ?е у Лондону, у ?улу 1922 . године. Венчали су се 22. октобра 1923 . на дан крште?а прворо?еног сина кра?а Александра I Кара?ор?еви?а , престолонаследника Петра. Венчани кум им ?е био во?вода од ?орка, буду?и британски кра? ?ор? VI и ?егова супруга Елизабета , во?вотки?а од ?орка. У августу 1924 . године, родио им се син Александар .

Од 1925 . године стану?у у Београду , у Старом двору . Лета проводе на Бохи?ском ?езеру ( Словени?а ) и на путова?има. Кнез Павле има замисао да осну?е Музе? модерне уметности у Београду. Од сво?е ране младости био ?е испо?ио велики интерес за уметност и на?ве?и део свог слободног времена посве?у?е сво?о? колекци?и слика и уметничких предмета. Као студент у Оксфорду, беше поверио сво?им друговима, да му ?е амбици?а да постане управник музе?а. ?Мо?а зем?а Срби?а, нема ни ?едну уметничку галери?у, а ве? много година желим да отворим галери?у у Београду“ - писао ?е кнез Павле сво?им ро?ацима и при?ате?има по Европи. Почео ?е да прикуп?а слике за сво? музе? (види: Музе? кнеза Павла ); до проле?а 1927 . око педесет слика му ?е обе?ано или покло?ено. Године 1929. оснива Музе? савремене уметности ко?и ?е био смештен у Конаку кнеги?е ?убице . ^[3]

У ?уну 1928 . породица кнеги?е Олге и кнеза Павла доби?а принову - ра?а им се други син, Никола.

Тек средином 1933 . године кра? Александар се преселио у нови двор на Деди?у , а Стари двор приста?е да претвори у музе?. Почетком септембра, именовао ?е кнеза Павла за шефа свих музе?а у ?угослави?и.

Регент ?угослави?е [ уреди | уреди извор ]

Унутраш?а политика [ уреди | уреди извор ]

У Марсе?у ?е, 9. октобра 1934 . године, извршен атентат на кра?а Александра I Кара?ор?еви?а. Тестаментом Кра?евим, кнез Павле ?е био предви?ен за намесника , за?едно са Ивом Перови?ем и Раденком Станкови?ем . Власт ?е у суштини припала Павлу Кара?ор?еви?у, ?ер су друга дво?ица намесника сведена на ?присутне гра?ане“. ^[4] На месту намесника, кнез Павле ?е остао све до пуча 27. марта 1941 . године, када ?е отишао у изгнанство.

За време парламентарних избора 1935. , због забране националних имена и институци?а у Хрватско? и Словени?и у политичке активности су протицале у знаку отпора наднационалном ?угословенству. Због забране националних имена и институци?а у Хрватско? и Словени?и створено ?е нерасположе?е према носиоцима ?омрзнутог ?угословенства". ^[5] Изборе ?е добила листа актуелног председника владе Бого?уба ?евти?а . Кнез Павле ?е незадово?ан ?евти?ем, мандат за формира?е владе поверио Милану Сто?адинови?у . Исте године на кра?ев ро?ендан унапре?ен ?е у чин ко?ичког бригадног генерала и постав?ен на положа? помо?ника врховног инспектора целокупне во?не силе ?угослави?е . ^[6]

У априлу 1936 . године, кнеги?а Олга и кнез Павле доби?а?у к?ерку, ?елисавету .

Кнез Павле ?е практично ?е од почетка сво?е владавине упу?ивао предлоге Влатку Мачеку , во?и Хрватске се?ачке странке , нада?у?и се да ?е покренути разговор о хрватском пита?у. На захтев регента, преми?ер Милан Сто?адинови? и Мачек састали су се у ?ануару 1937, али Сто?адинови? ни?е био во?ан попустити.

Кнез Павле ?е 1937. године повео преговоре о сре?ива?у односа изме?у Римокатоличке цркве и државе. Тадаш?и патри?арх Варнава Роси? и Српска православна црква томе су се оштро противили и ушли у директан сукоб са владом. На дан заседа?а Скупштине на ко?о? се расправ?ало о конкордату 19. ?ула 1937. године, заказани су и молепстви?е за болесног патри?арха и лити?а , ко?а ?е требало да крене од Саборне цркве, про?е кнез Михаиловом улицом и до?е до Цркве Светог Саве. Управа Београда ?е забранила пролаже?е поворке том трасом, али она ?е ипак кренула и дошло ?е до сукоба са жандармери?ом. Конкордат ?е 23. ?ула изгласан у Скупштини са 166 гласова за и 129 против. Патри?арх Варнава ?е преминуо истог дана, а причало се да ?е отрован.

Због тог неуспеха да постигне било какав напредак у реше?у хрватског пита?а, а делимично и због Сто?адинови?евог све изражени?ег про-осовинског става, кнез Павле ?е сменио Сто?адинови?а у фебруару 1939. ^[7] На ?егово место поставио ?е Драгишу Цветкови?а , поверивши му посебно задатак да постигне споразум с Хрватима. Од итали?анске окупаци?е Албани?е постало ?е ?асно да се не може избе?и скоро сигурно меша?е ?угослави?е у предсто?е?и европски рат, па ?е ово пита?е постало од виталне важности, ?ер ако до?е рат, незадово?ни не-српски народи, нарочито Хрвати, могли би зем?и изазвати велике проблеме. Скоро шест месеци тра?али су преговори, у убрзани након сазна?а да су СССР и Нацистичка Немачка пред потписива?ем пакта о ненапада?у, влада Драгише Цветкови?а убрзала ?е преговоре са Хрватима и убрзо, 23. августа , потписан ?е споразум Цветкови?-Мачек о ствара?у Бановине Хрватске . Централна влада ?е задржала контролу над спо?ном политиком, одбраном, спо?ном трговином, саобра?а?ем, религи?ом, рударством, осигура?ем и образовном политиком. Бановина Хрватска ?е добила сво? Сабор са седиштем у Загребу и сво? бу?ет. ^[8]

По угледу на законодавство Хитлерове Немачке, влада Цветкови?-Мачек ?е 16. септембра 1939. године донела две антисемитске уредбе: Уредбу о мерама ко?е се односе на ?евре?е у погледу обав?а?а рад?и са предметима ?удске исхране, ко?ом ?е ?евре?ским трговцима забра?ено да прода?у прехрамбену робу и Уредбу о упису лица ?евре?ског порекла за ученике универзитета, високих школа у рангу универзитета, виших, сред?их учите?ских и других сред?их школа“, ко?им ?е наведено да се у ове образовне установе може уписати онолико ученика ?евре?ске националности колико ?е пропорционално укупном уделу у становништву.

Спо?на политика [ уреди | уреди извор ]

Милан Сто?адинови?, преми?ер од 1935. до 1939, показивао су све изражени?у наклоност према силама Осовине , па су Итали?а и ?угослави?а потписале споразум о при?ате?ству и ненапада?у 25. марта 1937. године. Регент Павле као номинални шеф државе се сложио са таквом одлуком.

На позив Адолфа Хитлера 1. ?уна 1939. посетио Берлин , где му ?е прире?ена во?на парада ко?а ?е требало да остави снажан утисак на кнеза Павла. Недуго затим, током посете Велико? Британи?и, 19. ?ула 1939. године британски кра? ?ор? VI одликован ?е Орденом Подвезице, на?вишим британским одликова?ем витешког реда установ?еним ?ош 1348. године. ^[9] Британски кра? и кра?ица су тим поводом приредили при?ем у Бакингемско? палати на ко?ем ?е присуствовало 900 званица. Када ?е избио Други светски рат , ?угослави?а ?е прогласила сво?у неутралност. ^[10] Кнез Павле ?е од самог преузима?а одговорности за Кра?евину чинио све што ?е било у ?егово? мо?и да ?угослави?а не буде увучена у рат. То ?е било супротно интересима политике У?еди?еног Кра?евства на Балкану. Када ?е 28. октобра 1940. Мусолини?ева Итали?а из Албани?е напала Грчку , дошло ?е до наглог заоштрава?а ?угословенско-итали?анских односа ко?е ?е претило изби?а?ем рата. Уверен да ?е Итали?а брзо поразити Грчку, министар во?ске и морнарице генерал Милан Неди? ?е предложио да ?угословенска во?ска заузме Солун пре Итали?ана. Кнез и председник владе Драгиша Цветкови? сматрали су да ?угослави?а не сме допустити да Итали?а заузме Солун. Ме?утим, кнез ?е истовремено сматрао да не може да нападне савезничку зем?у, из ко?е ?е пореклом ?егова супруга Олга. Осим изда?е Грчке, заузима?е Солуна би се могло сматрати актом изда?е према Велико? Британи?и и сврстава?е уз силе Осовине . Неди? ?е тако?е сматрао да ?угослави?а треба отворено да се сврста уз Немачку у теку?ем рату. Због тога ?е кнез Павле сменио Неди?а са места министра во?ске и морнарице, наводе?и као разлог неспремност ?угословенске во?ске након бито?ског инцидента . ^[11]

Дана 12. ?ануара 1941. године, британски амбасадор у Београду Роналд Кембел обавестио ?е кнеза Павла да Велика Британи?а сматра да ?е ?угословенска неутралност постала неодржива. ^[12] 14. фебруара исте године Драгиша Цветкови? и Александар Цинцар-Маркови? састали су се са Адолфом Хитлером у Салцбургу. На овом састанку ?угослави?и су пону?ени пово?ни услови за приступа?е Тро?ном пакту али они нису прихва?ени. Суочен са расту?им немачким притиском да се што пре реши статус ?угослави?е, кнез Павле покушава да прона?е савезнике ко?и би во?нички и финанси?ски подржали ?угослави?у у случа?у рата. Ме?утим британски амбасадор избегава конкретан одговор на захтев за помо? и сугерише Павлу да за?едно са Грчком и Турском оформи во?ни савез ко?и би се супротставио немачко? експанзи?и на Балкану. Кнез Павле затим ша?е свог саветника др Владислава Стаки?а у Рим у покуша?у да приволи Мусолини?а да подржи ?угословенску неутралност. Ме?утим Мусолини ?е понудио склапа?е новог уговора изме?у Београда и Рима ко?и ?е изме?у осталог подразумевао и итали?анске гаранци?е за приступ ?угослави?е Еге?ском мору. Кнез Павле ни?е могао да прихвати овакав споразум зато што ?е он задирао у суверенитет тада при?ате?ске Грчке државе. Павле подршку ни?е добио ни од амбасадора САД у Београду Артура Ле?на ко?и ?е изнео став да ?угослави?а мора да се супротстави агреси?и ако жели да сачува независност али ни?е могао да да гаранци?е да ?е САД благовремено помо?и ?угословенску борбу. ^[13] Послед?и покуша? да се очува неутралност ?угослави?е учи?ен ?е преко амбасадора ?угослави?е у Москви, Милана Гаврилови?а . Ме?утим, према Гаврилови?евом извешта?у иако нису отворено заговарали сукоб са Немачком, Руси нису подржали ?угословенску неутралност ?ер им ?е одговарало отвара?е новог фронта на Балкану што би за неко време одложило неизбежан сукоб изме?у Тре?ег ра?ха и СССР.

После неуспешног покуша?а да обезбеди подршку ?угословенско? неутралности од стране великих светских сила, кнез Павле ?е отпутовао 4. марта 1941. године у Берхтесгартен на та?ни састанак са Адолфом Хитлером. Током састанка ко?и ?е тра?ао пет сати и ко?ем ?е поред Хитлера и Павла присуствовао ?ош само Рибентроп , на Павла ?е извршен притисак да ?угослави?а што пре донесе одлуку о приступа?у Тро?ном пакту. 6. марта 1941. године састао се Дворски савет Кра?евине ?угослави?е ко?и ?е, након што ?е Павле информисао присутне о резултатима састанка са Хитлером, донео одлуку о приступа?у ?угослави?е Тро?ном пакту. ^[14] Доноше?у одлуке претходила ?е расправа на ко?о? ?е зак?учено да ?угослави?а ни?е спремна за рат са Немачком и да не може да рачуна на во?ну помо? при?ате?ских држава.

Во?ни пуч [ уреди | уреди извор ]

У време када се одлучивало о судбини зем?е, кнез ?е имао само два избора: да прихвати предлог Адолфа Хитлера за приступа?е Тро?ном пакту , или да му се супротстави са ослаб?еном арми?ом. ?егова влада и Дворски савет одлучили су се за прву вари?анту. ?угословенска влада ?е 25. марта у Бечу потписала приступа?е Тро?ном пакт . Прва нота ?е обавезивала силе Осовине да пошту?у територи?ални интегритет и суверенитет ?угослави?е. У друго? ноти силе Осовине су обе?але да не?е тражити од ?угослави?е било какву во?ну помо?, а у тре?о? су обе?али да не?е тражити од ?угослави?е дозволу да превоз сво?е во?ске преко ?угословенске територи?е током рата. ^[15]

Након што му ?е Драгиша Цветкови? поднео извешта? о потписива?у Тро?ног пакта, кнез Павле ?е возом пошао на одмор у Брдо код Кра?а . Приступа?е Тро?ном пакту ?е изазвало бурна негодова?а у зем?и, во?ни удар и преузима?е власти од кра?а Петра II , малолетног сина кра?а Александра. ^[16] Кнез Павле ?е за пуч чуо док ?е воз био у Винковцима , али ?е наставио пут. Сутрадан у?утро, нови председник владе Душан Симови? ?е наредио генералу Петру Неде?кови?у да се Павле спроведе из Запреши?а код Брежица у Загреб . По доласку у Загреб, кнез Павле ?е спроведен у Бански двор . У кратком сусрету са Влатком Мачеком, Мачек му ?е понудио да прихвати услуге Четврте арми?е ко?а ?е у потпуности била састав?ена од Хрвата и да отпочне преговоре са пучистима. ^[14] Павле ?е одбио Мачекову понуду зато што ни?е желео да изазове гра?ански рат и угрози живот чланова сво?е породице ко?и су се, у том тренутку налазили у Београду. До Београда ?е стигао у прат?и бана Ивана Шубаши?а . По доласку у Београд, у Министарству Во?ске, кнез Павле ?е потписао сво?у оставку у присуству генерала Симови?а и Миркови?а и професора Радо?а Кнежеви?а , након чега му ?е дозво?ено да се састане са сво?ом породицом. Остав?ено им ?е четири сата да се спаку?у и у ?еданаест сати увече, кнез Павле и ?егова породица укрцали су се у специ?ални воз ко?и их ?е одвезао до грчке границе. Истог дана малолетни кра? Петар ?е проглашен пунолетним.

Немачки напад на ?угослави?у почео ?е 6. априла 1941. године. Слабо наоружана и ?ош горе припрем?ена за рат против неупоредиво ?ачег непри?ате?а, ?угослави?а ?е била окупирана за само ?еданаест дана. Представници врховне команде Во?ске кра?евине ?угослави?е потписали су 17. априла 1941. године безусловну капитулаци?у.

Егзил [ уреди | уреди извор ]

Прину?ен да оде у егзил, кнез Павле ?е из Београда отишао са породицом у Грчку , затим у Каиро . После неколико неде?а, под будним оком британске обавешта?не службе, пресе?ен ?е у На?роби ( Кени?а ). Тамо ?е, што због климе, што због уда?ености од света коме ?е припадао, имао тешко?а са здрав?ем. У таквим, нарочито тешким условима живота, породица ?е остати све до почетка ?уна 1943 . године, када ?е бити пребачени у ?ужну Африку , у ?оханезбург .

Доласком комуниста на власт у Кра?евини ?угослави?и ?ему и целокупно? породици Кара?ор?еви?а ?е забра?ен повратак у ота?бину. Одлуком Државне комиси?е за утвр?ива?е злочина окупатора и ?ихових помагача, кнез Павле Кара?ор?еви? проглашен ?е изда?ником народа ?ер ?е водио спо?ну политику приближава?а силама Осовине.

Судбина му се осмехнула тек почетком 1947 . године, када су британски кра? ?ор? и кра?ица Елизабета посетили ?оханезбург и том приликом примили у ауди?енци?у кнеза Павла и кнеги?у Олгу. Са новим пасошем и шва?царском визом стигао ?е у Женеву кра?ем октобра 1948 . године. Убрзо му ?е било допуштено да посети и У?еди?ено Кра?евство. Поводом смрти кра?а ?ор?а VI, фебруара 1952 . године, био ?е позван у Виндзор и присуствовао ?е сахрани оданог при?ате?а. Наредне године ?е, као кра?евски сродник, позван ?е и на круниса?е британске кра?ице Елизабете II.

На дан 12. априла 1954 . године, велика несре?а задесила ?е породицу кнеза Павла и кнеги?е Олге. У аутомобилском удесу у близини Лондона кнез Никола ?е изгубио живот. Кнез Павле никада ни?е прежалио смрт сина.

Поживео ?е ?ош 22 године, стану?у?и у Паризу . Путовао ?е ма?е него рани?е. ?егова ?убав за лепе уметности, ме?утим ни?е преста?ала. Пред кра?, покла?ао ?е сво?им оми?еним музе?има и галери?ама слике и ретке уметнине.

Кнез Павле Кара?ор?еви? ?е преминуо 14. септембра 1976 . године, у Америчко? болници у Неи?у, кра? Париза. Сахра?ен ?е на гроб?у у Лозани, у Шва?царско?, одакле ?е ексхумиран 28. септембра 2012. ^[17] да би био сахра?ен на Опленцу . Посмртни остаци кнеза Павла, кнеги?е Олге и ?иховог сина кнеза Николе пренети су у Саборну цркву у Београду 4. октобра 2012. године. Дана 5. октобра, посмртни остаци су пренети у цркву на Опленцу где су сахра?ени 6. октобра 2012. уз на?више државне почасти. ^{[18] [19]} Дога?а?у на Опленцу су присуствовали чланови породице Кара?ор?еви?, као и ?ихови сродници из других кра?евских ку?а, скупу се обратио председник Срби?е Томислав Николи? , затим кратко кнеги?а ?елисавета Кара?ор?еви? и потом принц Александар Кара?ор?еви? на српском и на енглеском ?езику. ^{[20] [21] [22]}

Верослав Ранчи? ?е написао роман ?Коначна истина“ о животу породице кнеза Павла, у припрема?у гра?е за ово дело помогла ?е и принцеза ?елисавета Кара?ор?еви? тако што ?е опширно одговорила на 186 пита?а. По том роману написана ?е истоимена драма.

Ку?а у ко?о? ?е живела породица кнеза Павла у Паризу 1998 . године, постала власништво Филипа Цептера . ^[23]

Ме?у одликова?има кнеза Павла треба издво?ити следе?а: Орден белог орла I степена, Орден Кара?ор?еве звезде I степена, Орден ?угословенске круне I степена, Орден Светог Саве I степена, дански Орден белог слона, Орден Леги?е части I реда и Орден подвезице, ко?им га ?е британски кра? ?ор? VI одликовао 17. ?ула 1939 . године. Ово ?е одликова?е витешког реда основаног 1348 . године, и доде?у?е се за изузетне врлине, у ретким приликама.

Осврт о приступа?у ?угослави?е Тро?ном пакту [ уреди | уреди извор ]

У егзилу ?е од 1950. до 1976. водио преписку са Костом Ст. Павлови?ем приликом ко?е су разменили неколико писама. У писму ко?е ?е написао око годину дана пре смрти, 22. октобра 1975, и за ко?е ?е Павлови? рекао да ?е на?дуже ко?е ?е написао, дотакао се и приступа?у Кра?евине ?угослави?е Тро?ном пакту . Одломак из тог писма ?е гласио: ^[24]

...Мо? ?едини ци? ?е био прво да средим прилике у зем?и ? ако се се?ате одмах сам вратио и ослободио толике политичаре ? па затим гледао да се поново врати демократи?а и старе парти?е. А на?главни?е да решим хрватско пита?е. Као што знате били смо окружени непри?ате?има? ?анка Пуста у Ма?арско? , богзна каква пуста у Бугарско? , а да не говорим о Итали?и . Французи нису допустили да се спомене Итали?а на процесу у Ексу ^[а] (то ми ?е рекао Пол Бонкур) а Енглези су правили велики притисак да не проузроку?емо ма шта против Итали?е. (После, кад ?е букнуо рат са Етиопи?ом друкчи?е су мислили). Дакле, ?ош ?е само требало да се посва?амо са Немачком и да се она сложи са Итали?ом и нашим другим непри?ате?има те да пропаднемо. To ми и данас изгледа да ?е био ?едини излаз из ?едне тешке ситуаци?е, ?ер нас нико не би спасавао нити се за нас борио. На жалост и данас има ?уди ко?и то не?е разумети. Г-?а Оти ми ?е препоручена од великог при?ате?а. ко?и ?е имао велики положа? у Енглеско? ?ер, студира?у?и архив, била ?е пренеражена колико су многи писци нетачно описали мо?у политику. Ви ?ете можда веровати да сам увек био нападан и никад се нисам бранио. Остав?ам мла?им генераци?ама да прона?у истину и мислим да су ве? почели друкчи?е да гледа?у на извесне дога?а?е. Сад морам да се зауставим, ?ер у мо?им годинама и са мо?ом болеш?у брзо се заморим.

Рехабилитаци?а [ уреди | уреди извор ]

За више информаци?а Процес рехабилитаци?е кнеза Павла Кара?ор?еви?а

Рехабилитован ?е одлуком Вишег суда у Београду децембра 2011. године. ^{[25] [26]}

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

Породица [ уреди | уреди извор ]

Супружник [ уреди | уреди извор ]

име	слика	датум ро?е?а	датум смрти
Кнеги?а Олга		11. ?ун 1903 .	16. октобар 1997 .

Деца [ уреди | уреди извор ]

Државна сахрана 6. октобра 2012. [ уреди | уреди извор ]

Државна сахрана одржана 6. октобра. 2012 године ^[28] у Цркви Светог ?ор?а на Опленцу где су били сахра?ени посмртни остаци Кнеза Павла, Кнеги?е Олге и Кнеза Николе , након што су били пренети из Лозане, Шва?царска .

Присутни [ уреди | уреди извор ]

• - У?еди?ено Кра?евство : ?егово Кра?евско Височанство Принц Ма?кл од Кента
• - Црна Гора :?егово Кра?евско Височанство Принц Никола од Црне Горе
• - Грчка :?егово Кра?евско Височанство Принц Николас од Грчке
• - Лихтеншта?н :?егово Кра?евско Височанство Принцеза Барбара од Лихтеншта?на
• - Аустри?а :?ихова Кра?евско Височанство Гроф Ханс Веит Торинг и Надво?вотка Фердинанда од Аустри?е
• - Срби?а : Томислав Николи? (Председник), Ивица Дачи? (Председник Владе Срби?е), Жарко Обрадови? (Министар Просвете), Братислав Петкови? (Министар културе), Никола Селакови? (Министар Правде).

Српска кра?евска породица [ уреди | уреди извор ]

Велики бро? чланова династи?е били су присутни сахрани:

Титуле и призна?а [ уреди | уреди извор ]

• 27. април 1893 - 15. ?ун 1903: ?егово Светло Височанство кнез Павле Кара?ор?еви?
• 15. ?ун 1903 - 1. децембар 1918: ?егово Височанство кнез Павле Кара?ор?еви? од Срби?е
• 1. децембар 1918 - 24. септембар 1976: ?егово Кра?евско Височанство кнез Павле Кара?ор?еви? од ?угослави?е

Почетком 1935. ?е унапре?ен у ко?ичког пуковника. ^[29]

Улица у Земуну именована ?е по ?ему. ^[30]

Одликова?а [ уреди | уреди извор ]

Дома?а одликова?а [ уреди | уреди извор ]

• - Орден Двоглавог Белог орла петог степена - Доделио ?егов стриц Петар I Кара?ор?еви? 6. августа (24. ?ула) 1903. ^[31]
• Орден Кара?ор?еве звезде , Велики крст (Кра?евина ?угослави?а).
• Орден Белог орла , Велики крст (Кра?евина ?угослави?а).
• Орден ?угословенске круне , Велики крст (Кра?евина ?угослави?а).
• Орден Светог Саве , Велики крст (Кра?евина ?угослави?а).

Страна одликова?а [ уреди | уреди извор ]

• Орден ?ор?а I (Кра?евина Грчка)
• Орден Слона (Кра?евина Данска)
• Орден Пресвете Благовести (Кра?евина Итали?а).
• Орден Светог Маурици?а и Лазара (Кра?евина Итали?а).
• Орден круне Итали?е (Кра?евина Итали?а).
• Орден Карола Првог (Кра?евина Румуни?а)
• Орден Леги?е части (Француска)
• Орден Подвезице (У?еди?ено Кра?евство)
• Кра?евски Виктори?ански орден (У?еди?ено Кра?евство)

Црквена одликова?а [ уреди | уреди извор ]

• Орден Златне мамузе (Света столица)

Заним?ивости [ уреди | уреди извор ]

• Био ?е исте висине као ?егов отац Арсен и брат од стрица Александар I Кара?ор?еви? , ^[32] а пошто ?е Александар био исте висине као Кемал Ататурк ^[33] Павле ?е био висок 1,74m. ^[34]
• Живео ?е са стрицем Петром Кара?ор?еви?ем у Женеви у тренутку када ?е он изабран за кра?а. Са ?еговом породицом ?е живео тамо од 1895. и развода ?егових родите?а, а дуже ?е био са ?им и од ?егове деце ко?а су углавном боравила у Руси?и. ^[24]
• Након што ?е са око 2 године прешао да живи код стрица, ни?е никада посетио Руси?у и Санкт Петербург у коме се родио. ^[24]
• По свом се?а?у, ?егов брат од стрица Александар I Кара?ор?еви? никако ни?е желео да 1934. године преко Итали?е посети Француску. Када су ?их дво?ица преко Црне Горе дошли у Котор чули су да ?е море немирно, а Александар ?е тешко подносио такве услове, т? "био ?е лош морнар", док ?е кра?ица Мари?а боловала од жучи. Павле им ?е препоручио да оду возом, што ?е кра? одбио пошто ?е мислио да све пруге до Француске воде преко Итали?е ко?у ?е он хтео да избегне. Павле му ?е на то рекао да може возом и?и преко Аустри?е и Шва?царске, што ?е после извесног времена Александар и укапирао и испрва прихватио. У?утру се он поново предомислио ?ер, када ?е рекао морнарима да ?е и?и возом, они су се разочарали што не?е добити француска одликова?а. Као компромисно реше?е ?е он ишао бродом, а ?егова жена возом. ^[35] Испостави?е се да ?е убрзо по доласку брода у Марсе? на ?ега извршен атентат .
• Мислио ?е да Итали?а сто?и иза атентата на кра?а Александра . То ?е споменуо у ?едном подужем писму из 1947. сво?о? ташти. ^[36] У преписци са Костом Ст. Павлови?ем ?е споменуо да Француска ни?е хтела да дозволи да се на судском процесу у Екс ан Провансу , започетом после Марсе?ског атентата , спомене Итали?а, а и да ?е У?еди?ено Кра?евство вршило притисак на ?угослави?у да не проузруку?е ништа против ?е. ^[24]
• Уочи нове 1973. године Татомир Будисав?еви? био ?е гост на Брионима, на позив ?ованке Будисав?еви? Броз. Тито ?е тада испричао да ?е у току рата замало срео на Крфу кнеза Павла, ко?и ?е исто тада био на Крфу. Тито ?е рекао за Павла да су могли бити и при?ате?и, имали су исти ци? да сачува?у ?угослави?у, само то ни?е Павлу пошло за руком, а ?ему, Титу, ?есте. Позитивно се изразио и о старом кра?у Петру и рекао како ?е то био ?едан фини човек, прави, истински демократа. Прескочио ?е кра?а Александра, па ?е наставио да прича о Петру Другом, рекавши да ?е то страшно шта су Енглези с тим младим човеком учинили. То ?е био приватни разговор где Броз говори као човек, а не као политичар ко?и мора да гледа парти?ску идеологи?у. ^[37]
• ?егово власништво ?е била Вила Пратолино у Тоскани ко?у ?е наследио од свог деде по ма?ци.
• Тре?и ?е Србин ко?и ?е летео авионом, после ?егове бра?е од стрица Александра и ?ор?а , а други над Срби?ом после ?ор?а Кара?ор?еви?а. ^[1]
• Тврдио ?е да ни?е био масон , иако су многи мислили да ?есте. ^[38]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Кнез Павле Кара?ор?еви? - 1. део (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)
• Кнез Павле Кара?ор?еви? - 2. део (Центар за друштвену стабилност - Званични канал
• Човек ко?и ?е Хитлеру рекао Не (РТС Мерила времена - Званични канал)
• ?Кнез Павле принц сурове српске легенде“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (1. ?ул 2020), Миодраг ?анкови?, Вечер?е новости , фе?тон, 21 наставак, 13. ?ул - 2. август 2003.
• ?Ексклузивно: Трезор кнеза Павла“ , Миодраг ?анкови? и Ве?ко Лали?, Вечер?е новости , фе?тон, 25 наставака, 25. децембар - 20. ?ануар 2006/07.
• ??угослави?а у Тро?ном пакту“ , Др Петар Опачи?, Вечер?е новости , фе?тон, 8 наставака, 16 - 23. март 2006.
• ?Кнез Павле - Биографи?а“ , Интернет страница о 27. марту 1941.
• ?Кнез Павле - Породични албум“ , Интернет страница о 27. марту 1941.
• кнез Павле са?ао Опленац (?Вечер?е новости“, 15. децембар 2011)
• Павле Кара?ор?еви? веровао у истину о тро?ном пакту (?Вечер?е новости“, 16. децембар 2011)
• Павле Кара?ор?еви? - кнез ни?е изда?ник (?Вечер?е новости“, фе?тон, децембар 2011) Архивирано на са?ту Wayback Machine (26. фебруар 2012)
• Животна драма Кнеза Павла Кара?ор?еви?а
• Милован Балабан - ?Кнез Павле изме?у Лондона и Берлина“
• Трибина ?25. март 1941. године ? случа? кнеза Павла Кара?ор?еви?а”