Никола Коперник
Никола Коперник, астроном
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1473-02-19 ) 19. фебруар 1473.
Место ро?е?а	Тору? [1] [2] , ?агелонска По?ска
Датум смрти	24. ма? 1543. ( 1543-05-24 )  ( 70 год. )
Место смрти	Фромборк , ?агелонска По?ска
Образова?е	?агелонски универзитет , Универзитет у Падови , Универзитет у Боло?и , Универзитет у Ферари
Научни рад
По?е	теологи?а , математика , медицина и астрономи?а
Познат по	хелиоцентризму
Потпис

Никола Коперник ( лат. Nicolaus Copernicus , по?. Mikołaj Kopernik , нем. Nikolaus Kopernikus , у младости нем. Niklas Koppernigk ; Тору? , 19. фебруар 1473 ? Фромборк , 24. ма? 1543 ) ?е био по?ски астроном, математичар, правник, лекар и економиста, први научник ко?и ?е формулисао хелиоцентрични модел свемирских тела. ^{[3] [1] [2] [4]} Он ?е припадао реду исусоваца .

Од 1491 . до 1494 . године студирао ?е теологи?у , математику , медицину и астрономи?у у Кракову . ^[5] Од 1496 . до 1504 . године студирао ?е канонско право ( Универзитет у Боло?и ), астрономи?у ( ?агелонски универзитет , Краков ^[4] ) и медицину у Итали?и . После ?е био до 1512 . године лекар и секретар свом у?аку, варми?ском бискупу ^[6] ( Варми?а , по?ска црквена кнежевина на уш?у Висле ), онда до кра?а свог живота ?е био свештеник у Фромборку , где ?е на ?едно? кули твр?аве, ко?а ?е окруживала цркву, уредио опсерватори?у ( Коперников тора? ) с ко?е ?е посматрао небеска крета?а. На теме?у тих посматра?а, а и резултата до ко?их ?е дошао, написао ?е дело О круже?има небеских сфера ( лат. De revolutionibus orbium coelestium ) у 6 к?ига, об?ав?ено у Нирнбергу 1543 . године, непосредно пред смрт. ^[7] Ово дело ?е било револуционарна прекретница у астрономи?и , те ?е било подстица? капиталних откри?а Кеплера и ?утна . ^[8]

Коперников или хелиоцентрични систем заснива се на тврд?ама да се Зем?а окре?е око сво?е осе и да кружи око Сунца . ^{[9] [10]} Ове тврд?е су ускоро биле прихва?ене у научним круговима, ^[11] али су у?едно изазвале узбуну у круговима Католичке цркве, ^[12] па ?е папа 1616 . ово Коперниково дело забранио, т?. ставио на Списак забра?ених к?ига , све до 1822 . године. Ва?а ре?и и да су и протестантске цркве (нпр. калвинизам ) биле против хелиоцентричног система, а да га ?е и одбацивао немали део научника тога доба (нпр. Френсис Бекон ) због корелаци?е с мере?има ко?а ни?е, у то доба, била бо?а од геоцентричног или Птолеме?евог система . ^[13]

Никола Коперник покопан ?е у катедрали у Фромборку на северу По?ске. Ме?утим, све до 2005 . године тачно место ?еговог укопа ни?е било познато, а те године га ?е утврдио археолог ?ерзи Гасовски, што ?е касни?е и потвр?ено идентификаци?ом. Дана 23. ма?а 2010 . Коперник ?е поновно покопан у исто? катедрали, али уз заслужену свечаност и на познатом месту. ^[14]

Коперников систем [ уреди | уреди извор ]

Никола Коперник ?е на самом кра?у свога живота об?авио дело О круже?има небеских сфера ( лат. De revolutionibus orbium coelestium ) у ко?ем заговара хелиоцентрични модел свемира , т?. она? у ко?ем ?е Сунце , а не Зем?а , постав?ена у ?егово средиште. ^[10] Коперник ?е променио и календар због помера?а пролетне тачке услед прецеси?е (помера?а Зем?ине обртне осе). Тако?е, утвр?у?е посто?а?е троструког крета?а Зем?е: ?ену ротаци?у око осе, револуци?у (крета?е Зем?е око Сунца) и прецеси?у Зем?ине осе. ^[15] Остале се планете, сматра Коперник, кре?у по кружницама око Сунца, а Месец не сматра планетом. Иако ?е избегао прогон и инквизици?у , ?ер му ?е капитално дело штампано пред кра? живота, ?егово дело распламсало ?е жестоке расправе, сукобе и промене. ^[16]

Никола Коперник ?е био врстан математичар и посматрач. Хелиоцентрични систем ?е приказао као математички заокружену и утеме?ену теори?у , ко?а се оправдала резултатима посматра?а. Изведене таблице крета?а планета и Месеца веома су се тачно остваривале. Коперник ?е раскинуо са суштином Птоломе?евог геоцентричног система . Зем?у ?е сврстао у ?еднаки ред с другим планетама. Урадио ?е то тако што ?е у представи Птолеме?евог система заменио места Зем?е (за?едно с Месечевом стазом) и Сунца. Зем?а ?е тре?а по реду планета у систему у коме средиш?е место заузима Сунце ( Сунчев систем ). Звезде су одмакнуте на врло велике да?ине. С редоследом планета повезана су и крета?а. Дневно крета?е неба растумачено ?е обрта?ем Зем?е око властите осе, а годиш?е крета?е неба и Сунца обилаже?ем Зем?е око Сунца. Посто?ало ?е и тре?е крета?е, прецеси?ско крета?е Зем?ине осе ко?е ?е много лакше уградити у та? систем него у геоцентрични, али ко?е сам Коперник ни?е до кра?а схватио.

Тврд?ама старогрчких филозофа да гломазна Зем?а мора бити непокретна супротстав?ене су противтврд?е исте нарави: ако се Зем?а не би могла кретати око Сунца, како би се тек онда могла кретати бесконачна сфера звезда око мале Зем?е. Коперниково доба разликовало се од античког у схвата?у физичких по?ава, па ?е Коперник могао исправно тврдити да ?е тежина узрок да небеска ти?ела има?у облик кугле .

Формална обрада ко?у ?е Коперник дао систему не разлику?е се много од обраде Птолеме?евог геоцентричног система (тиме ?е нови систем лакше и прихва?ен). Задржана су кружна крета?а планета, с епициклусима и деферентима. Коперник ?е за све планете утврдио да ?е полупречник епициклуса три пута ма?и од размака Сунца и центра деферента. Бро? кружница ни?е Коперниковим захватом битни?е сма?ен, од 80 на 34, но и таквим ?е начином успео да математички оправда хелиоцентрични систем унутар тачности ко?ом су тада вршена опажа?а. Осим тога, хелиоцентрични систем има знатне предности у односу на геоцентрични. Тако ?е Коперник успео да изведе сред?е уда?ености планета од Сунца, мерене Зем?ином сред?ом уда?енош?у. Стварну уда?еност Зем?е од Сунца, Коперник ни?е познавао тачни?е од Клауди?а Птолеме?а .

Одре?ива?е сред?их уда?ености планета [ уреди | уреди извор ]

Коперник ?е располагао методом ко?ом се одре?у?у сред?е уда?ености планета од Сунца , мерене сред?ом уда?ености Зем?е . Метода ?е доста ?едноставна с обзиром на унутраш?е планете ближе Сунцу. Угао на?ве?е елонгаци?е (на?ве?и угаони отклон планета од Сунца) директно ?е повезан с уда?енош?у планета од Сунца и уда?енош?у Зем?е од Сунца. Тангента на пута?у планета повучена са Зем?е показу?е смер у ко?ем ?е планета на?више откло?ена од Сунца. Како ?е у случа?у кружнице тангента вертикална на ?ен полупречник , то ?е троугао Зем?а ? планета ? Сунце правоугаон, па вреди:

${\displaystyle a=a_{Z}sin\vartheta \,}$

где ?е: a - сред?а уда?еност унутраш?е планете од Сунца, a _Z - сред?а уда?еност Зем?е од Сунца и ? ? угао на?ве?е елонгаци?е.

Ако планетске стазе нису кружнице с центром у Сунцу, односно уопште нису кружнице , на?ве?а ?е елонгаци?а зависити од дела стазе ко?и дотиче тангента . Из више мерених на?ве?их елонгаци?а одре?у?е се сред?а уда?еност унутраш?е планете од Сунца a помо?у уда?ености Зем?а ? Сунце a _Z као мерном ?единицом.

Да би се одредиле сред?е уда?ености спо?аш?их планета (ко?е су уда?ени?е од Сунца у односу на Зем?у), мора се изменити улога Зем?е и планета. Значи, треба на?и угао на?ве?е елонгаци?е под ко?им би посматрач с неке друге планете видео Зем?у. Задатак се решава у начелу ?еднако као и за унутраш?е планете, мада с много сложени?ом геометри?ском анализом, а Коперник ?у ?е спровео на теме?у података ко?има ?е располагао.

Таблица испод показу?е Коперникове и данаш?е резултате (основа ?е уда?еност Зем?е од Сунца a _Z ):

Однос a/a Z	Коперник	Данас
Меркур	0.376	0.387
Венера	0.7196	0.723
Марс	1.52	1.524
?упитер	5.217	5.203
Сатурн	9.184	9.54

Одре?ива?е сидеричких година [ уреди | уреди извор ]

У новом хелиоцентричном систему требало ?е увести нову астрономску величину, а то ?е звездана или сидеричка година . Синодичка година ?е опходно време у ко?ем се понови исти положа? планета и Зем?е у односу на Сунце, дакле раздоб?е понав?а?а истих положа?а тих три?у тела, и непосредно се мери као особина привидног планетског крета?а . Због Зем?иног крета?а око Сунца, сидерички и синодички периоди небеских тела се разлику?у. Дакле синодичка година не престав?а само особину неке планете, ве? зависи и од тога како се Зем?а кре?е око Сунца. Сидеричка година ?е време опхода планета око Сунца у координатном систему ко?и ?е везан за далеке звезде , а центар има у Сунцу. Такав ?е период истинска физичка величина ко?а припада само планети. С друге стране сидеричка година се не може мерити директно, па ?е неопходно да се рачунски одреди.

Претпоставимо да се планете кре?у сталним брзинама по кружници (види слику десно). Замислимо унутраш?у планету (нпр. Венеру ) у до?о? кон?укци?и (положа? 1) и пратимо ?ено крета?е и крета?е Зем?е око Сунца, све до тренутка иду?е до?е кон?укци?е. Планета се налази на кра?о? стази и кре?е се брже, па ?е превалити пуни угао и ?ош угао A до поновне до?е кон?укци?е (положа? 2). До тог положа?а протекла ?е ?една синодичка година планете S . Зем?а се у исто време S пута?ом помакла само за угао A , а за властиту сидеричку годину Z имала би да превали пун угао. Том тврд?ом исказали смо однос:

${\displaystyle {\frac {A}{360^{o}}}\,=\,{\frac {S}{Z}}\!}$

Угао од 360° планета прелази у сво?о? сидеричко? години P . Угао 360° + A планета ?е прешла за време синодичке године, а сам угао A прешла ?е за време ко?е ?е ?еднако разлици синодичке и сидеричке године. Тиме ?е изражен однос:

${\displaystyle {\frac {A}{360^{o}}}\,=\,{\frac {S-P}{Z}}\!}$

Из?едначе ли се десне стране тих односа, излази за до?е или унутраш?е планете:

${\displaystyle {\frac {1}{P}}\,=\,{\frac {1}{Z}}\,+\,{\frac {1}{S}}\!}$

где ?е: P - сидеричка година унутраш?е планете; Z - сидеричка година Зем?е; S - синодичка година унутраш?е планете.

За израчунава?е сидеричке године спо?аш?их (гор?их) планета треба да у ?едначини заменимо места Зем?е и планета. Оно што ?е Зем?а за унутраш?у планету, то ?е спо?аш?а планета за Зем?у. Тада се доби?а за гор?е или спо?аш?е планете:

${\displaystyle {\frac {1}{P}}\,=\,{\frac {1}{Z}}\,-\,{\frac {1}{S}}\!}$

где ?е: P - сидеричка година спо?аш?е планете; Z - сидеричка година Зем?е; S - синодичка година спо?аш?е планете.

Синодичка година у тим односима ?е сред?а синодичка година . Иначе се време изме?у два иста размешта?а Зем?е, планета и Сунца ме?а због издужености стаза и крета?а планета с не?еднаком брзином по стази. ^[17]

Планета	Синодичка година	Сидеричка (звездана) година
Меркур	115.9 дана	88 дана
Венера	583.9 д	224.7 д
Зем?а	-	365.26 д
Марс	780 д	687 д
?упитер [18]	399 д	11.86 година
Сатурн	378 д	29.46 г
Уран	370 д	84.01 г
Нептун	367.5 д	164.8 г
Плутон	366.7 д	247.7 г

Комемораци?а [ уреди | уреди извор ]

Коперници?ум [ уреди | уреди извор ]

Дана 14. ?ула 2009. ?е за hemi?ски element 112 (привремено назван унунби?ум ) предложено Ме?ународно? уни?и за чисту и приме?ену хеми?у да ?егово перманентно име буде ? коперници?ум “ (симбол Cn). ^[19] На 537. годиш?ицу ?еговог ро?е?а званично име ?е об?ав?ено. ^[20]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Аристарх са Самоса
• Коперник (кратер)
• Коперник (ТВ филм)
• Универзитет Николе Коперника

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]