Нафта ?е течна до получврста природна матери?а, налази се у зем?ино? кори, састав?ена ?е претежно од смеше бро?них уг?оводоника, ^[1] а увек садржи и сумпор , азотна и кисеоникова органска ?еди?е?а, те у врло малим уделима тешке метале. На?чеш?е ?е браон - зелене до сме?е-црне бо?е. Сирова нафта ?е смеша различитих уг?оводоника , претежно парафинских, из хомологног низа алкана , односно виших чланова тог низа, затим нафтенских уг?оводоника - циклоалкана , ароматичних уг?оводоника и других органских ?еди?е?а. Олефинских уг?оводоника практично и нема у сирово? нафти, али су зато присутни у продуктима ?ене прераде. Према овим групама ко?е садрже, нафте се деле на парафинске, нафтенске и мешане. ^[2]

Нафта наста?е од беланчевина , уг?ених хидрата и масти као остатака нискоразви?ених би?них и животи?ских планктона и бактери?а ко?е су живеле у води и у мору. Ти органски остаци се могу посебним геохеми?ским процесима претворити у нафту и земни гас . Ти процеси се одви?а?у током дугог временског периода, чак и по геолошким стандардима, са повишеном температуром и притиском (ко?и су последица наслага седимената) као основним иници?аторима.

Као гориво, нафта се убра?а у природна течна горива.

Назив [ уреди | уреди извор ]

Назив нафта перси?ског ?е порекла, настао од глагола нафата, зно?ити се (зно? зем?е), а петроле?, с истим значе?ем, сложеница ?е од грчке речи Петрос (камен) и латинске речи олеум (у?е). ^[3]

Порекло [ уреди | уреди извор ]

Порекло нафте у стенама ко?е су старе од десет до четири стотине милиона година, процес ?еног постанка као и порекло матери?ала од кога ?е настала ?ош увек ?е пита?е истражива?а и коначни одговори тек треба да се прона?у. Пита?има порекла и генезе нафте и гаса бавили су се прво хемичари и геолози , а потом и минералози, биолози, бактериолози и биохемичари, а у нови?е време на?више геохемичари. На теме?у различитих сазна?а и размиш?а?а створено ?е више различитих хипотеза па и ?ихових вари?аната. Ме?утим, о пореклу и токовима генезе нафте и гаса не посто?и потпуно слага?е ни данас.

Настанак [ уреди | уреди извор ]

Посто?и више теори?а о настанку нафте, од стране различитих истраживача, научника. Неке хипотезе се могу об?единити у две групе и то:

• хипотезе о неорганском или абиогеном и
• хипотезе о органском или биогеном пореклу нафте.

Прве теори?е су почеле ?ош из времена старогрчког филозофа Аристотела . Аристотел ?е веровао да каме?е, руде и фосили формира?у као депозити (остаци) од издиса?а, дубоко унутар Зем?е, и ко?и су зароб?ени у порама и пукотинама. Влажни издиса?и производе метале, а суви каме?е. Аристотелови следбеници предложили су да непри?атан мирис повезан са ве?ином битуменом, указу?е да ?е то облик течног сумпора, ?еди?е?е чи?е се наста?а?е припису?е сувим издиса?има.

Две теори?е о пореклу нафте развиле су се током ренесансе. Популарни?а ?е била она ко?у ?е предложио Агрикола (Agricola), немачки лекар, присталица Аристотела. Он ?е 1546. године написао у свом у?бенику о рударству и минералима, да се битумен формирао издиса?ем сумпора дубоко у зем?у.

Данас преовладава миш?е?е да ?е нафта настала од масних и воштаних супстанци различитих ситних животи?ских и би?них морских организама - планктона . Под пово?ним условима, ко?и су владали у далеким геолошким добима, живеле су и размножавале се у топлим морским заливима велике количине тих организама; угинувши оне су се таложиле на морско дно.

На?раширени?а вари?анта анорганске теори?е ?е, да се порекло нафте налази у ужарено? утроби Зем?е. Уг?еник и водоник из уси?ане Зем?ине масе продирали су у тврду Зем?ину кору, делова?ем високог притиска и температуре и уз присуство неких матери?а као катализатора, спа?али су се у различите уг?оводонике од ко?их се и састо?и нафта. Овако настала нафта у великим дубинама, касни?е се проби?ала кроз пукотине у више делове Зем?ине коре, ближе површини, и накуп?ала се у шуп?икавим и пропусним сло?евима где ?е и данас налазимо.

У средини сиромашно? кисеоником почело ?е, због делова?а анаеробних бактери?а , разара?е беланчевина и других лако распад?ивих органских матери?а. Отпорни?е масне и воштане супстанце гомилале су се онда у облику му?а - сапропела. Та? основни матери?ал морао ?е после, наносом речног му?а, бити покривен заштитним сло?ем. Под притиском зем?аних сло?ева, и код нешто повишене температуре, маст се претварала на?пре у прабитумен, а онда у нафту.

Присуство компликованих високомолекулских спо?ева ( холестерола , хормона , хлорофила и др.) ко?и нису могли настати ?едноставном синтезом и оптичка активност нафте доказу?у органско порекло нафте. И састав слане воде, ко?а прати нафту, сведочи о ?еном морском пореклу.

С друге стране посто?и миш?е?е да нафта потиче из неиспитаних и недово?но познатих дубина Зем?е. Томе у прилог говоре налази нафте у вулканским подруч?има (на Камчатки ), нагомилава?е нафте у великим дубинама у минералима кристаластог порекла ( Венецуела ) и налази нафте у пукотинама литосфере у дну Инди?ског океана .

Састав [ уреди | уреди извор ]

Хеми?ски састав нафте [ уреди | уреди извор ]

По свом хеми?ском саставу нафта ?е мешавина великог бро?а различитих уг?оводоника и малих количина ?еди?е?а сумпора , кисеоника и уг?еника (од трагова и до 7%). У ?о? су заступ?ени уг?оводоници са ?едном до 50 и више уг?еникових атома у молекулу, и то претежно парафинског ( метановог ) низа (нпр. пенсилвани?ска нафта) или нафтног низа (нпр. неке сов?етске нафте). ^[4]

Ма?е су заступ?ени ароматични уг?оводоници (нпр. неке румунске нафте). У нафти су, без обзира на врсту уг?оводоника, заступ?ени више или ма?е, сви чланови по?единог низа: од лакохлап?ивих до тешкохлап?ивих као и крутих са великим бро?ем уг?еникових атома. О ве?о? или ма?о? заступ?ености, нижих односно виших чланова, зависи густина нафте. Лагане нафте ко?е код прера?ива?а да?у више лаганих фракци?а, или их уопште не да?у.

У хеми?ском саставу по проценту масе доминира уг?еник, затим водоник , и кисеоник, сумпор и азот ко?их има релативно мало. У зависности од састава и улова настанка, то ?е мрко-жута/зелена до црна вискозна течност густине ма?е од воде (820-920kg/m³). Редовни пратилац нафте у ?еним налазиштима ?е земни гас .

Физичке особине нафте [ уреди | уреди извор ]

Густина ? Густина и релативна густина уг?иководичних нафтних фракци?а две су карактеристике ко?е има?у широку примену за ?ихову прелиминарну карактеризаци?у. Густо?а се ?ош изражава и у степенима °АПИ (АРI, American Petroleum Institute)

Вискозитет ? ?е на?важни?а карактеристика течности, ко?а утиче на теч?ивост нафте и нафтних производа и мера ?е унутраш?ег отпора помера?а течности ко?е изазива?у кохезионе силе ме?у молекулима или молекулским агломератима.

Налазишта и ва?е?е нафте [ уреди | уреди извор ]

Нафта или сирова нафта ?е позната од на?стари?их времена. Археолози су доказали да се почела вадити и користити око 5-6.000 година п. н. е. На?стари?и познати извори нафте су они на Ифре?ти (Пенсилвани?а) и Керчу , покра?ина Исфахан у Ирану (стара Перси?а), и у кинеско? покра?ини Сичуан . У САД (држава ?у?орк ) 1627. г. и 1640. г. у Модени у Итали?и откривени су први извори нафте и реализоване прве бушотине ко?е су се експлоатисале 200 година. Петроле? добивен из те нафте кориштен ?е углавном за расвету, као што ?е то било уобича?ено у првим применама нафте, за уличну расвету у ?енови и Парми (1803. г.). ^[5] ?ена се лежишта могу очекивати у седиментним сло?евима оних подруч?а где ?е у давним геолошким добима било море. Дубина нафтоносних сло?ева ?е различита; од неколико метара до 7600 метара и више. Што ?е ве?а дубина, ве?и ?е и притисак под ко?им се нафта налази. На?дуб?а до сада постигнута истражна бушотина од 9169 налази се у Оклахоми (САД). ^[6]

Доби?а?е [ уреди | уреди извор ]

Нафта и природни гас изби?а?у на многим местима сами из зем?е. Оваква природна врела нису нимало важна за производ?у нафте. Велике количине нафте доби?а?у се данас у свету из дуб?их сло?ева зем?е излива?ем (еруптира?ем) из бушотина на принципу артешких бунара . Прва буше?а обав?ана су насумице. Данас се пре постав?а?а дубинске сонде спроводе геолошка и геофизичка истражива?а, ко?а да?у податке о геолошко? структури подземних сло?ева; на та? се начин знатно сма?у?е бро? ?алових буше?а. Савремена техника буше?а развила се из ручног буше?а, обав?аног у потрази за со?у и водом. Сва се буше?а данас изводе машинама.

Посто?е два начина буше?а: ударно и окретно. Код ударног буше?а длето, причврш?ено на до?ем кра?у алатки, диже се 30 до 40 cm, а затим се пушта да падне на дно бушотине. Савремено окретно буше?е готово ?е потпуно истиснуло стари?е ударно буше?е. Длето, причврш?ено на кра?у цеви, сво?им ротаци?ским струга?ем мрви камен и продире у дубину. Кад цев у?е сво?ом целом дужином у зем?у на ?у се, цевном спо?ницом надовеже друга цев. То се понав?а тако дуго док бушотина не досегне нафтоносни сло?. Изнад бушотине налази се тора? челичне конструкци?е, висок до 54 метра, с дизалицама за придржава?е и извлаче?е алатки и цеви, као и с погонским и контролним уре?а?има. За време буше?а издроб?ени матери?ал се непрестано испире с дна бушотине, и то ?аким млазом ретке суспензи?е глине у води, ко?а се утиску?е у цев. Да се бушотина не заруши, у ?у се спушта?у заштитне цеви. Од продора подземних вода бушотине се зашти?у?у цементира?ем.

Кад бушотина допре до нафтоносног сло?а, нафта и плин навиру у бушотину терани природним притиском, ко?и, ако ?е дово?но велик, може избацити нафту на површину зем?е. Код врло високих притисака наста?у снажне ?ерупци?е“, при чему се млаз нафте диже десетак метара изнад површине зем?е. Овакве див?е ерупци?е некад су често изазивале катастрофалне пожаре, ко?е ?е врло тешко, па и немогу?е угасити. Данас се то спречава посебним уре?а?има ко?и затвара?у сонду и регулишу притисак при излазу нафте. Код недово?них притисака нафта се мора црпити помо?у посуда или црпки. Нафтоносни сло? се никада не може потпуно исцрпити. Кад се тензи?а нафте нафтоносног сло?а у суседном подруч?у из?едначи с притиском у бушотини, нафта преста?е притицати. Велике количине нафте ко?е, упркос свим савременим методама ва?е?а, оста?у у зем?и (више од 50%), могле би се извадити само на рударски начин.

На?ве?и произво?ачи [ уреди | уреди извор ]

Нафта ?е данас у свету ?едан од на?знача?ни?их стратешких производа (обично се назива ?црно злато"). Због тога зем?е произво?ачи нафте има?у велику мо? у геополитичким односима, а контрола над извориштима нафте ?едан ?е од на?знача?ни?их узрока криза у свету. Зем?е ко?е су на?ве?и извозници нафте (али не увек и произво?ачи) су груписане у интересну организаци?у ОПЕК (Организаци?а петролеумских експортних зема?а). ^{[7] [8] [9]}

На?ве?и произво?ачи нафте су:

1. Сауди?ска Араби?а (10,37 милиона барела)
2. Руси?а (9,7 милиона барела)
3. С?еди?ене Америчке Државе (8,69 милиона барела)
4. Иран (4,09 милиона барела
5. Мексико (3,83 милиона барела)

Нафта у Срби?и [ уреди | уреди извор ]

У Во?водини , специ?ално у Банату , тражили су нафту ?ош у 19. веку , али безуспешно. Банат се налази у североисточном делу Срби?е и ограшчен ?е реком Тисом са западне стране, реком Дунавом са ?угозападне и дужне стране, док се на североисточно? страни налази државна граница са Румуни?ом . Претежни део територи?е Баната ?е непрегледна равница, испресецана низом малих река ко?е се улива?у у Тису и Дунав.

Прва бушотина из ко? ?е почела де се комерци?ално експлоатише нафта, у ?уну 1953 . године, била ?е у пределу Велике Греде и нафтоносног ревира у Локвама , у рани?е слабо или никако, а данас ве? врло добро познатим ?ерменовцима (северозападно од Вршца ). Прво индустри?ски продуктивно врело нафте давало ?е дневно ве? око 20 t сирове нафте.

?The US Geological Survey” ?е у 2006. извршио процену проце?у?е да Велика Ма?арска низи?а , као део система панонског басена, са 95% вероватно?е садржи на?ма?е 43,67 милиона тона нафте и са 5% шансе да садржи око 232,5 милиона тона неоткривених залиха. ?една тре?ина ове нафтног система у терци?арним седиментима ?е у зем?ишту на северу Срби?е , па се на основу тога врло грубо може проценити да се залихе нафте у Срби?и кре?у од лабаво имплицира да сво? удео ресурса кре?е се од 14,5 милиона до 154,3 милиона тона.

Цена [ уреди | уреди извор ]

Цена нафте ?е на светском тржишту ушестостручена у раздоб?у од 2000. године до данас. Претпостав?а се да ?е у блиско? буду?ности производ?а нафте до?и до врхунца а до 2050. ?е бити исцрп?ене све залихе. Истовремено се потраж?а пове?ава, посебно због великог привредног раста Кине и Инди?е. Због тога би врло брзо могло до?и до кризе великих размера у светско? привреди.

Према подацима са?та Макро Трендс ( MacroTrends ), у ма?у 2017. године цена нафте на тржишту износила ?е 45.88 америчких долара ($) по барелу (око 159 литара). ^[10]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Нафта на Викимеди?ино? остави .

• Oil Prices
• World Petroleum Архивирано на са?ту Wayback Machine (21. ма? 2017)
• Global Fossil Infrastructure Tracker
• API ? the trade association of the US oil industry. ( American Petroleum Institute )
• U.S. Energy Information Administration
  • U.S. Department of Energy EIA ? World supply and consumption
• Joint Organisations Data Initiative | Oil and Gas Data Transparency
• U.S. National Library of Medicine: Hazardous Substances Databank ? Crude Oil
•   ? Petroleum ”. The American Cyclopædia . 1879.  
• " A Short History of Petroleum ", Scientific American , 10 August 1878, p. 85