Наутичка ми?а ( морска ми?а ) ?е ?единица за дужину, настала као следбеница географске ми?е . ^{[2] [3]} ?ена употреба за?едно са СИ ?единицама ?е прихва?ена, али она сама ни?е СИ-?единица. Користи се широм света за морнаричке и ави?аци?ске потребе. Употреба ?о? ?е уста?ена у ме?ународним законима и споразумима, посебно када ?е реч о границима територи?алних вода .

Дефиници?а [ уреди | уреди извор ]

По ме?ународним стандардима ?една наутичка ми?а се дефинише као тачно 1.852 метра .

Ознака [ уреди | уреди извор ]

Нема званичне стандардне ознаке за наутичку ми?у. Зависно од по?а на ко?е се односи, обележава се са M, NM, nm и nmi. Треба напоменути да ознаку nm овде не треба помешати са ознаком за нанометар , иако до овога долази ретко ?ер су обе ?единице кориш?ене на ме?усобно различитим по?има и у углавном препознат?ивим контекстима. У различитим ?езицима сре?е се ?ош симбола. На пример sm од немачког Seemeile , mpk од финског meripeninkulma и M од исландског sjomila . Сви ови изрази значе наутичка ми?а .

Не посто?и ?единствен ме?ународно усаглашен симбол, ве? ?е неколико симбола у употреби. ^[1]

• M се користи као скра?еница за наутичку ми?у од стране Ме?ународне хидрографске организаци?е . ^[4]
• NM користи Ме?ународна организаци?а цивилног ваздухопловства .. ^{[5] [6]}
• nmi користе Институт инже?ера електротехнике и електронике ^[7] и Уред за издаваштво владе С?еди?ених Држава . ^[8]
• nm ?е нестандардна скра?еница ко?а се користи у многим поморским апликаци?ама и текстовима, ук?учу?у?и пилоте америчке владе и упутства за ?едре?е. ^[9]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Реч ми?а потиче од латинске речи за хи?аду корака: mille passus . Навигаци?а на мору се обав?ала оком ^[10] до око 1500. године када су разви?ени навигациони инструменти и картографи су почели да користе координатни систем са паралелама географске ширине и мериди?анима географске дужине .

До кра?а 16. века, Енглези су знали да ?е однос уда?ености на мору према степенима константан дуж сваког великог круга као што ?е екватор или било ко?и мериди?ан, под претпоставком да ?е Зем?а сфера. Роберт Х?уз ?е 1594. године написао да ?е расто?а?е дуж великог круга 60 ми?а по степену, односно ?една наутичка ми?а по лучно? минути. ^[11] Едмунд Гантер ?е 1623. написао да ?е расто?а?е дуж великог круга било 20 лига по степену. ^[11] Дакле, Х?уз ?е експлицитно користио наутичке ми?е док Гунтер ни?е.

Пошто Зем?а ни?е савршена сфера, ве? ?е сфероид са благо сп?оштеним половима, минут географске ширине ни?е константан, ве? око 1.861 метар на половима и 1.843 метра на екватору . ^[12] Француска и друге метричке зем?е наводе да ?е у принципу наутичка ми?а лучна минута мериди?ана на географско? ширини од 45°, али то ?е модерно оправда?е за свакодневни прорачун ко?и ?е разви?ен век рани?е. До средине 19. века, Француска ?е дефинисала наутичку ми?у преко првобитне дефиници?е метра из 1791. године, десетомилионитни део четвртине мериди?ана . ^{[13] [14]} Тако ?е 10,000,000 m / 90 × 60 = 1,851.85 m ? 1,852 m постала метричка дужина за наутичку ми?у. Француска ?е то учинила легалним за француску морнарицу 1906. године, а многе метричке зем?е су гласале да то санкционишу за ме?ународну употребу на Ме?ународно? хидрографско? конференци?и 1929. године.

С?еди?ене Државе и У?еди?ено Кра?евство су користиле просечну лучну минуту, тачни?е, минут лука великог круга сфере ко?и има исту површину као Кларков елипсоид из 1866. ^[15] Отални (?еднако површински) ради?ус Кларковог елипсоида из 1866. ?е 6.370.997,2 m (20.902.222 ft). ^[16] Доби?ена лучна минута ?е 1.853,2480 m (6.080,210 ft). С?еди?ене Државе су изабрале пет знача?них цифара за сво?у наутичку ми?у, 6.080,2 стопа , док ?е У?еди?ено Кра?евство одабрало четири знача?не цифре за сво?у ми?у Адмиралитета, 6.080 стопа.

Године 1929, ме?ународна наутичка ми?а ?е на Прво? ме?ународно? ванредно? хидрографско? конференци?и у Монаку дефинисана као тачно 1.852 метра. ^[1] С?еди?ене Државе су усво?иле ме?ународну наутичку ми?у тек 1954. године. ^[17] Британи?а ?у ?е усво?ила 1970. године, ^[18] али законске референце на застарелу ?единицу сада су претворене у 1.853 метра. ^[19]

Сличне дефиници?а [ уреди | уреди извор ]

Метар ?е првобитно дефинисан као ¹ ⁄ _10000000 дужине мериди?анског лука од северног пола до екватора, ^[б] тако ?едан километар уда?ености одговара ?едном центиграду (тако?е познатом као центезимални лучни минут) географске ширине. Обим Зем?е ?е дакле отприлике 40.000 km. Екватори?ални обим ?е нешто дужи од поларног - мере?е засновано на томе ( 40075,017 km / 360 × 60 = 1.855,3 метара) познато ?е као географска ми?а .

Поре?е?е са осталим ?единицама [ уреди | уреди извор ]

?една наутичка ми?а износи:

• 1,852 метра (тачно)
• 1,150779 ми?а
• 2.025,372 ?арда
• 6.076,1155 стопа
• 1 лучни минут мериди?ана на нулто? надморско? висини

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Меди?и везани за чланак Наутичка ми?а на Викимеди?ино? остави