한국   대만   중국   일본 
Музе? ?угослави?е ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Музе? ?угослави?е

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Музе? ?угослави?е
Оснива?е 1996. ; пре 28 година  ( 1996 )
Локаци?а Београд
  Срби?а
Координате 44° 47′ 18″ С; 20° 27′ 08″ И  /  44.7882° С; 20.45218° И  / 44.7882; 20.45218
Колекци?а 200.000
Директор Неда Кнежеви?
Адреса Михаила Мике ?анкови?а 6
Веб-са?т Музе? ?угослави?е

Музе? ?угослави?е ?е музе?ска институци?а ко?а сакуп?а, проучава и презенту?е различите предмете везане за истори?у ?угослави?е . Основан ?е 1996 . године одлуком Владе Савезне Републике ?угослави?е , спа?а?ем Мемори?алног центра ? ?осип Броз Тито “ и Музе?а Револуци?е у Музе? истори?е ?угослави?е. До 2003 . године био ?е самостална савезна организаци?а, а након тога ?е прешао у надлежности Републике Срби?е . Априла 2013 . ?е проглашен институци?ом културе од изузетног знача?а. Марта 2017 . године ?е променио назив у Музе? ?угослави?е.

У саставу музе?а данас се налазе об?екти ? Ку?а цве?а , Стари музе? и Музе? ?25. ма?“, укупне површине од 5.252 квадратна метра, као и парк површине 3,2 хектара.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Мемори?ални центар ??осип Броз Тито“ [ уреди | уреди извор ]

гроб ?осипа Броза Тита у Ку?и цве?а

Мемори?ални центар ? ?осип Броз Тито “ формиран ?е 1982 . године. Тада су ?Музе?у 25. ма?“, основаном 1962 . године, прик?учени об?екти: Ку?а цве?а , Резиденци?а ( вила у Ужичко? 15), Били?арница, Ловачка ку?а, Стари Музе? и Спомен збирка (вила ?Мир“), као и Музе? 4. ?ули .

Спомен збирка (вила ?Мир“) - зграда у Ужичко? 11, ко?а ?е зидана кра?ем седамдесетих за резиденци?у ?осипа Броза, ко?и се ту никада ни?е уселио. Одмах после ?егове смрти, ма?а 1980 . године, постала саставни део Мемори?алног центра ??осип Броз Тито“ и названа ?е Спомен-збирка. Ту су била изложена бро?на дома?а и инострана одликова?а, лични предмети, археолошка збирка, оруж?е, слике, скулптуре, на?различити?и могу?и поклони ко?е ?е Тито примао са свих мериди?ана; ту ?е била изложена ко?ичка саб?а чи?а ?е дршка богато украшена брли?антима, поклон ?осипу Брозу Титу од ?осифа Висарионовича Ста?ина ?за заслуге у борби против фашизма“; коринтски шлем, с кра?а VII века пре наше ере, поклон Титу од грчког кра?а Павла; дета? античког мозаика ко?и ?е ?овани А?ели, директор ? Фи?ата “, поклонио председнику ?угослави?е; сервис за кафу од злата и сребра, поклон сверуског патри?арха Алексе?а.

Мемори?ални центар ??БТ“ ?е имао ?е музе?ски фонд од 200.000 експоната распоре?ених у 16 различитих збирки. Археолошка збирка тада имала 112 аутентичних експоната, збирка старог оруж?а 177, збирка приме?ене умтености 2075, одликова?а ?осипа Броза Тита било ?е 106 (многа од племенитих метала са драгим каме?ем), у етнолошко? збирци било ?е 4.774 експоната, а у ликовно? 3.886. Мемори?ални центар ?е 1996 . године одлуком Владе СР ?угослави?е за?едно са Музе?ом Револуци?е ук?учен у Музе? истори?е ?угослави?е .

Музе? Револуци?е [ уреди | уреди извор ]

Музе? Револуци?е народа и народности ?угослави?е основан ?е одлуком Централног комитета Савеза комуниста ?угослави?е , ко?а ?е донета на свечано? седници поводом 40-годиш?ице СК? 19. априла 1959 . године. Музе? ?е основан ? ради упознава?а ?авности са разво?ним путем, стрем?е?има и борбом радничке класе ?угослави?е, негова?а успомена на велике дога?а?е и светле ликове ?угословенске борбене прослости, а нарочито ради васпитава?а нових поколе?а у духу револуционарног насле?а ?угословенских народа “. Музе? ?е почео да ради 1960 . године у згради на Тргу Маркса и Енгелса бр. 11.

Пита?е изград?е нове зграде Музе?а револуци?е поставило се ?ош на самом почетку рада ове установе. Ве? кра?ем 1961 . године, прире?ен ?е опште?угословенски конкурс за доби?а?е иде?ног архитектонског ресе?а за зграду Музе?а. Од 19 приспелилх радова, конкурсна комиси?а, састав?ена од истакнутих струч?ака, уметника и ?авних радника из целе зем?е определила се за про?екат В?енчеслава Рихтера, из Загреба . Ме?утим, услед недостатка средстава ни?е дошло до реализаци?е овог про?екта.

Тек 1975 . године поново ?е покренуто пита?е изград?е Музе?а, а током 1976 . су се усаглашавали ставови, вршили друштвени договори и припремала се законска основа за град?у Музе?а. Град?а ?е требало да започне у ?есен 1978 . године, а предви?ено ?е да се нови Музе? отвори за ?авност 1981 . године, поводом 40-годиш?ице устанка.

Музе? никада ни?е изгра?ен, а ?егови остаци се и данас налазе изме?у Палате федераци?е и зграде ПЦ ?Уш?е“ , некадаш?ег седишта ЦК СК? , на Новом Београду . Музе? ?е 1996 . године одлуком Владе СР ?угослави?е за?едно са Мемори?алним центром ??осип Броз Тито“ ук?учен у Музе? истори?е ?угослави?е .

Музе? истори?е ?угослави?е [ уреди | уреди извор ]

Мозаик над улазом у музе? ?25. ма?“, ко?и приказу?е борце и раднике

Музе? истори?е ?угослави?е ?е основан 1996 . године уредбом Владе Савезне Републике ?угослави?е . Настао ?е спа?а?ем Мемори?алног центра ? ?осип Броз Тито “ и Музе?а Револуци?е. У ?егов састав тада су следе?и об?екти: Ку?а цве?а , Стари музе?, Музе? ?25. ма?“ и галери?а на Тргу Маркса и Енгелса.

Музе? ?е као самостална савезна организаци?а посто?ао све до априла 2003 . године, када ?е Народна скупштина Републике Срби?е донела Одлуку о прихвата?у споразума држава чланица ко?ом ?е утвр?ено да музе? постане организаци?а Републике Срби?е . У новембру 2007 . године, Одлуком Владе Републике Срби?е, Музе? истори?е ?угослави?е ?е основан као установа у области културе са об?ектима: Ку?а цве?а и Стари музе?, на управ?а?у и кориш?е?у и са правом кориш?е?а изложбеног простора Музе? ?25. ма?“ укупне површине од 5.252,57 m². У оквиру комплекса Музе?а ?е и парк површине 3,20 хектара.

Музе? ?е сво?у збирку од 150 хи?ада фотографи?а дигитализовао и поставио на интернет 27. новембра 2013. године. [1]

Усе?ава?е Слободана Милошеви?а [ уреди | уреди извор ]

Приликом формира?а Музе?а истори?е ?угослави?е из ?еговог састава су иск?учени следе?и об?екти: Резиденци?а (вила у Ужичко? 15), Били?арница, Ловачка ку?а и Спомен збирка (вила ?Мир“), као и Музе? 4. ?ули , ко?и ?е тада наставио са радом као самостална установа. Спомен збирка ?е тада названа ?Вила Мир“ и припремана ?е за тадаш?ег председника СР? Зорана Лили?а , ко?и се у ?у никада ни?е уселио.

После избора за председника ?угослави?е , ?уна 1997 . године, Слободан Милошеви? се са породицом на?пре преселио у Бели двор , а потом у Резиденци?у у Ужичко? 15, некадаш?у резиденци?у ?осипа Броза и ?егове супруге ?ованке . Претходно ?е зда?е теме?но реновирано. Претходили су и дуги велики радови. Посред некадаш?ег Мемори?алног центра и сеновитог парка подигнут ?е зид: резиденци?а у Ужичко? 15, Спомен збирка (вила ?Мир“), Били?арница и Ловачка ку?а одво?ене су од осталих об?еката. С друге стране зида остали су Музе? ?25. ма?“, Ку?а цве?а и Стари музе?. Велики бро? експоната тада ?е остао у депоу Спомен збирке.

За време НАТО агреси?е на СР? , на мети НАТО бомбардера нашла се и Резиденци?а у Ужичко? 15, ко?а ?е два пута га?ана и потпуно уништена. Слободан Милошеви? се тада преселио у вилу ?Мир“ у ко?о? ?е живео и после петооктобарских промена , све до марта 2001 . године када ?е ухапшен.

Збирке музе?а [ уреди | уреди извор ]

Одликова?а ?осипа Броза Тита - ?осипу Брозу Титу ?е доде?ено укупно 106 одликова?а. Како за дела учи?ена у рату тако и у миру. Тито ?е та одликова?а добио из руку зема?а са свих континената из руку председника, преми?ера, царева, кра?ева и принчева. ?осип Броз Тито ?е и носилац свих ?угословенских одликова?а, од Ордена ?угословенске велике звезде до Ордена народног херо?а ко?им ?е одликован три пута: 1944 , 1972 . и 1977 . године.

Архив ?осипа Броза Тита - са библиотеком садржи архивску гра?у ко?а ?е од изузетног политичког и научног истраживачког знача?а. Основни фондови писане архивске гра?е су: Фонд Канцелари?е маршала ?угослави?е (од 1943 . до 1953 ), Фонд Кабинета председника Републике (од 1953 . до 1980 ), Фонд Врховног команданта оружаних снага ?угослави?е (од 1945 . до 1980 ), као и Лични фонд ?осипа Броза Тита .

Библиотека ?осипа Броза Тита ?е 26. децембра 2013. проглашена за културно добро од великог знача?а. [2] [3]

Збирка приме?ене уметности - бро?и око 4.000 разноврсних предмета различите уметничке вредности ко?и су, према матери?алу, разврстани у групе предмета од племенитих и неплеменитих матери?ала, на предмете од слоноваче, порцелана, ма?олике, стакла и текстила. Збирци тако?е припада намешта? и опрема, а као посебна целина издва?а се оруж?е занатске производ?е. Посебно се у збирци, по сво?о? вредности истичу фландри?ске таписери?е са почетка XVII века , са алегори?ским и митским садржа?има. Теписи из друге половине 20. века , камински сатови, златне и сребрне посуде, на?разноврсни?и накит, предмети од порцелана и стакла старог и савременог диза?на, изузетни комади од слоноваче, само чине део ове импресивне збирке предмета ко?е су ?осипу Брозу Титу покла?але истакнуте личности из целог света током друге половине XX века.

Збирка штафета

Збирка штафета - има више од 20.000 штафетних палица изра?ених од на?разноврсни?ег матери?ала, оригиналних облика и посебно знача?них писаних порука из свих кра?ева ?угослави?е, ко?е су као ?едан од првих симбола слободе током 35 година, почев од ма?а 1945 , омладинци и пионири ?угослави?е уручивали Титу поводом ?еговог ро?едана, 25. ма?а . Та? дан ?е се, на Титову иници?ативу, од 1957 . године прослав?ати као Дан младости , дан спорта и дан младе генераци?е, на стадиону ?НА . Поред знача?них ?угословенских уметника, аутори штафетних палица су и пионири, радници, се?аци и др.

Етнолошка збирка - у целини одражава богатство народне уметности из целе ?угослави?е. Сво?ом разноврснош?у, географским пореклом, временским распоном и естетском вреднош?у и квалитетом убра?а се ме?у на?вредни?е специфичне збирке ове врсте матери?ала. Поред предмета са територи?е ?угослави?е збирка тако?е садржи и експонате из других зема?а света. Изузетно вредни примерци народних нош?и, разноврсних ?илима, везова, народних рукотворина и музичких инструмената, поклони су настали спонтаним дарива?ем ?едно? ?едино? личности. Титов лик, свечани запис или порука ?осипу Брозу, ко?и се често ?ав?а?у на ово? врсти предмета, да?у збирци посебну драж и вредност.

Ликовна збирка - бро?и преко 3.500 експоната, а настала ?е, као и сам Музе?, спа?а?ем фондова Мемори?алног центра ??осип Броз Тито“ и Музе?а Револуци?е. За разлику од збирке Музе?а револуци?е ко?а ?е формирана у на?ве?о? мери откупима, са ?асном тематском усмеренош?у да илустру?е истори?ске дога?а?е од кра?а XIX до деведесетих година XX века наглашава?у?и иде?у соци?ализма , знатно бро?ни?а збирка Мемори?алног центра ?е врло специфична ?ер ?е наста?ала ван било каквог програма систематског сакуп?а?а, откупа или размене, на?ве?им делом од поклона дариваних ?осипу Брозу Титу . Ме?у дародавцима су биле разне друштвене и политичке ораганизаци?е, обични гра?ани, познати уметници, али и председници и други званичници страних држава. Тако ?е створена вредна уменичка колекци?а ко?а представ?а, у свету ?единствен, музеолошки, али и културолошки феномен.

На?ве?и део збирке садржи штафела?не слике, скулптуре, графике, цтреже и аквареле ?угословенских уметника 20. века , ме?у ко?има су изузетно вредна дела попут три платна Андри?е Медули?а , припадника далматинске сликарске школе XVI века и ?Дево?ке са лаутом“ ?уре ?акши?а . Токове ?угословенске уметности илустру?у радови: Па?е ?ованови?а , Влаха Буковца , Надежде Петрови? , Рихарда ?акопича , Ивана Стернена , Мати?е ?аме , Саве Шуманови?а , Милана Ко?ови?а , Петра Доброви?а , Марка Челебонови?а , Крста Хегедуши?а , Ивана Мештрови?а , Антуна Аугустинчи?а , Франа Кршини?а , Сретена Сто?анови?а , Риста Сти?ови?а и многих других еминентних аутора са ових простора.

Археолошка збирка - ?е по бро?у експоната на?ма?а у фондовима Музе?а, али са по?единачним примерцима ко?и има?у велику културно-истори?ску вредност и ко?и чине део националних баштина у подруч?има у ко?има су прона?ени. У далеко? прошлости, од III милени?ума п. н. е. до XII века н. е. 112 експоната ове збирке припадало ?е културама старог Египта , Грчке , хеленистичког света , Рима , Илира , претколумбовске Америке, Перси?е и старим индоази?ским народима. Посуде од прозирног алабастера из комплекса гробнице фараона ?осера код Сакаре (2778?2723 год. пре. н. е.), позла?ена бронзана статуа Озириса (VI век п. н. е.), античке посуде, римски мозаици, хеленистичке теракоте, статуа жене са жртвеним даровима из периода прехиспанске културе Мексика (VIII век н. е.), као и фрагмент пиластера из комплекса храмова славног Ангкор - Вата у Камбо?и (XII век н. е.), само су део ове у археолошком и уметничком погледу импозантне збирке.

Вредност археолошке збирке на на?бо?и начин потвр?у?у и дародавци по?единих експоната, на?истакнути?е личности из друге половине 20. века, кра?еви, државници и политичари, као што су грчки кра? Павле II, председници Египта Гамал Абдел Насер и Анвар ел Садат , председник Туниса Хабиб Бургиба , председник Мексика Лопез Матеос и други.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Фото-архив Музе?а истори?е ?угослави?е доступан на интернету (?Блиц“, 27. новембар 2013)” . Архивирано из оригинала 29. 11. 2013. г . Приступ?ено 28. 11. 2013 .  
  2. ^ Титова библиотека проглашена културним добром (Б92, 27. ?ануар 2014)
  3. ^ Библиотека ?осипа Броза Тита - део наше и светске баштине (?Политика“, 27. ?ануар 2014)

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Музе? ?угослави?е на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Музе?_?угослави?е&oldid=27787654 ”