Аеродром Никола Тесла Београд

Координате : 44° 49′ 10″ N 20° 18′ 25″ E  /  44.81944° С; 20.30694° И  / 44.81944; 20.30694
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
44° 49′ 10″ N 20° 18′ 25″ E  /  44.81944° С; 20.30694° И  / 44.81944; 20.30694
За друге употребе, погледа?те Никола Тесла (вишезначна одредница) .
Аеродром Никола Тесла

Лого аеродрома


Општи подаци
IATA BEG
ICAO LYBE
Тип ме?ународни
Оператор VINCI Airports (2018?) [1]
Отворен 1962 .
Држава Срби?а
Реги?а Срем
Област Град Београд
Локаци?а Београд
Градови ко?и се
служе аеродромом 		Београд
Надморска висина 102 m
Статистика
Бро? писта 2
Бро? путника 7.948.202 (2023.) Раст9.2%
Количина   робе 20.064.000 Раст+1.6% kg
Авио-операци?е 70.356 Раст+4.3%
Полетно-слетне стазе
Смер Дужина Површина
m ft
12L/30R 3.400 [2] 11.155 асфалт / бетон [3]
12R/30L 3.500 11.483 асфалт

Аеродром Никола Тесла Београд (рани?е познат као аеродром Београд или аеродром Сурчин ; IATA : BEG , ICAO : LYBE ) на?ве?и ?е аеродром у Срби?и и важно чвориште саобра?а?не мреже Београда .

Аеродром у част Николе Тесле од 2006 . године носи данаш?е име. Аеродром се налази 18 km западно од центра Београда . Са аеродрома у редовном авио-саобра?а?у путнике превозе 33 авио-компани?е ка 91 дестинаци?и у 38 држава на 4 континента.

Аеродром Никола Тесла ?е матично чвориште авио-компани?е Ер Срби?а , националног авио-превозника Републике Срби?е . Аеродром ?е авио-чвориште нискотарифне авио-компани?е Виз ер , затим авио-службе Владе Републике Срби?е и авио-такси компани?е Ер Пинк , Принц ави?аци?а , Инфинити ави?аци?а и Игл експрес . Кроз аеродром ?е 2019 . прошло 6.159.000 путника. [4]

Ме?ународна компани?а ?Vinci Airports” ?е концеси?ом преузела руково?е?е Аеродромом Никола Тесла од 21. децембра 2018 . године [5] .

Географски подаци [ уреди | уреди извор ]

Аеродром Никола Тесла ?е географски смештен у Срему , на 18 километара западно од средишта Београда . На?ближе насе?е аеродрому ?е Сурчин , по чему ?е и добио колокви?алан назив. Надморска висина аеродрома ?е 102 метра.

  • Координате географског положа?а: WGS-84
  • место на AD: 444909, 78N 0201825, 44E / 122° GEO/ 1.500 м од THR 12
  • Правац и уда?еност од града: 275° GEO, 18 km од главне железничке станице у Београду
  • Надморска висина: 102 м
  • Просечна температура: 27 °C
  • Годиш?а промена: 3°Е (2005) /+5,2`
  • Тип дозво?еног саобра?а?а: IFR / VFR

Временска референца: лето (март?септ.) UTC+2, зима (окт.?феб.) UTC+1

Радно време аеродрома: 00.00?24.00 LT

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Аеродром Никола Тесла
Аеродром из ваздуха

Истори?а аеродрома у Београду почи?е 1910 . године. Од тада до данас, летилиште ?е ме?ало локаци?у, расло и разви?ало се. Прво летилиште у Београду настало ?е кра?ем 1910 . године на во?ном вежбалишту у предгра?у Ба?ица . Овде су лете?е авионом приказивали пионири ави?аци?е ? Симон, Маслеников, Видмар и Чермак.

Аеродром Ба?ица [ уреди | уреди извор ]

Почетком 1912 . године, на Ба?ици ?е подигнут први дрвени хангар за авионе наме?ен ратова?у са Турском . Две године касни?е на Ба?ици ?е стационирана српска ?аеропланска ескадрила” и балонска чета. Ба?ички аеродром кориш?ен ?е после Првог светског рата за потребе поштанског саобра?а?а на релаци?и Скоп?е - Ниш - Београд - Нови Сад и Београд - Сара?ево - Мостар . У близини места где се налазио ова? аеродром данас ?е Во?но-медицинска академи?а (ВМА).

Аеродром Калемегдан ?До?и град [ уреди | уреди извор ]

Ова? аеродром се налазио на потезу од турског амама (данас Планетари?ума ) према уш?у Саве у Дунав . Са овог места први авион полетео ?е почетком 1911 . године. Знача?но ?е због тога што ?е на ?ему 9. ?ануара 1911 . године, само шест месеци након првог лета Суботичанина Ивана Сари?а , пилот Едвард Рус?ан на моноплану конструкци?е Ми?ала Мер?епа , полетео над Калемегданском твр?авом . Ме?утим, услед снажног ветра долази до лома крила и пада авиона на бедем поред реке, поред Небо?шине куле , при чему Рус?ан трагично страда. Део ребра с крила пале летелице и данас се чува у Музе?у ваздухопловства . Аеродром ?е кориш?ен и за обуку питомаца ваздухопловне академи?е ваздухопловства Кра?евине ?угослави?е .

Аеродром Панчево [ уреди | уреди извор ]

Авио-саобра?а? ужурбано се разви?ао након 1919 . године, али ?е та? разво? код нас био успорен, због тога што Београд ни?е имао аеродром. Како ?е посто?ало занима?е друштва ? ЦФРНА ” (?една од компани?а од ко?е ?е настао ? Ер Франс ”) да ?една од етапа лета од Париза до Цариграда буде у Београду , покренута ?е иници?атива да се у Београду што пре подигне аеродром . Усво?ена локаци?а поред Бежани?ске косе захтевала ?е знатне радове ко?и нису могли бити изведени за кратко време, због чега ?е донета одлука да се у близини Панчева изгради привремени Аеродром Панчево . Први авион на ова? аеродром слетео ?е 25. марта 1923 . године, док ?е званично путнички и поштански саобра?а? почео 16. априла 1923 . године. Аеродром Панчево оста?е уписан у истори?и светског ваздухопловства, ?ер ?е са ?ега обав?ен први но?ни лет у истори?и. Како су летови од Париза до Цариграда тра?али колико и путова?е чувеним возом ? Ори?ент експрес “, ?едини начин да авиони компани?е ? ЦФРНА ” разда?ину изме?у Париза и Цариграда пре?у за кра?е време био ?е да лете но?у. Први лет са путницима на но?но? лини?и извршен ?е 2. септембра 1923 . године, што се сматра почетком но?ног ваздушног саобра?а?а у свету.

Аеродром Београд?До?но По?е [ уреди | уреди извор ]

Показало се да непово?на локаци?а аеродрома у Панчеву представ?а смет?у за бржи разво? ваздушног саобра?а?а због уда?ености од Београда , а ?ош више због лошег саобра?а?не повезаности. Пошто у то време ни?е посто?ао мост на Дунаву , путници су из Београда морали бродом да путу?у до Панчева , а затим аутобусом до аеродрома, што ?е често тра?ало дуже него лет до Букурешта .

Испра?а? са земунског аеродрома 1957

Ме?ународни аеродром ?Београд“ изгра?ен ?е на ливади ко?а се звала До?но по?е , изме?у Бежани?ске косе и леве обале Саве , око два километра ?ужно од Земуна . Аеродром ?е отворен за саобра?а? у марту 1927 . године. Од фебруара 1928 . године са новог аеродрома поле?у и авиони прве дома?е авио-компани?е, ? Аеропута ”. Аеродром ?е располагао са четири травнате полетно-слетне стазе. На ?ему ?е 1931 . године изгра?ена модерна пристанишна зграда, а 1936 . угра?ена ?е и опрема за слета?е при слабо? вид?ивости. Разво? аеродрома и дома?ег ваздухопловства наго ?е прекинут изби?а?ем Другог светског рата .

Током Другог светског рата аеродром су користили Немци . Они су га и порушили 1944 . године, при повлаче?у из Београда . [6] Након рата, аеродром ?е постепено обнав?ан, пристанишна зграда делимично ?е преправ?ена, а почетком 1946 . године изгра?ена ?е нова приземна зграда за при?ем путника. Почетком 1950-их продужена ?е бетонска полетно-слетна стаза како би на аеродром могли да сле?у тадаш?и на?ве?и авиони. Од априла 1947 . до 1962 . године ова? аеродром био ?е база нове дома?е авио-компани?е ? ?угословенски аеротранспорт ”, као и наша главна капи?а према свету.

Аеродром Београд?Сурчин [ уреди | уреди извор ]

По?ава млазних путничких авиона захтевала ?е ново продуже?е полетно-слетне стазе, за шта на посто?е?о? локаци?и више ни?е било простора. Тако?е, Нови Београд требало ?е ве?им делом изградити на тадаш?о? локаци?и аеродрома. Због свега ?е за нови аеродром у Београду изабрана локаци?а у Сурчину . Послед?и летови, ко?и су ве? водили преко тераса новоизгра?ених ку?а ко?е су окруживале аеродром, извршени су почетком 1964 . године, када су послед?и авиони ?АТ -а напуштали стару техничку базу и заузимали место на пространо? платформи новог аеродрома. За локаци?у новог ме?ународног аеродрома изабран ?е простор у близини Сурчина , 18 км западно од Београда . [7]

Изград?а новог аеродрома почела ?е априла 1958 . године, а Аеродром ?е пуштен у саобра?а? 28. априла 1962 . године [8] . Био ?е главна техничка база ?угословенског аеротранспорта . Имао ?е ?едну полетно-слетну стазу дужине 3.000 метара, чи?а употреб?ивост у односу на ветар ?е износила 99,6%, рулну стазу дужине 3.350 метара, бетонске платформе за опслугу 16 авиона, пристанишну зграду од 8.000 m² за при?ем путника, робно складиште, контролни тора? и другу савремену опрему. Угра?ена ?е, у то време, на?савремени?а навигациона опрема, па ?е аеродром добио на?вишу ме?ународну класу по ICAO стандардима.

У периоду од 1979 . до 1981 . године изгра?ена ?е нова зграда за при?ем путника (Терминал 2), уз неопходно прошире?е платформе за при?ем авиона и путника. Тиме ?е капацитет путничког комплекса проширен на до 5 милиона путника годиш?е. Усво?ена технолошка реше?а са фингерима и авио-мостовима за прихват авиона и путника била су велики напредак и уврстила су Аеродром ме?у на?савремени?е аеродроме у свету, а 1997 . године угра?ена ?е опрема за Категори?у II и тиме омогу?ена употреба аеродрома по лоши?им временским условима.

Аеродром од 2000. године до данас [ уреди | уреди извор ]

Након немилих дешава?а током и кра?ем 1990-их година, услед сма?е?а и честе обуставе ваздушног саобра?а?а , београдски аеродром изгубио позици?у регионалног чворишта. Уследило ?е постепено обнова авио-саобра?а?а и инфраструктуре. Реконструкци?а Терминала 2 пристанише зграде, реновира?е полетно-слетне стазе и изград?а VIP салона започели су 2003 . године.

У част Николе Тесле , нашег на?ве?ег научника, Аеродром ?е након 44 године, 2. фебруара 2006 . године променио име у Аеродром ?Никола Тесла“ Београд, а касни?е у Аеродром Никола Тесла Београд .

Модерни разво? београдског аеродрома поклапа са укида?ем виза за гра?ане Срби?е кра?ем новембра 2009 . године. Аеродром поста?е привлачни?и за велики бро? нових авио-компани?а, а авио-компани?е ко?е су саобра?але из Београда уве?ава?у бро? летова. У 2010 . години аеродром ?е по први пут у модерно? истори?и добио престижну европску награду ?EuroAnnie“ ко?у доде?у?е специ?ализовани портал ?ANNA” у конкуренци?и 250 на?ве?их европских аеродрома за на?ве?и бро? нових авио-компани?а у раздоб?у од годину дана.

Од 2010 . до кра?а 2013 . године Аеродром Никола Тесла Београд улагао ?е у реновира?е опреме и инфраструктуре. У овом периоду комплетно су проширене и реновиране чекаонице у Ц фингерском ходнику, као и чекаонице од излаза А1 до А6, проширена ?е пристанишна платформа додава?ем 4 нове отворене паркинг позици?е, изгра?ене су две чекаонице за путнике ко?и се у авион укрцава?у уда?еним паркинг позици?ама, реконтруисана ?е рулна стаза, угра?ено ?е 11 уре?а?а за визуелно упаркирава?е ваздухоплова, набав?ено ?е 6 нових авио-мостова.

Са уве?а?ем бро?а путника од 2014 . године аеродром улаже у прилаго?ава?е комфора за путнике и посетиоце. Уре?ен ?е везни део изме?у Терминала 1 и 2 и направ?ен простор за нове комерци?алне садржа?е, изгра?ена ?е платформа за одле?ива?е и спречава?е зале?ива?а ко?а у лет?им месецима омогу?у?е додатна паркинг места, изгра?ен ?е нови безбедносни пролаз за контролу приступа платформи и маневарским површинама, на спрату Терминала 1 отворен ?е ?ош ?едан гранични прелаз, први пут од отвара?а комплетно ?е реновиран Терминал 1, а изгра?ена ?е ?ош ?една терминална зона са додатних 10 шалтера за при?ем путника, инсталиран ?е модерни транспортни систем. Бро? путника у порасту ?е готово сваке године до данас, а 2004 . године аеродром поново бележи више од 2 милиона путника годиш?е. Више од 3 милиона путника поново ?е забележено 2011 . године, а 4 милиона путника први пут у истори?и забележено ?е у новембру 2014 . године уз изузетно пове?а?е бро?а путника од 31 одсто. У 2015 . години поново ?е оборен истори?ски рекорд, а 2016 . године постав?ен ?е нови рекорд од 4.924.992 путника. Године 2017 . први пут у истори?и ?е забележено преко 5 милиона путника.

Уговор о концеси?и на 25 година са француском компани?ом ? Ванси ерпортс ” потписан ?е 22. марта 2018 . године. [9]

На аеродрому ?Никола Тесла“ данас ?е смештено авио-предузе?е ? ?ат Техника ”, оперативна оде?е?а Агенци?е за контролу лете?а , Управа царина и авио-компани?е ? Ер Срби?а ”, музе? ваздухопловства и школски центри авио-компани?е ? Ер Срби?а ” и Агенци?е за контролу лете?а , хеликоптерска ?единица МУП -а и др.

Нови тора? контроле лете?а ?е пуштен у рад 2022. године. [10] Нови део централне зграде терминала ?е отворен у априлу 2023. године. [11]

У ?уну 2023. пуштена ?е у рад нова полетно-слетна стаза дужине 3.500 метара. [12]

Терминали [ уреди | уреди извор ]

Аеродром Никола Тесла има два терминала .

Терминал 1 [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?ост Терминала 1
Унутраш?ост Терминала 1

Терминал 1 (Т1) ?е био ?едини терминал на аеродрому после отвара?а 1962. године. Терминал ?е реконструисан током 1980-их година, када су додати и авио-мостови помо?у ко?их се путници укрцава?у у авион.

Како би Терминал 1 функционисао као истински независна целина, реновиран ?е спрат Терминала, ко?и ?е отворен 2015. године, чиме ?е доби?ен ?ош ?едан гранични прелаз са царином и четири нова шалтера пасошке контроле. Радови на Терминалу 1 почели су 2017 . године и изво?ени су први пут од пушта?а у рад старог Терминала 1, 1962. године. У новом холу Терминала 1 су инсталиране две независне зоне за при?аву путника и прт?ага са укупно 18 на?модерни?их шалтера за при?аву путника и прт?ага, затим 2 шалтера за самостално чекира?е прт?ага, као и 2 уре?а?а за самостално чекира?е путника. У холу Терминала 1 ?е и отворен поглед на платформу са паркираним авионима. Иако Терминали 1 и 2 се налазе ?едан поред другог, повезани су ходником.

Терминал 2 [ уреди | уреди извор ]

Унутраш?ост Терминала 2

Терминал 2 (Т2) у периоду од 1979. до 1981. године, уз неопходно прошире?е платформе за при?ем авиона. Тиме ?е капацитет путничког комплекса проширен на до 5 милиона путника годиш?е. Усво?ена технолошка реше?а са фингерима и авио-мостовима за прихват авиона и путника била су велики напредак и уврстила су Аеродром ме?у на?савремени?е аеродроме у свету. Овим ?е пристанишна зграда добила два ме?усобно повезана блока, за дома?и и ме?ународни саобра?а?.

Терминал 2 реконструисан ?е и део наме?ен ме?ународним доласцима пуштен ?е у рад у децембру 2005. године, док ?е остатак терминала отворен ма?а 2006. године са 33 шалтера за при?ем путника и прт?ага, а унутраш?ост Терминала 2 визуелно ?е потпуно изме?ена. Нешто касни?е исте године оба терминала користе се за ме?ународни авио-саобра?а?. Терминал 2 обухвата три етаже, односно сутерен (ме?ународни доласци), призем?е и спрат (ме?ународни одласци) и транзит.

Везни део изме?у Терминала 1 и 2 адаптиран ?е 2016. године и део ?е новоформиране терминалне зоне Т2Б. Формирано ?е више од 350m² простора наме?еног комерци?алним садржа?има, што ?е тре?ина површине везног дела.

Терминална зона 2Б део ?е интегрисаног Терминала 2 и пуштена ?е у рад почетком ?ула 2017. године. У ово? терминално? зони налази се 10 шалтера за при?аву путника, од ко?их су два резервисана за аутоматску преда?у прт?ага. Ауто баг дроп-офф шалтери пружа?у могу?ност самосталне преда?е прт?ага путницима ко?и се на лет при?аве преко интернета или аеродромског аутомата. У терминално? зони 2Б су постав?ена и три нова уре?а?а за самосталну при?аву путника, а ради се о на?савремени?о? опреми ко?а ?е у складу са ме?ународним стандардима и на?бо?ом индустри?ском праксом. Отвара?ем Т2Б и реновира?ем Терминала 1 Аеродром Никола Тесла подигао ?е капацитет са 5,5 на око 7,5 милиона путника на годиш?ем нивоу.

Авио-компани?е и дестинаци?е [ уреди | уреди извор ]

Редовне лини?е [ уреди | уреди извор ]

Прекретница у да?ем разво?у аеродрома било ?е успостав?а?е интерконтиненталних летова ка ?у?орку и Пекингу . Национална авио-компани?а Ер Срби?а ?е 23. ?уна 2016 . године након 24 године обавила први директан лет ка ме?ународном аеродрому ?он Ф. Кенеди у ?у?орку у САД , док ?е први лет на лини?и изме?у Пекинга и Београда , преко Прага , ко?а ?е успостав?ена после 17 година, обав?ен од стране авио-компани?е Ха?нан Eрла?нс 15. септембра 2017. године.

Авио-лини?е до Белоруси?е и Укра?ине су суспендоване до да??ег. [13] [14]

Следе?е редовне путничке авио-компани?е користе аеродром Никола Тесла (ма? 2024.):

Авио-компани?а Одредишта Терминал
Аерофлот Москва-Шеремет?ево (тренутно суспендовано) 2
Арки?а Тел Авив 2
А?ет Анкара , Измир , Истанбул-Сабиха Гокчен [15] 2
Белави?а Минск (тренутно суспендовано) 2
Бритиш ерве?з Лондон-Хитроу 2
Виз ер Абу Даби , А?ндховен , Барселона , Базел-Милуз-Фра?бург , Бергамо [16] , Берлин , Гетеборг , Дортмунд , Карлсруе/Баден-Баден , Келн/Бон , Копенхаген , Ларнака , Лондон-Лутон , Малме , Малта , Меминген , Ница , Париз-Бове , Рим-Фи?уми?ино , Рим-?ампино , Стокхолм-Скавста , Хамбург

Сезонски : Ираклион

1
Ер Каиро Хургада 2
Ер Монтенегро Подгорица , Тиват 2
Ер Срби?а Амстердам , Анкара , Атина , Ба?а Лука , Барселона , Берлин , Беч , Боло?а , Брисел , Будимпешта , Букурешт-Отопени , Валенси?а , Венеци?а , Гетеборг , Диселдорф , Загреб , Каза? , Каиро , Келн/Бон , Ки?ев-Бориспо? (тренутно суспендовано) , Копенхаген , Краков , Ларнака , Лион , Лисабон , Лондон-Хитроу , ?уб?ана , Мадрид , Малага , Малта , Милано-Малпенса , Москва-Шеремет?ево , Напу? , Нирнберг , Ниш , ?у?орк-?он Ф. Кенеди , Осло-Гардермоен , Париз-Шарл де Гол , Подгорица , Порто , Праг , Ри?ека , Рим-Фи?уми?ино , Салцбург , Санкт Петербург-Пулково , Сара?ево , Скоп?е , Солун , Софи?а , Сочи , Стокхолм-Арланда , Тел Авив (тренутно суспендовано) , Тиват , Тирана , Т?енцин , Франкфурт , Хамбург , Цирих , Чикаго , Штутгарт

Сезонски : Бари , Варна , Дубровник , Задар , Ираклион , Катани?а , Крф , Марсе? , Охрид , Палермо , Палма де Ма?орка , Пула , Родос , Ри?ека , Сплит , Ха?а
Сезонски чартер : Антали?а , Бодрум , Газипаша-Ала?а , Даламан , Закинтос , Кефалони?а , Кос , Марса Матрух , Монастир , Превеза , Самос , Ски?атос , Хургада , Шарм ел Шеик

2
ЕрБалтик Сезонски : Рига 2
Изи?ет Женева 1
Израир Тел Авив 1
И?и?ан ерла?нс Атина 2
?уровингс Сезонски : Диселдорф , Штутгарт 2
Катар ерве?з Доха 2
КЛМ Амстердам 2
ЛОТ по?ске авио-лини?е Варшава-Шопен 2
Луфтханза Франкфурт , Минхен 2
Луксер Сезонски : Луксембург 2
Новелер Сезонски : ?ерба , Монастир 2
Норви?ан ер шатл Осло-Гардермоен 2
Остри?ан ерла?нс Беч 2
Пегасус ерла?нс Истанбул-Сабиха Гокчен 2
Свис интернашонал ер ла?нс Цирих 2
Ска?Ап Ки?ев-Бориспо? (тренутно суспендовано) 2
Ска? Експрес Сезонски : Ираклион , 2
ТАРОМ Букурешт-Отопени 2
Туркиш ерла?нс Истанбул 2
Фла?дубаи Дубаи 2
Ха?нан ерлан?с Пекинг 2

Карго [ уреди | уреди извор ]

Авио-компани?а Одредишта
ДХЛ Ави?ешн Ла?пциг/Хале , Милан-Малпенса
Каргоер Линц
Туркиш Карго Истанбул-Ататурк

Статистика [ уреди | уреди извор ]

Бро? путника на београдском аеродрому од почетка ?е био у порасту. Ве? 1971 . године забележено ?е првих милион путника годиш?е, а 1975 . године и 2 милиона путника годиш?е. У периоду од 1975 . до 1990 . године београдски аеродром узастопно ?е бележио више од 2 милиона путника годиш?е. Златне године 20. века биле су 1987 . и 1998 , када ?е забележено више од 3 милиона путника, а дотадаш?и рекорд од 3.404.665 милиона путника годиш?е забележен ?е 1987 . године.

Поред мреже лини?а у дома?ем саобра?а?у, као и са на?важни?им европским економским центрима, Београд ?е уво?е?ем дуголини?ског саобра?а?а националне авио-компани?е и почетком рада прве дома?е чартер компани?е 1970-их и 1980-их година 20. века био повезан са укупно 5 континената, као и са великим бро?ем туристичких одредишта.

Летови из Београда обав?али су се ка великом бро?у одредишта у Северно? Америци ( ?у?орк , Лос Ан?елес , Чикаго , Кливленд , Детроит , Монтреал и Торонто ) и Аустрали?и ( Мелбурн , Сидне? , Перт ). Дуголини?ски саобра?а? обав?але су и компани?е ? ПанАм ” и ? Квантас ”. Од одредишта у Африци , Блиском и Далеком истоку , летови су се обав?али ка Пекингу , Хонгконгу , Калкути , Мумба?у , Техерану , Багдаду , Кува?ту , Аману , Куала Лумпуру , Карачи?у , Сингапуру , Дамаску , Бангкоку , Каиру и Алжиру .

Почетком 1990-их година, услед санкци?а УН у периоду од ?ула 1992 . до октобра 1994 . године ? ?АТ ” ?е повремено обав?ао само летове у дома?ем авио-саобра?а?у на лини?ама за Ниш , Приштину , Ужице , Подгорицу и Тиват . Први ме?ународни лет након санкци?а ? ?АТ ” ?е обавио 6. октобра 1994 . године за Москву . Након кратке стабилизаци?е, поново ?е од марта до ?уна 1999 . године комплетан авио-саобра?а? из Београда био обустав?ен током ваздушних удара НАТО .

Након ових дешава?а, бро? путника ?е у порасту готово сваке године до данас. У 2004 . години београдски аеродром поново бележи више од 2 милиона путника годиш?е, а 2011 . године поново ?е забележено више од 3 милиона путника. Истори?ских 4 милиона путника забележено ?е у новембру 2014 . године уз изузетно пове?а?е бро?а путника од 31 одсто. Године 2017 . бро? путника ?е прерастао 5 милиона, [17] а 2019 . године, бро? путника ?е прерастао 6 милиона. [18] Током наредних година аеродром ?е имати тенденци?у убрзаног раста бро?а путника и авио операци?а, превасходно због прошире?а посто?е?их капацитета на терминалима као и због уво?е?а нових лини?а од стране неколико авиопревозника. [19] [20]

Подаци о промету на Аеродрому Никола Тесла Београд
Година Путници Промена Карго (т) Промена Авио операци?е Промена
2002. 1.621.798 6.827 28.872
2003. 1.849.148 Раст14% 6.532 Пад4% 32.484 Раст13%
2004. 2.045.282 Раст11% 8.946 Раст37% 36.416 Раст12%
2005. 2.032.357 Пад1% 7.728 Пад14% 37.614 Раст3%
2006. 2.222.445 Раст9% 8.200 Раст6% 42.360 Раст13%
2007. 2.512.890 Раст13% 7.926 Пад3% 43.448 Раст3%
2008. 2.650.048 Раст5% 8.129 Раст3% 44.454 Раст2%
2009. 2.384.077 Пад10% 6.690 Пад18% 40.664 Пад8%
2010. 2.698.730 Раст13% 7.427 Раст11% 44.160 Раст9%
2011. 3.124.633 Раст16% 8.025 Раст8% 44.923 Раст2%
2012. 3.363.919 Раст8% 7.253 Пад10% 44.990 Раст0%
2013. 3.543.194 Раст5% 7.679 Раст6% 46.828 Раст4%
2014. 4.638.577 Раст31% 10.222 Раст33% 58.695 Раст25%
2015. 4.776.110 Раст2% 11.630 Раст28% 58.513 Раст0%
2016. 4.924.992 Раст3% 13.939 Раст7% 58.633 Раст0%
2017. 5.343.420 Раст9% 19.758 Раст42% 58.859 Раст0%
2018. 5.641.105 Раст6% 20.065 Раст2% 59.036 Раст0%
2019. 6.159.000 Раст9,2% 70.365 Раст4,3%
2020. 1.904.025 Пад69,1% 34.452 Пад51,2%
2021. 3.286.000 Раст73% 48.842 Раст45%
2022. 5.611.920 Раст71% 65.644 Раст34%
2023. 7.948.202 Раст41,5%
Извор: [21]
Путници (у милионима) 2010?2023.
Послед?и унос: 19. 01. 2024.

Услуге [ уреди | уреди извор ]

Комфорне зоне У транзитно? зони код чекаоница А2-А3, А4-А5 и Ц2-Ц3 налазе се комфорне зоне за путнике. Путници, а поготову они ко?и проводе мало више времена на аеродрому ?ер чека?у сво? трансферни лет, могу да се одморе у ово? зони и ужива?у у погледу на авионе. У простору се налазе велике полукружне клупе за истовремено седе?е 20 путника, гарнитуре за седе?е са 3 места, тапацирани табури?и различитих конфигураци?а ко?и су смештени по зонама за одмор. Инсталиране су и столице за масажу код чекаоница А4-А5 и изме?у чекаоница Ц2-Ц3. У сваком делу се налазе и специ?ално диза?ниране клупе за путнике са сма?еном покрет?ивош?у, као и нови стру?ни прик?учци за мобилне телефоне, таблете и лаптоп рачунаре.

Поред две посто?е?е комфорне зоне у транзитном делу, на спрату Терминала 1, пре пасошке и царинске контроле уре?ена ?е и нова комфорна зона за путнике, ко?а се налази до простори?е наме?ене боравку родите?а са децом. У комфорно? зони су постав?ене удобне гарнитуре за седе?е, ко?е пружа?у нови дожив?а? наше на?ве?е ваздушне луке. Амби?ент ?е оплеме?ен и зеленилом, фотографи?ама Београда, а зидове улепшава?у фото тапети са мотивима природе.

Ер Срби?а Преми?ум Лаун? први ?е наменски салон у власништву авио-компани?е. Отворен ?е 24 сата дневно за путнике пословне класе АирСербиа / ЕтихадАир?аyс, као и чланове програма АирСербиа / ЕтихадГуестФреqуентФлyер.

Ви-фи услуга На Аеродрому Никола Тесла Београд ?е свим путницима на располага?у могу?ност кориш?е?а бесплатног бежичног интернета у тра?а?у од сат времена. Бесплатан интернет на располага?у ?е путницима ко?и бораве у А и Ц ходницима, у холу за дочекиваоце путника, холу за преузима?е прт?ага, долазно? пасошко? контроли, призем?у и спрату Терминала 1, спрат Терминала 2.

Призна?е Ска?тракс агенци?е Аеродром Никола Тесла Београд ве? тре?у годину заредом (2015,2016,2017) заузео ?е 5. место ме?у на?бо?им аеродромима у Источно? Европи, док ?е прво место припало аеродрому у Будимпешти. Награда агенци?е Скyтра? представ?а призна?е за напоран рад и посве?еност запослених у АД Аеродром Никола Тесла Београд. Ове награде ме?у на?престижни?има су у области авио-индустри?е, а избор ?е направ?ен на основу 13,82 милиона онла?н упитника, у ко?има су путници оце?ивали 550 аеродрома широм света. Истражива?е ?е спроведено ме?у 105 различитих наци?а у периоду од ?ула 2016. до фебруара 2017. године. Предмет истражива?а су комфор и задово?ство путника различитим сегментима аеродромске услуге, од доласка на аеродром, при?аве на лет, куповине, трансфера и безбедности, све до уласка у авион.

Часопис Аеродрома Никола Тесла ?Терминал“ Часопис ?Терминал“ се штампа дво?езично, на српском и енглеском ?езику. Наме?ен ?е иск?учиво путницима, а доступан ?е на 16 локаци?а у терминалима 1 и 2. Часопис ?е бесплатан и излази четири пута годиш?е. Ци? часописа ?е да свим путницима пружи додатне информаци?е о београдском аеродрому, да их упозна са туристичким потенци?алима и капацитетима наше зем?е и информише о културним и осталим манифестаци?ама у Срби?и.

Платформа за одле?ива?е и спречава?е зале?ива?а ваздухопловства Аеродром Никола Тесла Београд средином новембра 2016. добио ?е платформу за одле?ива?е и спречава?е зале?ива?а ваздухоплова.

Изград?ом платформе за одле?ива?е и спречава?е зале?ива?а ваздухоплова проширене су маневарске, паркинг и саобра?а?не површине за 21.000 квадратних метара, од чега ?е око 16.500 квадратних метара предви?ено за крета?е ваздухоплова. Технолошким реше?ем ?е предви?ено истовремено кориш?е?е платформе за два ускотрупна ваздухоплова кодног слова Ц или ?едног широкотрупног ваздухоплова кодног слова Е. Платформа ?е про?ектована да омогу?и прихват и на?ве?ег ваздухоплова Аирбус А380. Пушта?ем у рад овог изузетно важног про?екта, створени су услови и за унапре?е?е еколошког аспекта послова?а аеродрома, с обзиром на то да су приликом изград?е поштовани сви стандарди заштите животне средине.

Приступ аеродрому [ уреди | уреди извор ]

До аеродрома се може до?и аутобуским лини?ама 72 (Зелени венац - Аеродром Никола Тесла), А1 (Трг Слави?а - Аеродром Никола Тесла) и 607 (Сурчин - Нови Београд).

Аеродром ?е повезан и са аутопутевима Е-70 и Е-75 ( Коридор 10 ), док ?е 2016. године потписан уговор о изград?и аутопута Сурчин-Обреновац, ко?им би се остварила и веза са Коридором 11 , ко?и се тренутно гради. [22] Железничка веза са градом не посто?и, мада ?е предви?ено да по изград?и кратке пружне везе са Београдским железничким чвором , до буду?е аеродромске станице саобра?а тре?а лини?а БГ ВОЗ -а. [23]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Саопште?а | Аеродром Никола Тесла Београд
  2. ^ https://www.airmate.aero/?page=airport_page&code=LYBE&lang=en .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  3. ^ ?World Aero Data: BEOGRAD - LYBE” . Архивирано из оригинала 14. 02. 2019. г . Приступ?ено 13. 02. 2019 .  
  4. ^ ?Аеродром ?Никола Тесла“ Београд, ?Статистика “ ” . Архивирано из оригинала 15. 08. 2011. г . Приступ?ено 27. 02. 2009 .  
  5. ^ eKapija | Francuski Vinci zvani?no preuzima Aerodrom Nikola Tesla
  6. ^ Nikoli?, Zoran. ?На Новом Београду ?е до Другог светског рата био ?едан од на?важни?их аеродорома у Европи (?Вечер?е новости“, 17. април 2014)” . Novosti.rs . Приступ?ено 21. 08. 2016 .  
  7. ^ Ву?ови?, Бранко (2003). Београд у прошлости и садаш?ости . Београд: Издавачка ку?а Драгани?. стр. 351.  
  8. ^ Sve?ano otvaranje novog aerodroma "Beograd" . foto.mij.rs
  9. ^ Потписан уговор о концеси?и аеродрома на 25 година (?Политика”, 22. март 2018)
  10. ^ ?Београдски аеродром добио нови тора? контроле лете?а” . Политика . 23. 12. 2022 . Приступ?ено 23. 12. 2022 .  
  11. ^ Tanjug (2023-04-04). ?Od danas otvoren novi deo centralne zgrade terminala aerodroma "Nikola Tesla" (FOTO)” . Euronews.rs (на ?езику: српски) . Приступ?ено 2023-04-20 .  
  12. ^ Vulovi?, Neda (2023-06-07). ?Otvorena nova pista na aerodromu ?Nikola Tesla “ ” . N1 (на ?езику: српски) . Приступ?ено 2023-07-28 .  
  13. ^ ?EU bans Belarusian carriers from its airspace and airports” . www.consilium.europa.eu (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2023-04-20 .  
  14. ^ ?Safe Airspace - Conflict Zone & Risk Database” . safeairspace.net (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2023-04-20 .  
  15. ^ https://www.exyuaviation.com/2023/11/anadolujet-to-launch-new-belgrade.html .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  16. ^ https://www.exyuaviation.com/2022/12/wizz-air-to-base-fourth-jet-in-belgrade.html .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  17. ^ Belgrade Airport handles five-millionth passenger
  18. ^ ?VINCI Airports ? 2019 Traffic” . finance.yahoo.com (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 17. 01. 2020 .  
  19. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. ?Nordwind Airlines plans Belgrade service in 2020” . Приступ?ено 17. 01. 2020 .  
  20. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. ?Air Serbia set for major network expansion in 2020” . Приступ?ено 17. 01. 2020 .  
  21. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. ?Vinci Airports - Traffic 2021” (PDF) .  
  22. ^ Политика Online - Град?а аутопута Сурчин-Обреновац почетком 2017
  23. ^ http://www.beograd.rs/images/file/137033dd27bd65ff6575be31bb937e24_9870221836.pdf

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аеродром_Никола_Тесла_Београд&oldid=27779552 ”