Монсун ?е посто?ани пренос ваздушних маса у нижим сло?евима тропосфере , над одре?еним областима на Зем?и . Има?у супротан правац лети и зими и карактеристични су за Инди?ски потконтинент и ?угоисточну Ази?у . Монсун ?е традиционално сезонски реверзни ветар пра?ен одговара?у?им променама падавина , ^[1] али се сада користи за описива?е сезонских промена у атмосферско? циркулаци?и и падавинама повезаних са годиш?ом географском осцилаци?ом Интертропске зоне конвергенци?е изме?у ?ених граница на северу и ?угу од екватора. Обично се термин монсун користи за означава?е кишне фазе сезонски промен?ивог обрасца, иако технички посто?и и сува фаза. Термин се тако?е понекад користи за описива?е локалне ?аке, али краткотра?не кише. ^{[2] [3]}

Главни монсунски системи света састо?е се од западноафричких и ази?ско-аустрали?ских монсуна. Расправ?ало се о сврстава?у северноамеричког монсуна и ?ужноамеричког монсуна са непотпуним преокретом ветра. ^[4]

Термин монсун ?е први пут употреб?ен на енглеском у Британско? Инди?и и суседним зем?ама за означава?е великих сезонских ветрова ко?и дува?у из Бенгалског залива и Араби?ског мора на ?угозападу и доносе обилне падавине у ово подруч?е. ^{[5] [6]}

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Етимологи?а речи монсун ни?е сасвим раз?аш?ена. ^[7] Енглеска реч монсун потиче од португалске речи moncao , и ултиматно од арапске речи ???? ( mawsim , ?сезона“), ?можда делимично преко ране модерне холандске речи monson “. ^[8]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

?ача?е ази?ског монсуна ?е повезано са издиза?ем Тибетанске висоравни након судара Инди?ског потконтинента и Ази?е пре око 50 милиона година. ^[9] Због проучава?а записа из Араби?ског мора и прашине ко?у ветар носи на кинеско? висоравни Лос , многи геолози веру?у да ?е монсун први пут постао ?ак пре око 8 милиона година. Недавно, проучава?а би?них фосила у Кини и нови дуготра?ни седименти из ?ужног кинеског мора довели су до времена када ?е монсун почео пре 15?20 милиона година, и тиме ?е повезан са раним тибетанским издиза?ем. ^[10] Тестира?е ове хипотезе чека узоркова?е дубоког океана у оквиру Интегрисаног програма океанског буше?а . ^[11] Монсун ?е знача?но варирао у снази од овог времена, што ?е у велико? мери повезано са глобалним климатским променама , посебно циклусом плеистоценског леденог доба. ^[12] Студи?а морског планктона сугерише да ?е инди?ски монсун о?ачао пре око 5 милиона година. Затим, током ледених периода, ниво мора ?е пао и Индонежански морски пут се затворио. Када се то догодило, хладним водама у Пацифику ?е било онемогу?ено да у?у у Инди?ски океан. Веру?е се да ?е резултира?у?и пораст температуре површине мора у Инди?ском океану пове?ао интензитет монсуна. ^[13]

Идентификовано ?е пет епизода током квартара на 2,22 Ма (ПЛ-1), 1,83 Ма (ПЛ-2), 0,68 Ма (ПЛ-3), 0,45 Ма (ПЛ-4) и 0,04 Ма (ПЛ-5) ко?е су показале слаб?е?е Лувинске стру?е (ЛС). Слаб?е?е ЛС би имало утица? на по?е температуре површине мора (SST) у Инди?ском океану, пошто Индонежанска стру?а генерално загрева Инди?ски океан. Дакле, ових пет интервала би вероватно могли бити они знача?ног сниже?а SST у Инди?ском океану и утицали би на интензитет инди?ског монсуна. За време слабог ЛЦ посто?и могу?ност сма?е?а интензитета инди?ског зимског монсуна и ?аког лет?ег монсуна, због промене дипола Инди?ског океана услед сма?е?а нето топлоте у Инди?ском океану кроз Индонежански проток. Стога се бо?е разумева?е могу?их веза изме?у Ел Ни?а , топлог базена западног Пацифика, индонежанског протока, обрасца ветра са западне Аустрали?е и шире?а и контракци?е запремине леда може добити проучава?ем понаша?а ЛЦ током квартара у блиским стратиграфским интервалима. ^[14]

Зимски монсун [ уреди | уреди извор ]

Монсуни захвата?у велико пространство копна и океана , т?. они наста?у где се велике водене површине граниче са великим копненим површинама . Монсуни дува?у зими са копна према океану , ?ер ?е зими копно знатно хладни?е од океана и изнад копна ?е виши ваздушни притисак , тако да ?е хоризонтални гради?ент ваздушног притиска управ?ен од копна према мору , односно океану.

Лет?и монсун [ уреди | уреди извор ]

У току лет?е половине године океан ?е хладни?и од копна и гради?ент ваздушног притиска ?е управ?ен од океана према копну, те зато ветрови дува?у од океана према копну. Пошто ваздушне масе при овим стру?ама прелазе знатна пространства, како у дубину копна, тако и изнад океана, то на правац монсуна има утица?а и деви?аци?ска сила. Монсуни на северно? полулопти скре?у од свог првобитног правца удесно, а на ?ужно? скре?у улево.

Распростра?е?е монсуна [ уреди | уреди извор ]

Монсуни се образу?у на обалама по?единих океана како ?ужне, тако и северне полулопте. На?изразити?и монсуни образу?у се изнад Инди?ског океана и ?ужног дела Ази?е . Ону у лет?е време долазе до Химала?а, а у току зиме полазе од Химала?а . Висина ?иховог утица?а ?е 3 - 4 km. Лет?и монсун, ко?и долази са океана ?е влажан, и проузроку?е у Инди?и велике количине падавина. У периоду лет?ег монсуна у Инди?и се излучи 75 - 88% од годиш?е суме падавина, а у Бомба?у чак 96%.

Монсунски ветрови су слабо разви?ени у области екватора , где ?е велико дневно колеба?е температуре , али ?е мало годиш?е колеба?е, како температуре тако и ваздушног притиска. За постанак монсунских ветрова погодни?е су више географске ширине, нарочито таме где нема ?ачих сталних ветрова, као што су по?асеви суптропских тишина, т?. граница изме?у пасатских и западних ветрова.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Пасат
• Антипасат
• Циклон
• Антициклон

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Монсун на Викимеди?ино? остави .

• National Weather Service: The North American Monsoon
• Arizona Central monsoon page
• Basics of the Arizona Monsoon