한국   대만   중국   일본 
Минеаполис ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Минеаполис

Координате : 44° 58′ 55″ С; 93° 16′ 09″ З  /  44.981944° С; 93.269167° З  / 44.981944; -93.269167
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За друге употребе погледа?те страницу Минеаполис (вишезначна одредница) .

Минеаполис
енгл. Minneapolis
Минеаполис
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава   С?еди?ене Америчке Државе
Федерална ?единица   Минесота
Округ Хенепин
Основан 1867. [1] [2]
Становништво
Становништво ‍
 ?  2010 . 382.578
 ?  густина 2.495,62 ст./km 2
Агломераци?а 3.629.190
Географске карактеристике
Координате 44° 58′ 55″ С; 93° 16′ 09″ З  /  44.981944° С; 93.269167° З  / 44.981944; -93.269167
Временска зона UTC-6
Површина 153,3 km 2
Минеаполис на карти Minnesota
Минеаполис
Минеаполис
Минеаполис на карти Minnesota
Веб-са?т
www.ci.minneapolis.mn.us

Минеаполис ( енгл. Minneapolis , IPA : /?m?n.i.?æ.p?l.?s/ ) на?ве?и ?е град америчке државе Минесота и главни град 16. на?ве?е метрополе у С?еди?еним Државама. [1] По процени из 2019 . године град има 429.606 становника, што га чини 46. на?ве?им градом у С?еди?еним Државама. [3] За?едно са градом Сент Пол чини метрополу ?Градови близанци”. Градови-близанци и околна предгра?а садрже око 3,63 милиона ?уди, што га чини тре?им на?ве?им економским и популаци?ским центром на Сред?ем западу . [4] Град ?е тако?е седиште округа Хенепин . [5]

Минеаполис лежи на Сред?ем западу САД на реци Мисисипи , северно од уш?а реке Минесоте. Град ?е богат водом са 13 ?езера, мочварним подруч?има, потоцима и водопадима. Ова? град некада ?е био главни за млеве?е брашна у свету. Град и околна реги?а су главни пословни центар у региону. За?едно са Сент Полом представ?а пето на?ве?е средиште главних корпоративних седишта у С?еди?еним Државама .

?една од на?ве?их ЛГБТ популаци?а у С?еди?еним Државама наста?у?е Минеаполис. [6] Познат ?е по уметности, ук?учу?у?и и музику, а важи за град ?но?ног живота” и клубова, где се углавном пушта фолк, фанк и алтернативни рок , а из ?ега су родом неки од на?утица?ни?их музичара 20. века као што су Боб Дилан и Принс . [7] [8] Град ?е тако?е познат по хип хоп и реп сцени . [9] Проглашен ?е на?бо?им бициклистичким градом у С?еди?еним Државама. [10]

Име града ?е комбинаци?а речи из два ?езика, речи Дакота Инди?анаца за воду (?мине”) и грчке речи за град (?полис”). [11]

У Минеаполису влада континентална клима ; зиме су веома хладне и суве, а лета вру?а и понекад влажна. На?виша забележена температура ?е 42,2 °C, ?ула 1936 . године, а на?нижа ?е била -40,6 °C у ?ануару 1988 . године. [12]

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Град на ?езику Дакота пише се ?Bdeota Othuŋwe”, а означава много ?езера. [13] Након оснива?а града предложена су имена попут Ловел, Адасвил и Албион, при чему ?е пото?е име предложио округ Хенепин . [11] [14] Дани?ел Пе?н и ?ор? Боумен допринели су замени имена Албион, [14] док ?е у листу ?Сент Пол па?онир” ша?иво предложено име Свети Павле и Антун, али ?е на кра?у ипак изабрано Минеаполис. [11] Данаш?е име припису?е се Чарлсу Хоугу, првом школском учите?у у граду ко?и ?е предложио име Минеаполис, ко?е потиче од речи Дакота Инди?анаца за воду (?мине”) и грчке речи за град (?полис”). [11]

Народ Дакота ?едини ?е наста?ивао регион, када су у ?ега стигли француски истраживачи 1680 . године. Постепено ?е стизало све више европских-америчких досе?еника ко?и су се такмичили за див?ач и друге ресурсе са Инди?анцима. Париским миром из 1783. године, након Америчке револуци?е , британска зем?а источно од реке Мисисипи постала ?е део С?еди?ених Држава. [15] [16] Почетком 19. века С?еди?ене Државе су купиле зем?иште западно од реке од, Француске , данаш?у Луизи?ану . Твр?аву Снелинг ?е 1819 . године саградила америчка во?ска на ?ужном делу данаш?ег Минеаполиса, ко?а се тако?е граничи са Сент Полом , као на?истурени?ом предстражом америчке во?ске, [17] да би трговину са Инди?анцима усмерио да?е од Француске и Велике Британи?е , према С?еди?еним Државама и како би спречила рат изме?у народа Дакота и О?ибва . [18] Твр?ава ?е привлачила досе?енике и трговце, подстичу?и економски раст. [19] Америчка влада притиснула ?е народ Дакоту да прода ?ихову зем?у ко?а ?е уступ?ена низом уговора. С?еди?ене Државе су се вратиле споразумима током Америчког гра?анског рата , што ?е резултирало гла?у, ратом, интернаци?ом и прогонством народа Дакота из Минесоте.

Надмудривши заповедника твр?аве, Френклин Стил положио ?е право на зем?у на источно? обали око Сент Антони водопада, [18] а Стивенс ?е саградио ку?у на западно? обали. [20] Територи?ално законодавство Минесоте одобрило ?е Минеаполис као град 1856 . године на западно? обали Мисисипи?а. Минеаполис ?е као град признат 1867 . године, а касни?е се у?единио са градом на источно? обали Свети Антун 1872 . [21] Минеаполис се развио око водопада Сент Антони, на?вишег водопада на реци Мисисипи и извора енерги?е за ?егову рану индустри?у. Шуме у северно? Минесоти биле су вредан ресурс за дрвну индустри?у, ко?ом ?е управ?ало седамнаест пилана на стру?у из хидроелектране на водопаду. До 1871 . на западно? обали реке налазила су се двадесет и три предузе?а, ук?учу?у?и обичне млинове , млинове за брашно, железаре, продавницу машина за железнице, млинове за памук , папир и предузе?а ко?а су изгра?ивала везове. [22] Фармери Велике равнице узга?али су жито ко?е ?е испоручивано железницом у 34 градска млина. Млинари су користили стру?у из хидроелектрана, а резултати у Минеаполису изме?у 1880 . и 1930 . били су изванредни, да ?е град описан као ?на?ве?и водени центар са директним погоном ко?и ?е свет икада видео“. [23]

?едан од на?познати?и млинара, Милс Кодловер ?е претворио сво? посао из млинских рудника у истински револуционарну технологи?у, ук?учу?у?и "постепено сма?ива?е" прераде челичних и порцеланских ва?ака способних да производе врхунско чисто бело брашно врло брзо. [24] [25] Неке иде?е ?е развио Вили?ам Дикон Гре?, [26] а неке ?е донео Вили?ам де ла Бер шпи?унажом у Ма?арско? . [25] Тврда црвена проле?на пшеница ко?а расте у Минесоти постала ?е драгоцена [24] и у то време препозната ?е као на?бо?а на свету. [25]

Тек касни?е, потрошачи су открили вредност у меки?ама (ко?е садрже пшеничне витамине, минерале и влакна), ко?е су ?... млинари Минеаполиса рутински бацали” у Мисисипи. [27] Након 1883 . године, млинари из Минеаполиса практично су започели нову индустри?у када су почели да прода?у нуспроизводе меки?а као храну за животи?е. [28] Милс Кодловер ?е ?еговао односе са академским научницима, посебно на Универзитету у Минесоти. Ти научници подржали су млинаре у многим пита?има, у 20. веку , када су заговорници здрав?а у матичном по?у исхране критиковали процес ?избе?ива?а брашна”. [25]

Покрет К?у-клукс-клан био ?е присутан и у Минеаполису, али само у периоду од 1921. до 1923. године. [29] Након што ?е Минесота 1925 . године усво?ила закон о еугеници , власници болнице Етилер стерилизирали су око хи?аду ?уди. [30] Од кра?а Првог светског рата , Минеаполис ?е био место антисемитизма. Група позната као Сребрна леги?а Америке регрутовала ?е чланове у граду и у ?ему одржавала састанке од око 1936 . до 1938 . године. [31] Одговара?у?и на бахатост против ?евре?ских лекара, болница Маунт Сина? отворил а?е 1948. болицу у за?едници ко?а ?е као особ?е прихватала све припаднике других раса и религи?а. [31] [32] Када ?е богатство нестало током Велике кризе , уследио ?е штра?к 1934. године како би радници добили законска права. [33] Активиста и заговорник гра?анских права Х?уберт Хамфи помогао ?е граду да успостави праксе запош?ава?а и савет за ?удска права ко?и ?е заговарао у име ма?ина до 1946 . године. [34] У педесетим годинама 20. века око 1,6% становника Минеаполис нису били беле расе . [35] Град ?е учествовао у десегрегаци?и и покрету за гра?анска права, а 1968 . године ?е био родно место америчког инди?анског покрета. [36]

Током педесетих и шездесетих година као део обнове град, срушено ?е око 200 зграда у 25 градских блокова (отприлике 40% зграда у центру града), уништава?у?и тако округ Ге?тве? и многе зграде са запаженом архитектуром, ук?учу?у?и зграду Метрополитан. Напори на спашава?у зграде нису успели, али се припису?у великом интересу за истори?ско очува?е у држави. [37] Током 2020 . године у граду су избили бро?ни протести и нереди због убиства ?ор?а Фло?да од стране полици?ског службеника, 25. ма?а 2020 . године. [38]

Панорама Минеаполиса из 1915. године.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Истори?а и економски раст Минеаполиса везани су за воду ко?а ?е окружу?е. Ледени блокови депоновани у долинама повлаче?ем глечера створили су ?езера. Ледени блокови депоновани у долинама повлаче?ем глечера створили су ?езера Минеаполиса. [39] Нахра?ен ледом ко?и се повлачи и ?езером Агасиз, бу?ичне воде из реке пресекле су корито реке Мисисипи и створиле ?едини водопад реке, Сент Антони важан за ране досе?енике Минеаполиса. [40]

Леже?и на артеском бунару , [41] Минеаполис има укупну површину од (151,3 км², а од тога 6% ?е вода. [42] Водоснабдева?ем управ?а?у четири сливна округа ко?а одговара?у Мисисипи?у и три градска потока. [43] Дванаест ?езера, три ?езерца и пет неименованих мочвара налази се у Минеаполису. [43]

У непосредно? близини водопада Сент Антони налазило се острво Спирит. Инже?ерски корпус С?еди?ених Држава уклонио ?е острво из реке 1960 . године. [44] На?нижа надморска висина града ?е 209 м близу места где се Минехаха сусре?е са реком Мисисипи. Место воденог тор?а Проспект Парка често се наводи као на?виша тачка града, [45] а плакат у парку Деминг Хе?тс означава на?ве?у надморску висину. Ипак, место на 297 м уда?ености у близини Ва?т парка у североисточном Минеаполису, потвр?у?е Google Earth као на?виши терен.

Клима [ уреди | уреди извор ]

Минеаполис има влажну континенталну климу ( Dfa према Кепеново? класификаци?и климата ), [12] вру?ег лета типичну за ?ужне делове гор?ег сред?ег запада. Град карактерише веома хладна, снежна зима и влажна, топла до вру?а лета. Као што ?е типично за континенталну климу, разлика изме?у просечних температура у на?хладни?ем зимском месецу и на?топли?ем лет?ем месецу ?е велика. Годиш?и просек тра?а?а сунчеве светлости Минеаполиса ?е 58%. Град дожив?ава читав низ падавина и повезане временске дога?а?е, ук?учу?у?и снег, сус?ежицу, лед, кишу, олу?е са грм?авином и магле. На?виша забележена температура била ?е 42 °C, измерена у ?улу 1936 . године, а на?нижа ?е била током зиме 1983/1984. године, када ?е пало 250 cm снега.


Клима Минеаполис
Показате? \ Месец . ?ан. . Феб. . Мар. . Апр. . Ма? . . ?ун . . ?ул . . Авг. . Сеп. . Окт. . Нов. . Дец. . Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 14
(58) 		18
(64) 		28
(83) 		35
(95) 		41
(106) 		40
(104) 		42
(108) 		39
(103) 		40
(104) 		32
(90) 		25
(77) 		20
(68) 		42
(108)
Сред?и максимум, °C (°F) 6,2
(43,1) 		8,5
(47,3) 		18,8
(65,9) 		26,7
(80,1) 		31,1
(87,9) 		34,1
(93,3) 		34,9
(94,8) 		33,6
(92,4) 		31,1
(87,9) 		26,2
(79,1) 		16,4
(61,6) 		7,5
(45,5) 		35,9
(96,6)
Максимум, °C (°F) ?4,6
(23,7) 		?1,7
(28,9) 		5,2
(41,3) 		14,3
(57,8) 		20,8
(69,4) 		26
(78,8) 		28,6
(83,4) 		26,9
(80,5) 		22,1
(71,7) 		14,4
(58,0) 		5,1
(41,2) 		?2,7
(27,1) 		12,9
(55,2)
Просек, °C (°F) ?9,1
(15,6) 		?6,2
(20,9) 		0,4
(32,8) 		8,6
(47,5) 		15,1
(59,2) 		20,4
(68,8) 		23,2
(73,8) 		21,8
(71,2) 		16,7
(62,1) 		9,4
(48,9) 		0,9
(33,7) 		?6,8
(19,7) 		7,9
(46,2)
Минимум, °C (°F) ?13,6
(7,5) 		?10,7
(12,8) 		?4,3
(24,3) 		2,9
(37,2) 		9,4
(48,9) 		14,9
(58,8) 		17,8
(64,1) 		16,6
(61,8) 		11,3
(52,4) 		4,3
(39,7) 		?3,2
(26,2) 		?10,9
(12,3) 		2,9
(37,2)
Сред?и минимум, °C (°F) ?26,1
(?15,0) 		?23
(?9,4) 		?15,8
(3,6) 		?5,8
(21,6) 		1,6
(34,9) 		7,2
(45,0) 		11,8
(53,2) 		10,4
(50,7) 		2,4
(36,4) 		?3,7
(25,3) 		?13,6
(7,6) 		?23,3
(?10,0) 		?28,3
(?18,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) ?41
(?41) 		?36
(?33) 		?36
(?32) 		?17
(2) 		?8
(18) 		1
(34) 		6
(43) 		4
(39) 		?3
(26) 		?12
(10) 		?32
(?25) 		?39
(?39) 		?41
(?41)
Количина падавинаmm  (in) 22,9
(0,90) 		19,6
(0,77) 		48
(1,89) 		67,6
(2,66) 		85,3
(3,36) 		108
(4,25) 		102,6
(4,04) 		109,2
(4,30) 		78,2
(3,08) 		61,7
(2,43) 		45
(1,77) 		29,5
(1,16) 		777,6
(30,61)
Количина снега, cm (in) 31
(12,2) 		19,6
(7,7) 		26,2
(10,3) 		6,1
(2,4) 		? 0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		? 1,5
(0,6) 		23,6
(9,3) 		30,2
(11,9) 		138,2
(54,4)
Дани са падавинама (≥ 0.01 in) 8,9 7,4 9,3 10,7 11,5 11,3 10,2 9,7 9,8 9,2 8,7 9,8 116,5
Дани са снегом (≥ 0.1 in) 8,4 6,8 5,4 2,0 0,1 0 0 0 0 0,6 5,2 9,3 37,8
Релативна влажност , % 69,9 69,5 67,4 60,3 60,4 63,8 64,8 67,9 70,7 68,3 72,6 74,1 67,5
Сунчани сати ? месечни просек 156,7 178,3 217,5 242,1 295,2 321,9 350,5 307,2 233,2 181,0 112,8 114,3 2.710,7
Сунчано време ? месечни проценти 55 61 59 60 64 69 74 71 62 53 39 42 59
UV индекс 1 2 3 5 7 8 8 7 5 3 2 1 4,3
Извор #1: NOAA (relative humidity and sun 1961?1990) [46] [47] [48]
Извор #2: The Weather Channel, [49] Weather Atlas [50]

Демографи?а [ уреди | уреди извор ]

Person entering the front of the American Swedish Institute
Амерички-шведски институт у ко?ем си имигранти са Сканди?еви?е били пописивани током шездесетих година 19. века.

По попису из 2010 . године бро? становника ?е 382.578, што ?е 40 (0,0%) становника ма?е него 2000 . године. [51] [52]

Група 2000. 2010.
Белци 239.080 (62,5 %) 230.650 (60,3 %)
Афроамериканци 68.818 (18,0 %) 71.098 (18,6 %)
Ази?ати 23.455 (6,1 %) 21.553 (5,6 %)
Хиспаноамериканци 29.175 (7,6 %) 40.073 (10,5 %)
Укупно 382.618 382.578

Евроамериканци чине око петине становништва Минеаполиса. Ова за?едница ?е претежно немачког и скандинавског порекла. У граду живи 82.870 Немаца, што чини преко петине (23,1%) становништва. [53] Скандинавско-америчко становништво су пре свега Норвежани и Шве?ани . [3] У граду ?е пописано 39.103 Норвежана, што чини 10,9% становништва; има 30.349 шведских Американаца, што чини 8,5% становништва града.

Дански Американци нису ни приближно бро?ни ?ер их има 4.434, а чине само 1,3% становништва. Норвешки, Шведски и Дански Американци за?едно чине 20,7% становништва. То значи да етнички Немци и Скандинавци за?едно чине 43,8% становништва Минеаполиса и чине ве?ину бело-хиспанског становништва Минеаполиса. Остале знача?не европске групе у граду ук?учу?у Ирце (11,3%), Енглезе (7,0%), По?аке(3,9%), Французе (3,5%) и Итали?ане (2,3%). [54] Афроамериканци чине 18,6% становништва у граду, при чему велики део долази из градова као што су Чикаго , Гери и Инди?ана , у послед?е три децени?е. [55]

Посто?и 10.711 по?единаца ко?и се у Минеаполису идентифику?у као мултирасни: ?уди црних и белих предака има 3.551, а чине 1,0% становништва. Особе ко?е потичу од белаца и америчких староседелаца има? 2.319, а чине 0,6% становништва. [35] Оних са белим и ази?ским пореклом има 1.871, и чине 0,5% становништва. Црне расе и староседелаца има 885 и они чине 0,2% становништва града.

Ве? у 16. веку народ Дакота, углавном Мдевакантон били су познати као досе?еници у близини места Сент Антони. [21]

Нови досе?еници стигли су током педесетих и шездесетих година 19. века у Минеаполис из Нове Енглеске , ?у?орка , Бохеми?е [56] (данас Чешка ) [57] и Канаде , а средином шездесетих година 19. века у град су стигли досе?еници из Финске , Шведске, Норвешке и Данске . У овом периоду у град су стигли и мигранти из Мексика и Латинске Америке. [58] Остали имигранти дошли су из Немачке, По?ске, Итали?а и Грчке . Многи мигранти из сред?е Европе населили су се у североисточном кварту града, ко?и до данас оста?е разнолик и познат ?е по сво?о? чешко? [59] и по?ско? културно? баштини. ?евре?и из централне и источне Европе и Руси?е почели су да долазе у Минеаполис током осамдесетих година 19. века и насе?авали су се пре свега на северно? страни града пре него што су се у ве?ем бро?у преселили у западна предгра?а педесетих и шездесетих година 20. века . [60] Ази?ати ко?и су дошли из Кине , Филипина , ?апана и Коре?е. Од 1970 . године Ази?ати су стизали у град из Ви?етнама , Лаоса, Камбо?е и Та?ланда. Почевши од деведесетих година 20. века стигло ?е велико латино становништво, за?едно са имигрантима са Сомали?ског полуострва . Као и други велики градови, метрополитанско подруч?е ?е била имигрантска капи?а ко?а ?е у периоду од 1990 . до 2000 . године имала пораст бро?а становника од 127%. [61]

Амерички биро за попис становништва проце?у?е да ?е бро? становника у Минеаполису био 422.331 до 2017. године, што ?е 10,4% више од бро?ке на попису становништва. [62] Становништво ?е расло до 1950 . године, када ?е у граду живело 521.718 ?уди, од тада све до 1990. године када су се ?уди преселили у предгра?а, бро? ?уди у граду се сма?ио. Ме?у америчким градовима до 2006 . године, Минеаполис има четврти на?ве?и проценат хомосексуалаца, лезбе?ки или бисексуалаца у одрасло? популаци?и, са 12,5% (иза Сан Франциска , Си?етла и Атланте ). [63] [64] У 2013 . години Минеаполис ?е био ме?у 25 градова у САД ко?и су добили на?виши могу?и резултат од кампа?е за ?удска права, што указу?е на ?егову подршку за ЛГБТ становнике. [65]

Базилика Свете Мари?е у Минеаполису

Расне и етничке ма?ине у граду заоста?у за белом расом у образова?у, 15,0% црнаца и 13,0% латиноамериканаца су дипломирали у поре?е?у за 42,0% белог становништва. Животни стандард ?е у порасту, а приходи ме?у на?вишим су на Сред?ем западу, али сред?и приход дома?инстава ме?у ма?инама ?е испод нивоа. Регионално гледано, власништво ку?а ме?у ма?инским становницима ?е упола ма?е него код белаца, мада се ази?ско власништво над ку?ама удвостручило. Године 2000 . стопа сиромаштва ме?у белцима била ?е 4,2%; црнци 26,2%; ази?ати 19,1%; Инди?анци , 23,2%; и латиноамериканци, 18,1%. [61] [66] [67]

У децембру 2018 . године Градско ве?е Минеаполиса изгласало ?е укида?е ?едног породичног зонира?а широм града. У то време ?е 70% стамбеног зем?ишта било предви?ено за самосталне породичне ку?е. ?у?орк Та?мс об?аш?ава да С?еди?ене Државе, као целина, трпе акутни недостатак приступачних места за живот, посебно у урбаним срединама у ко?има су концентрисане економске могу?ности, што доводи до пораста стопе беску?ништва и цене станова. Студи?е су откриле да породичне четврти заоштрава?у проблем расту?их трошкова станова?а ограничава?у?и испоруку расположивих ?единица. [68]

Многи блокови Минеаполиса данас датира?у ?ош од двадесетих година 20. века са дуплексима или малим стамбеним зградама поред породичних ку?а. Годинама су се те стари?е зграде сматрале ?нескладним“. Према новом плану Минеаполиса, та разлика не?е посто?ати, ?ер ?е ку?е, дуплекси и станови постати поже?на норма. Стога, ве?ина побо?ша?а ових иде?а ни?е нова, ве? ретроактивно поништава типичне по?мове и политике постав?ене у прошлости. Магазин Сле?т об?аснио ?е да ?е зонира?е породице за ?едну породицу замиш?ено као легалан начин да се ма?ине не преселе у одре?ене четврти. [69] Политико магазин об?аш?ава да су четврти за ?едну породицу, ко?е су годинама биле уобича?ене у планира?у градова и приградских насе?а, саставни су део америчког сна: улице обложене самосталним ку?ама, зелени трав?аци и оби?е простора. Нови план Минеаполиса променио би урбани пе?заж града. [70] Минеаполис ?е углавном градио више стамбене зграде, док су ку?е неста?але. Пове?ава?е густине станова?а, ко?е се може мерити као бро? стамбених ?единица по ?утру стамбене површине, не ук?учу?у?и улице, отворени простор или други нестамбени простор, може бити начин да градови постану одрживи?и за животну средину. [71]

Религи?а [ уреди | уреди извор ]

?уди из народа Дакоте, првобитни становници области данаш?ег Минеаполиса, веровали су у Великог духа и били су изнена?ени што нису сви европски досе?еници били религиозни. [72] Више од 50 деноминаци?а и религи?а има етаблирано присуство у Минеаполису: Према истражива?у истраживачког центра Пев из 2014 . године, 70% становништва града се идентификовало као хриш?ани , а 46% ?е присуствовало различитим црквама ко?е би могле бити сматрали протестантима (од ко?их ?е ве?ина лутеранска због немачког и скандинавског насле?а града), а 21% ?е исповедало римокатоличка верова?а. [73] [74] Иста студи?а каже да остале религи?е (ук?учу?у?и ?удаизам , будизам , ислам и хиндуизам ) за?едно чине око 5% становништва, а 23% их нема?у верску припадност.

Они ко?и су стигли из Нове Енглеске били су на?ве?им делом хриш?ански протестанти, квекери и универзалисти. [72] На?стари?а црква ко?а се непрекидно користи, Католичка црква Госпе од Лоуреса сагра?ена ?е 1856. године. [75] Прва ?евре?ска за?едница у Минеаполису формирана ?е 1878 . године као Шара? Тов, а 1928 . године изгра?ена ?е синагога у граду. [60] Православна црква Свете Мари?е основана ?е 1887. године и то ?е било седиште Руске православне цркве у С?еди?еним Државама. [76] Едвин Хавли Хевит диза?нирао ?е епископску катедралу Светог Марка и ?единствену методистичку цркву ?ужно од центра града. [77] Прву базилику у С?еди?еним Државама и катедралу римокатоличке надбискупи?е светог Павла и Свете Мари?е именовао ?е Папа Пи?е XI 1926 . године. [72]

Седиште банке С?еди?ених Држава у Минеаполису

Евангелистичка асоци?аци?а Били?а Грахама, часопис и филмска и телевизи?ска дистрибуци?а World Wide Pictures са седиштем у Минеаполису били су од кра?а четрдесетих до двехи?адитих година . [78] ?им Бе?кер и Тами Фа? упознали су се док су поха?али Северни централни универзитет и започели телевизи?ску индустри?у ко?а ?е до 1980-их доспела у 13,5 милиона дома?инстава. [79] Данас ?е лутеранска црква Маунт Оливет у ?угозападном Минеаполису друга на?ве?а лутеранска за?едница у зем?и, са око 6.000 припадника. [80] Лутеранска Христова црква у граду сматра се гра?евином од националног знача?а. Током педесетих година 20. века Наци?а ислама ?е изградила сво? први храм у северном Минеаполису, [81] и муслимани су изградили сво?у богомо?у 1967. године. [82] До 2004. године изме?у 20.000 и 30.000 сомали?ских муслимана доселило се у Минеаполис. [83] Хиндуси се моле у неколико храмова у граду. [84]

Економи?а [ уреди | уреди извор ]

Сент Пол у Минеаполису тре?е ?е на?ве?е економско средиште на Сред?ем западу иза Чикага и Детроита . [4] Економи?а Минеаполиса данас ?е заснована на трговини, финанси?ама, железничким и транспортним услугама, здравству и индустри?и. Град у нешто ма?о? мери профитира у преради хране, издаваштву, графичко? уметности, осигура?у и образова?у. Индустри?а производи металне и аутомобилске производе, хеми?ске и по?опривредне производе, електронику, рачунаре, прецизне медицинске инструменте и уре?а?е, пластику и машине. [85] У граду ?е током 19. века посто?ала производ?а опреме за фарме. [86] Метрополитанско подруч?е Твин Ситис има пету на?вишу концентраци?у главних корпоративних седишта у држави, са пет корпораци?а Фортуне 500 са седиштем у градским границама Минеаполиса. [87] [88] Часопис Економист ?е Минеаполис рангирао као тре?и на?скуп?и град у Северно? Америци и на 26. месту у свету. [89]

Градови-близанци доприносе 63,8% бруто државног производа Минесоте. [80] [90] Измерен бруто метрополитанским производом по становнику чини Минеаполис петнаестим на?богати?им градом у С?еди?еним Државама . [91] Повратком из рецеси?е зем?е 2000. године, лични доходак ?е у 2005 . порастао за 3,8%, иако ?е заоста?ао за националним просеком од 5%. Град се вратио на врхунцу запослености током четвртог тром?есеч?а те године. [92] Банка савезних резерви Минеаполиса опслужу?е Минесоту, Монтану, Северну и ?ужну Дакоту и делове Висконсина и Мичигена . На?ма?а од 12 регионалних банака у систему федералних резерви, она управ?а системом пла?а?а на нивоу државе, надгледа банке чланице и банкарске компани?е. [93] Берза житарица Минеаполис основана ?е 1881 . године, а и да?е посто?и. [94]

Култура [ уреди | уреди извор ]

center of imposing facade of a block-long, white classical building
Институт уметности Минеаполиса .

Културне организаци?е Минеаполиса привлаче креативне ?уде и публику у град за позориште, визуелну уметност, писа?е и музику. Разнолико становништво за?еднице и да?е управ?а дугом традици?ом добротворне подршке кроз прогресивне ?авне соци?алне програме, волонтира?е, као и кроз приватну и корпоративну филантропи?у. [95] [96] Уметнички центар Волкер, ?едан ?е од пет на?ве?их музе?а модерне уметности у САД , а налази се на брду Ловри, у близини центра града. Величина центра удвостручена ?е 2005 . године. Институт уметности у Минеаполису на?ве?и ?е уметнички музе? у граду, са 100 000 експоната у сво?о? стално? збирци. Музе? уметности Ве?сман отворен ?е 1993 . године. Музе? руске уметности отворен ?е у обнов?ено? цркви 2005 . године [97] и садржи збирку руске уметности 20. века , као и низ предава?а, семинара и других посебних дога?а?а. Часопис USA Today истакао ?е да ?е Минеаполис на?ве?а уметничка област позива?у?и се на 400 независних уметника, велики бро? културних институци?а и дога?а?а. [98] [99]

Минеаполис ?е културни центар позоришних представа од средине 1800-их година. [100] [101] Други ?е град по бро?у позоришних компани?а по глави становника [102] и тре?е ?е на?ве?е позоришно тржиште у С?еди?еним Државама. [103] Велики бро? позоришних организаци?а има седиште у Минеаполису. Позориште Гутери?е, на?ве?а позоришна компани?а у области, заузима тростепени комплекс са погледом на Мисисипи, а основана ?е 1963 . године. Град ?е дом фестивала Минесота Фринг.

Оркестар Минесоте свира класичну и популарну музику у градско? дворани Оркестра, под музичким директором Осмом Ванскаом, [104] а осво?ио ?е Греми награду 2014. године. [105] [106] Према часопису DownBeat , Дакота ?ез клуб ?едан ?е од на?бо?их светских ?ез клубова у претходних 25 година. Певач и мултиинструменталиста Принс ро?ен ?е у Минеаполису и живео ?е ве?ину живота у граду. [107] [108] Остали уметници из Минеаполиса ук?учу?у Husker Du и The Replacements ко?и су били ?едни од главни на алтернативно? рок сцени током осамдесетих година 20. века . Град ?е место независне хип хоп и реп сцене. [109] Локални и ме?ународно признати уметници електронске плесне музике у Минеаполису ук?учу?у Вуди?а Мекбри?а [110] и Фреди?а Фреша [111] .

Минеаполис ?е тре?и град са на?више писмених у С?еди?еним Државама . [112] У граду тако?е посто?и велики бро? к?ижевник центара и независних издавача. Центар за к?ижевност излаже и подучава како савремену уметност, тако и традиционалне занате писа?а, израде папира, штампари?е и увезива?е к?ига. Филантропи?а и добротворно дарива?е део су за?еднице, [113] више од 40% одраслих у граду бави се неким хуманитарним радом, што ?е на?ве?и проценат волонтерског рада ме?у градовима у САД. [114] Метрополитанско подруч?е да?е 13% сво?их укупних добротворних донаци?а за уметност и културу. Западни Бродве? ?е био културни центар током раног 20. века, али педесетих година почела ?е сеоба у предгра?а и укинут ?е трамва?ски превоз. [115] ?едан од на?ве?их ма?ака урбаних продавница у С?еди?еним Државама посто?ао ?е у северном делу Минеаполису, на две продавнице услуживало се око 70.000 ?уди. [116] Минеаполис ?е познат по сво?о? источноафричко? кухи?и због великог бро?а Сомали?аца ко?и живе у овом граду. [117]

Спорт и рекреаци?а [ уреди | уреди извор ]

center of imposing facade of a block-long, white classical building
Бенк стадион у Минеаполису

Минеаполис ?е дом четири професионална спортска тима. Минесота тимбервулвси члан ?е западне конференци?е, дивизи?а Северозапад, ни?е ме?ала ни име ни дворану од свог оснива?а, а игра?у у ?Таргет“ центру ко?и прима 19.356 гледалаца. Клуб ?е основан 1989. године. У првих седам година, Минесота ?е служила више као тренинг партнер, ?ер ?е знало да се деси да има?у и скор 15-67. Град ?е тако?е седиште кошаркашког клуба Минесота Линкс. Минесота ва?кингси су професионални тим америчког фудбала са седиштем у Минеаполису у Минесоти . Клуб утакмице као дома?ин игра на стадиону Х?уберт Х. Хамфри метродом . Наступа у НФЦ -у у дивизи?и Север . Клуб ?е основан 1961 . и до сада ни?е ме?ао назив. ?Ва?кингси“ су 1969 . били прваци НФЛ -а. Маскота клуба ?е викинг ?Рагнар“.

Минесота ва?лдси су амерички хоке?ашки клуб из Сент Пола , клуб утакмице као дома?ин игра у Ексел енер?и центру капацитета 18.834 места. [118] Клуб се такмичи у Северозападно? дивизи?и Западне конференци?е . Бо?е клуба су зелена, црвена и бела. Ва?лдси су основани 2000 . и до сада нису осво?или ни?едан Стенли куп . На?ве?и успех им ?е прво место у Северозападно? дивизи?и у сезони 2007/08. У прошлости су у Минеаполису посто?али хоке?ашки и бе?збол клубови, а током двадесетих година 20. века у граду ?е посто?ао хоке?ашки тим Минеаполис касни?е познати као Минеаполис Ред ?акетси. [119] Током четрдесетих и педесетих година , 20. века, кошаркашки тим Минеаполис Ле?керси осво?ио ?е шест кошаркашких првенстава (1948, 1949, 1950, 1952, 1953 и 1954) у три лиге. [120] Америчка рвачка асоци?аци?а основана ?е у Минеаполису и деловала ?е у том граду од 1960 . до 1990 . године. [121] У граду посто?и неколико стадиона и арена за потребе спортских дога?а?а али и музичких и културних. Стадион Банк у Минеаполису био ?е на?ве?и у Миинесоти од 1982. до 2013. године. У граду ?е одржано више бе?збол такмиче?а, као и Светско првенство у уметничком клиза?у 1988 . године. [122] [123] [124] Минеаполис ?е стигао до финала ме?ународног круга да угости Лет?е олимпи?ске игре три пута, пошто су их 1948. победили Лондон , Хелсинки 1952. (када ?е град завршио на другом месту), а Мелбурн 1956 . године. Град ?е 2017 . био дома?ин Првенства у мотокросу [125] и екстремним играма 2017 . и 2018 . године. [126] Екстремне игре 2020 . заказане за 17. до 19. ?ула отказане су због пандеми?е коронавируса. [127]

Парк Минеаполис ?е ме?у на?бо?е диза?нираним, на?више финансираним и одржаваним у С?еди?еним Државама. [128] Парковима управ?а Одбор за рекреаци?у. Предви?а?а, донаци?е и напори за?еднице омогу?или су Хорсеу Кливиленду да створи ?егову добру пе?зажну архитектуру, чува?у?и географске ори?ентире и повезу?у?и парк са булеварима и паркинзима. [129] Градски ланац ?езера, ко?и се састо?и од седам ?езера и потока Минехаха, повезан ?е бициклистичким стазама, стазама за трча?е и шет?у, а користи се за плива?е, риболов, излетишта, бродство и клиза?е на леду. Паркикнг за аутомобиле, бициклистичка и стаза за ?ахаче, као и пешачка стаза налазе се паралелно дуж пута?е од 84 км стазе Гранд Раундс. Теодор Вирт ?е заслужан за разво? система паркова. [90] Данас 16,6% града чине паркови и посто?и 770 квадратних метара парковног зем?ишта за сваког становника, рангираног 2008. године као на?више парковних површина по становнику у градовима сличне густине становништва. [130] [131] По процени, 2019. године Минеаполис имао на?бо?и систем паркова ме?у 100 на?насе?ени?их градова у С?еди?еним Државама. [132]

Паркови су на многим местима повезани, а Национална зона за реку и рекреаци?у Мисисипи повезу?е регионалне паркове и центре за посетиоце. У парку Теодор Вирт налази се на?стари?а ?авна башта у граду. [133] Парк Минехаха ?едан ?е од на?стари?их и на?популарни?их паркова у граду, ко?и сваке године прима преко 500 000 посетилаца. [134] Стаза Винселл, уда?ена само пет километара дуж реке Мисисипи , са ?еним погледима на клисуру и рустикалним дожив?а?ем у граду. [135] Амерички факултет за спортску медицину рангирао ?е Минеаполис и ?егово градско подруч?е као први, други или тре?и ?град са на?бо?им положа?ем“ сваке године од 2008. до 2016, сврстава?у?и га на прво место од 2011. до 2013. [136] У граду се тако?е налази пет голф терена. [137] Минеаполис ?е дом више голфера по глави становника од било ко?ег другог великог америчког града. [138] Држава Минесота има на?ве?и бро? бициклиста, спортских риболоваца и ски?аша на снегу по глави становника.

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

Минеаполис ?е побратим?ен са 12 градова: [139] [140] [141]

Минеаполис тако?е има сарад?у са Хирошимом . [139]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б ?Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas” . United States Census Bureau , Population Division. 28. 5. 2019 . Приступ?ено 28. 5. 2019 .  
  2. ^ ?Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas Population Totals: 2010?2018” . 2018 Population Estimates . United States Census Bureau , Population Division. 28. 5. 2019 . Приступ?ено 28. 5. 2019 .  
  3. ^ а б ?Population and Housing Unit Estimates” . Приступ?ено 21. 5. 2020 .  
  4. ^ а б ?U.S. Metro Economies” (PDF) . IHS Markit. 1. 9. 2017 . Приступ?ено 17. 3. 2020 .  
  5. ^ ?NACo County Explorer” . National Association of Counties . Приступ?ено 23. 1. 2016 .  
  6. ^ One of the largest LGBT populations in U.S. in terms of the number of openly gay politicians, gay wedding ceremonies, pride events and gay-inclusive religious organizations, relative to the size of the total population of the city, in ?Minneapolis Named Gayest U.S. City” . CBS Broadcasting Inc. 13. 1. 2011.   and Advocate.com Editors (2017). ?Queerest Cities in America: 22. Minneapolis” . Advocate . Приступ?ено 18. 7. 2017 .  
  7. ^ Rushin, Steve (4. 5. 2016). ?Why Minneapolis Loved Prince, and He Loved His Hometown” . Time . Приступ?ено 19. 9. 2016 .  
  8. ^ Staff, C. P. ?Top 20 best Minnesota musicians: The complete list” . City Pages . Приступ?ено 18. 1. 2020 .  
  9. ^ Zantal-Wiener, Amanda (3. 8. 2016). ?A Deep Dive Into the Twin Cities' Indie Hip-Hop Scene” . Thrillist . Приступ?ено 16. 9. 2018 .   and Harris, Keith (10. 4. 2019). ?How life in Minnesota prepared Lizzo for fame” . City Pages . Приступ?ено 22. 8. 2019 .  
  10. ^ Anderson, Dana. ?Top 10 U.S. Cities for Biking in 2020” . Redfin . Архивирано из оригинала 08. 04. 2020. г . Приступ?ено 17. 5. 2020 .  
  11. ^ а б в г Baldwin, Rufus J. (1893). ?Early Settlement”. Ур.: Atwater, Isaac. History of the City of Minneapolis, Minnesota . 1 . Munsell & Company. стр. 29?48 [39]. OCLC   22047580 .  
  12. ^ а б Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (октобар 2007). ?Updated world map of the Koppen-Geiger climate classification”. Hydrology and Earth System Sciences . 11 (5): 1633?1644. Bibcode : 2007HESS...11.1633P . doi : 10.5194/hess-11-1633-2007   Слободан приступ.  
  13. ^ ?Minneapolis?St. Paul in Dakota and Ojibwe” . Decolonial Atlas . 20. 1. 2018.  
  14. ^ а б Collections of the Minnesota Historical Society . X Part 1. Minnesota Historical Society. 1905. стр. 262.  
  15. ^ Treaty of Paris (1783), Article 2.
  16. ^ Lass, William E. (1980). Minnesota's Boundary with Canada: Its Evolution Since 1783 . Minnesota Historical Society. стр. 14?17. ISBN   978-0873511537 .  
  17. ^ Watson, Catherine (16. 9. 2012). ?Ft. Snelling: Citadel on a Minnesota bluff” . Los Angeles Times . Приступ?ено 27. 12. 2019 .  
  18. ^ а б Wingerd, Mary Lethert (2010). North Country: The Making of Minnesota . University of Minnesota Press. стр.  4 , 5, 33, 82, 159. ISBN   0816648689 .  
  19. ^ ?Historic Fort Snelling: The US Indian Agency (1820-1853)” . Minnesota Historical Society . Приступ?ено 27. 12. 2019 .  
  20. ^ ?John H. Stevens House Museum” . U.S. National Park Service . Приступ?ено 31. 12. 2019 .  
  21. ^ а б ?A History of Minneapolis: Mdewakanton Band of the Dakota Nation, Parts I and II” . Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала 9. 4. 2012. г.   and ?The US-Dakota War of 1862” . Minnesota Historical Society . Приступ?ено 13. 10. 2018 .   and ?A History of Minneapolis: Minneapolis Becomes Part of the United States” . Архивирано из оригинала 21. 4. 2012. г.   , and ?A History of Minneapolis: Governance and Infrastructure” . Архивирано из оригинала 21. 4. 2012. г.   and ?A History of Minneapolis: Railways” . Архивирано из оригинала 21. 4. 2012. г . Приступ?ено 1. 1. 2020 — преко Internet Archive.  
  22. ^ Frame, Robert M., III; Hess, Jeffrey (?ануар 1990). ?West Side Milling District, Historic American Engineering Record MN-16” . U.S. National Park Service (via U.S. Library of Congress). стр. 2. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г . Приступ?ено 16. 4. 2007 .  
  23. ^ Anfinson, Scott F. (1989). ?Part 2: Archaeological Explorations and Interpretive Potentials: Chapter 4 Interpretive Potentials” . The Minnesota Archaeologist . 49 . Приступ?ено 3. 4. 2007 .  
  24. ^ а б Watts, Alison (лето 2000). ?The technology that launched a city: scientific and technological innovations in flour milling during the 1870s in Minneapolis” (PDF) . Minnesota History . 57 (2): 86?97. JSTOR   20188202 . Архивирано из оригинала (PDF) 01. 11. 2013. г . Приступ?ено 30. 05. 2020 .  
  25. ^ а б в г Danbom, David B. (2003). ?Flour power: the significance of flour milling at the falls” (PDF) . Minnesota History . 58 (5?6): 270?285. JSTOR   20188363 . Архивирано из оригинала (PDF) 01. 11. 2013. г . Приступ?ено 29. 10. 2013 .  
  26. ^ ?Crown Roller Mill: HAER No. MN-12” (PDF) . Historic American Buildings Survey/Historic American Engineering Record . U.S. Library of Congress. стр. 10 . Приступ?ено 19. 5. 2015 .  
  27. ^ Nestle, Marion ; Nesheim, Malden C. (2010). Feed Your Pet Right . Free Press (Simon & Schuster). стр.  322?323 . ISBN   978-1-4391-6642-0 .  
  28. ^ Federal Trade Commission (29. 3. 1921). Report of the Federal Trade Commission on commercial feeds . Washington Government Printing Office via Internet Archive. стр. 29 . Приступ?ено 28. 7. 2018 .  
  29. ^ Hatle, Elizabeth Dorsey; Vaillancourt, Nancy M. (2009?2010). ?One Flag, One School, One Language: Minnesota's Ku Klux Klan in the 1920s” (PDF) . Minnesota History . 61 (8): 360?371. JSTOR   40543955 . Архивирано из оригинала (PDF) 24. 06. 2021. г . Приступ?ено 30. 05. 2020 .   and Chalmers, David Mark (1987). Hooded Americanism: The History of the Ku Klux Klan Неопходна слободна регистрација. Duke University Press. стр.  149 . ISBN   978-0-8223-0772-3 . Приступ?ено 5. 7. 2018 .  
  30. ^ Ladd-Taylor, Molly (лето 2005). ?Coping with a 'Public Menace': Eugenic Sterilization in Minnesota” (PDF) . Minnesota History . 59 (6): 237?248. JSTOR   20188483 . Архивирано из оригинала (PDF) 10. 08. 2021. г . Приступ?ено 1. 10. 2018 .  
  31. ^ а б Weber, Laura E. (проле?е 1991). ?'Gentiles Preferred': Minneapolis Jews and Employment 1920?1950” (PDF) . Minnesota History . 52 (5): 166?182. JSTOR   20179243 . Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2012. г . Приступ?ено 21. 8. 2012 .  
  32. ^ ?A History of Minneapolis: Medicine” . Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала 21. 4. 2012. г . Приступ?ено 17. 10. 2012 .  
  33. ^ ?1934 Truckers' Strike (Minneapolis)” . Minnesota Historical Society. Архивирано из оригинала 07. 06. 2007. г . Приступ?ено 5. 5. 2007 .  
  34. ^ Reichard, Gary W. (лето 1998). ?Mayor Hubert H. Humphrey” (PDF) . Minnesota History . 56 (2): 50?67. JSTOR   20188091 . Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2022. г . Приступ?ено 12. 2. 2020 .  
  35. ^ а б ?Historical Census Statistics On Population Totals By Race, 1790 to 1990, and By Hispanic Origin, 1970 to 1990, For Large Cities And Other Urban Places In The United States” . U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 12. 8. 2012. г . Приступ?ено 18. 12. 2011 .  
  36. ^ Harry Davis (21. 2. 2003). Almanac . Twin Cities Public Television. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г . Приступ?ено 30. 05. 2020 .   and ?American Indian Movement” . Encyclopædia Britannica . 2012 . Приступ?ено 19. 8. 2012 .  
  37. ^ Hart, Joseph (6. 5. 1998). ?Room at the Bottom” . City Pages . 19 (909). Архивирано из оригинала 1. 4. 2010. г . Приступ?ено 1. 4. 2007 .  
  38. ^ Montgomery, Blake (27. 5. 2020). ?Black Lives Matter Protests Over George Floyd's Death Spread Across the Country” . The Daily Beast . Приступ?ено 28. 5. 2020 . ? Floyd, 46, died after a white Minneapolis police officer, Derek Chauvin, kneeled on his neck for at least seven minutes while handcuffing him. ”  
  39. ^ ?Water Resources Report” (PDF) . Minneapolis Park & Recreation Board. 2013 . Приступ?ено 23. 1. 2016 .  
  40. ^ ?Mississippi: River Facts” . U.S. National Park Service via Internet Archive. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г . Приступ?ено 23. 1. 2016 .  
  41. ^ ?Minneapolis” . Emporis Buildings (emporis.com). Архивирано из оригинала 23. 4. 2007. г . Приступ?ено 18. 3. 2007 .  
  42. ^ ?Minneapolis” . Encarta . 1993?2007. Архивирано из оригинала 17. 4. 2007. г.  
  43. ^ а б ?State of the City: Physical Environment” (PDF) . Minneapolis Planning Division via Internet Archive. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2008. г . Приступ?ено 4. 3. 2013 .  
  44. ^ El-Hai, Jack (2000). Lost Minnesota: Stories of Vanished Places . University of Minnesota Press. стр. 52. ISBN   1452904642 — преко Google Books.  
  45. ^ ?Minnesota Preservation Planner IX (2)” (PDF) . Minnesota Historical Society. проле?е 1998. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2007. г . Приступ?ено 24. 1. 2016 .  
  46. ^ ?NowData ? NOAA Online Weather Data” . National Oceanic and Atmospheric Administration . Приступ?ено 12. 4. 2016 .  
  47. ^ ?Station Name: MN MINNEAPOLIS/ST PAUL AP” . National Oceanic and Atmospheric Administration . Приступ?ено 25. 3. 2014 .  
  48. ^ ?WMO climate normals for Minneapolis/INT'L ARPT, MN 1961?1990” . National Oceanic and Atmospheric Administration . Приступ?ено 8. 4. 2014 .  
  49. ^ ?Monthly Averages for Minneapolis, MN” . The Weather Channel . Приступ?ено 8. 8. 2016 .  
  50. ^ ?Minneapolis, Minnesota, USA ? Monthly weather forecast and Climate data” . Weather Atlas . Приступ?ено 4. 7. 2019 .  
  51. ^ ?Minneapolis (city), Minnesota” . State & County QuickFacts . U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала 20. 4. 2012. г . Приступ?ено 21. 4. 2012 .  
  52. ^ ?Minnesota Trend Report 1: State and Counties” . Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г . Приступ?ено 30. 6. 2013 .  
  53. ^ United States Census Bureau . ?Census of Population and Housing” . Приступ?ено 21. 5. 2014 .  
  54. ^ ?U.S. Census website” . United States Census Bureau . 5. 10. 2010 . Приступ?ено 4. 9. 2011 .  
  55. ^ Biewen, John (19. 8. 1997). ?Moving Up: Part One” . Minnesota Public Radio . Приступ?ено 25. 8. 2018 .  
  56. ^ Jerabek, Esther. ?The transition of a new world Bohemia.” (PDF) . Minnesota Historical Society. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 02. 2021. г . Приступ?ено 10. 5. 2020 .  
  57. ^ Jerabek, Milan Woodrow. ?Czechs in Minnesota” . Unpublished Dissertation: Degree of Master of Arts Department of History University of Minnesota. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г . Приступ?ено 15. 5. 2020 .  
  58. ^ Anderson, G.R., Jr. (1. 10. 2003). ?Living in America” . City Pages . Архивирано из оригинала 7. 4. 2008. г . Приступ?ено 29. 4. 2008 .  
  59. ^ Biroczi, David (22. 1. 2010). Czechs in America: The Maintenance of Czech Identity in Contemporary America (English изд.). Dusseldorf: Lambert Academic Publishing. стр. 96 pages. ISBN   978-3838334233 . Приступ?ено 15. 5. 2020 .  
  60. ^ а б Nathanson, Iric. ?Jews in Minnesota” (PDF) . Jewish Community Relations Council. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 12. 2006. г . Приступ?ено 14. 4. 2007 .  
  61. ^ а б ?Minneapolis/Saint Paul in Focus: A Profile from Census 2000” . Metropolitan Policy Program, The Brookings Institution. новембар 2003. Архивирано из оригинала 8. 7. 2008. г . Приступ?ено 29. 4. 2008 .  
  62. ^ ?QuickFacts: Minneapolis city, Minnesota” . United States Census Bureau: U.S. Department of Commerce . Приступ?ено 21. 6. 2018 .  
  63. ^ ?12.9% in Seattle are gay or bisexual, second only to S.F., study says” . The Seattle Times . 2006 . Приступ?ено 20. 3. 2009 .  
  64. ^ Gates, Gary J. (октобар 2006). ?Same-sex Couples and the Gay, Lesbian, Bisexual Population: New Estimates from the American Community Survey” (PDF) . Williams Institute, UCLA School of Law, University of California, Los Angeles. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 6. 2013. г . Приступ?ено 26. 2. 2008 .  
  65. ^ Kimball, Joe (19. 11. 2013). ?LGBT support: Minneapolis and St. Paul rank high in national assessment” . MinnPost . Приступ?ено 21. 11. 2013 .  
  66. ^ ?Minneapolis?Saint Paul, MN?WI: Summary Profile” . Harvard University. 2007. Архивирано из оригинала 24. 9. 2007. г . Приступ?ено 29. 4. 2008 .  
  67. ^ ?Key Facts ? Trouble at the Core Update” . Metropolitan Council. 7. 11. 2007. Архивирано из оригинала 20. 2. 2008. г . Приступ?ено 29. 4. 2008 .  
  68. ^ Badger, Emily; Bui, Quoctrung (18. 6. 2019). ?Cities Start to Question an American Ideal: A House With a Yard on Every Lot” . The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN   0362-4331 . Приступ?ено 15. 10. 2019 .  
  69. ^ Grabar, Henry (7. 12. 2018). ?Minneapolis Just Passed the Most Important Housing Reform in America” . Slate Magazine (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 15. 10. 2019 .  
  70. ^ Trickey, Erick. ?How Minneapolis Freed Itself From the Stranglehold of Single-Family Homes” . POLITICO Magazine (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 15. 10. 2019 .  
  71. ^ Board, The Editorial (15. 6. 2019). ?Opinion | Americans Need More Neighbors” . The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN   0362-4331 . Приступ?ено 15. 10. 2019 .  
  72. ^ а б в ?A History of Minneapolis: Religion” . Hennepin County Library via Internet Archive. Архивирано из оригинала 23. 4. 2012. г . Приступ?ено 24. 1. 2016 .  
  73. ^ Major U.S. metropolitan areas differ in their religious profiles , Pew Research Center
  74. ^ ?America's Changing Religious Landscape” . Pew Research Center : Religion & Public Life. 12. 5. 2015.  
  75. ^ ?Our Lady of Lourdes Catholic Church” . Yahoo! Travel. Архивирано из оригинала 21. 05. 2011. г . Приступ?ено 30. 4. 2007 .  
  76. ^ FitzGerald, Thomas E. (1998). The Orthodox Church . Praeger/Greenwood. ISBN   978-0-275-96438-2 .   and ?About St. Mary's” . St. Mary's Orthodox Cathedral. 2006 . Приступ?ено 19. 3. 2007 .  
  77. ^ Millet, Larry (2007). AIA Guide to the Twin Cities: The Essential Source on the Architecture of Minneapolis and St. Paul . Minnesota Historical Society. стр.  84 . ISBN   978-0-87351-540-5 .  
  78. ^ ?Billy Graham and the Billy Graham Evangelistic Association ? Historical Background” . Billy Graham Center. 11. 11. 2004. Архивирано из оригинала 27. 2. 2007. г . Приступ?ено 19. 3. 2007 .  
  79. ^ Camhi, Leslie (23. 7. 2000). ?FILM; The Fabulousness Of Tammy Faye” . The New York Times . Приступ?ено 11. 2. 2017 .  
  80. ^ а б Austin, Charles M. (август 2013). ?20 Largest ELCA congregations in 2012” . The Lutheran . Приступ?ено 22. 11. 2015 .  
  81. ^ ?About Us” . Masjid An-Nur . Приступ?ено 8. 2. 2014 .  
  82. ^ Wiese, Gloria J. ?History of North Minneapolis” . Youth Resources. Архивирано из оригинала 16. 1. 2014. г . Приступ?ено 16. 1. 2014 .  
  83. ^ Barlow, Philip & Silk, Mark (2004). Religion and public life in the midwest: America's common denominator? . Rowman Altamira. стр. 139. ISBN   978-0-7591-0631-4 .  
  84. ^ Crann, Tom (14. 7. 2006). ?Hindu Temple rises from a Minnesota Cornfield” . MPR News . Приступ?ено 8. 2. 2020 .  
  85. ^ ?Minneapolis: The contemporary city” . Encyclopædia Britannica . 2007 . Приступ?ено 24. 3. 2007 .  
  86. ^ Shutter, D.D., Rev. Marion Daniel, ур. (1923). History of Minneapolis, Gateway to the Northwest . I . The S J Clarke Publishing Co via The USGenWeb Project. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г . Приступ?ено 30. 05. 2020 .  
  87. ^ Opeda-Zapata, Julio (6. 2. 2017). ?Minnesota has 19 Fortune 500 companies, for now” . St. Paul Pioneer Press . Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г . Приступ?ено 18. 1. 2020 .  
  88. ^ Sauter, Michael B.; Stebbins, Samuel (1. 11. 2018). ?Fortune 500 companies list: 1 out of 3 are located in just six major cities” . USA Today . Архивирано из оригинала 8. 6. 2019. г . Приступ?ено 5. 7. 2019 .  
  89. ^ Data Team (15. 3. 2018). ?Asian and European cities compete for the title of most expensive city” . The Economist . Приступ?ено 19. 3. 2018 .  
  90. ^ а б ?Theodore Wirth (1863?1949)” . National Recreation and Park Association. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г . Приступ?ено 24. 4. 2007 .  
  91. ^ Donaldson, Ali & Lu, Wei (5. 11. 2015). ?These Are the 20 Richest Cities in America” . Bloomberg L.P . Приступ?ено 6. 11. 2015 .  
  92. ^ ?The Role of Metro Areas in the U.S. Economy” (PDF) . Global Insight. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 11. 2006. г . Приступ?ено 12. 2. 2007 .   and ?Personal Income and Per Capita Personal Income by Metropolitan Area, 2003?2005” . Bureau of Economic Analysis. 6. 9. 2006. Архивирано из оригинала 16. 2. 2007. г . Приступ?ено 12. 2. 2007 .  
  93. ^ Levy, David (децембар 1992). ?Interview with Paul Volcker” . The Region via Internet Archive. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г.  
  94. ^ ?Buyers & Processors” . North Dakota Wheat Commission. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г . Приступ?ено 2. 4. 2007 .  
  95. ^ DeRusha, Jason (19. 1. 2011). ?Good Question: Why Did Somalis Locate Here?” . CBS Local . CBS Radio . Приступ?ено 14. 1. 2012 .  
  96. ^ Nocera, Joe (22. 12. 2007). ?The capital of corporate philanthropy” . International Herald Tribune . Архивирано из оригинала 8. 5. 2008. г . Приступ?ено 11. 1. 2008 .   and ?A History of Minneapolis: Social Services” . Hennepin County Library via Internet Archive. 2001. Архивирано из оригинала 22. 4. 2012. г . Приступ?ено 17. 10. 2012 .  
  97. ^ ?History: TMORA” . 30. 9. 2015.  
  98. ^ Bolton, Aaron (31. 3. 2015). ?NE Mpls celebrates country's No. 1 arts district title” . The Journal . Minnesota Premier Publications. Архивирано из оригинала 12. 4. 2015. г . Приступ?ено 5. 4. 2015 .  
  99. ^ ?Northeast Minneapolis Named Best Art District” . USA TODAY 10Best . Приступ?ено 5. 4. 2015 .  
  100. ^ Wilmeth, Don B.; Miller, Tice L. (1996). The Cambridge Guide to American Theatre . Cambridge University Press. стр. 260?. ISBN   978-0-521-56444-1 .  
  101. ^ Blegen, Theodore Christian (1975). Minnesota: A History of the State Неопходна слободна регистрација. University of Minnesota Press. стр.  505 ?. ISBN   978-0-8166-0754-9 .  
  102. ^ Tormoen, Erik (22. 11. 2017). ?Fake News: The Twin Cities Theater Scene's Claim to Fame” . Minnesota Monthly . Архивирано из оригинала 18. 1. 2020. г . Приступ?ено 18. 1. 2020 .  
  103. ^ Horwich, Jeff (6. 4. 2005). ?Council moves closer to theater deal, but concerns remain” . Minnesota Public Radio. Архивирано из оригинала 16. 1. 2007. г . Приступ?ено 21. 3. 2007 .  
  104. ^ Oestreich, James R. (17. 12. 2006). ?MUSIC; A Most Audacious Dare Reverberates” . The New York Times . Приступ?ено 6. 4. 2008 .  
  105. ^ Espeland, Pamela (7. 12. 2012). ?Five Grammy nominations have Minneapolis ties; more holiday shows” . MinnPost . Приступ?ено 10. 1. 2013 .  
  106. ^ Bream, Jon (27. 1. 2014). ?Minnesota Orchestra and Osmo Vanska score a Grammy” . Star Tribune . Приступ?ено 14. 3. 2014 .  
  107. ^ Palmer, Caroline (5. 5. 2016). ?Dancers recall Prince as a hard-working 'darling' in tights and ballet slippers” . Star Tribune . Архивирано из оригинала 04. 05. 2018. г . Приступ?ено 3. 5. 2018 .  
  108. ^ Palmer, Caroline (26. 4. 2000). ?Footsteps” . City Pages . 21 (1012). Архивирано из оригинала 29. 10. 2012. г.   and Minneapolis Arts Commission; et al. (?ун 2005). ?The Minneapolis Plan for Arts & Culture” (PDF) . City of Minneapolis . Приступ?ено 29. 6. 2007 .  
  109. ^ ?Minnesota Spoken Word Association” . Архивирано из оригинала 21. 12. 2006. г . Приступ?ено 18. 3. 2007 .  
  110. ^ Peloquin, Jahna (27. 1. 2014). ?Local DJs Recall Playing Daft Punk's 1st U.S. Show in SPIN Article” . Vita.MN . StarTribune. Архивирано из оригинала 13. 09. 2016. г . Приступ?ено 16. 3. 2015 .  
  111. ^ Welch, Chris (10. 11. 2009). ?They're rapping for a hip hop diploma” . CNN.com . CNN . Приступ?ено 16. 3. 2015 .  
  112. ^ ?America's Most Literate Cities” . Central Connecticut State University. 2016. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г . Приступ?ено 1. 1. 2020 .  
  113. ^ ?A History of Minneapolis: Social Services” . Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала 22. 4. 2012. г . Приступ?ено 17. 10. 2012 .  
  114. ^ Ohlemacher, Stephen (9. 7. 2007). ?Detroit area has volunteer spirit” . Detroit Free Press . Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г . Приступ?ено 17. 7. 2007 .  
  115. ^ Wood, Drew (март?април 2018). ?The Fierce Urgency of North” . Minnesota Business . Tiger Oak Media. Архивирано из оригинала 25. 6. 2018. г . Приступ?ено 25. 3. 2018 .  
  116. ^ ?America's Worst 9 Urban Food Deserts” . News One (Interactive One). 22. 9. 2011.   and Kamal, Rana (23. 7. 2017). ?Minnesota Among Worst States for Food Deserts” . The CW Twin Cities: Sinclair Broadcast Group . Приступ?ено 25. 3. 2018 .  
  117. ^ Rosenberg, Meredith (19. 8. 2017). ?Camel burgers and beyond: Minneapolis' Somali food scene” . The Philadelphia Tribune . Приступ?ено 17. 9. 2017 .  
  118. ^ ?NHL Cities ? Ranked by Population ? Stats Hockey” . Statshockey.homestead.com. 30. 3. 2012. Архивирано из оригинала 08. 11. 2017. г . Приступ?ено 12. 7. 2013 .  
  119. ^ Quirk, Jim (1998). ?The Minneapolis Marines: Minnesota's Forgotten NFL Team” (PDF) . Coffin Corner . 20 (1): 1?3. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 12. 2010. г.  
  120. ^ ?A History of Minneapolis: Amateur Sports” . Архивирано из оригинала 21. 4. 2012. г.   and ?A History of Minneapolis: Professional Sports” . Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала 21. 4. 2012. г . Приступ?ено 17. 10. 2012 .  
  121. ^ ?About The AWA” . AWA Wrestling Entertainment. 2006. Архивирано из оригинала 2. 3. 2007. г . Приступ?ено 16. 3. 2007 .  
  122. ^ George, Thomas (25. 5. 1989). ?Minneapolis Gets 1992 Super Bowl” . The New York Times . Приступ?ено 18. 7. 2008 .  
  123. ^ ?1992 NCAA Men's Division I Basketball Tournament” . HickokSports.com. 17. 4. 2008. Архивирано из оригинала 6. 12. 2012. г . Приступ?ено 18. 7. 2008 .  
  124. ^ Brodie, Rob (6. 4. 1998). ?Bourne, Kraatz saved Worlds” . Ottawa Sun . Архивирано из оригинала 08. 12. 2012. г . Приступ?ено 18. 7. 2008 .  
  125. ^ ?The Aftermath: 2019 Minneapolis Supercross” . Motocross Action Magazine. 11. 2. 2019 . Приступ?ено 14. 2. 2019 .  
  126. ^ ?Ogunrinde Honored at Minnesota Sports Awards” . GopherSports.com: CBS Interactive. 14. 12. 2017. Архивирано из оригинала 26. 6. 2018. г . Приступ?ено 18. 12. 2017 .  
  127. ^ Mullen, Mike (24. 4. 2020). ?X Games 2020 canceled” . City Pages . Приступ?ено 29. 4. 2020 .  
  128. ^ Garvin, Alexander (19. 6. 2002). The American City : What Works, What Doesn't (2 изд.). McGraw-Hill Professional. стр.  67 . ISBN   978-0-07-137367-8 .  
  129. ^ Loring, Charles M. (11. 11. 1912). History of the Parks and Public Grounds of Minneapolis . стр. 601?602 . Приступ?ено 11. 4. 2007 .   and Nadenicek, Daniel J.; Neckar, Lance M. (април 2002). Cleveland, H. W. S., ур. Landscape Architecture, as Applied to the Wants of the West; with an Essay on Forest Planting on the Great Plains . University of Massachusetts Press , ASLA Centennial Reprint Series. xli . ISBN   978-1-55849-330-8 .  
  130. ^ Walsh, Paul (8. 7. 2008). ?Minneapolis, Saint Paul parks shine in national report” . Star Tribune . Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г . Приступ?ено 17. 7. 2008 .  
  131. ^ Magnusson, Jemilah (март?април 2005). ?The Top 10 Green Cities in the U.S” . The Green Guide . св. 107. Архивирано из оригинала 29. 3. 2007. г.   and ?Minneapolis Local Surface Water Management Plan” (PDF) . Minneapolis Public Works & Engineering . Приступ?ено 9. 4. 2007 .  
  132. ^ ?ParkScore” . parkscore.tpl.org (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 3. 12. 2019 .  
  133. ^ ?Theodore Wirth Park, MN” . National Scenic Byways Online (byways.org). Архивирано из оригинала 9. 7. 2013. г.   and ?FAQs” . Central Park Conservancy (centralparknyc.org). 2006. Архивирано из оригинала 14. 3. 2007. г . Приступ?ено 25. 3. 2007 .  
  134. ^ ?Minnehaha Park” . Minneapolis Park & Recreation Board. Архивирано из оригинала 12. 2. 2007. г . Приступ?ено 25. 3. 2007 .  
  135. ^ ?Winchell Trail” . AllTrails.com (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 12. 2019. г . Приступ?ено 26. 12. 2019 .  
  136. ^ ?The ACSM American Fitness Index” . American Fitness Index. Архивирано из оригинала 5. 8. 2016. г . Приступ?ено 6. 8. 2016 .  
  137. ^ ?America's 100 Greatest Golf Courses/2007-08” . Golf Digest. 2007.  
  138. ^ ?Best Public Golf Course: Chaska Town Course” . City Pages . Village Voice Media. 2011. Архивирано из оригинала 18. 8. 2012. г . Приступ?ено 19. 8. 2012 .  
  139. ^ а б ?International Connections (Sister Cities)” . City of Minneapolis. 31. 1. 2014. Архивирано из оригинала 10. 05. 2015. г . Приступ?ено 28. 10. 2014 .  
  140. ^ Baran, Madeleine (31. 7. 2009). ?City council approves Najaf, Iraq as Minneapolis' sister city” . Minnesota Public Radio . Приступ?ено 1. 8. 2009 .  
  141. ^ ?Minneapolis City Council Approves New Sister City In Somalia” . CBS. 10. 10. 2014 . Приступ?ено 10. 10. 2014 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Икона за клице

Ова? чланак везан за градове у САД ?е клица . Можете допринети Википеди?и тако што ?ете га проширити .

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Минеаполис&oldid=27553545 ”