Микробиологи?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Колони?а микроорганизама

Микробиологи?а (од грчког микрон - мали и биологос - наука о животу) ?е ?една од наука ко?а ?е имала и има веома важну улогу у друштву. Микробиологи?а ?е често дефинисана као наука ко?а проучава организме ко?и су премали да би се виделу голим оком, т?. наука ко?а проучава микроорганизме . [1] Организми и об?екти ма?и од ?едног милиметра у пречнику се не могу видети голим оком, те су микроскопи наишли на огромну примену у микробиологи?и. Микроорганизми су од великог знача?а. Микроорганизми су неопходни за прав?е?е хлеба, сира, пива, вина, антибиотика, ензима, вакцина, витамина и многих других битних продуката. Микроорганизми су неопходни за еколошки систем. Захва?у?у?и ?има посто?е азотни и уг?еникови циклуси ко?и се одви?а?у дубоко у зем?ишту и у дубоким водама. Микробиологи?а обухвата бро?не поддисциплине ме?у ко?има су вирологи?а , паразитологи?а , микологи?а и бактериологи?а .

Еукариотски микроорганизми поседу?у ?ели?ске органеле обави?ене мембраном, као што ?е то случа? код г?ивица и протиста , док прокариотски организми ? од ко?их су сви микроорганизми ? конвенционално су класификовани у групу организама ко?има недоста?у унутраш?е мембраном одво?ене органеле, и обухвата?у бактери?е и архе?е [2] [3] . Микробиолози су се традиционално осла?али на културе организама, бо?е?е и микроскопи?у. Ме?утим, ма?е од 1% микроорганизама присутних у уобича?еним окруже?има се могу култивирати у изолаци?и користе?и садаш?а средства. [4] Микробиолози се често осла?а?у на алате молекуларне биологи?е као што ?е идентификаци?а базирана на ДНК секвенцира?у, на пример 16с рРНК генска секвенца се користи за бактери?ску идентификаци?у.

Вируси су вари?абилно класификовани као организми, [5] ?ер се сматра да су они било врло ?едноставни микроорганизми или врло сложени молекули. Приони , никад нису били сматрани микроорганизмима. ?их су традиционално изучавали виролози. За ?ихове клиничке ефекте се првобитно претпостав?ало да су хроничне виралне инфекци?е, те су виролошка истражива?а произвела откри?а ?инфективних протеина”.

Микроорганизми су тако?е правили пуно проблема у истори?и човечанства. Болести изазване микроорганизмима су биле од знача?а у неколико наврата, на пример пад Римског царства и осва?а?е Новог Света. 1347 . Црна смрт ?е харала Европом, и до 1351 , само четири године касни?е, 1/3 популаци?е ?е умрла. Данас ?една од на?ве?их битака ко?е модерна микробилоги?а води ?е са вирусом ХИВ -а, ко?и води до болести сиде .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Авицена ?е претпоставио посто?а?е микроорганизама.

О посто?а?у микроорганизама се претпостав?ало много векова пре ?иховог стварног откри?а. Посто?а?е невид?ивог микробиолошког живота постулирао ?е ?аинизам ко?и ?е заснован на Махавириним уче?има ?ош у 6. веку пре нове ере (599. п. н. е. - 527. п. н. е.). [6] ‍ :24 Пол Дундас приме?у?е да ?е Махавира тврдио да посто?е невид?ива микробиолошка створе?а ко?а живе у ово? зем?и, води, ваздуху и ватри. [6] ‍ :88 ?аински списи опису?у нигоде ко?и су суб-микроскопска створе?а ко?а живе у великим ?атима и има?у веома кратак живот, за ко?е се каже да прожима?у сваки део универзума, чак и ткива би?ака и месо животи?а. [7] Рим?анин Маркус Терентиус Варон ?е поми?ао микробе када ?е упозорио да се има?е не лоцира у близини мочвара ??ер се тамо множе одре?ена си?ушна створе?а ко?а се не могу видети очима, ко?а лебде у ваздуху и улазе у тело кроз уста и нос и тиме изазива?у озби?не болести.“ [8]

Перси?ски научници су поставили хипотезу о посто?а?у микроорганизама, као што су Авицена у сво?о? к?изи Канон медицине , Ибн Зухр (тако?е познат као Авензоар) ко?и ?е открио гри?е шуге и Ал-Рази ко?и ?е дао на?рани?и познати опис малих боги?а у сво?о? к?изи Врли живот (ал-Хави). [9]

Године 1546, ?ироламо Фракасторо ?е предложио да епидеми?ске болести изазива?у преносиви ентитети слични семену ко?и могу пренети инфекци?у директним или индиректним контактом, или преносом путем преносника. [10]

Антони?е ван Левенхук (1632?1723)
Шематски цртежи
Ван Лееувенхоекови микроскопи Хенри?а Бе?кера [11]

Године 1676, Антони ван Левенхук , ко?и ?е ве?ину свог живота провео у Делфту , Холанди?а, посматрао ?е бактери?е и друге микроорганизме користе?и микроскоп са ?едним сочивом сопственог диза?на. Сматра се оцем микробиологи?е ?ер ?е користио ?едноставне микроскопе са ?едним сочивом сопственог диза?на. [12] [1] Док се Ван Левенхукчесто наводи као први ко?и ?е посматрао микробе, Роберт Хук ?е направио сво?е прво забележено микроскопско посматра?е во?них тела плесни 1665. године. [13] Ме?утим, сугерише се да ?е ?езуитски свештеник по имену Атанаси?е Кирхер био први ко?и ?е посматрао микроорганизме. [14]

Важни датуми у разво?у микробиологи?е [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б Madigan M, Martinko J, ур. (2006). Brock Biology of Microorganisms (13th изд.). Pearson Education. стр. 1096. ISBN   978-0-321-73551-5 .  
  2. ^ Whitman, Whilliam B (2015). Bergey's Manual of Systematics of Archaea and Bacteria . John Wiley and Sons. CiteSeerX   10.1.1.737.4970   Слободан приступ. ISBN   9781118960608 . doi : 10.1002/9781118960608 .  
  3. ^ Pace, Norman R. (2006). ?Time for a change” . Nature (на ?езику: енглески). 441 (7091): 289. ISSN   0028-0836 . PMID   16710401 . doi : 10.1038/441289a .  
  4. ^ Nitesh RA, Ludwig W, Schleifer KH (2011). ?Phylogenetic identification and in situ detection of individual microbial cells without cultivation” . Microbiological Reviews . 59 (1): 143?169. PMC   239358   Слободан приступ. PMID   7535888 .  
  5. ^ Rice, G. (27. 3. 2007). ?Are Viruses Alive?” . Приступ?ено 23. 7. 2007 .  
  6. ^ а б Dundas P (2002). Hinnels J, ур. The Jain . London: Routledge. ISBN   978-0-415-26606-2 .  
  7. ^ Jaini P (1998). The Jaina Path of Purification . New Delhi: Motilal Banarsidass. стр. 109. ISBN   978-81-208-1578-0 .  
  8. ^ Varro MT (1800). The three books of M. Terentius Varro concerning agriculture . 1 . Charing Cross, London: At the University Press. стр. xii.  
  9. ^ ??? ??????? ????????? - ????? ?????” [Microbiology in Islhttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=submitam]. Diwanalarab.com (на ?езику: арапски) . Приступ?ено 14. 4. 2017 .  
  10. ^ Fracastoro G (1930). De Contagione et Contagiosis Morbis [ On Contagion and Contagious Diseases ] (на ?езику: Latin). Превод: Wright WC . New York: G.P. Putnam.  
  11. ^ Chung KT, Liu JK (2017). Pioneers in Microbiology: The Human Side of Science . World Scientific Publishing. ISBN   978-9813202948 . ? We may fairly call Leeuwenhoek "The first microbiologist" because he was the first individual to actually culture , see, and describe a large array of microbial life . He actually measured the multiplication of the bugs. What is more amazing is that he published his discoveries. ”  
  12. ^ Lane N (април 2015). ?The unseen world: reflections on Leeuwenhoek (1677) 'Concerning little animals ' ” . Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences . 370 (1666): 20140344. PMC   4360124   Слободан приступ. PMID   25750239 . doi : 10.1098/rstb.2014.0344 .  
  13. ^ Gest H (2005). ?The remarkable vision of Robert Hooke (1635-1703): first observer of the microbial world” . Perspectives in Biology and Medicine . 48 (2): 266?272. PMID   15834198 . S2CID   23998841 . doi : 10.1353/pbm.2005.0053 .  
  14. ^ Wainwright M (2003). An Alternative View of the Early History of Microbiology . Advances in Applied Microbiology. 52 . стр. 333?55. ISBN   978-0-12-002654-8 . PMID   12964250 . doi : 10.1016/S0065-2164(03)01013-X .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Микробиологи?а на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Микробиологи?а&oldid=27550111 ”