한국   대만   중국   일본 
Меи?и период ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Меи?и период

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Меи?и период )

Цар Меи?и
Самура?и Сацума клана , ко?и су се борили на страни царског двора - Бошин рат , 1868. година

Меи?и период [1] (明治時代 ? Меи?и ?ида? или период просве?ене владавине ) ?есте период ?апанске истори?е ко?и ?е тра?ао од септембра 1868. до ?ула 1912. године. [2] Током ?ега, ?апанско друштво прелази са феудалног система вредности на модерни?и вид руково?е?а државом, оснива?ем ?апанског царства . [3] [4] Врше се фундаменталне измене на по?у соци?алних структура, унутраш?е и спо?не политике, економи?е и во?ске. [5]


Меи?и обнова и владавина цара [ уреди | уреди извор ]

На дан, 3. фебруара 1867. године, петнаестогодиш?и принц Муцухито (睦仁) насле?у?е свога оца, цара Коме? (孝明天皇), на престо Хризантеме као 122. цар ?апана .

Ве? 3. фебруара 1868. године долази до Меи?и обнове , ствара?ем нове државне владе. Током Бошин рата (1868?1869), [6] Токугава шогунат бива побе?ен а самим тим и вра?ена власт у руке цара. [7] [8] [9] [10]

Прва реформа се огледала у проглаше?у Пове?е пет чланова (五箇?の御誓文 - Гока?о но госе?мон ) из 1868. године; као скуп одредби ко?е су имале за ци? да морално ангажу?у и обезбеде финанси?ска средства нове владе. Ово ?е утицати на разви?а?е демократског типа владавине. Ме?утим, како би се ефикасно могла применити Пове?а пет чланова , било ?е неопходно сачинити ?еданаесточлани Устав . Поред оснива?а државног савета, законодавних тела и система рангира?а званичника и племства, Устав ?е тако?е и ограничавао мандат на четири године, омогу?авао ?авно гласа?е и увео нови систем опорезива?а и административна правила. Меи?и влада ?е уверавала стране силе да ?е поступати у складу са ме?ународним правом. [11]

Цар Мацухито, ко?и ?е владати до 1912. године, одабрао ?е нову владалачку титулу - Меи?и или у буквалном преводу Просве?ена владавина , како би обележио почетак нове ере владавине у истори?и ?апана. Како би се додатно драматизовао нови поредак мо?и, престоница се сели из К?ота (ко?а ?е то била ?ош од 794. године) у Едо , и доби?а назив Токио ( Источна престоница ).

У покрету, критичном за консолидаци?у новог режима, ве?ина даим?оа се доброво?но одриче сво?е зем?е, пописне евиденци?е и кинеског система опорезива?а Хан , преда?у?и тако сву власт цару. Према утвр?еном пореклу наследства, даим?о-и поста?у гувернери а централна влада подноси ?ихове административне трошкове и пла?а самура?има стипенди?е. Током 1871. године, зем?иште ?е се поделити на префектуре, а званичници бишег Хан система, попут кланова Сацума, Чошу, Тоса и Хизен, поста?е особ?е нових министарстава.

Колико год ?е режим Меи?и рестаураци?е покушавао да поврати владавину цара у надмо?ан положа?, тако?е ?е посто?ала и снажна тенденци?а да се поново осну?е држава ко?а ?е бити заснована на религи?ско? пракси Шинтоизма . Пошто су Шинтоизам и будизам (у временском периоду од хи?аду година) постали синкретичка верска целина, било ?е неопходно створити државну религи?у ко?а би се иск?учиво заснивала на Шинтоизму . Хриш?анство бива тако?е легализовано, а Конфучи?анизам оста?е и да?е витална етичка доктрина.

Ме?утим, временом све више, ?апански мислиоци почи?у да се идентифику?у са прозапад?ачком идеологи?ом и методологи?ом управ?а?а, а поготово ?ак утица? има?у Немачка и Британи?а . Наста?е ново племство, дводомни парламент по узору на британски као и концепт царевских резервних овлаш?е?а (ко?е ?е, за разлику од британских цар често користио), а по узору на Немце уводи се континентално право . Кулминаци?а Меи?и периода ?е постигнута 1889. године када ?е донесен први тра?ни устав ?апана, чиме су реформе добиле правну основу, а следе?е, 1890. почи?е реформа правног система ко?а се, зависно од историчара, завршава или 1896. када ?е донесен Гра?ански законик (ко?и ?е писан по угледу на Наполеонов законик ) или 1907. када ?е написан Кривични законик, чиме ?е у потпуности укинуто обича?но право.

Ме?ународни односи [ уреди | уреди извор ]

Након што ?е морнарица САД окончала дугогодиш?у изолаци?у ?апана (鎖? - Сакоку или у буквалном преводу Зак?учана зем?а ), пропорционално ?е се уве?авати економски и во?ни притисак у зем?и. Како би се ?апан успешно ослободио феудалног система, морао ?е бити спреман да се одбрани од колони?алних сила са ко?има су се одавно суочавале суседне ази?ске зем?е. То ?е ?едино било могу?е формира?ем независне државе у ко?о? би владала ?еднакост.

Услед пораза ?инг Кине у кинеско-?апанском рату (1894?1895), ?апан ?е се узди?и као нова интернационална сила, ко?а ?е однети победу и над Руси?ом у Ман?ури?и (североисточна Кина) у руско-?апанском рату (1904?1905). У савезу са Великом Британи?ом ?ош од англо-?апанског савеза (потписан у Лондону , 30. ?ануара 1902), ?апан ?е учествовати у Првом светском рату и заузети немачке територи?е у Кини и Пацифику.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?ури? & Павлови? 2011 , стр. 8.
  2. ^ Nussbaum, Louis-Frederic. (2005). " Meiji " in Japan encyclopedia, p. 624 на са?ту Гугл к?иге ; n.b., Louis-Frederic is pseudonym of Louis-Frederic Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File .
  3. ^ Josephson, Jason ?nanda (2012). The Invention of Religion in Japan . University of Chicago Press. стр. 133. ISBN   978-0226412344 .  
  4. ^ Thomas, Jolyon Baraka (2014). Japan's Preoccupation with Religious Freedom (Ph.D.). Princeton University. стр. 76.  
  5. ^ Benesch, Oleg (2018). ?Castles and the Militarisation of Urban Society in Imperial Japan” (PDF) . Transactions of the Royal Historical Society . 28 : 107?134. S2CID   158403519 . doi : 10.1017/S0080440118000063 .  
  6. ^ Esposito, Gabriele (2020). Japanese Armies 1868-1877 : the Boshin War & Satsuma Rebellion . Giuseppe Rava. Oxford. стр. 51?55. ISBN   978-1-4728-3706-6 . OCLC   1130012340 .  
  7. ^ Paik, Christopher; Steele, Abbey; Tanaka, Seiki (2017). ?Constraining the Samurai: Rebellion and Taxation in Early Modern Japan” (PDF) . International Studies Quarterly . 61 (2): 352?370. doi : 10.1093/isq/sqx008 .  
  8. ^ Louis-Frederic (2002). ?Tokugawa-jidai”. Harvard University Press. стр. 978. ISBN   9780674017535 https://books.google.com/books?id=p2QnPijAEmEC&pg=PA978 .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  9. ^ Louis-Frederic (2002). ?Edo-jidai”. Harvard University Press. стр. 167. ISBN   9780674017535 https://books.google.com/books?id=p2QnPijAEmEC&pg=PA167 .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  10. ^ Louis-Frederic (2002). Harvard University Press. стр. 525. ISBN   9780674017535 https://books.google.com/books?id=p2QnPijAEmEC&pg=PA525 .   Непознати параметар |chaoter= игнорисан ( помо? ); Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  11. ^ Sand, Jordan (2000). ?Was Meiji Taste in Interiors "Orientalist? " . Positions: East Asia Cultures Critique . Duke University Press. 8 (3): 637?673. S2CID   143701933 . doi : 10.1215/10679847-8-3-637 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]