한국   대만   중국   일본 
Мадлен Олбра?т ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Мадлен Олбра?т

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Медлин Олбра?т )
Мадлен Олбра?т
Мадлен Олбра?т 1997. године
Лични подаци
Име при ро?е?у Мари ?ана Корбелова
Датум ро?е?а ( 1937-05-15 ) 15. ма? 1937.
Место ро?е?а Праг , Чехословачка
Датум смрти 23. март 2022. ( 2022-03-23 )  ( 84 год. )
Место смрти Вашингтон , Округ Колумби?а, САД
Држав?анство америчко
Породица
Супружник ?озеф Олбра?т   (1959?1982)
Деца 3
Политичка кари?ера
Политичка
странка 		Демократска странка
23. ?ануар 1997 ? 20. ?ануар 2001.
Председник Бил Клинтон
Претходник Ворен Кристофер
Наследник Колин Пауел
20. амбасадор САД у УН
27. ?ануар 1993 ? 21. ?ануар 1997.
Председник Бил Клинтон
Претходник Едвард Перкинс
Наследник Бил Ричардсон

Мадлен [н. 1] ?ана Корбел Олбра?т ( енгл. Madeleine Jana Korbel Albright ; Праг , 15. ма? 1937 ? Вашингтон , 23. март 2022 ) била ?е амерички политичар и дипломата. [1] Била ?е 64. амерички државни секретар , у?едно и прва жена на то? функци?и. На предлог председника САД Била Клинтона , пошто ?е Сенат одобрио ?ено именова?е, ступила ?е на дужност 23. ?ануара 1997 . Тако?е ?е била ванредни професор дипломати?е на Универзитету ?ор?таун .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Мадлен Олбра?т ро?ена ?е у Прагу , Чехословачка као Мари ?ана Корбелова ( чеш. Marie Jana Korbelova ). Васпитана ?е као римокатолик , ?ер су ?ени родите?и прешли из ?удаизма у католицизам како би избегли прогон. Има брата ?она, ко?и ?е економиста. Име ? Мадлен “ ?е француска верзи?а чешког надимка ?Мадленка“ ко?и ?о? ?е наденула бака. Олбра?това ?е званично узела ново име приликом одласка на школова?е у Шва?царску . ?ен отац, ?осеф, био ?е дипломата (аташе за сарад?у с меди?има) у амбасади Чехословачке у Београду све до окупаци?е Чехословачке од стране нациста .

Године 1939, породица Корбел пребегла ?е у Лондон , пошто ?е Немачка анектирала Бохеми?у и Моравску . То ?о? ?е можда спасило живот, с обзиром да су многи ?ени ро?аци у Чехословачко? настрадали у холокаусту . [2]

Породица поново бежи када су комунисти преузели власт у Чехословачко?, [ тражи се извор ] да би се 1948 . преселили у Америку . Тамо ?е ?осеф постао декан Школе за ме?ународне студи?е Универзитета Денвер. Изме?у осталог, био ?е професор и касни?ем државном секретару Кондолизи Ра?с . [3]

Олбра?това се школовала у Шва?царско? (приватни часови) [4] и Денверу , а касни?е студирала политичке науке на коле?у Велзли у Масачусетсу . Амерички држав?анин постала ?е 1957 . Након дипломира?а у ма?у 1959 , удала се за чикашког новинара ?озефа Олбра?та .

Има?у три к?ерке, близнаки?е Ен и Елис, и Ке?ти. Пошто су близнаки?е ро?ене шест неде?а пре термина, како би скренула мисли са тог проблема, Олбра?това ?е уписала курс руског ?езика и за тих шест неде?а га течно научила. Докторску диплому стекла ?е на Универзитету Колумби?а , студира?у?и паралелно са подиза?ем деце. [5]

Године 1982, Олбра?тови се разводе, ?ер ?е ?озеф нашао другу жену.

Године 1996, Олбра?това ?е сазнала да ?е тро?е ?ених баба и деда поби?ено у Холокаусту . [6] Према ?еним речима, за сво?е ?евре?ско порекло сазнала ?е тек као одрасла, у 59 години живота. [7]

Олбра?това ?е полиглота . Одлично говори енглески , француски , чешки и руски ?език , а солидно говори и чита немачки , по?ски и српски . [8] [9] [10]

Након пензиониса?а, Олбра?това ?е об?авила мемоаре ?Госпо?а секретар“ ( Madam Secretary ) ( 2003 ) и ?Мо?ни и Свемо?ни: Одрази на Америку, Бога и светска дешава?а“ ( The Mighty and the Almighty: Reflections on America, God, and World Affairs ) ( 2006 ).

Пословна биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Мадлен Олбра?т завршила ?е сред?у школу у Денверу 1955 . Поха?ала ?е напредне ме?ународне студи?е на Универзитету ?онс Хопкинс, а докторирала из области државног права и управе на Универзитету Колумби?а. Почасни ?е доктор права на Универзитетима Вашингтон и Винипег.

Од 1976 . до 1978 . радила ?е као главни асистент за законодавна пита?а америчког сенатора Едмунда Маски?а . Од 1978. до 1981 , као запослена у Бело? ку?и и у Националном савету безбедности, Олбра?това ?е била важан службеник Картерове администраци?е, задужен за уобличава?е прописа у спо?но? политици.

Од 1981. до 1982 била ?е члан Ме?ународног центра ?Вудро Вилсон“, након ме?ународног конкурса на коме ?е учествовала са радом на тему улоге штампе у политичким променама у По?ско? раних 1980-их.

У истом периоду била ?е и виши члан Центра за стратешке и ме?ународне студи?е за сов?етска и источноевропска пита?а, где ?е руководила истражива?ем разво?а дога?а?а и трендова у Сов?етском Савезу и Источно? Европи.

Године 1981, била ?е председник новооснованог Центра за националну политику, у чи?ем ?е оснива?у тако?е учествовала.

Године 1982, постав?ена ?е за професора ме?ународних односа и директора програма Жене у спо?но? политици на Универзитету ?ор?таун. Била ?е предавач на факултетима за ме?ународне односе, америчку спо?ну политику, руску спо?ну политику, централно- и источноевропску политику, а била ?е надлежна и за разво? и спрово?е?е програма за унапре?е?е професионалних могу?ности жена у дипломати?и. За на?бо?ег предавача проглашавана ?е четири пута. Пре него што ?е постала државни секретар , била ?е члан Клинтоновог кабинета. И данас преда?е на Универзитету ?ор?таун.

Амбасадор при У?еди?еним наци?ама [ уреди | уреди извор ]

1980-их година Олбра?това ?е постала главни саветник за спо?ну политику америчке Демократске странке . За амбасадора при У?еди?еним наци?ама постав?ена ?е убрзо по Клинтоново? инаугураци?и. [5] Током тог мандата била ?е у лошим односима са генералним секретаром Бутросом Гали?ем . [11] ?Било ?е то тешко време, ситуаци?а ?е била врло не?асна. Са ове тачке гледишта све ?е сасвим ?асно“, из?авила ?е Олбра?това у документарном филму ?Духови Руанде“. [12]

Била ?е критикована и због сво?е подршке санкци?ама према Ираку . [13]

Државни секретар [ уреди | уреди извор ]

Мадлен Олбра?т ?е прва жена државни секретар и, у време свог мандата, жена са на?вишим положа?ем у истори?и САД . С обзиром да ни?е ро?ена Американка, ни?е могла да се нада председничком положа?у. Као државни секретар, Олбра?това ?е оснажила везе САД са савезницима, инсистирала на демократи?и и ?удским правима и промовисала у свету америчку трговину и привреду, радне односе и стандарде очува?а животне средине.

За време свог мандата знача?но ?е по?ачала утица? америчке политике у Босни и Херцеговини и на Блиском истоку . На себе ?е навукла бес бро?них Срба у бившо? ?угослави?и због приметног антисрпског става и улоге ко?у ?е имала у артикулиса?у америчке политике за време ратних сукоба на Балкану , нарочито на Косову и у Босни . Како ?е Колин Пауел навео у сво?им мемоарима, Олбра?това ?е сво? став према употреби во?ске образложила речима: ?У чему ?е сврха поседова?а овакве супериорне во?не силе (...) ако не можемо да ?е употребимо?“

Године 2000. Олбра?това ?е постала ?едан од на?виших западних дипломата ко?и се срео са комунистичким [ тражи се извор ] лидером Северне Коре?е , Кимом ?онг Илом , за време званичне посете то? зем?и.

Кари?ера после 2001. [ уреди | уреди извор ]

Многи су спекулисали да ?е Олбра?това, након мандата у Сте?т департменту , можда наставити кари?еру у чешко? политици. Чешки председник Вацлав Хавел отворено ?е поми?ао могу?ност да га Олбра?това наследи 2002 . Према неким изворима, Олбра?това ?е била поласкана оваквим предлозима, али ?е демантовала да ?е о томе икад озби?но размиш?ала. [14]

Олбра?това ?е сада у борду директора Савета за иностране односе. Тако?е ванредно преда?е дипломати?у на универзитету ?ор?таун у Вашингтону .

Године 2005. била ?е специ?ални гост ?едне епизоде ТВ сери?е ? Гилморове “ (играла ?е саму себе), када се по?авила у сну главне ?унаки?е Рори као ?ена ма?ка.

Године 2003. прихватила ?е положа? у борду директора ?у?оршке берзе , али ни?е желела да га обнови 2005.

Дана 5. ?ануара 2006 . у Бело? ку?и учествовала ?е на састанку бивших секретара одбране и државних секретара, на коме се са Бушовим сарадницима дискутовало о америчко? спо?но? политици. 5. ма?а 2006. у Белу ку?у опет су позвани бивши секретари; овог пута тема састанка ?е био Ирак .

Олбра?това ?е била председава?у?а у Националном демократском институту за ме?ународне послове и председник Труманове фондаци?е за стипендира?е. Тако?е ?е била и копредседник Комиси?е за правно оспособ?ава?е сиромашних.

Оптужба за мрж?у према Србима [ уреди | уреди извор ]

У октобру 2012. године, током потписива?а ?ене нове к?иге ?Прашка зима“ у к?ижари Neuloxor у Прагу, Олбра?тово? ?е пришла група активиста из чешке организаци?е ?При?ате?и Срба са Косова“ и уместо к?иге, за потпис су ?о? став?ени плакати са фотографи?ама уби?ених Срба из рата на Косову и Метохи?и 1999. године. Олбра?т их ?е отерала уз повике ?одлазите, одвратни Срби!“ [15] Демонстранти су отерани, а полици?а ?е стигла на место дога?а?а. На ?ут?убу ?е постав?ен снимак инцидента. [16] [17] Касни?е су демонстранти поднели тужбу против Олбра?тове, оптужу?у?и ?е за подстица?е етничке мрж?е и непоштова?а жртава рата. [18] [19]

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Умрла ?е 23. марта 2022. године од последица рака . У тренутку смрти ?е имала 84 године. [20] [21]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Често правописно неправилно као Медлин .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Madeleine Albright | Biography, Books, & Facts | Britannica” . www.britannica.com (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2024-01-27 .  
  2. ^ ?Allen Says He Embraces His Jewish Ancestry” . washingtonpost.com . Приступ?ено 02. 06. 2010 .  
  3. ^ ?For Albright and Rice, Josef Korbel Is Tie that Binds” . NPR . Приступ?ено 02. 06. 2010 .  
  4. ^ Albright, Madeleine (2003). Madam Secretary: A Memoir . Miramax. стр. 576. ISBN   0786868430 .  
  5. ^ а б ?Biography: Madeleine Korbel Albright” . Secretary.state.gov. Архивирано из оригинала 04. 02. 2016. г . Приступ?ено 02. 06. 2010 .  
  6. ^ MJ LEE. ?Albright memoir: Her secret past” . politico.com . Приступ?ено 24. 1. 2022 .  
  7. ^ Jaweed Kaleem (27. 04. 2012). ?Madeleine Albright Discusses Her Jewish Background And Her New Book, 'Prague Winter ' ” . huffpost.com . Приступ?ено 24. 1. 2022 .  
  8. ^ Nast, Conde (2008-04-14). ?A Conversation with Madeleine Albright” . Conde Nast Traveler (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2022-03-24 .  
  9. ^ News, Time (2022-03-23). ?United States: former Secretary of State Madeleine Albright, first woman to hold this position, is dead” . Time News (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2022-03-24 .  
  10. ^ ?Svesna sam da mi ne verujete” . Глас ?авности . 18. 4. 1999 . Приступ?ено 20. 10. 2022 .  
  11. ^ Albright 2005 .
  12. ^ ?frontline: ghosts of rwanda” . PBS. 01. 04. 2004 . Приступ?ено 02. 06. 2010 .  
  13. ^ The mighty and the Almighty ... - Google Books . Приступ?ено 02. 06. 2010 — преко Google Books.  
  14. ^ ?EUROPE | Albright tipped for Czech presidency” . BBC News. 28. 02. 2000 . Приступ?ено 02. 06. 2010 .  
  15. ^ ?ODVRATNI SRBI: Ko je bila Medlin Olbrajt? Provela je detinjstvo u Beogradu, umrla mrze?i narod koji joj je spasao ?ivot (VIDEO)” . NOVOSTI (на ?езику: српски) . Приступ?ено 2022-03-24 .  
  16. ^ Pratele Srbu na Kosovu (2012). Madeleine Albright in Prague: "Disgusting Serbs!" (на ?езику: чешки). Prague, Palac Knih Luxor: YouTube: pratelesrbunakosovu. Корисна информаци?а се налази на: 1:00. Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г . Приступ?ено 2012-10-28 .   Невалидан унос |dead-url=dead ( помо? )
  17. ^ ?Madeleine Albright's scrap with pro-Serbian activists” . The Atlantic. 2012-10-29. Архивирано из оригинала 2017-10-12. г . Приступ?ено 2017-09-30 .  
  18. ^ ?Активисты в защиту сербов подали жалобу на Мадлен Олбрайт // Пражский телеграф” . Архивирано из оригинала 2015-12-23. г . Приступ?ено 2015-12-22 .  
  19. ^ Wirnitzer, Jan (2012-11-13). ?Aktiviste dali trestni oznameni na Albrightovou kv?li "odpornym Srb?m " ” (на ?езику: чешки). iDnes. Архивирано из оригинала 2015-12-23. г . Приступ?ено 2015-12-22 .  
  20. ^ CNN, Caroline Kelly. ?Madeleine Albright, first female US secretary of state, dies” . CNN . Приступ?ено 2022-03-23 .  
  21. ^ ?Amerika: Preminula biv?a dr?avna sekretarka Madlen Olbrajt - BBC News na srpskom - Dnevni list Danas” (на ?езику: српски). 2022-03-23 . Приступ?ено 2022-03-24 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мадлен_Олбра?т&oldid=27738492 ”