한국   대만   중국   일본 
Лепа Ради? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Лепа Ради?

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
лепа ради?
Лепа Ради?
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1925-12-19 ) 19. децембар 1925.
Место ро?е?а Гашница , код Босанске Градишке , Кра?евина СХС
Датум смрти 11. фебруар 1943. ( 1943-02-11 )  ( 17 год. )
Место смрти Босанска Крупа , НД Хрватска
Делова?е
Члан  КП?  од ма?а 1942 .
Учеш?е у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО ?угослави?е
1941 ? 1943 .
Херо?
Народни херо?  од 20. децембра 1951 .

Лепа Ради? ( Гашница , код Босанске Градишке , 19. децембар 1925 ? Босанска Крупа , 11. фебруар 1943 ) била ?е учесница Народноослободилачке борбе и народни херо? ?угослави?е .

За?едно са стари?ом сестром Даром одрасла ?е у селу Бистрици , где су завршиле основну школу. Сред?у женску стручну школу завршила ?е у Босанско? Градишки, а од кра?а школова?а до почетка Другог светског рата живела ?е са родите?има у Гашници. Преко стрица Владете, након окупаци?е ?угослави?е 1941 . се ук?учила у припреме оружаног устанка на Козари . У лето 1941. четворо чланова ?ене породице ? отац Свето, стричеви Во?о и Владета и стрина ?ованка ? отишли су у партизане. За?едно са преосталим члановима породице, почетком децембра била ?е ухапшена и спроведена у Градишку. Након двадесетак дана, пуштена ?е на слободу и тада ?е отишла у партизане.

Ступила ?е у Други кра?ишки партизански одред , под командом доктора Младена Сто?анови?а . На?пре ?е поха?ала медицински курс и бринула о партизанским ра?еницима, а потом била борац у Грбовачко? партизанско? чети. Током марта и априла 1942. поха?ала ?е парти?ски курс након кога ?е била прим?ена у чланство Комунистичке парти?е (КП?). ?ен политички рад прекинула ?е офанзива на Козару , након ко?е ?е прешла у Подгрмеч, где ?е деловала као члан Општинског комитета КП? за Сред?и Дубовик. Активно ?е радила на ствара?у првих организаци?а У?еди?ене антифашистичке омладине и Антифашистичког фронта жена .

Када ?е кра?ем ?ануара 1943. године отпочела Четврта непри?ате?ска офанзива , учествовала ?е у евакуаци?и становништва и ра?еника и прихвата?у избеглица ко?е су долазиле са Бани?е и Кордуна . За?едно са великим збегом народа, почетком фебруара 1943. била ?е зароб?ена на Грмечу и спроведена у Босанску Крупу, где су ?е Немци обесили.

За народног херо?а проглашена ?е 20. децембра 1951. године.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ена ?е 19. децембра 1925 . године у селу Гашници , код Босанске Градишке . [1] Била ?е друго од укупно тро?е деце сиромашног зем?орадника Светозара Свете Ради?а. Како ?е породица била исувише сиромашна, Стево ?е Лепу и ?ену годину дана стари?у сестру Дару послао код сво?их родите?а у село Бистрицу . Након смрти Стевиног оца Милоша Ради?а, ко?и ?е био православни свештеник, бригу о дево?чицама преузела ?е баба Даринка. [2]

У Бистрици су обе сестре завршиле основну школу, а потом су у Босанско? Градишки поха?але четворогодиш?у Сред?у женску стручну школу, ко?у су завршиле 1939 . године. Први разред стручне школе, Лепа ?е поха?ала у Босанско? Крупи , где ?е боравила код стрица Во?е, а остале разреде у Градишки. ?ош у на?рани?ем дети?ству, велики утица? на Лепу остварио ?е ?ен стриц Владета Ради?, електричарски радник ко?и ?е радио у Ба?алуци , али ?е често долазио у родно село. Он ?е припадао револуционарном радничком покрету и када ?е боравио у селу, окуп?ао ?е сво?е другове, ме?у ко?има и Енвера Ши?ка , народног херо?а и дуго са ?има причао о политици и ста?у у друштву. ?ош у сред?ошколским данима Лепа ?е читала к?иге ко?е ?е доносио ?ен стриц, а посебно ?е заволела Гвоздену пету , ?ека Лондона и Мати , Максима Горког . [2]

За време сред?ошколских дана, Дара и Лепа су становале у Новом Варошу , уда?еном пар километара од Босанске Градишке. ?ену стручну школу су у односу на гимнази?у сматрали другоразредном, што ?е ?у доста ?утило, ?ер се као одлична ученица борила за углед сво?е школе. Утицала ?е на другарице да и оне бо?е уче, а посебно вешта ?е била у ручном раду. Волела ?е к?ижевност, а на?више поези?у ?ована ?ованови?а Зма?а и Владимира Назора . Иако сиромашна, помагала ?е другим ученицама. Радовала се екскурзи?ама у Загреб и Ри?еку , а често ?е одлазила у посету родите?има и мла?ем брату Милану, ко?и ?е ро?ен 1927 . године. Након завршетка школова?а, Лепа и ?ена сестра су се вратиле код родите?а у Гашницу. [3]

Многе Лепине другарице из Сред?е женске стручне школе су биле учеснице Народноослободилачког рата, а поред ?е у току рата су страдале ? Невенка Нена Луки? (1923?1943), ко?у су усташе стре?але испред рад?е ?еног оца; сестре Десанка Деса (1922?1944) и Мир?ана Мира Бамбура? (1923?1944), ко?е су усташе обесиле о електрични стуб; Мир?ана Мира Раца (1921?1945), ко?а ?е страдала у логору Стара Градишка и др. [4]

Спомен-биста Лепе Ради? у Бистрици , код Градишке

Одлазак у партизане [ уреди | уреди извор ]

Након окупаци?е ?угослави?е и ствара?е квислиншке Независне Државе Хрватске (НДХ), 1941 . године, у чи?и састав ?е ушла и Босанска кра?ина , усташе су отпочеле са прогоном и масовним уби?а?ем српског становништва. Лепин стриц Владета Ради? тада се као присталица Народноослободилачког покрета (НОП) активно ук?учио у припреме оружаног устанка, ко?има ?е руководила Комунистичка парти?а . Био ?е задужен за прикуп?а?е оруж?а, заосталог од бивше ?угословенске во?ске , а Лепа му ?е помагала у скрива?у прикуп?еног оруж?а. Када ?е ?ула 1941. избио устанак на Козари , из Лепине породице су у партизане отишли ? отац Свето, стричеви Владета и Во?а и стрина ?ованка, ?една од првих партизанки на Козари . Они су септембра 1941. године постали борци Другог кра?ишког партизанског одреда , ко?им ?е командовао доктор Младен Сто?анови? . Октобра 1941. Лепа ?е извезла црвену заставу са петокраком звездом за борце Козарачког одреда. [1] Почетком децембра 1941 , након прве неуспеле офанзиве на устанике на Козари, усташе су упале у Гашницу и отпочеле са хапше?ем народа. Ме?у ухапшенима, били су и преостали чланови породице Ради? ? баба Даринка, Лепина ма?ка са сином Миланом и трогодиш?ом Милицом, ?ерком стрине ?ованке, Дара и Лепа. У затвору у Градишки, провели су двадесетак дана, након чега су 23. децембра били пуштени ку?и. Одмах по повратку у село, шеснаестогодиш?а Лепа ?е са сво?ом седамнаестогодиш?ом сестром Даром отишла у Грбавце , на Козари, где су ступиле у Грбовачку партизанску чету. [2] [5]

Као веома младе, скоро дево?чице, Лепа и ?ена сестра пребачене су у амбуланту Другог кра?ишког одреда, где су биле на?мла?е болничарке. Овде се налазила и ?ихова стрина ?ованка. Командант одреда и лекар Младен Сто?анови? об?аш?авао им ?е како да преви?а?у и негу?у ра?енике. Прву ратну зиму 1941/42. године, Дара и Лепа провеле су у бараци, у дубини шуме изнад при?едорске Бистрице , где су били смештени ра?ени и болесни борци. Са великом бригом и паж?ом, бринуле су о ра?еницима, покушава?у?и да их у недостатку лекова и других медикамената, охрабре сво?ом младалачком ведрином. Након четири месеца проведена у болници, Лепа ?е у марту 1942. поново ступила у Грабовачку партизанску чету, са ко?ом ?е учествовала у неколико борби и диверзантских акци?а. [5]

Политички радник у Подгрмечу [ уреди | уреди извор ]

Од доласка у партизане Лепа ?е исказивала же?у за политичким радом, па ?е током марта и априла 1942. у селу Ламовита поха?ала кратки парти?ски курс, ко?им ?е руководила Мица Врховец, чланица Комунистичке парти?е. Ова? курс одржаван ?е у згради основне школе, а поред Лепе, поха?але су га Дара Радулови?, Сто?а ?а?и? и Боса Кусо?и?, активистки?е Савеза комунистичке омладине ?угослави?е (СКО?). Проучавале су прву и другу главу Истори?е СКП(б) , а током курса често их ?е посе?ивао ?осип Мажар Шоша , ко?и им ?е помагао у савла?ива?у градива и об?аш?авао актуелне во?но-политичке дога?а?е. Након завршетка политичке обуке, Лепа ?е била прим?ена у чланство Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?) и половином ма?а 1942. упу?ена у Омарску , код При?едора , где ?е била задужена за политички рад у селима Гор?и и До?и Подградци . Овде ?е окуп?ала омладину и са ?ом организовала састанке на ко?има им ?е говорила о ци?евима Народноослободилачког покрета. ?ен политички рад прекинуо ?е почетак непри?ате?ске офанзиве на Козару , почетком ?уна 1942. године. [5]

Приликом пробо?а ?едног бата?она Козарског одреда из обруча на Козари, почетком ?ула 1942 , Лепа ?е за?едно са масом народа прешла у Подгрмеч. На Козари ?е тада остала цела ?ена породица, а током офанзиве, погинули су ?ени отац Свето (1901?1942) и стриц Владета (1914?1942), док ?е мла?и брат Милан (1927?1945), за?едно са стотинама козарачке деце био одведен у логор ?асеновац , где ?е уби?ен 1945 . године. [6] Доласком у Подгрмеч, Лепа се одмах ук?учила у велику акци?у омладине ко?а ?е у току ?ула и августа 1942. године организовала жетву у Саничко? долини , са ци?ем сакуп?а?а летине како не би пала у руке окупатора и усташа. Након тога добила ?е задатак да политички делу?е у селима Гор?и и До?и Петрови?и и Сред?и Дубовик , код Босанске Крупе. Лепа ?е познавала ова? кра?, ?ер ?е ?ен стриц Во?а, ко?и ?е био лугар, често водио са собом, када ?е долазила код ?ега у Босанску Крупу. На?више ?е радила са омладином и женама, а како се у политичком раду показала као веома успешна, убрзо ?е постала члан Општинског комитета КП? у Сред?ем Дубовику. [5]

Иако веома млада, али озби?на за сво?е године, ?ена по?ава одавала ?е врло енергичну жену. Свакодневно ?е окуп?ала омладину и радила на ствара?у првих омладинских и женских организаци?а, ко?е су кра?ем 1942. године постале део У?еди?еног савеза антифашистичке омладине ?угослави?е (УСАО?), односно Антифашистичког фронта жена ?угослави?е (АФЖ), као и формира?у актива Савеза комунистичке омладине. На сеоским омладинским конференци?ама говорила ?е о борбама на Козари, у ко?има ?е и сама учествовала, о ци?евима Народноослободилачког покрета и позивала омладину да масовно ступа у кра?ишке партизанске ?единице . Састанке ?е одржавала углавном но?у у сеоским ку?ама, иако ?е стално претила опасност да у ку?у упадну четници , пошто се Сред?и Дубовик, налазио насупрот селима Острожница и Велики Бади? , ко?и су били четничка упоришта. Свесна свих опасности, Лепа ?е пешачила десетинама километара обилазила полуослобо?ена села и радила на окуп?а?у народа и омладине. [5]

Предводила ?е омладину Дубовика на великом скупу у ?асеници , 7. ?ануара 1943. године када ?е Врховни командант НОВ и ПО? ?осип Броз Тито извршио смотру ?единица Четврте кра?ишке дивизи?е ? Друге , Пете , Шесте и Осме кра?ишке ударне бригаде . Она ?е тада донела традиционалне кра?ишке дарове за Врховног команданта и команданта Четврте дивизи?е ?осипа Мажара Шошу. [1] [2] [4]

Страда?е у Четврто? офанзиви [ уреди | уреди извор ]

Веша?е Лепе Ради? 11. фебруара 1943. у Босанско? Крупи

Када ?е кра?ем ?ануара 1943. отпочела операци?а ?Ва?с I” , ко?а представ?а први део Четврте непри?ате?ске офанзиве и ко?а ?е захватила подруч?е Лике , Кордуна , Бани?е и западне Босне , Лепа Ради? ?е била члан Штаба за евакуаци?у становништва, ра?еника, хране и стоке на подруч?у општине Сред?и Дубовик . Организовала ?е збегове, ко?и су се приликом борби изме?у партизана и окупаторско-квислиншких снага, морале пову?и на Грмеч . Приликом евакуаци?е народа, Лепа ?е као политички радник храбрила ?уде и уверавала их да ?е партизанске снаге успети да зауставе надмо?ни?е непри?ате?ске снаге и на та? начин спасити ра?енике и избеглице. Када су колоне избеглица прелазиле цесту у селу ?асеница , у поднож?у Грмеча, немачка ави?аци?а ?е отпочела са бомбардова?ем колоне и тада ?е наступила велика паника. За?едно са групом другова, Лепа ?е успела да смири метеж и узбуну и настави са евакуаци?ом. [5]

Након доласка на Грмеч, Лепа ?е као члан Штаба, обилазила раштркане групе ?уди и разговарала са ?удима, покушава?у?и да им у тим тешким данима пружи некакву наду и охрабри их. Када су се окупаторско-квислиншке снаге све више приближиле Грмечу, доброво?но се при?авила да ступи у Другу кра?ишку ударну бригаду , како би као борац непосредно учествовала у одбрани евакуисаног народа. На састанку Окружног комитета КП?, наре?ено ?о? ?е да остане на Грмечу и обилази збегове, делу?у?и и да?е као члан Штаба за евакуаци?у. Тада ?е дат савет да се збегови разби?у у ма?е групе, како би се избегле ве?е жртве, ?ер су непри?ате?ске снаге у току офанзиве вршиле злочине над становништвом у подгрмечким селима. У на?критични?о? фази одбране Грмеча, чланови Штаба су се поделили и свако ?е узео бригу о по ?едном збегу . Лепа ?е тада преузела бригу о збегу ко?и ?е бро?ао 150 ?уди, углавном стараца, жена и деце. [5]

Веша?е Лепе Ради? 11. фебруара 1943. у Босанско? Крупи

Према Грмечу, ко?и су браниле Друга кра?ишка и Пета козарачка ударна бригада , наступале су следе?е немачке снаге ? ?единице из састава немачке 717. ловачке дивизи?е из правца Санског Моста , ?единице из састава 369. пешади?ске дивизи?е из правца Босанске Крупе и ?единице из састава 7. СС дивизи?е из правца Босанског Петровца . Продором немачке 369. ?враж?е” дивизи?е од Босанске Крупе према Бенаковцу и спа?а?ем са деловима 717. ловачке дивизи?е, као и продором 7. СС дивизи?е, завршено ?е окруже?е планине Грмеч, на ко?о? се тада налазило око 15.000 избеглица. Након окруже?а, ове ?единице су у више колона прошле кроз планину, врше?и масакр над народом затеченом у збеговима. На разне начине, на Грмечу ?е тада уби?ено 3.370 ?уди, 1.722 ?е одведено у концентрационе логоре, а 1.256 ?е промрзло и умрло од зиме. Партизанске снаге, ко?е су браниле Грмеч, успеле су да се изме?у 11. и 13. фебруара, уз велике напоре проби?у из окруже?а северно од комуникаци?е Сански Мост?Босанска Крупа. [7]

Предвече 8. фебруара 1943. припадници 369. ?враж?е” дивизи?е су изнад села Праштали , недалеко од Лушци Паланке , изненада опколиле и заробиле збег народа ко?и ?е предводила Лепа Ради?. Како ?е она била ?едина наоружана са ?едном пушком, жене су ?о? говориле да баци пушку и скине униформу, како би се на та? начин спасла, али ?е она то одбила позива?у?и народ да се не преда?е и да се ако треба бори и голим рукама. Након што ?е испуцала неколико послед?их метака, Лепа ?е била савладана од неколико во?ника и везана, након чега ?е за?едно са ?удима из зароб?ених збегова поведена у Босанску Крупу. Пошто се успут опирала и говорила да ?у уби?у, а да народ ни?е ништа крив, била ?е ударана кундацима пушака. Када ?е доведена у Крупу, приликом одво?е?а у зграду команде, позивала ?е окуп?ене избеглице да се боре и клицала ?е партизанима и Црвено? арми?и . [8]

Након три дана муче?а у Босанско? Крупи, пошто ?е одбила да откри?е ко се ?ош од партизанских сарадника налази ме?у народом похватаном на Грмечу, изведена ?е пред преки суд и осу?ена на смрт. Колима ?е 11. фебруара 1943. доведена до ?едног багрема, ко?и се налазио изме?у тунела и железничке станице у Босанско? Крупи, где ?е тада била велика маса избеглица. За?едно са ?ом, доведена ?е омладинка Фадила Махи?, али она ни?е била тада обешена. Са рукама везаним телефонским каблом, без ципела, само у вуненим чарапама, исцрп?ена и изнемогла, али поносна и храбра Лепа Ради? ?е доведена до багрема, на коме су се налазила вешала. Ме?у окуп?еним немачким во?ницима, био ?е велики бро? фолксдо?чера из Во?водине , ко?и су добро знали српски ?език, па су ?о? пре изврше?а казне понудили живот уколико каже ко су руководиоци и комунисти ме?у зароб?еним народом. Лепа им ?е одговорила ? ?а нисам изда?ник свога народа. Они ?е се сами открити кад буду уништавали зликовце као што сте ви! . Након што су ?е попели на ?едан дрвени сандук за муници?у, Лепа се обратила окуп?еном народу, позива?у?и га у борби и узвику?у?и антифашистичке пароле, али ?е ?ено да?е излага?е прекинуло затеза?е омче. Након веша?а, ?ено тело ?е ?ош четири-пет дана висило на дрвету. [8] [9]

Истог дана када ?е обешена, СС пуковник Аугуст Шмитхубер , командант 14. пука 7. СС дивизи?е, од сво?их потчи?ених ?е добио извешта? у коме ?е изме?у осталог писало ? Бандитки?а, обешена у Босанско? Крупи, показала неви?ени инат . [1]

Народни херо? [ уреди | уреди извор ]

Орден народног херо?а

Указом Президи?ума Народне скупштине Федеративне Народне Републике ?угослави?е , Лепа Ради? ?е 20. децембра 1951 . године за истакнути беспримерни хероизам у борби против народних непри?ате?а постхумно проглашена за народног херо?а ?угослави?е . [1] Истог дана за народне херо?е ?е проглашено ?ош четрнаест погинулих партизанки, ме?у ко?има су биле Вахида Магла?ли? , из Ба?алуке и Рави?о?ла ?анкови? , са Или?е . [10] Лепа ?е са сво?их седамнаест година на?мла?и народни херо? из Поткозар?а, а до проглаше?а Милке Босни? (1928?1944) за народног херо?а, 1974 . године, Лепа ?е уз Бошка Буху (1926?1943) била ?едан он на?мла?их народних херо?а у СФР ?угослави?и . [11] [12]

Фотографи?е веша?а Лепе Ради? прона?ене су ма?а 1945. код ?едног погинулог немачког во?ника приликом ослобо?е?а Загреба . У почетку се ни?е знао идентитет обешене партизанке, а како ?е фотографи?а била умножена и поде?ена музе?има, Лепу ?е на фотографи?и, приликом посете Музе?у револуци?е у Мостару , препознао ?едан ?ен ро?ак. [4] [13]

Као ?едан он на?мла?их народних херо?а, Лепа ?е постала симбол отпора омладине ?угослави?е. ?ено име носиле су улице, основне школе, омладинске радне бригаде, пионирски одреди и др. У Босанско? Крупи , на месту где ?е обешена, подигнуто ?е мало спомен-обележ?е, а ?една улица и основна школа у овом граду су носиле ?ено име. [14] Септембра 1973 . у оквиру Мемори?алног комплекса ?Бошко Буха” у ?абуци , код При?епо?а , на предлог Савеза удруже?а бораца Народноослободилачког рата и Савеза соци?алистичке омладине ?угослави?е , постав?ено ?е осам бисти пионира и омладинаца палих у Народноослободилачком рату, по ?едан из сваке републике и покра?ине. На овом простору, названом Але?а неустрашиве младости, тада ?е изме?у осталих, подигнута биста Лепе Ради?, рад ?убо?а Чабаркапе, наставника из П?ева?а . [15] [16]

У спомен-парку Слободе у Градишци, налазе се бисте тро?е народних херо?а ро?ених на подруч?у општине Градишка ? Енвера Ши?ка , Стевана Дуки?а и Лепе Ради?. [17] ?ена биста, налази се тако?е у Бистрици , код Градишке, у близини споменика палим борцима у ратовима 1941 ? 1945 . и 1992 ? 1995 . године. ?ено име данас у Градишци носе Предшколска установа ?Лепа Ради?” [18] и Централно културно-уметничко друштво ?Лепа Ради?” . [19] Улице са ?еним именом данас посто?е у Градишци, При?едору , Лакташима и Футогу .

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г д Narodni heroji 2 1982 , стр. 144.
  2. ^ а б в г Beokovi? 1967 , стр. 341?346.
  3. ^ Beokovi? 1967 , стр. 346?348.
  4. ^ а б в Luki? 1979 .
  5. ^ а б в г д ? е Beokovi? 1967 , стр. 348?353.
  6. ^ ?Bosanska Gradi?ka: stradali u Drugom svetskom ratu, 1. deo” . www.makroekonomija.org . 27. 3. 2016.  
  7. ^ Vojna enciklopedija 2 1971 , стр. 276.
  8. ^ а б Beokovi? 1967 , стр. 353?359.
  9. ^ Beokovi? 1967 , стр. 359?362.
  10. ^ Bijeli? 1980 .
  11. ^ Narodni heroji 1 1982 , стр. 102.
  12. ^ Narodni heroji 1 1982 , стр. 124.
  13. ^ ?I ostade more neviđeno” . www.yugopapir.com . c. 1968.  
  14. ^ Beokovi? 1967 , стр. 362.
  15. ^ Zejak 1986 , стр. 16.
  16. ^ Попови? 1981 , стр. 211.
  17. ^ ?Po?elo uređenje savske obale i spomenika” . mojagradiska.com . 21. 2. 2019.  
  18. ^ ?Dje?iji vrti? Lepa Radi? Gradi?ka” . ba.ekapija.com . n.d.  
  19. ^ ?CKUD Lepa Radi? Gradi?ka” . leparadic.simplesite.com . n.d. Архивирано из оригинала 27. 11. 2019. г . Приступ?ено 27. 11. 2019 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Лепа Ради? на Викимеди?ино? остави .

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лепа_Ради?&oldid=27727816 ”