Лековита минерална вода спада у групу подземне воде ко?е, због опште минерализаци?е, ?онског састава, садржа?а гасова, присуства терапеутски активних компоненти (минералних и органских), радиоактивних елемената, алкалности/киселости и повишене температуре, има благотворно физиолошко де?ство на човеков организам. Захва?у?у?и овим физичко-хеми?ским сво?ствима она има широку примену у балнеологи?и, али и у свакодневно? употреби. ^[1] За лече?е, лековита минерална вода користе се купа?ем у ?има (хидротерапи?а) или пи?е?ем.

У природи ?е присутан велики бро? лековитих минералних вода, ко?е се разврстава?у на основу више критери?ума, као што су општа минерализаци?а, ?онски и гасни састав, садржа? терапеутски активних компоненти, радиоактивност, киселост, односно алкалност, и температура. ^[2]

Основни по?мови [ уреди | уреди извор ]

Вода ? ?е течност без мириса и укуса ко?а ?е присутна скоро свуда: у океанима , морима , рекама , ?езерима , гасовита у облацима , замрзнута у глечерима или у великим подземним базенима испод креч?ачких стена. Воду непрестано користи живи свет ко?и без ?е не може да живи.

Минерална вода ? ?е подземна вода ко?а се, на основу сво?е минерализаци?е, општег хеми?ског и гасног састава састава, садржа?а специфичних компоненти, радиоактивних елемената или пове?ане температуре, разлику?у од ?обичних-стандардних“ маломинерализованих вода, ко?е се користе за лече?е, индустри?ско доби?а?е по?единих корисних сировина, или за топлификаци?у и доби?а?е електричне енерги?е.

У пракси се доста често минерална вода поистове?у?у са минерализованим водама, што ?е погрешно, с обзиром да, са ?едне стране, посто?е минерализоване подземне воде ко?е се не могу третирати као минералне, а, са друге одре?ене маломинерализоване воде се по сво?им специфичностима третира?у као минералне.

Лековита минерална вода ? ?е подземна воде ко?е, због опште минерализаци?е, ?онског састава, садржа?у гасова, присуству терапеутски активних компоненти (минералних и органских), радиоактивних елемената, алкалности или киселости и повишене температуре, има благотворно физиолошко де?ство на човеков организам, има широку примену у балнеологи?и. ^[2]

Настанак минералних вода [ уреди | уреди извор ]

Формира?е одре?еног типа минералне воде врши се на?ве?им делом кроз сложене геохеми?ске процесе, тако да ?е коначан састав воде у извору на?ве?им делом последица интеракци?е вода-стена. Прелаз хеми?ских елемената из стена у воду зависи и од времена тра?а?а интеракци?е, па се у сложеним хидрогеолошким труктурама у оквиру истих стена регистру?у воде различитог састава. ^[3]

У дато? хидрогеолошко? структури обично преовла?у?е ?една врста аквифера (водоносни сло?), па геохеми?ска анализа неке минералне воде може указати на аквифер, у коме ?е акумулирано лежиште воде. Под хидрогеолошком структуром се подразумева геолошко тело са водом, у оквиру чи?их граница ?е непромен?ив карактер расподеле подземне воде у стенама, услов формира?а ресурса и ?иховог састава.

На основу хидрогеолошке структуре - типа аквифера (издана), тако су нпр. на територи?и Срби?е издво?ене четири групе минералних вода: ^[4]

• Минералне и термалне воде вулканогених масива
• Минералне и термалне воде карстних подруч?а
• Минералне и термалне воде области метаморфити
• Минералне и термалне воде хидрогеолошких басена.

Класификаци?а лековитих минералних вода [ уреди | уреди извор ]

Класификаци?а лековитих минералних вода према ан?онско-кат?онском саставу ^[5]

Класа	Количина минерала	Карактеристике
I. Воде повишене минерализаци?е	1 - 5 g/l	Кад се пи?у делу?у на човечи?и организам слично као ?обичне“ мало минерализоване воде.
II. Воде сред?е минерализаци?е	5 - 15 g/l	По сво?о? осмотско? концентраци?и сличне су концентраци?и плазме у крви. На?погодни?е су за примену у балнеологи?и (пи?у као лек).
III. Воде високе минерализаци?е	15 - 35 g/l	На?чеш?е служе за лече?е купа?ем. По?едини типови вода се пи?у, као што су хлоридно-хидрокарбонатне и хидрокарбонатне воде натри?умске групе.
IV. Расолне воде	35 - 150 g/l	У природном облику користе се иск?учиво за купа?е. Изузетно се у балнеологи?и могу користи за пи?е уз претходно разблажива?е мало минерализованим или водама повишене минерализаци?е.

Класификаци?а лековитих минералних вода на основу садржа?а компонентни

Група	Елемети	Карактеристике
Прва група елеманта	Fe, Co, As, J, Br и евентуално B.	Групу чине елементи са израженим фармаколошким де?ством.
Друга група елеманта	J, Fe, Cu, Mo, Zn, Co, Mn, а могу?е и Ni и Ba.	Елемети из ове групе има?у тачно утвр?ени утица? на хормоналне и ферменталне процесе у организму.
Тре?а група елеманта	As, Pb, Se, Hg, V, F.	Ову групу чине елементи токсични за организам
Четврта група елеманта	Ti, Zr, Ir, Cs, Ge i mnogi drugi.	Елемети из ове групе откривени су у ткиву и ткивним течностима човека. ?ихова биолошка улога ?ош ни?е утвр?ена. Када су гасови у пита?у као балнеолошки корисни сматра?у се CO2, H2S и Rn.

Врсте лековитих минералних вода [ уреди | уреди извор ]

Уобича?ени минерали састо?ци у ба?ским водама су натри?ум , магнези?ум , калци?ум , гвож?е али и арсен , лити?ум , кали?ум , манган , бром , ?од , па се лековите воде према свом саставу и пореклу деле на; ^{[6] [7]}

Сумпороводоничне (сулфидне) минералне воде

Ова група обухвата воде лековитих сво?става, ко?а се карактеришу садржа?има слободног сумпорводоника и хидросулфидног ?она (H2S+HS ^- ) . Ко?а сулфидна компонента ?е бити доминантна у неко? води, зависи од киселости, односно алкалности, средине. У киселим водама првенствено ?е присутан H2S , а у алкалним ?он H2S ^- . ^[8]

Сумпорводоничне минералне воде карактеришу се великом разноврснош?у хеми?ског састава, минерализаци?е и концентраци?е H2S и H2S ^- . У оквиру ове групе вода сре?у се: хидрокарбонатне, сулфатне и хлоридне воде, са високим минерализаци?ом ко?а често премашу?у 500 g/L. ^[8]

Сумпорводони чне воде се у балнеологи?и користе за купа?е у току лече?а нпр. кожних, реуматских, нервних и других болести. ^[8]

Бромне и ?одне минералне воде

Бромне и ?одне минералне воде спада?у у групу високоминерализованих вода хлоридне класе, натри?умске, натри?умско-калци?умске и калци?умске-натри?умске групе, код ко?их у гасном саставу преовла?у?у метан и азот. Оне у свом саставу има?у Br ве?и од 25 mg/l, и ?од ве?и од 5 mg/l.

Ова група лековитих вода у балнекологи?и користи се за пи?е?е и купа?е болесника.

Радиоактивне минералне воде

Ова група минералних вода карактерише се пове?аним садржа?има радиоактивних елемената. У минералним водама на?чеш?е има радона, ко?и ?е еманаци?а ради?ума. ^[9] Полуживот му ?е 3,82 дана, емиту?е α и β зраке, од ко?и α зраци има?у лековита сво?ства. На основу преовла?у?у?их радиоактивних елемената у минерално? води, радиоактивне воде могу се сврстати у:

• ради?умске,
• ради?умско-радонске,
• радонске и урани?умске.

У балнеологи?и се на?чеш?е користе радонске и радонско-ради?умске воде. ^[9]

Радиоактивност минералних вода се изражава бро?ем радиоактивних распада у ?едно? секунди. Та ?единица се назива Бекерел (Бq) према француском научнику Антони?у Хенри Бекерелу ко?и ?е открио радиоактивност.

Да би се одре?ена група вода третирала као радиоактивна неопходно ?е да садржа?и радиоактивних елемената буду ве?и од ових граничних вредности: ^[9]

Ra > 1 · 10-11 g/l,

U > 3·10-5 g/li

Rn > 1.85 · 102 Bq/l.

Воде богате уг?ен диоксидом ( CO ₂₎

Уг?ендиоксид се налази у атмосфери у малим запреминским вредностима 0,03%. Гуш?и ?е од ваздуха 1,5 пута и зато се углавном налази у нижим сло?евима атмосфере. У води се раствара под притиском и нижим температурама. Са водом да?е уг?ену киселину (H2CO3) ко?а има знача?ну улогу у биохеми?ским процесима организма.

?увенилне воде

Ове воде су прегре?ане воденом паром ко?а потиче од вулканске магме , ко?а се у унутраш?ости зем?е налази под великим притиском. Када се та? притисак, услед тектонских пореме?а?а сма?и, прегре?ана водена пара садржана у магми излази и продире у сло?еве ближе зем?ино? површини. На свом путу се хлади и кондензу?е, а отапа?ем минерала из разних зем?иних сло?ева стиче минерализаци?у. Коначно, овако минерализована вода изби?а на површину зем?е на местима на?ма?ег отпора у облику извора. ?увенилне воде се одлику?у константним хеми?ским саставом, температуром и капацитетом извира?а. ^[10]

Фосилне (дубинске) воде

Фосилне воде или петроле?ске воде долазе из великих дубина и оне су по саставу стабилни?е и топли?е. Наста?у из падавина ко?е продиру у дубоке пешчане и ш?унчане сло?еве и ту оста?у затворене изнад исталожених непропусних сло?ева. До тих вода се допире обично буше?ем. Не могу се обнав?ати, па им ?е тра?а?е ограничено, ?ер су окружене непропусним сло?евима. Такве воде често прате налазишта петроле?а, па се назива?у петроле?ским водама, а обзиром да садрже ?од, зову се и ?одне воде

Вадозне воде

Вадозне воде наста?у од атмосферских вода . Након обилних падавина површинске воде пониру у зем?у, бива?у обога?ене минералима и гасовима, да би се поново по?авиле на површини као минералне воде. Ове воде ме?а?у током године састав, температуру и капацитете, зависно од количине падавина.

Слане воде

Слана вода има бактерицидно де?ство и веома ?е лековита за различите кожне проблеме, посебно у смислу дезинфекци?е и подстица?а зараста?а рана. Особе са псори?азом у слано? води проналазе олакша?е за знаке као што су црвенило, промене кератина, свраб, пуца?е и ?уште?а коже.

Морске воде

Морска вода ?е вода из мора или океана . У просеку вода у светским океанима има салинитет од ~35‰ (промила). То значи да на сваку литру (1000 mL) морске воде долази 35 грама различитих соли (углавном, али не у потпуности натри?ум хлорида ) растворених у ?о?. То се може описати као 0,6 M NaCl или 0,6 mol · L ^?1 (ако ?е салинитет иск?учиво пос?едица NaCl, што обично ни?е случа?).

Улога по?единих минерала и микроелемената из лековитих вода у балнеотерапи?и [ уреди | уреди извор ]

Улога по?единих минерала и микроелемената лековитих вода у балнеотерапи?и огледа се у следе?ем;

Алкални кат?онски [ уреди | уреди извор ]

Натри?ум

• Доступан у површинским водама високо минерализованим ( хлоридима и сулфатима ) и хипертермалним слабо минерализованим (олигометали).
• Снажан овлаживач.
• Утиче на равнотежу електролита у ?ели?и .

Кали?ум

• Одржава тонуса миши?а .
• Одржава активност аутономног нервног система .
• Учештву?е у регулаци?и равнотеже електролита у ?ели?и .

Лити?ум

• Терапи?ско де?ство лити?ума ?е спорно ?ер ?егова мо? као растварача мокра?не киселине ?е само доказана у експерименталним условима.

Алкални земнокат?онски [ уреди | уреди извор ]

Калци?ум

• Утиче на регулаци?у ?ели?ских протеина
• Делу?е каталитички на диференци?аци?у ензима : ( трансглутаминазе , протеазе и фосфолипазе ).
• Неопходан за регулаци?у пропуст?ивости ?ели?ске мембране .

Магнези?ум

• Катализатор синтезе нуклеинских киселина и протеина .
• Катализатор у производ?и аденозин трифосфата .
• Делу?е седативно на функци?е централног нервног система .

Стронци?ум

• На нивоу коже спречава кератиноците да ствара?у запа?е?ске цитокине .

Микроелементи у траговима [ уреди | уреди извор ]

Микроелемент	Функци?а
Силици?ум	Учеш?еству?е у синтези и регенераци?и молекула у дерму коже . Делу?е седативно (смиру?у?е) и антиинфламаторно.
Молибден	Учеству?е у метаболизму бакра и гвож?а . Он ?е присутна у епидерму коже .
?од	Утиче на ?ача?е косе , коже , нокти?у и зуба .
Селен	Неутралише слободне радикале. Пове?ава активност глутатион пероксидазе, кератиноцита и фибробласта. Стабилизу?е молекуле кератина на нивоу дисулфида .
Бакар	Неопходан у метаболизму супероксид дисмутазе (антирадикалски учинак). Има антизапа?е?ски учинак. Учеству?е у синтези и регенераци?и макромолекула коже ( молекула тропо колагена и еластина ). Учеству?е у метаболизму тирозиназе (у меланогенези).
Гвож?е	Побо?шава активност каталазе (антирадикалска одбрана). Утиче на рад имунског система . Учеству?е у синтези и регенераци?и макромолекула коже (катализу?е хидроксилаци?у лизина у колаген ).
Манган	Учеству?е у синтези и регенераци?и макромолекула у дерму (гликозаминглицин). Неопходна у активности тирозина (у меланогенези ). Утиче на активност ензима . Ук?учен у имуне функци?е.
Цинк	Важан елемент за активност супероксид дисмутазе (антирадикалска активност) Поседу?е антизапа?енски учинак. Утиче на функци?е имунског система . Учеству?е у синтези нуклеинских киселина . Учеству?е у метаболизму протеина и витамина А .

Наведени подаци се односе на по?единачно (изоловано) де?ство сваког од наведених елемената. У природи ?е тешко на?и воде ко?е изоловано садрже наведене елементе са ?иховим сво?ствима, ?ер су оне на?чеш?е раствор ве?ег бро?а елемената. Зато фармаколошке учинке термалних вода треба сагледавати у целини, има?у?и увек у виду кумулативно де?ство ?егових састо?ака. При разматра?има де?ства по?единих минерала, тако?е треба узети у обзир ?ихову релативну концентраци?у, синергистичко де?ство и антагонистички учинак састо?ака лековитих вода. ^{[1] [12]}

Подела лековитих минералних вода према температури и осеча?у топлоте [ уреди | уреди извор ]

Хладне лековите минералне воде [ уреди | уреди извор ]

Хладне лековите минералне воде широко су распростра?ене у умереним климатским подруч?има. Ниском температуром се карактеришу минералне воде ко?е се не налазе у зем?и на велико? дубини (формира?у се у зони интензивне замене воде). У оквиру хладних минералних вода ?ав?а?у се врло хладне воде, температуре ма?е од 4 °C, ко?е су карактеристичне за област вечитог леда. То су по?едини типови уг?окиселих и високоминерализованих вода.

Субтермалне и термалне воде [ уреди | уреди извор ]

Субтермалне и термалне воде су, тако?е, широко распростра?ене минералне воде. Различитог су хеми?ског састава и минерализаци?е, а присутне су у геосинклиналним и платформним областима, где долази до помера?а и раскола плоча.

Високотермалне минералне воде [ уреди | уреди извор ]

Високотермалне минералне воде су на?чеш?е везане за савремене вулканске области.

Подела минералних вода према осе?а?у топлоте [ уреди | уреди извор ]

Температура минералне воде ?е об?ективно нешто другачи?а него осе?а? топлоте ко?и ствара када се употреб?ава. На основу тога, извршена ?е следе?а поделе минералних вода према осе?а?у топлоте:

• ледено студене 0° ? 5 °C
• врло студене 5,1° ? 10 °C
• студене 10,1° ? 15 °C
• умерено студене 15,1°?20 °C
• хладне 21,1° ? 25 °C
• млаке 25,1° ? 30 °C
• млако топле 30,1° ? 35 °C
• топле 35,1° ? 38 °C
• вреле 38,1°? 42 °C

• врло вреле преко 42 °C

Истори?ат примене лековитих минералних вода [ уреди | уреди извор ]

Благодети лековитих термалних вода човеку су одавно биле познате, а ?има су се навелико служили Рим?ани , Грци и Егип?ани . Први посматрач извора са лековитим сво?ствима био ?е историчар Херодот (484?410. п. н. е.), потом Хипократ ( 460. п. н. е. - 375. п. н. е. ), ко?и се сматра оснивачем медицинске науке и оцем хидротерапи?е, поучавао лековита сво?ства морске воде и морских кра?ева на острву Кос, на архипелагу Додеканесос у Еге?ском мору .

Легенда каже да ?е до те спозна?е дошао посматра?у?и благотворан учинак мора на оште?ене руке рибара. Схватио ?е да морска вода сма?у?е ризик од инфекци?е и обнав?а ?ели?е те подстиче измену минерала и токсина изме?у крви и воде . Колико су Стари Грци изузетно ценили благотворни учинак мора пише грчки песник Еурипид ( 480. п. н. е. - 460. п. н. е. );"Море вра?а здрав?е човеку“, а грчки филозоф Платон ( 428. п. н. е. - 437. п. н. е. ) рекао ?е да море испира све чов?екове бо?ке.

Посто?е бро?ни добро познати извори у Светом писму, записима из Римског и Византи?ског доба, да су многи лекари проучавали хидротерапи?у и лековита сво?ства минералне воде. Ме?у ?има познати?и су били Herophilos, Erasistratos, Asclepiades, Agathinos, Galenos, Oreibasios, Paul the Aeginetan ко?и се бавили изучава?ем лековитих утица?а по?единих природних извора на организам човека. ?едан од ?их, Agathinos , ко?и ?е у првом веку нове ере, пишу?и о терапи?ским сво?ствима лековитог извора навео да у том периоду разво?а науке ни?е било могу?е прецизно дефинисати начин на ко?и сваки од извор минералне воде по?единачно поседу?е одре?ена терапеутска сво?ства, ?ер би за то било потребно много година посматра?а и експериментиса?а. Ова? ?егов став одржао се у балнеологи?и чак и до данас.

Француски научник Rene Quinton ко?и ?е проучавао морску воду 1897 . дошао ?е до зак?учка да ?е ?удски организам аналоган морско? води ?ер има ?еднак састав минерала. Ова истражива?а он ?е 1906 . об?авио у к?изи "Морска вода, органски меди?" , у ко?о? ?е указао на хеми?ску сличност изме?у крвне плазме и морске воде .

Клод Бернар ?е открио да се ?удско тело састо?и од 70% воде , а за?еднички са Rene Quinton они су проучавали састав крви , ме?у?ели?ске течности и лимфе .

Балнеотерапи?а лековитим минералним водама била ?е врло популарна током Ренесансе . Мишел Е?кем де Монте? ( фр. Michel Eyquem de Montaigne ; 28. фебруар 1533 . ? 13. септембар 1592 ), француски мислилац, моралиста , политичар и к?ижевник из доба Ренесансе , на пример, често ?е путовао и у лековитим водама лечилишта ( итал. Bango di Lucca у Итали?и лечио ?егове проблеме са каменом у бубрегу . ^[13]

Употреба лековитих минералних вода у балнеотерапи?и сво?у експанзи?у, као медицинска метода лече?а, почела ?е у 18. веку и исту наставила у 19. веку и 20. веку , све до 80 и 90 година када метода дожив?ава врхунац разво?а. Због бро?них недостатака у лече?у тога доба и фармакомедицинских непознаница, скоро све болести без посебног третмана лечене су на исти начин, па ?е било доста неже?ених де?става балнеотерапи?е. Данас то више ни?е случа?, с обзиром на велики напредак фармакологи?е у 20. веку . Тренутне, индикаци?е за примену лековитих минералних вода су много ?асни?е. Данас, балнеотерапи?у некористе само болесни и стари?е особе, ве? балнеотерапи?и све више приме?у?у и мла?е особе и спортисти ко?и ову врсту третмана користе за опоравак организма, опушта?е, одмор, и очува?е здрав?а. ^[14]

Извори [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Balderer, Werner; Porowski, Adam; Idris, Hussein (17. 3. 2014). Thermal and Mineral Waters: Origin, Properties and Applications . James W. LaMoreaux. Springer Science & Business Media. стр. 71. ISBN   978-3-642-28824-1 .  
• Selinus, Olle; Alloway, B. J. (2005). Essentials of medical geology: impacts of the natural environment on public health . Academic Press. стр.  446 . ISBN   978-0-12-636341-8 .  
• Fricke M (1993) Natural mineral water, curative-medical waters and their protection. Environmental Geology 22 (1993): 153-161
• Grunhut, L (1911) Z. Balneologie 4: 433-470, zit.n. Quentin (1962)
• Hem J D (1970) Study and Interpretation of the Chemical Characteristics of Natural Water. Second Edition ?Geological Survey Water Supply Paper 1473 ?United States Government Printing Office. Washington
• Stuyfzand P J (1986) A new hydrochemical classification of watertypes, with Dutch examples of application. H2O (19) 1986 number 23 (in Dutch)