Лав I
Лав ?ерменски
Лични подаци
Датум ро?е?а	1150 .
Датум смрти	2. ма? 1219. ( 1219-05-02 )  ( 68/69 год. )
Место смрти	Kozan , ?ерменско кра?евство Килики?а
Гроб	Сис (тело), Агнер (срце и унутраш?и органи)
Породица
Супружник	Изабела , Сибила
Потомство	Stephanie of Armenia , Isabella I, Queen of Armenia
Родите?и	Стефан ?ерменски Рита
Династи?а	Рупениди
кра? ?ермени?е
Период	1198/9-1219
Претходник	Рупен III од ?ермени?е
Наследник	Изабела I од ?ермени?е

Лав II ( ?ерменски : ????? ? ????????), тако?е познат и као Леон, Левон и Лав Велики , био ?е први кра? ?ерменског кра?евства Килики?е . Владао ?е од 1198/9. до 1219. године.

Младост [ уреди | уреди извор ]

Лав ?е био мла?и син Стефана ?ерменског . Ма?ка му се звала Рита и била ?е ?ерка Семпада , господара Барбарона ^[1] . Лавовог оца ?е на превару убио византи?ски гувернер Килики?е, Андроник Еуфорбен (1165) ^[2] . Након смрти оца, Лав и ?егов стари?и брат Рупен живели су код у?ака Пагурана, господара твр?аве Барбарон ко?а ?е штитила Килики?ска врата кроз ко?а се улазило у ?ермени?у ^[2] . Племство ?ерменске Килики?е одредило ?е Лавовог брата Рупена за владара 1183. године ^[3] . Хетум III од Лампрона и Боемунд III од Антиохи?е склопили су савез против Рупена. Рупен ?е свога брата Лава послао у напад на Хетума, али ?е сам пао у зароб?еништво. Лав ?е прикупио откуп, а по повратку 1187. године Рупен му ?е предао власт над ?ерменском Килики?ом и повукао се у манастир ^[4] .

Прве године владавине [ уреди | уреди извор ]

Склапа?е савеза изме?у Саладина и византи?ског цара Исака II Ан?ела , као и за?едничка опасност од Туркомана , зближила ?е Лава и Боемунда ^[5] . Лав ?е склопио савез са кнезом Антиохи?е и признао ?егову врховну власт ^[6] . Убрзо затим ?е Лав одбио напад Туркомана ко?и су напали ?егову државу са севера. Лав ?е са бро?но слаби?ом во?ском напао и разбио туркоманске трупе. Во?а Туркомана страдао ?е у бици ^[5] . Лав се 1188/1189. године оженио Изабелом , не?аком Боемундове супруге Сибиле ^[6] . Користе?и се неприликама ко?е су у Румском султанату наступиле након смрти Кили? Арслана II , Лав ?е об?авио Руму рат. Изненадни напад завршен ?е неуспехом, али се два месеца касни?е Лав вратио са ве?ом во?ском и заузео твр?аву Брагану убивши команданта гарнизона. Том приликом ?е вероватно заузео и Селеуки?у. Заузео ?е и Херакле?у и напредовао ?е до Цезаре?е ^[5] . Отприлике у исто време примио ?е велику поза?мицу од Боемунда, али ?е касни?е пожурио да му ?е врати. Када ?е Саладин, након осва?а?а ?ерусалима , опсео Антиохи?у , Лав ?е остао неутралан ^[6] .

Фридрих Барбароса ?е ?уна 1190. године пролазио кроз ?ерменске трупе на путу за Свету зем?у. Лав ?е послао изасланство са поклонима, залихама и наоружаним во?ницима. Друго посланство, на челу са владиком Нарсесом од Лампрона , стигло ?е прекасно, након смрти немачког цара (10. ?уна 1190). Нарсес се вратио у Тарс са Фридриховим сином, Фридрихом VI Швапским . Лав ?е узео учеш?а у Тре?ем крсташком рату. ?егове трупе бориле су се пред Акром , а 1191. године се придружио Ричарду Лав?ем Срцу на Кипру . Саладин ?е 1191. године разорио твр?аву Баграс ко?у ?е осво?ио од Темплара . По повлаче?у муслимана, Лав ?е обновио твр?аву. Поседова?е ове знача?не твр?аве довело ?е до сукоба изме?у Антиохи?е и ?ермени?е. Боемунд ?е тражио да се твр?ава врати Темпларима, а Лав ?е то одбио и пожалио се Саладину. Након Саладинове смрти, Лав ?е позвао Боемунда у Баграс како би решили проблем. Боемунд ?е стигао у прат?и сво?е супруге Сибиле и ?еног сина. Лав га ?е заробио. Уз посредова?е ?ерусалимског кра?а Хенри?а II од Шампа?е , Боемунд ?е пуштен из зароб?еништва, али се морао одре?и вазалних права на Килики?ску ?ермени?у. Споразум ?е предви?ао и женидбу Боемундовог сина Ремона IV од Триполи?а са Лавовом не?аком Алисом ?ерменском . Ме?утим, Ремон ?е убрзо умро, а Алиса ?е, за?едно са сином Ремоном-Рупеном , вра?ена у ?ермени?у ^[5] .

Круниса?е за кра?а [ уреди | уреди извор ]

Лав ?е насто?ао да ?ермени?у уздигне на ранг кра?евине те ?е круну тражио од на?мо?ни?их личности Европе свога времена, папе Целестина III и светоримског цара Хенрика VI ^[5] . Ме?утим, цар ни?е сара?ивао ?ер ?е планирао да покрене крсташки рат ко?им би решио ?ерменско пита?е у сво?у корист. Папа Целестин ?е захтевао прево?е?е ?ерменске цркве у католицизам што ?е наишло на против?е?е ве?ег дела становништва и свештенства. Круну ?е Лаву послао византи?ски цар Алекси?е III нада?у?и се да ?е задржати неки утица? над ?ермени?ом. Лав ?е 1197. године у Цариград послао Нарсеса од Лампрона и друге црквене великодосто?нике ко?и су преговарали о уни?и две цркве. Ме?утим, ?единство ни?е постигнуто ^[6] .

У ме?увремену ?е цар Хенрик тако?е обе?ао круну Лаву у замену за призна?е ?егових сизеренских права над ?ермени?ом. Хенрик никада ни?е посетио исток. У организова?у крсташког рата спречила га ?е смрт 1197. године. Убрзо након ?егове смрти, ?егов канцелар епископ Конрад од Хилдесха?ма , за?едно са папским легатом, надбискупом Конрадом од Ма?нца , крунисао ?е Лава за кра?а 6. ?ануара 1198. (или 1199.) у Тарсу, у присуству ?ерменских свештеника, француско-?ерменских зем?опоседника, архиепископа Тарса и калифовог посланика. Крунисао га ?е Гргур VI од Килики?е . Лав ?е од надбискупа добио круну и друге знаке кра?евског досто?анства ^[2] .

Рат за насле?е Антиохи?е [ уреди | уреди извор ]

Конрад од Ма?нца ?е потом отишао у Антиохи?у где ?е Боемунду III предочио да мора признати наследна права Ремона Рупена. Барони су се заклели на верност Ремону Рупену, али ?е ?егова права на круну оспорио Боемундов син, Боемунд од Триполи?а, а тако?е су и Темплари били непри?ате?ски настро?ени према ?ерменском престолонаследнику. Боемунд од Триполи?а одбио ?е да да заклетву Ремону Рупену. Тиме ?е избио Рат за насле?е Антиохи?е. Боемунд од Триполи?а ?е ушао у Антиохи?у и убедио гра?ане да се одрекну заклетве ко?у су положили ?еговом оцу. Лав ?е у ме?увремену решио проблеме са алепским емиром и покренуо во?ску ка Антиохи?и. Нико му ни?е пружао отпор. Боемунд од Триполи?а ?е побегао из Антиохи?е. Вратио се 1201. године на сахрану свога оца. Рат ?е поново обнов?ен 1202. године. ?ерусалимски кра? Амалрик II интервенисао ?е и изде?ствовао склапа?е примир?а. Лав ?е 1203. године ушао у Антиохи?у. Боемунд III ?е приси?ен да напусти град. Рат ?е настав?ен до 1208. године када се, на интервенци?у папе Ино?енти?а , Лав морао одре?и претензи?а на кнежевину Антиохи?у и твр?аве Баграс ^[7] .

На Кипру се Лав 1210. или 1211. године оженио Сибилом Лизи?ан , ?ерком Амалрика и Изабеле ^[8] . Године 1211. ма?стор Темплара ра?ен ?е у заседи, а папа Ино?енти?е ?е обновио екскомуникаци?у кра?а Лава ^[7] . Лав ?е отказао послушност Риму и окренуо се грчко? цркви. Тако?е ?е ступио у везе са Хоспиталцима и Тевтонцима . Са Римом се Лав измирио марта 1213. године обе?авши да ?е учествовати у наредном, Петом крсташком рату ^[6] . Тако?е ?е обезбедио наклоност Жана од Бри?ена . Лавова ?ерка Рита удала се 1214. године за ?ерусалимског кра?а ^[7] . Две године касни?е Ремон Рупен ?е, уз подршку Лава, организовао заверу и преузео антиохи?ску круну.

Угарски кра? Андри?а Арпад ?е, приликом проласка кроз ?ермени?у на путу за Свету зем?у, договарао склапа?е брака изме?у свог сина Андри?е и Лавове ?ерке Изабеле ^[9] . Убрзо долази до сукоба Лава и Ремона Рупена. На антиохи?ски престо вра?ен ?е Боемунд, а Ремон ?е погинуо у борби за круну. Пре тога ?е умро кра? Лав. Непосредно пред смрт, 2. ма?а 1219. године, именовао ?е ?ерку Изабелу I за наследника ^[5] .

?егово тело сахра?ено ?е у Сису, док су срце и унутраш?и органи сахра?ени у манастиру Агнер ^[10] .

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

• Ghazarian, Jacob G: The Armenian Kingdom in Cilicia during the Crusades: The Integration of Cilician Armenians with the Latins (1080?1393) ; RoutledgeCurzon (Taylor & Francis Group), Abingdon. 2000.  ISBN 978-0-7007-1418-6 .
• Nersessian, Sirarpie Der: The Kingdom of Cilician Armenia ( in: Setton, Kenneth M. : (General Editor) ? Wolff, Robert Lee ? Hazard, Harry W. (Editors) : A History of the Crusades ? Volume II: The Later Crusades, 1189?1311 ; The University of Wisconsin Press. Madison, Milwaukee and London. 1969.  ISBN 978-0-299-04834-1 . )
• Nickerson Hardwicke, Mary: The Crusader States, 1192?1243 ( in: Setton, Kenneth M.: (General Editor) ? Wolff, Robert Lee ? Hazard, Harry W. (Editors) : A History of the Crusades ? Volume II: The Later Crusades, 1189?1311 ; The University of Wisconsin Press. Madison, Milwaukee and London. 1969.  ISBN 978-0-299-04834-1 . )
• Runciman, Steven: A History of the Crusades ? Volume III.: The Kingdom of Acre and the Later Crusades ; Cambridge University Press. . Cambridge. 1988. ISBN 978-0-521-06163-6 .  
• Van Cleve, Thomas C.: The Fifth Crusade ( in: Setton, Kenneth M.: (General Editor) ? Wolff, Robert Lee ? Hazard, Harry W. (Editors) : A History of the Crusades ? Volume II: The Later Crusades, 1189?1311 ; The University of Wisconsin Press. Madison, Milwaukee and London. 1969.  ISBN 978-0-299-04834-1 . )

Лав I ?ерменски на Викимеди?ино? остави .

Референце [ уреди | уреди извор ]