Прва к?ига Мо?си?ева
ко?а се зове
Поста?е
(
хебр.
???????
- Берешит;
грч.
Γ?νεσι?
;
лат.
Genesis
), ?е хебре?ски
религи?ски спис
ко?и говори о
ствара?у света
. Поста?е ?е прва к?ига хебре?ског
Танаха
, односно хриш?анског
Старог завета
. Пошто се ауторство традиционално припису?е
Мо?си?у
, позната ?е као прва к?ига Мо?си?евог
Петок?иж?а
.
К?ига Поста?а ?е света к?ига за
?удаизам
и за
хриш?анство
. К?ига ?ош садржи приповести о ствара?у света,
греху прародите?а
,
великом потопу
, затим истори?у старозаветних
патри?араха
.
Ова к?ига се зове ≫К?ига Поста?а≪ или само ≫Поста?е≪, што преводи грчки и латински
Генесис
, а означу?е да се у ово? к?изи говори о постанку света и човека, те о преистори?и израелског народа. Хебре?ски назив
Берешит
значи ≫у почетку≪, а то ?е прва реч хебре?ског текста ове к?иге.
На
српски ?език
се често преводи и као ≫Прва к?ига Мо?си?ева≪ пошто ?е традици?а приписивала целокупно ауторство
Мо?си?у
.
Прва к?ига Мо?си?ева има два дела различите дужине.
Први део (1 Мо?с 1-11)
сво?еврстан ?е увод у истори?у спасе?а
о ко?о? ?е говорити читава
Библи?а
. Говори о ствара?у
космоса
и
човека
, о првом
Првородном греху
и ?еговим последицама, те о све ве?о? покварености ко?а се ширила ме?у ?удима.
Други део (1 Мо?с 12-50) почи?е са
Аврамом
, праоцем изабраног народа, те се настав?а истори?ом осталих праотаца,
Исака
и
?акова
и ?егових дванаест синова, зачетника
дванаест израелских племена
, да би завршио дугим извешта?ем мудросних обележ?а о
?осифу
, сину ?аков?еву.
Данас се научници слажу да ?е
К?ига Поста?а
комплексан спис у ко?и ?е ук?учено више различитих традици?а. Поткра? 19. века, под упливом Графа и Велхаузена, развила се теори?а о четири документа ко?и су настали у различито време и на различитим местима. На?стари?и од тих докумената био би тзв.
?ахвистички документ
ко?и у извешта?у о настанку користи Божи?е име
?ахве
(
хебр.
????
), а начин ?егова описива?а ?е
антропоморфан
. Томе документу припада, на пример, извешта? о првом греху. Ова? документ ?е, по то? теори?и, настао у 9. веку п. н. е. у
?уди
.
Други ?е
Елохистички документ
ко?и Бога назива Елохим (
хебр.
????????
), а настао би негде након ?ахвистичког, али у
Израелу
(северном кра?евству), да би, након пада тог кра?евства, био с?еди?ен са ?ахвистичким документом и са ?име измешан. У овом се документу не налазе извешта?и о настанку света и човека, те почи?е са Аврамом.
Тре?и ?е
Деутерономистички документ
настао у
?ерусалиму
у доба
кра?а ?оши?е
, но у К?изи Поста?а тешко га ?е на?и.
Четврти, и на?мла?и, ?е
Свештенички документ
, настао након повратка из
вавилонског ропства
, а ?ему припада, на пример, први извешта? о настанку, где ?е ствара?е света распоре?ено на седам дана.
Ипак, оваква прецизна подела писаних традици?а до данас ?е нашла бро?не критичаре, како оне ко?и ?е желе модификовати, тако и оне ко?и ?е желе сасвим одбацити.
Потом рече Бог: да начинимо
човека
по своме облич?у, као што смо Ми, ко?и ?е бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе зем?е и од свих животи?а што се мичу по зем?и.
?
1:26
????? ????? ???? ??? ?????? ??????? ????? ???? ??? ????? ????? ?????? ????-???? ????-???? ???? ??-????
?
1:26
И створи Бог човека по облич?у своме, по облич?у Божи?ем створи га;
мушко
и
женско
створи их.
?
1:27
????? ????? ??-???? ????? ???? ????? ??? ??? ??? ????? ??? ???
?
1:27
Бог
ствара човека
Првих ?еданаест поглав?а ове к?иге народним начином говора опису?у почетке човечанства. У ?има не треба тражити истори?ске извешта?е, него говор вере ?ених писаца. Притом, они су се служили традици?ама, легендама и митовима какви су посто?али и у околним народима и снажним културама попут
египатске
и
вавилонске
. Главна ?е порука те к?иге да ?е читав космос настао Божи?им делова?ем, а врхунац ?е ?егова дела било
ствара?е
мушкарца и жене. Исто тако, ова? први део к?иге насто?и об?аснити и порекло зла, пат?е и
смрти
, те дати одговоре на та исконска човекова пита?а.
У другом делу к?иге (1 Мо?с 12-50) истори?а народних патри?арха приказана ?е као
породична
истори?а, те скуп?а различите традици?е о
Авраму
,
Исаку
,
?акову
и
?осифу
. Ради се о традиционално? истори?и ко?а се заустав?а на дога?а?има из приватног живота и сликовитим приказима, те се и не покушава уклопити у тадаш?у општу истори?у. Можемо овде говорити ?едино о религи?ско? истори?и, пошто ?е у свим важни?им моментима присутан
Бог
као она? ко?и делу?е и потиче. Порука овог дела састо?и се у следе?ем: посто?и ?едан Бог, он ?е оформио ?едан народ и ?ему дао ?едну зем?у. Бог ?е ?ахве, народ ?е Израел, а зем?а ?е Света, Обе?ана зем?а (у ово? к?изи означена као
Ханан
).
К?ига завршава одласком патри?арха у Египат.
К?ига поста?а почи?е описом
ствара?а
света “У почетку створи Бог небо и зем?у” (1. Мо?.1;1). Првога дана створена ?е
светлост
, Другога дана створио ?е Бог
свод
над зем?ом, “ и растави воду под сводом од воде над сводом ” (1. Мо?. 1;7). Тре?ег дана створио ?е Бог
копно
, као и
би?ни свет
; Четвртог дана створено ?е
Сунце
, да управ?а даном и
Месец
да управ?а но?у, као и
звезде
. Сви они има?у задатак да обас?ава?у
зем?у
, као и да буду знаци времена (познато ?е да су сви
календари
везани за Зем?ино крета?е око Сунца или за крета?е Месеца око Зем?е); Пети дан створио ?е Бог сва жива би?а у води, као и
птице
у
ваздуху
; Шестог дана створене су копнене животи?е, и на кра?у створи Бог
човека
. Створен ?е од праха зема?ског, да би му затим Бог удахнуо
душу
, и тиме га оживео.
Име првог човека беше
Адам
(што значи од зем?е начи?ен). Затим ?е ?е Бог узевши од ребра Адамовог створио и прву жену
Еву
(мати свих ?уди). Човек ?е на?савршени?а Бож?а творевина, и он ?е сличан Богу по томе што има душу (Бог нема тело, он ?е
дух
) ко?а ?е бесмртна за разлику од тела ко?е умире када га душа напусти.
Седмога дана се Бог одмори и благослови та? дан.
Еденски врт
- Лукас Кранак XVI век
Први ?уди су живели са Богом у ра?ском врту
Еден
(
хебр.
?? ???
- Ган Еден), ко?и се налазио у ?едно? зем?и на истоку. Они су живели у изоби?у,
?убави
и доброти. Често су се молили Богу и захва?ивали му, зато што их чува и пази. Он им се често ?ав?ао и са ?има разговарао. Хранили су се плодовима дрве?а ко?е ?е расло у
Ра?у
, и кога ?е било у изоби?у. На?важни?е од свих било ?е
дрво живота
, чи?и су их плодови чували од болести и
смрти
. Нису знали ни за какве бриге или проблеме, као ни за
стид
, бол или пак
умор
.
Одмах поред дрвета живота расло ?е
дрво позна?а добра и зла
. Бог им ?е строго забранио да ?еду плодове овога дрвета. Рекао им ?е да ?е одмах умрети ако буду ?ели плодове овога дрвета. Дрво позна?а добра и зла ?е посто?ало да би се проверила човекова
верност
и ?убав према Богу.
Пошто ?е
?аво
силно завидео ?удима на ?ихово? сре?и одлучио ?е да их наведе на
грех
и тако одво?и од Бога. Он ?еданпут у?е у
зми?у
, да би лакше преварио Еву, ко?а шета?у?и по Ра?у управо беше стигла до дрвета позна?а добра и зла. Послуживши се лукавством он убеди Еву да проба плод са дрвета. Затим она послужи Адама, те и он по?еде забра?ени плод. То ?е био први ?удски грех, ко?им су погазили Бож?у заповест, и изазвали Бож?у казну.
Казна ?е била
протерива?е ?уди из Ра?а
, да би им било онемогу?ено да и да?е ?еду плодове дрвета живота, и тако остану бесмртни али у греху. Бог ?ош прокле Еву да ?е с муком
ра?ати
децу. Адаму Бог рече: “Са зно?ем лица сво?ега ?еш?еш хлеб, докле, се не вратиш у зем?у из ко?е си узет; ?ер си прах и у прах ?еш се вратити” (1 Мо?. 3,19).
Прародите?ски грех
?е наследан. Из ?ега су настали сви остали греси.
Адам и Ева
су имали два сина ?едан ?е био
ратар
и звао
Каин
, а други ?е био
пастир
и звао се
Аве?
. Каин ?е био лош и неправедан, док ?е Аве? био добар и праведан. ?еднога дана ?их дво?ица су приносили Богу жртве. Како ?е Бог знао какав ?е ко?и од ?их то он прими жртву Аве?ову, а Каинову не. То изазва велику завист код Каина те он уби брата, Аве?а. Овим се настави шире?е греха ме?у ?удима. Због овога злочина прокле Бог Каина да никад нема сре?е, да се скита по зем?и и да нигде мира не на?е. Тако ?е oн лутао по свету до кра?а живота.
Но?ева барка
Едварда Хикса (1780?1849)
Адам и Ева
тако изгубише оба сина, да би их утешио Бог им даде тре?ег сина,
Сита
. Он ?е био добар као Аве?. После ?ега имали су ?ош много деце. Ситови потомци су били добри и послушни Богу, али су се намножили и Каинови потомци ко?и су били р?ави. И р?ави искварише добре. ?уди су бивали све гори и гори. Када се
грех
и
зло
проширише ме?у ?удима одлучи Бог да пусти велику воду на зем?у и тако подави све живо на ?о?.
Сво?у намеру он ?е саопштио праведном и побожном
Но?у
, на кога се био смиловао, и кога ?е хтео да поштеди. Тада рече Бог Но?у да сагради дрвени брод, познат као
Но?ева барка
(
лат.
Arca
), и да на ?ега, поред сво?е жене и деце укрца од сваке врсте
животи?а
по пар, и да спреми дово?но хране за све. Потом Бог пусти велику воду на зем?у руше?и
свод
ко?и ?е до тада посто?ао, те се подави све живо на зем?и изузев онога што се укрца на
Но?еву барку
. После потопа, када се вода повукла, искрца се Но?е на зем?у, и принесе Богу жртву, из захвалности на доброти ко?у му ?е Бог указао. Молитва Но?ева била ?е угодна Богу, те он благослови Но?а и ?егово потомство. Тада Бог обе?а да не?е више бити оваквог потопа.
Но?е ?е имао три сина,
Сем
,
Хам
(или Кам) и
?афет
?ихово потомство се множило, а кроз ?их и ?удски род. Настало ?е много народа ко?и се раширише по читаво? зем?и. Но, како ?е време пролазило ?уди су поново бивали све гори и гори. Поново почеше да греше и да заборав?а?у на ?единога Бога.
?уди су се кла?али разним лажним боговима. Али у мору
незнабожаца
живео ?е и ?едан човек ко?и ?е сачувао сво?у веру у ?еднога Бога, и ко?и ?е живео по Бож?о? во?и. Био ?е то побожни
Авраам
(тако?е
Абрахам
,
Ибрахим
). Да би се сачувала чиста вера Бог одлучи да Авраама одво?и од ?егове средине, ко?а беше незнабожачка, чак ?е и Авраамов отац био незнабожац. Бог се ?ави Авраму и рече му: “иди из зем?е сво?е и од рода сво?ега и из дома оца сво?ега у зем?у ко?у ?у ти ?а показати. И учини?у од тебе велик народ и благослови?у те” (1 Мо? 12;1,2), као и “И у теби ?е бити благословена сва племена на зем?и.” (1 Мо?. 12;3). Иако му ?е било жао да напусти сво?у зем?у и родбину Аврам без оклева?а послуша Бога. Пошао ?е на пут са сво?ом женом Саром и синовцем
Лотом
(ко?и ?е се касни?е оделити од Аврама и настанити у
Содому
, граду ко?и ?е због сво?их грехова бити збрисан са лица зем?е. Он и ?егове две ?ерке би?е због сво?е доброте, ?едини поште?ени становници Содома).
Абрахам поведе и сво?е слуге, сво?у стоку и понесе сву покретну имовину. Настанио се у зем?и
Ханану
, ко?а беше плодна и лепа. Имао ?е свега дово?но и био ?е задово?ан, ?едино што га ?е жалостило било ?е то што нема потомства. Пошто ?е Бог волео Аврама подарио му ?е сина,
Исака
. Исак ?е имао сина
?акова
. ?аков ?е имао дванаест синова, од ко?их ?е касни?е настало
дванаест племена израи?ских
. ?осифа, ?едног од синова ?аков?евих бра?а су из зависти и мрж?е продала у
Мисир
(
Египат
). Због сво?е побожности и праведности он би спасен од Бога. Касни?е ?е он уживао велики углед ме?у
Егип?анима
и био први до
фараона
. Када ?е наступила велика глад по цело? зем?и, он позва оца и бра?у у Мисир, ?ер мисирске житнице, ?еговом заслугом, беху пуне. И тако их ?е спасао.
К?ига поста?а ?е ме?у
хриш?анима
сматрана тачним описом настанка свемира и света све до периода
просветите?ства
.
У К?изи поста?а ?е наведено да ?е
светлост
створена пре
Сунца
и
звезда
, што се об?аш?ава нествореном светлош?у ко?а долази од самога Бога, ко?а ?е се касни?е по?авити и при
Преображе?у
Исуса Христа
на гори
Тавор
, и бити названа
таворска светлост
.
У сред?ем веку, у римокатоличко? цркви, преовла?у?у?е миш?е?е ?е било да ?е Зем?а настала око 5000. година пре нове ере. Англикански надбискуп
?е?мс Ашер
?е, проучава?у?и
Стари завет
, дошао до зак?учка да ?е Зем?а створена за шест дана од 23. октобра 4004. п. н. е.
Данас ?е прихва?ено миш?е?е да ?е Зем?а стара 4,5 мили?арди година
[1]
[2]
[3]
Ова старост ?е доби?ена
радиоактивним
датира?ем
метеорита
и сагласно ?е са старош?у настари?ег познатог зема?ског и
месечевог
каме?а. Што се тиче старости свемира, проце?ено ?е да ?е од времена предложеног теори?ом
великог праска
прошло око 13,75 мили?арди година
[4]
Тако?е, детектоване су свемирски об?екти на уда?ености од 13,2 мили?арди
светлосних година
.
[1]
Хриш?ани
и данас веру?у да ?е свет настао делова?ем Бога. Оваково уче?е назива се
креационизам
. Креационисти се деле на
младозем?аше
, ко?и
Библи?у
буквално тумаче, тако да веру?у да ?е Зем?а настала за шест дана пре седам хи?ада година, и
старозем?аше
, ко?и не тумаче буквално Библи?у, тако да прихвата?у да ?е ?е створена пре неколико мили?арди година. Младозем?аши прихвата?у посто?а?е
диносауруса
о других изумрлих животи?а, али сматра?у да су оне живеле за?едно са првим ?удима, пре
Великог потопа
.
Према К?изи поста?а, Но?е ?е саградио барку дугачку триста
лаката
, широку педесет лаката и високу тридесет лаката у ко?у ?е сместио седам парова од сваке птице и ?чисте“ врсте и по ?едан пар од ?нечистих“ ко?е ?е морао сместити у арку, као и храну дово?ну за годину дана. Да?е,
потоп
?е настао од кише ко?а ?е непрестано падала 40 дана и но?и, дово?но да прекри?е планину
Арарата
чи?и ?е на?виши врх висок 5137 m. На?виша забележена количина падавина измерена ?е у
Черапун?и?у
и износила ?е 22,897 m у периоду од августа 1860. до ?ула 1861.
[5]
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Остале
| |
|---|