한국   대만   중국   일본 
Куни? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Куни?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Куни?
Темпорални опсег: Касни еоцен ? холоцен (53?0 Ma )
Sylvilagus audubonii
Sylvilagus audubonii
Научна класификаци?а Edit this classification
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Lagomorpha
Породица: Leporidae
Ук?учене групе

Куни? ?е назив за ситне сисаре из породице зечева (Leporidae). Посто?и десет родова куни?а. Обично живе 4?10 година, док дома?и куни? ( Oryctolagus cuniculus domesticus ) може живети 6?12 година, па и више. Куни?и, за разлику од зечева , копа?у ?азбине у зем?и. Млади долазе на свет после месец (30) дана гестаци?е. Ра?а?у се слепи и без длаке , а прогледа?у са навршене две неде?е. Стога се млади куни?и сматра?у алтрици?алним, за разлику од прекоци?алних зечева.

Oryctolagus cuniculus обухвата европску врсту куни?а и ?ене потомке, 305 светских раса [1] дома?их куни?а . Sylvilagus обухвата 13 врста див?их куни?а, ме?у ?има и седам врста чеки?астих куни?а. Европски куни?, ко?и ?е уведен на све континенте осим Антарктика, познат ?е широм света као див?и плен и као припитом?ени облик стоке и ку?ног ?убимца. Са сво?им раширеним утица?ем на екологи?у и културу, куни? ?е, у многим деловима света, део свакодневног живота ? као храна, оде?а, пратилац и извор уметничке инспираци?е.

Терминологи?а и етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Муж?аци куни?а се назива?у баковима , а женке се зову даз , на енглеском говорном подруч?у. Стари?и израз за одраслог куни?а ко?и се користио до 18. века ?е coney (ултиматно изведен од латинског cuniculus ), док се rabbit некада односио само на младе животи?е. [2] Други термин за младог зеца ?е зеко ( енгл. bunny ), иако се ова? термин често неформално приме?у?е (посебно код деце) на зечеве уопште, посебно на дома?е. У скори?е време, израз kit или kitten се користи за означава?е младог зеца.

Група зечева ?е позната као колони?а или гнездо (или, повремено warren , мада се ово чеш?е односи на место где зечеви живе). [3] Група беба зечева произведених од ?едног паре?а назива се леглом , [4] а група дома?их зечева ко?и живе за?едно понекад се назива стадо . [5]

Сама реч зец потиче од сред?оенглеског rabet , поза?мице из валонског robete , што ?е била ума?еница од француског или сред?охоландског robbe . [6]

Таксономи?а [ уреди | уреди извор ]

Куни?и и зечеви су рани?е били сврстани у ред Rodentia (глодари) до 1912. године, када су премештени у нови ред, Lagomorpha (ко?и тако?е ук?учу?е пике ). Испод су неки од родова и врста зеца.

  • A small, round, dust-coloured rabbit with upright, close-set ears sat on the ground amidst dead branches.
    Brachylagus idahoensis
    пигме?ски куни?
  • A model of a relatively large rabbit, with a slightly longer face and shorter, rounder ears, and fur patterned black and gold.
    Nesolagus netscheri
    суматрански пругасти куни?
    (модел)
  • A small, light-brown rabbit with upright ears sat on some grass.
    Oryctolagus cuniculus
    европски куни?
    (див?и тасмански примерак)
  • A taxidermy of a large rabbit with dark brown fur, small, thin ears and an elongated, rodent-like face.
    Pentalagus furnessi
    амими куни?
    (Taxidermy specimen)
  • A taxidermy of a very small light-brown rabbit mid-gallop. Its features are equally small, appearing similar to a vole.
    Romerolagus diazi
    вулкански куни?
    (Taxidermy specimen)
  • A juvenile rabbit sat on a white person's hand; its fur is a light brown ticked heavily with dark brown. It is not quite large enough to fill the person's hand completely.
    Sylvilagus aquaticus
    мочварни куни?
    (младунче)
  • A medium-sized rabbit with light brown fur ticked with grey, its ears large and upright. It stands on all fours on some sandy ground.
    Sylvilagus audubonii
    пусти?ски памучни реп
  • A light-brown rabbit sitting in a field, its body unusually large and squat, its limbs and head small, and its ears especially small
    Sylvilagus bachmani
    грмасти куни?
  • A taxidermy of a small rabbit, its fur a warm brown ticked with a darker brown, its ears small and set back, its face closer to a vole's than a rabbit's
    Sylvilagus brasiliensis
    тапети
    (таксидерми?ски узорак)
  • A rabbit sitting upright in a field, turning to face the camera, its fur a light brown ticked with grey and dark brown, its ears upright
    Sylvilagus palustris hefneri
    мочварни куни? са Фрорида Кис
Зец
Johann Daniel Meyer (1748)
Куни?
Johann Daniel Meyer (1748)

Екологи?а [ уреди | уреди извор ]

Куни?и су животи?ски плен и стога су стално свесни свог окруже?а. На пример, у медитеранско? Европи, куни?и су главни плен црвених лисица, ?азаваца и ибери?ских рисова. [7] Ако се суочи са потенци?алном прет?ом, куни? се може укочити и посматрати, а затим упозорити друге у ?ами снажним ударцима о зем?у. Куни?и има?у изузетно широко видно по?е, а добар део ?е посве?ен скенира?у изнад главе. [8] Они прежив?ава?у предаци?у тако што се копа?у, скаку?у цик-цак покретима и, ако су ухва?ени, наносе снажне ударце зад?им ногама. ?ихови ?аки зуби омогу?ава?у им да ?еду и гризу како би избегли борбу. [9] На?дуговечни?и куни? забележен, припитом?ени европски куни? ко?и ?е живео на Тасмани?и , угинуо ?е у доби од 18 година.. [10] Животни век див?их куни?а ?е много кра?и; просечна дуговечност источноамеричког куни?а , на пример, ?е ма?а од ?едне године. [11]

Станиште и опсег [ уреди | уреди извор ]

Станишта куни?а обухвата?у ливаде , шуме , трав?аке , пусти?е и мочваре . [12] Куни?и живе у групама, а на?познати?а врста, европски куни? , живи у ?азбинама , односно зеч?им рупама. Група ?азбина се назива лавориште . [12]

Еколошки проблеми [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош: Куни?и у Аустрали?и

Куни?и су били извор еколошких проблема када су их ?уди унели у див?ину. Као резултат ?иховог апетита и брзине размножава?а, уништава?е див?их кунича може бити проблематично за по?опривреду. Трова?е гасом ( фумигаци?а ?азбина), [13] бари?ере (ограде), одстрел, хвата?е и лов омчом кориш?ени су за контролу популаци?е куни?а, али на?ефикасни?е мере су болести као што су миксоматоза ( миксо или микси , колокви?ално) и калицивирус . У Европи, где се куни?и узга?а?у у великом обиму, они су зашти?ени од миксоматозе и калицивируса генетски модификованим вирусом . Вирус ?е разви?ен у Шпани?и и користан ?е за узга?иваче куни?а. Ако би се пробио у див?е популаци?е у областима као што ?е Аустрали?а, могао би да изазове бум популаци?е, ?ер су те болести на?озби?ни?е прет?е опстанку куни?а. Куни?и у Аустрали?и и Новом Зеланду сматра?у се таквим штеточинама да су власници зем?ишта законски обавезни да их контролишу. [14] [15]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]


Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Data export” . DAD-IS (Domestic Animal Diversity Information System) . FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations). 21. 11. 2017 . Приступ?ено 30. 3. 2018 .  
  2. ^ ? coney ” . Online Etymology Dictionary . Приступ?ено 2. 3. 2018 .  
  3. ^ ?The Collective Noun Page” . Архивирано из оригинала 1. 2. 2008. г . Приступ?ено 2008-01-30 .  
  4. ^ McClure, DVM PhD DACLAM, Diane (2018). ?Breeding and Reproduction of Rabbits” . Merck Veterinary Manual . Архивирано из оригинала 6. 1. 2018. г . Приступ?ено 5. 1. 2018 .  
  5. ^ ?Common Questions: What Do You Call a Group of...?” . archived copy of Animal Congregations, or What Do You Call a Group of.....? . U.S. Geological Survey Northern Prairie Wildlife Research Center. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г . Приступ?ено 26. 2. 2018 .  
  6. ^ ?rabbit” . Online Etymology Dictionary . Приступ?ено 15. 7. 2021 .  
  7. ^ Fedriani, J. M.; Palomares, F.; Delibes, M. (1999). ?Niche relations among three sympatric Mediterranean carnivores” (PDF) . Oecologia . 121 (1): 138?148. Bibcode : 1999Oecol.121..138F . CiteSeerX   10.1.1.587.7215   Слободан приступ. JSTOR   4222449 . PMID   28307883 . S2CID   39202154 . doi : 10.1007/s004420050915 . Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г.  
  8. ^ Tynes, Valarie V. Behavior of Exotic Pets Архивирано 6 ма? 2016 на са?ту Wayback Machine . Wiley Blackwell, 2010, p. 70.
  9. ^ Davis, Susan E. and DeMello, Margo Stories Rabbits Tell: A Natural And Cultural History of A Misunderstood Creature Архивирано 6 ма? 2016 на са?ту Wayback Machine . Lantern Books, 2003, p. 27.
  10. ^ Glenday, Craig (2013). Guinness World Records 2014 . стр.  043 . ISBN   978-1-908843-15-9 .  
  11. ^ Cottontail rabbit at Indiana Department of Natural Resources Архивирано 17 новембар 2016 на са?ту Wayback Machine
  12. ^ а б ?Rabbit Habitats” . Архивирано из оригинала 4. 8. 2009. г . Приступ?ено 7. 7. 2009 .  
  13. ^ Department of Primary Industries and Regional Development; Agriculture and Food Division; Pest and Disease Information Service (PaDIS). ?Rabbit control: fumigation” . agric.wa.gov.au (на ?езику: енглески). Government of Western Australia . Приступ?ено 25. 9. 2021 .  
  14. ^ ?Feral animals in Australia ? Invasive species” . Environment.gov.au. 1. 2. 2010. Архивирано из оригинала 21. 7. 2010. г . Приступ?ено 30. 8. 2010 .  
  15. ^ ?Rabbits ? The role of government ? Te Ara Encyclopedia of New Zealand” . Teara.govt.nz. 1. 3. 2009. Архивирано из оригинала 12. 6. 2011. г . Приступ?ено 30. 8. 2010 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Куни? на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Куни?&oldid=27511547 ”