Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Коста Главини?
Коста Д. Главини?
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1858-01-24 ) 24. ?ануар 1858.
Место ро?е?а	Београд , Кнежевина Срби?а
Датум смрти	25. септембар 1939. ( 1939-09-25 )  ( 81 год. )
Место смрти	Београд , Кра?евина ?угослави?а

Коста Д. Главини? ( Београд , 24. ?ануар 1858 ? Београд, 25. септембар 1939 ) био ?е српски инже?ер и политичар.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у Београду као син Димитри?а Главини?а , трговца и народног посланика и ?елене ро?ене Рошу . Био ?е изданак ?едне напредне породице ко?а ?е кроз неколико генераци?а играла видну улогу у животу српске престонице и српског народа. Деда ?уро Сави? Главини? ?е дошао у Београд почетком 19. века из Мостара, "као сироче без иког свог". Сви ?егови уку?ани, а радило се о богато? трговачко? ку?и, су умрли за време епидеми?е куге у Херцеговини. Од 1822. године уврстио се у списак београдских трговаца, биран више пута за општинског одборника, ко?и ?е касни?е био претплатник готово свих српских листова. Отац Димитри?е се 1862. године када ?е Београд бомбардован преселио у Шабац, где ?е 1866. године био председник општине. Изабрали су га Шапчани 1868. године за посланика на Велико? народно? скупштини Срби?е у Топчидеру. Познат ?е Мита по учеш?у и говору на оснивачко? скупштини ?угословенске академи?е у Загребу. ^[1] Када су отишли у Шабац, ку?а у Београду им ?е била срушена а трговачка рад?а оп?ачкана. Породица се вратила у Београд након осам година, али ?е дома?ин умро ве? следе?е 1871. године. Деда по ма?ци био ?е тако?е веома богати београдски трговац, Цинцарин досе?ник са ?уга, Ха?и Димитри?е Диша Рошу. ^[2]

Коста ?е основну и сред?у школу поха?ао у Шапцу, а завршио у Београду. Технички факултет завршио ?е у Београду, а Одсек за гра?евинске инже?ере на Високо? техничко? школи у Берлину 1884 . године. Студирао ?е неколико година у Немачко? као државни питомац. Исте године ?е радио у Железничком оде?е?у Министарства гра?евине на гвозденим мостовима . Постав?ен ?е 1884. године за наставника на Техничком факултету београдске Велике школе. Године 1885 . поста?е доцент (суплент), а 1886 ? 1903 , професор ?е на Велико? школи за предмет мостови и тунели . На Велико? школи ?е био и декан и ректор.

У истом периоду 1886?1903. године он ?е градски одборник, а од 1903?1907, па опет 1910 . године и 1918 . председник Београдске општине. Активно ?е учествовао у раду градске Техничке комиси?е. За време ?еговог председникова?а београдском општином довршени су водовод и изгра?ен план за канализаци?у, приступило се катастарском снима?у Београда, отворено ?е неколико скверова и учи?ени ?ош многи кораци на улепшава?у главног града. За?едно са Миланом Капетанови?ем и Милорадом Терзибаши?ем лично ?е руководио - учествовао ?е у прошире?у, нивелиса?у и уре?ива?у Калемегдана. ^[3]

У ратовима 1876 ? 78 , 1885 . и 1912 . године учествовао ?е као болничар, организатор и главни инспектор болница. Био ?е у зрелом добу кратко активан и у државно? политици, као министар српске владе. У влади Пере Велимирови?а ^[1] учествовао ?е као министар народне привреде у мандату 1908 ? 09 . године. Изме?у 1911 - 1924 . године деловао ?е као владин комесар при Српско? народно? банци, а после Првог светског рата наставио у Народно? банци Кра?евине СХС. На том повер?ивом положа?у ?е пензионисан 1924. године.

Сара?ивао ?е са више привредних друштава, као што су били "Српско по?опривредно друштво" (редован члан од 1890) ^[4] , "Српски пчелар", "Народно здрав?е", "Српско бродарско друштво". Са Миха?лом Аврамови?ем радио ?е на ствара?у Српских зем?орадничких задруга и уложио ?е велике напоре да Срби?а почне да извози по?опривредне полуфабрикате. У ту сврху конструисао ?е нарочиту сушницу за суше?е ш?ива ко?а ?е названа ?еговим именом ("Главини?ева"), била широко распростр?ена (1914. године у Срби?и их ?е било 10.000), а на Светско? изложби 1900. одржано? у Паризу одликован ?е бронзаном меда?ом. Конструисао ?е и нарочиту хиги?енску пе? за загрева?е домова. Одликован ?е Орденом Светог Саве 1. реда 1928. године.

Као струч?ак био ?е председник Српског инже?ерског друштва, а касни?е и први председник ?угословенског инже?ерског друштва. Сара?ивао ?е у Српском техничком листу , Тежаку , Народном здрав?у , Народним новинама и др. Об?авио ?е низ стручних и популарнонаучних чланака и расправа из области технике, по?опривреде и задругарства, ко?и су добрим делом касни?е сакуп?ени и штампани као брошуре.

За време Првог светског рата породица Главини? ?е 1914. године морала и?и у избеглиштво. Он ?е као комесар Народне банке пратио пресе?е?е исте у Ниш. Окупатор га ?е заробио у Вр?цима где се склонио и одатле ?е интерниран и то у Београд, у властиту ку?у 29. ?ануара 1916. године. По повратку затекао ?е сво? стан потпуно демолиран, без и?едног прозорског окна и оп?ачкан. Нестало ?е вредно богатство стицано читав век: стилски намешта?, поку?ство, библиотека, уметнички и породични предмети. Само ?е на тавану у ?едном углу остало нешто од старина. Те малобро?не предмете поклонио ?е 1937. године остарели Коста Главини? граду Београду за Музе? града. Поред четири та?ира и ?едне стаклене чаше, поклон ?е чинило и 19 старих к?ига (библиофилска вредна изда?а) и 10 цртежа Косте Главини?а ко?е ?е он нацртао, а то су ретко ви?ени призори старог Београда, ко?их више нема. Нарочито ?е леп призор београдске саборне цркве гледане са Калемегдана из 1873. године. ^[5]

Умро ?е Коста Главини? у Београду 25. септембра 1939. године, где ?е и сахра?ен. Био ?е оже?ен 1885. године ^[6] са Даринком ?ефти?, ?единицом угледног београдског трговца дуваном Томе ?ефти?а. ^[2] Имали су супружници Главини?и тро?е деце: сина др Милана Главини?а народног посланика ^[7] и две к?ерке. Данас ?егово име носи ?една улица у београдском насе?у Се?ак .

Библиографи?е [ уреди | уреди извор ]

• Основе графичког рачуна и графичке-статике, Београд 1891:
• Теори?а решеткастих носилаца, Београд 1896;
• Теори?а притиска зем?е и сводова са прорачуном потпорних зидова, Београд 1913.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Текст Драгомира Димитри?еви?а унив. проф. Гра?евинског факултета у Београду, у Енциклопеди?и ?угослави?е ?ЛЗ Загреб 1986. том 4 стр 407.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Текст поводом смрти Косте Д. Главини?а (?Политика“, 27. септембар 1939) ^{[ мртва веза ]}