Марко Т. Леко

Марко Леко
Марко Леко
	Фотографи?а Марка Лека
Лични подаци
Датум ро?е?а	17. септембар 1853.
Место ро?е?а	Београд , Кнежевина Срби?а
Датум смрти	4. новембар 1932. ( 79 год. )
Место смрти	Београд , ?угослави?а
Породица
Деца	Александар М. Леко

Марко Т. Леко ( Београд , 17. септембар 1853 ? Београд, 4. новембар 1932 ) био ?е српски хемичар , професор и академик. Леко ?е био ректор Велике школе и председник Црвеног крста .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е од оца Томе Леко (1814?1877), београдског трговца, и ма?ке Аспази?е (1833?1889) ро?ене Пешика .

Завршио ?е Политехничку школу у Цириху и докторирао код Виктора Ма?ера 1875 . Кра?е време радио у Хофманово? лаборатори?и. Предавао ?е хеми?у у београдским гимнази?ама у периоду 1880-1884 и у Во?но? академи?и 1881-1894. Затим ?е предавао хеми?у на Велико? школи 1894-1896. и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био ?е државни хемичар и управник Државне хеми?ске лаборатори?е у Београду (од 1904. до 1920). Као редовни професор Велике школе био ?е ?ен ректор 1902/03. и 1903/04. ?едан од оснивача Српског хеми?ског друштва и ?егов председник од оснива?а (1897) до 1907.

Об?авио ?е 52 рада претежно из органске и аналитичке хеми?е . Сво?ом докторском тезом и с неколико радова ко?и су из ?е следили, под менторством Виктора Ма?ера, Леко ?е решио ?едан од тада актуелних проблема: да ли амони?ум-хлорид (нишадор) и ?ему слична ?еди?е?а припада?у ?еди?е?има петовалентног азота, NH ₄Cl, или молекулским ?еди?е?има, NH ₃·HCl.

Приликом оснива?а Београдског универзитета 1905. године, изабран ?е у зва?е ванредног професора. Незадово?ан овим он ?е на сопствени захтев отишао у пензи?у 26. ма?а 1905 .

?егов рад у аналитичко? хеми?и кретао се у два правца: истражива?е природног богатства зем?е (минералних вода, пи?а?их вода и руда) и усавршава?е и проналаже?е нових аналитичких метода. Неки од ?егових аналитичких поступака прихва?ени су у Немачко? као званичне методе, а неколико радова се поми?е у немачким у?беницима. Бавио се испитива?ем ба?а и лековитих извора итд. По ?ему извор на Паланачком Кисе?аку носи име ?Марко Леко“. Он ?е 1899. промовисао Обреновачку ба?у , остале су забележене ?егове речи: ? Обреновац ?е сре?но место ?ер ?е овде бити ба?а бо?а од ве? ви?ених у Немачко? .“

Постао ?е члан Српског ученог друштва 30. ?ануара 1884 . Почасни члан Српске кра?евске академи?е постао ?е 10. фебруара 1892 .

Био ?е активан члан друштва Црвеног крста , у ?ему ?е као члан Главног одбора био блага?ник (1915-20), потпредседник од 1921. и председник од 1924. године. Осим тога обав?ао ?е и низ других друштвених функци?а, био ?е председник Српског по?опривредног друштва , члан Привредног савета итд.

У току живота примио ?е следе?а одликова?а : Таковски крст III степена, Бели орао V степена, Бели орао III степена, Свети Сава II степена, Свети Сава I степена са лентом, српски Црвени крст, руски Св. Станислав II степена са звездом, француски Decoration de Chevalier de l'ordre National de la Legion d'Honneur , руски Црвени крст I степена, бугарски Црвени крст I степена, грчки Црвени крст I степена, грчки Велики крст из реда Феникса са лентом.

Са супругом Даницом, ро?еном Антула, имао ?е ?еданаесторо деце. Посветили су велику паж?у школова?у деце, ?едан од синова ?е био лекар ( Тома Леко ), други хемичар, тре?и архитекта, четврти правник итд.

Преминуо ?е 4. новембра 1932 . у Београду . Опелу у Саборно? цркви у Београду присуствовали су кра? Александар , чланови Кра?евске владе, чланови Главног одбора Црвеног крста и многа изасланства обласних одбора, представници Универзитета итд.

По Марку Т. Леку прозвана ?е београдска улица ко?а лежи са зад?е стране Народног музе?а. Улица се пре тога звала Златног ан?ела по трговини и гостионици ко?у су Лекови држали.

?егов син ?е био хемичар Александар М. Леко . Леков брат ?е био архитекта Димитри?е Т. Леко .