Концентрациони или сабирни логор ?е врста затвора ко?а ?е створена за политичке противнике, припаднике по?единих етничких или религи?ских група, цивила из критичног во?ног подруч?а или било ко?у групу ?уди. Концентрациони логори на?чеш?е се ствара?у током рата , и затвореници налазе се у притвору на?чеш?е без по?единачног судског процеса, ве? по неким ширим критери?умима. ^[1]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Први концентрациони логор по?авио се за време Тре?ег кубанског рата за независност (1895?1898), када ?е шпански во?ни гувернер Валери?ано Ве?лер наредио присилно исе?ава?е и затвара?е се?ака и ?ихових породица са подруч?а где су деловали кубански побу?еници. Због лоших услова и претрпава?а умрло ?е много затвореника.

Британци су користили концентрационе логоре за време Бурског рата (1899?1902), у ко?има су затварали жене и децу у 31 логора широм ?ужноафричке Републике . Због лоших услова живота у логорима и слабе исхране умрло ?е преко 28.000 жена и деце.

Логори у 20. веку [ уреди | уреди извор ]

Аустроугарска ?е током Првог светског рата интернирала неколико десетина хи?ада присталица ослободилачких покрета пороб?ених народа. ?едан од на?ве?их концентрационих логора у Аустроугарско? су биле ?индриховице , Терези?енштат , Арад , Сопра?ск и Добо? . Истовремено су Британци затварали Немце британске држав?ане. У СССРу ?е у раздоб?у култа личности од 1923 . у радне логоре на северу зем?е депортовано ?е, поред криминалаца и ?уди ко?и су се стварно огрешили о законе нове револуционарне власти и много недужно окрив?ених жртава ста?инистичког наси?а. После 1945 . тамо су послати колаборационисти и во?ници разних фашистичких формаци?а.

Изме?у два рата фашистички и диктаторски режими оснива?у концентрационе логоре ради обрачуна са политичким противницима (Немачка, Итали?а, Шпани?а и др.) После шпанског гра?анског рата (1936?1939) затварани су антифашисти и борци републиканских снага у логорима што их ?е основао фашистички режим генерала Франциска Франка . У Француско? ?е 1939 . интернирано око 500.000 шпанских републиканских бораца и избеглица. У Итали?и за време фашизма 1925 ? 1943 . (ко?е су после капитулаци?е Итали?е у северно? Итали?и преузели Немци) били су Липарска острва , Тревизо , Трст , Падова , Скадар , Раб у ко?има ?е са територи?е Итали?е , ?угослави?е и Албани?е било смештено око 150.000 ?угословенских држав?ана, не рачуна?у?и интернирце Истре , Трста и Горице пре 1941 .

Нацистички логори [ уреди | уреди извор ]

Дошавши на власт у Немачко? 1933 , нацисти су одмах приступили ликвидира?у политичких противника. На иници?ативу председника пруске владе и шефа пруске та?не полици?е Хермана Геринга формирани су концентрациони логори Дахау , Матхаузен , Бухенвалд , Равенсбрик , Флосенбург . Формално су то били казнено-радни логори, али су у ?има биле мучене и уби?ане присталице радничких странака (Комунистичке и Соци?алдемократске странке Немачке и Аустри?е) и ?евре?и. Од 1936 .власт над логорима преузео ?е Ра?хфирер СС трупа Ха?нрих Химлер и СС Totenkopfvebande (СС одреди мртвачких глава). ^[2]

Током Другог светског рата обе стране држале су концентрационе логоре, но силе Осовине користиле су концентрационе логоре за масовно истреб?ива?е непоже?них етничких скупина (нпр. ?евре?и , Роми (по фашистичким теори?ама расно безвредни и непоже?ни), Словени ), као и политичких непри?ате?а. Од 1939 . до 1945 . бро? логора се пове?авао, а нарочито логора за непосредно ликвидира?е затвореника, од ко?их су на?познати?и они на територи?и окупиране По?ске ( Осв?енцим ( Аушвиц ), Треблинка , Ма?дан и др.). Службено они су били Sonderlager (посебни логори), а неслужбено Vernichtungslager (логори униште?а). Укупан бро? оба типа логора, ?ихових испостава, гета и радних логора било ?е у Немачко? и окупираним зем?ама око 2000. Затвореници су радили као робовска радна снага у ратно? индустри?и. ^[3]

Изгладнели и злостав?ани масовно су умирали од болести и изнемоглости. На многима су вршени и медицински експерименти (вивисекци?а, стерилизаци?а, кастраци?а, цеп?е?е заразним бактери?ама, провера неиспитаних лекова). Болесни, немо?ни и неспособни за рад, уколико нису ликвидирани на путу, уби?ани су у логору, а транспорти зароб?еника за непосредну ликвидаци?у, одмах по доласку, одлазили су у гасне коморе и крематори?уме. Уби?еним су ва?ени златни зуби, а женска коса ?е кориш?ена у индустри?и.

Рачуна се да ?е у тим логорима уби?ено 11.000,000 логораша, од тога 6 милиона ?евре?а. Задужен за " кончано реше?е ?евре?ског пита?а " (Endlosung der Judenfragen) имао ?е Адолф А?хман (осу?ен и погуб?ен у Израелу 1962 ).

У логорима су деловале и илегалне антифашистичке организаци?е, ко?е су организовале, саботаже, бегове и побуне, те припремале затворенике за тренутак ослобо?е?а. ^[4]

Логори у ?угослави?и [ уреди | уреди извор ]

По угледу на Немачку и Итали?у Кра?евина ?угослави?а ?е почела отварати концентрационе логоре за антифашисте и комунисте (1935?1941). Први такав логор отворен ?е 1935 . у Вишеграду . Неке су преузели за време окупаци?е Немци, односно квислиншки режими, сарадници окупатора, усташе у Хрватско? и Неди?ева Специ?ална полици?а у Срби?и . ^[5]

Током рата (1941?1945) квислиншки режими су претворили ове логоре у установе за муче?е и уби?а?е ?уди. У наставку дат ?е преглед свих логора на територи?и ?угослави?е по азбучном реду:

Ба?ица кра? Београда ( 5. ?ула 1941 ? новембар 1944 , ?е логор ко?и ?е био под управом Неди?еве Специ?алне полици?е, под врховним надзором немачког Гестапоа. Рачуна се да ?е од око 100.000 затвореника уби?ено око 80 хи?ада. Присталице НОП-а стре?ани су ?а?инцима (где ?е кра?ем 1943. окупатор спалио 68.000 лешева) и у ?абуци код Панчева део ба?ичких логораша уби?ен ?е у и у аутомобилима-гасним коморама.

Биле?а (?ануар-новембар 1940). На основу противуставне уредбе владе из 1939, без судске пресуде управно-полици?ске власти слале су у ова? логор комунисте и антифашисте.

Даница у Копривници (после априла 1941). До првог ослобо?е?а Копривнице у новембру 1943. усташе су ликвидирале неколико хи?ада ?уди.

?аково У Славони?и од априла 1941. логораше (ве?ином ?евре?е) усташе су деломично побиле, а ве?им делом транспортовали на ликвидира?е у концентрациони логор ?асеновац.

?адовно код Госпи?а отворен априла 1941. Усташе су од ма?а до августа 1941. ликвидирале око 72.000 логораша, ко?и су затим бачени у ?аму ?адовно, а делимично и у ?аму кра? села Ступачиново . ?едан део логораша превезен ?е на ликвидира?е у друге логоре.

?асеновац (1941?45), ?е на?ве?и концентрациони логор у окупирано? ?угослави?и, ко?и су усташе основале у тзв НДХ у лето 1941, по угледу на нацистичке логоре за масовно уништава?а ?уди. У логору су приме?иване методе понижава?а, терора и див?ег уништава?а мушкараца, жена и деце, уби?а?е затвореника хладним и ватреним оруж?ем, изглад?ава?ем до смрти (у ?Звонари"), веша?е и спа?ива?е у тзв. Пицили?евим пе?има (названим по инг. Пицили?у, заповеднику радне службе у логору) до масовних уби?а?а на ?Гранику“ где су усташе измрцварене жртве бацали у Саву . У овом логору уби?ено ?е неколико стотина хи?ада Срба, ?евре?а, Рома и Хрвата. У устанку 23. априла 1945 погинуло ?е око 2000 логораша, а спасло их се само неколико стотина.

?астребарско (од 1941). Усташе су убиле неколико хи?ада затвореника.

Керестинец (од 1940 до ?ула 1941). У та? су логор полици?ске власти слале антифашисте и комунисте у конфинаци?у, а после слома ?угослави?е преузеле су га усташе. Ме?е првима су стре?ани Ог?ен Прица , Отокар Кершовани ., Божидар А?и?а и ?ош 7 комуниста. Након неуспелог бега преосталих 86 логораша, ве?ина ?их ?е ликвидирана.

Лепоглава , затвор, а од 1940 и концентрациони логор, у ко?и су смештани комунисти и антифашисти из Хрватске без су?е?а. У априлу 1941 предат ?е усташама са политичким затвореницима. У ?улу 1943 ?единице НОВ? су га заузеле и ослободиле око 100 затвореника.

Молат . За време итали?анске окупаци?е у току Другог светског рата на острву се налазио велики концентрациони логор, у ко?ем су били затворене породице, осум?ичене као помагачи НОПа

Паг (Слано: од 1941)). Усташе су ликвидирале неколико хи?ада затвореника.

Раб . Итали?ански фашисти су на острву основали концентрациони логор у ко?ем ?е у часу капитулаци?е Итали?е септембра 1943. било затворено 4.390 ?уди. После ослобо?е?а ?их око 900 формирало ?е Рабску бригаду, ко?а ?е касни?е пребачена на копно у саставу НОВ? .

Са?миште (старо), немачки концентрациони логор у Земуну (1941?1944). Под управом Гестапоа иако ?е Земун октобра 1941 предат НДХ., Немци су задржали сво?у управу. Од 90.000 затвореника настрадало ?е око 40.000 (на?пре ?евре?а, а затим бораца НОВ? и антифашиста.

Сисак, од 1941 ликвидирано неколико хи?ада ?уди. Посто?ао ?е и посебан, Деч?и логор у Сиску у коме ?е уби?ено изме?у 1.300 и 3.000 деце. ^[6]

Смедеревска Паланка (1940 и 1942-44). Основан 1940, када су у ?ега затварани без су?е?а антифашисти и комунисти. У време немачке окупаци?е био ?е то тзв. ?Завод за принудно васпита?е омладине“. Чувала га ?е колаборационистичка Српска државна стража, под контролом Специ?алне полици?е и немачког Гестапоа. Затвореним омладинцима (1270 логораша) држали су профашистички колаборационисти предава?а да их преваспита?у.

Сремска Митровица (од 1941). Од усташких власти у том логору ?е страдало око 10.000 затвореника. Августа 1941 уз помо? КП? успела ?е побе?и група антифашиста .

Стара Градишка (1941?1944)?е у правом смислу била фили?ала концентрационог логора у ?асеновцу. У ?о? су усташе побиле око 75.000 ?уди ве?ином антифашиста Срба, ?евре?а и Хрвата.

Хруш?ица, код Травника (од 1941). Затворенике ве?ином ?евре?е усташе су их ма?им делом побиле, а ве?ину су транспортовали у логор униште?а ?асеновац

Црвени крст у Нишу (1941?1944). Затварани су Срби, ?евре?и, симпатизери НОПа, зароб?ени партизани, углавном из источне Срби?е. Од 20.000 затвореника око 10.000 ?е стре?ано на оближ?ем брду Буба?. Логором ?е управ?ала Неди?ева Специ?ална полици?а уз надзор Гестапоа. За побуне у фебруару 1942. успело ?е побе?и око 100 затвореника, док су многи тада погинули.

Шабац. Кра?ем септембра 1941 немачка во?ска основала ?е концентрациони логор, кроз ко?и ?е прошло око 30.000 становника Мачве . Затвореници су углавном узимани као таоци са стре?а?е из одмазде.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Концентрациони логор на Викимеди?ино? остави .

• Audio Testimony of Dr. Walter Ziffer
• Long-Term Plan Sought For Terror Suspects
• A global gulag to hide the war on terror's dirty secrets
• / European Holocaust Memorial Архивирано на са?ту Wayback Machine (1. април 2016)
• Revealed: the gas chamber horror of North Korea's gulag
• A Voice From North Korea Echoes in the White House
• Prison camps during Bosnian War
• Gulag Museum