한국   대만   중국   일본 
Кикирики ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Кикирики

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Кикирики
Научна класификаци?а уреди
Царство: Plantae
Кладус : Tracheophytes
Кладус : Angiospermae
Кладус : Eudicotidae
Кладус : Rosids
Ред: Fabales
Породица: Fabaceae
Род: Arachis
Врста:
A. hypogaea
Биномно име
Arachis hypogaea
Subspecies and varieties
  • subsp. fastigiata Waldron
    • var. aequatoriana Krapov. & W. C. Greg
    • var. fastigiata (Waldron) Krapov. & W. C. Greg
    • var. peruviana Krapov. & W. C. Greg
    • var. vulgaris Harz
  • subsp. hypogaea L.
    • var. hirsuta J. Kohler
    • var. hypogaea L.
Синоними [1]
  • Arachis nambyquarae Hoehne
  • Lathyrus esquirolii H. Lev.

Кикирики ( лат. Arachis hypogaea ) [2] [3] ?е врста би?ке из породице махунарки ( Fabaceae ), потиче из ?ужне Америке , Мексика и Централне Америке . То ?е ?едногодиш?а би?ка ко?а нарасте од 30 до 50 cm. [4] Има жуте цветове . Плодови се разви?а?у испод зем?е, у махунама у ко?има буде 1-4 семена . У ?удско? употреби налази се семе, као храна , додатак колачима , за производ?у кикирики путера и сл. Он се широко узга?а у тропима и суптропима, што ?е важно за мале и за велике комерци?алне произво?аче. Класификован ?е и као зрна махунарки, [5] а због високог садржа?а у?а, као у?арица. [6] Светска годиш?а производ?а о?уштеног кикирики?а износила ?е 44 милиона тона у 2016, предво?ена Кином са 38% укупне светске производ?е. Нетипично ме?у би?кама махунарки, махуне кикирики?а се разви?а?у под зем?ом ( геокарпи?а ), а не изнад зем?е. Има?у?и на уму ову карактеристику, ботаничар Карл Лине дао ?е кикирики?у специфичан епитет hypogaea , што значи ?испод зем?е“.

Кикирики

Кикирики припада ботаничко? породици Fabaceae (или Leguminosae), познато? као породица махунарки, пасу?а или грашка. [1] Као и ве?ина других махунарки, кикирики садржи симбиотске бактери?е ко?е фиксира?у азот у чвори?има корена . [7] Капацитет да фиксира азот значи да кикирики захтева ма?е ?убрива ко?е садржи азот и побо?шава плодност зем?ишта , што га чини вредним у плодореду .

Кикирики ?е по укусу и нутритивном профилу сличан орашастим плодовима као што су ораси и бадеми , и, као кулинарски ораси , често се сервира?у на сличан начин у западним кухи?ама . Ботаничка дефиници?а ораха ?е ? плод чи?и зид ?а?ника поста?е тврд у зрелости“. По овом критери?уму, кикирики ни?е орах. [8] Ме?утим, кикирики се обично категорише као орашасти плодови за кулинарске сврхе и уопштено у уобича?еном енглеском ?езику.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Род Arachis ?е ендемски за ?ужну Америку. [9] Култивисани кикирики ( A. hypogaea ) ?е настао као хибрид изме?у две див?е врсте кикирики?а, за ко?е се сматра да су A. duranensis и A. ipaensis . [9] [10] [11] Почетни хибрид би био стерилан, али ?е спонтано удвоструче?е хромозома вратило ?егову плодност, формира?у?и оно што се назива амфидиплоид или алотетраплоид . [9] Генетска анализа сугерише да се хибридизаци?а можда догодила само ?едном и да ?е довела до A. monticola , див?ег облика кикирики?а ко?и се ?ав?а на неколико ограничених локаци?а у северозападно? Аргентини , или у ?угоисточно? Боливи?и , где се та доместикована сорта кикирики?а данас узга?а, [12] а из ко?е ?е вештачком селекци?ом настао A. hypogaea . [9] [10]

Нутритивна вредност [ уреди | уреди извор ]

Кикирики, валенци?а, сиров
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енерги?а 2.385 kJ (570 kcal)
21 g
Ше?ери 0,0 g
Прехрамбена влакна 9 g
48 g
Заси?ене 7 g
Мононезаси?ене 24 g
Полинезаси?ене 16 g
25 g
Триптофан 0,2445 g
Треонин 0,859 g
Изолеуцин 0,882 g
Леуцин 1,627 g
Лизин 0,901 g
Метионин 0,308 g
Цистин 0,322 g
Фенилаланин 1,300 g
Тирозин 1,020 g
Валин 1,052 g
Аргинин 3,001 g
Хистидин 0,634 g
Аланин 0,997 g
Аспарагинска киселина 3,060 g
Глутаминска киселина 5,243 g
Глицин 1,512 g
Пролин 1,107 g
Серин 1,236 g
Витамини
Тиамин (Б 1 )
(52%)
0,6 mg
Рибофлавин (Б 2 )
(25%)
0,3 mg
Ниацин (Б 3 )
(86%)
12,9 mg
Витамин Б 5
(36%)
1,8 mg
Витамин Б 6
(23%)
0,3 mg
Фолат (Б 9 )
(62%)
246 μg
Витамин Ц
(0%)
0 mg
Витамин Е
(44%)
6,6 mg
Минерали
Калци?ум
(6%)
62 mg
Гвож?е
(15%)
2 mg
Магнези?ум
(52%)
184 mg
Манган
(95%)
2 mg
Фосфор
(48%)
336 mg
Кали?ум
(7%)
332 mg
Цинк
(35%)
3,3 mg
Остали конституенти
Вода 4,26 g
Link to full USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Кикирики ?е богат есенци?алним хран?ивим матери?ама (десна табела, подаци УСДА о нутри?ентима). У референтно? порци?и од 100-gram ( 3   1 ⁄ 2 -ounce), кикирики обезбе?у?е 2.385 kilojoules (570 kilocalories)) енерги?е хране и одличан ?е извор (дефинисан као више од 20% дневне вредности , ДВ) неколико витамина Б , витамина Е , неколико прехрамбених минерала , као што су манган (95% ДВ), магнези?ум (52% ДВ) и фосфор (48% ДВ), и ди?етарних влакана (десна табела). Он тако?е садрже око 25 g протеина у порци?и од 100 g, што ?е ве?и удео него у многим орашастим плодовима . [13]

Нека истражива?а показу?у да ?е редовна конзумаци?а кикирики?а повезана са нижим специфичним ризиком од смртности од одре?ених болести. [14] [15] Ме?утим, клиничке студи?е не дозво?ава да се зак?учи узрок и последице . Према америчко? Управи за храну и лекове , ?научни докази сугеришу, али не пружа?у доказе да конзумаци?а 1,5 унци дневно ве?ине орашастих плодова (као што ?е кикирики) као део исхране са ниским садржа?ем заси?ених масти и холестерола може сма?ити ризик од срчаних обо?е?а." [16]

На другом месту после со?е, кикирики ?е на?ве?и светски извор би?ног у?а. Она су главни састо?ак маргарина и комерци?ално се производе као у?е за салату и за кува?е. [17]

Фитохемикали?е [ уреди | уреди извор ]

Кикирики садржи полифеноле , полинезаси?ене и мононезаси?ене масти , фитостероле и ди?етална влакна у количинама сличним неколико орашастих плодова. [15]

Коре кикирики?а садрже ресвератрол ко?и ?е под прелиминарним истражива?ем због ?еговог потенци?алног де?ства на ?уде. [18] [19]

Састав у?а [ уреди | уреди извор ]

У?е од кикирики?а, као обично у?е за кува?е и салату , садржи 46% мононезаси?ених масти (првенствено олеинске киселине ), 32% полинезаси?ених масти (првенствено линолне киселине ) и 17% заси?ених масти (првенствено палмитинске киселине ). [20] [21] У?е ко?е се може екстраховати из целог кикирики?а кориш?е?ем ?едноставне воде и методе центрифугира?а , NASA разматра у свом програму Напредне животне подршке за буду?е дуготра?не ?удске свемирске миси?е. [22]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

  • Знак упозорења за присуство кикирикија и прашине од кикирикија
    Знак упозоре?а за присуство кикирики?а и прашине од кикирики?а
  • Arachis hypogaea цвет
    Arachis hypogaea цвет
  • Изданци кикирикија који продиру у земљу
    Изданци кикирики?а ко?и продиру у зем?у
  • Текстуални детаљ
    Текстуални дета?
  • Развијање махуна кикирикија
    Разви?а?е махуна кикирики?а
  • Комбајн гусеничар за кикирики
    Комба?н гусеничар за кикирики
  • Ручна берба кикирикија (Хаити, 2012)
    Ручна берба кикирики?а ( Хаити , 2012)
  • Здела сев мамре, која се састоји од прерађеног пиринча, кикирикија и пржених зачињених резанаца
    Здела сев мамре , ко?а се састо?и од прера?еног пиринча, кикирики?а и пржених зачи?ених резанаца
  • Слаткиш од кикирикија познат као чики направљен од кикирикија и џагерија
    Слаткиш од кикирики?а познат као чики направ?ен од кикирики?а и ?агери?а
  • Уље од кикирикија
    У?е од кикирики?а
  • Путерр од кикирикија
    Путерр од кикирики?а
  • Драже „чоколадирани кикирики”
    Драже ?чоколадирани кикирики”

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б ?The Plant List: A Working List of All Plant Species” . Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2013 . Приступ?ено 13. 2. 2015 .  
  2. ^ USDA GRIN Taxonomy , Приступ?ено 29. 6. 2016  
  3. ^ Domonoske, Camila (20. 4. 2014). ?A Legume With Many Names: The Story Of 'Goober ' ” . NPR . National Public Radio. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г.  
  4. ^ Putnam, D.H., et al. (1991) Peanut . University of Wisconsin-Extension Cooperative Extension: Alternative Field Crops Manual.
  5. ^ ?Grain Legumes” . www.hort.purdue.edu . Приступ?ено 2015-09-29 .  
  6. ^ ?Oil crops for production of advanced biofuels” . European Biofuels Technology Platform . Архивирано из оригинала 9. 9. 2015. г . Приступ?ено 28. 9. 2015 .  
  7. ^ ?Legumes Of The World | Royal Botanic Gardens, Kew” . www.kew.org . Архивирано из оригинала 05. 09. 2015. г . Приступ?ено 2015-09-29 .  
  8. ^ ?The Peanut Institute ? Peanut Facts” . peanut-institute.org . Архивирано из оригинала 8. 4. 2019. г.  
  9. ^ а б в г Seijo, Guillermo; Graciela I. Lavia; Aveliano Fernandez; Antonio Krapovickas; Daniel A. Ducasse; David J. Bertioli; Eduardo A. Moscone (1. 12. 2007). ?Genomic relationships between the cultivated peanut ( Arachis hypogaea , Leguminosae) and its close relatives revealed by double GISH”. American Journal of Botany . 94 (12): 1963?1971. PMID   21636391 . doi : 10.3732/ajb.94.12.1963   Слободан приступ.  
  10. ^ а б Kochert, Gary; Stalker, H. Thomas; Gimenes, Marcos; Galgaro, Leticia; Lopes, Catalina Romero; Moore, Kim (1996-10-01). ?RFLP and Cytogenetic Evidence on the Origin and Evolution of Allotetraploid Domesticated Peanut, Arachis hypogaea (Leguminosae)”. American Journal of Botany . 83 (10): 1282?1291. JSTOR   2446112 . doi : 10.2307/2446112 .  
  11. ^ Moretzsohn, Marcio C.; Gouvea, Ediene G.; Inglis, Peter W.; Leal-Bertioli, Soraya C.M.; Valls, Jose F.M.; Bertioli, David J. (2013-01-01). ?A study of the relationships of cultivated peanut ( Arachis hypogaea ) and its most closely related wild species using intron sequences and microsatellite markers” . Annals of Botany . 111 (1): 113?126. ISSN   0305-7364 . PMC   3523650   Слободан приступ. PMID   23131301 . doi : 10.1093/aob/mcs237 .  
  12. ^ Krapovickas, Antonio; Gregory, Walton C. (2007). translated by David E. Williams and Charles E. Simpson. ?Taxonomy of the genus Arachis (Leguminosae)” (PDF) . IBONE . 16 (Supl.): 1?205. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г . Приступ?ено 13. 9. 2016 .  
  13. ^ ?Nutrition facts for peanuts, all types, raw, USDA Nutrient Data” . Conde Nast, USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014 . Приступ?ено 15. 1. 2015 .  
  14. ^ Bao, Ying; Han, Jiali; Hu, Frank B.; Giovannucci, Edward L.; Stampfer, Meir J.; Willett, Walter C.; Fuchs, Charles S. (2013-11-21). ?Association of Nut Consumption with Total and Cause-Specific Mortality” . New England Journal of Medicine . 369 (21): 2001?2011. ISSN   0028-4793 . PMC   3931001   Слободан приступ. PMID   24256379 . doi : 10.1056/NEJMoa1307352 .  
  15. ^ а б ?Nuts (including peanuts)” . Micronutrient Information Center. Corvallis, OR: Linus Pauling Institute, Oregon State University. 2009 . Приступ?ено 29. 11. 2016 .  
  16. ^ Taylor CL (14. 7. 2003). ?Qualified Health Claims: Letter of Enforcement Discretion ? Nuts and Coronary Heart Disease (Docket No 02P-0505)” . Center for Food Safety and Applied Nutrition, FDA . Приступ?ено 14. 10. 2015 .  
  17. ^ Tredgold, Margaret H. (1986). Food plants of Zimbabwe . Natural History Museum of Zimbabwe Library: Mambo Press. стр. 36. ISBN   9780869224007 .  
  18. ^ ?Resveratrol” . Micronutrient Information Center. Corvallis, OR: Linus Pauling Institute, Oregon State University. 2016.  
  19. ^ Sales, J. M.; Resurreccion, A. V. (2014). ?Resveratrol in peanuts”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition . 54 (6): 734?70. PMID   24345046 . S2CID   13183809 . doi : 10.1080/10408398.2011.606928 .  
  20. ^ ?Nutrition facts for oil, peanut, salad or cooking, USDA Nutrient Data” . Conde Nast, USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014 . Приступ?ено 15. 1. 2015 .  
  21. ^ Ozcan MM (2010). ?Some nutritional characteristics of kernel and oil of peanut (Arachis hypogaea L.)” . J Oleo Sci . 59 (1): 1?5. PMID   20032593 . doi : 10.5650/jos.59.1   Слободан приступ.  
  22. ^ Shi L, Lu JY, Jones G, Loretan PA, Hill WA (1998). ?Characteristics and composition of peanut oil prepared by an aqueous extraction method”. Life Support Biosph Sci . 5 (2): 225?9. PMID   11541680 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кикирики&oldid=27739947 ”