Источна Европа

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Источна Европа
Источна Европа
Површина 5.582.351 km 2
Ре?еф низи?а
Клима континентална
   Источна Европа

Источна Европа ?е реги?а Европе ко?а захвата 53,5% површине истоименог континента , односно 5.582.351 km 2 , у ко?о? живи око 26,3% укупне европске популаци?е, тачни?е око 200.105.253 становника.

До 1991 . године цела реги?а била ?е у склопу ?едне државе ? Савеза Сов?етских Соци?алистичких Република (скра?ено СССР ). Те године СССР се распао на петнаест независних држава , од ко?их ?их три у целини ( Укра?ина , Белоруси?а , Молдави?а ) и ?една делимично ( Руси?а ) чине Источну Европу. Посто?е и друге поделе Европе, али ова се заснива на подели за статистичке потребе УН-а.

Физичко-географске одлике [ уреди | уреди извор ]

Источна Европа претежно ?е смештена у северном умереном по?асу. Простире се изме?у сред?е и северне Европе на западу до границе Европе према Ази?и на истоку . Источна граница поклапа се са границом Европског континента.

На северу се простире до Баренцовог мора , а ?ужну границу чине Црно море , Кавказ и Каспи?ско ?езеро .

Источна Европа обухвата пространу брежу?касту и таласасту Источноевропску низи?у . У теме?у низи?е лежи стара платформа покривена дебелим седиментним сло?ем, док старе стене изби?а?у на површину само у на?северни?им делу ( полуострво Кола ).

Ре?еф [ уреди | уреди извор ]

Валда?ско побр?е , на?виши део Источноевропске низи?е

На?ве?и део Источне Европе заузима пространа Источноевропска низи?а (Руска равница). Равницу прекида неколико побр?а, ко?а представ?а?у главна речна разво?а Источне Европе.

Клима [ уреди | уреди извор ]

Источна Европа ?е уда?ена од извора влаге и има изразито континенталну климу .

Источноевропска климатска област пружа се источно од лини?е ко?а спа?а Ботнички залив и црноморску обалу Бугарске, а обухвата европски део Руси?е и све државе Источне Европе.

Источноевропска климатска област се у правцу север??уг ме?а од веома хладне, оштре континенталне климе на северу, преко праве степске климе , до изразито суве, скоро пусти?ске климе око Каспи?ског ?езера . Лета су топла и влажна, док су зиме дуге и оштре, са посто?аним снежним покривачем.

Само ?е уз обале Црног мора заступ?ена вари?анта Средоземне климе прилаго?ене континенталним условима.

Воде [ уреди | уреди извор ]

Због великог низи?ског простора реке су дугих токова. На?дуже европске реке нема?у баш разви?ену речну мрежу зато што ?е количина падавина мала. Ве?ином су пловне са бро?ним вештачким ?езерима , а неке су ме?усобно повезане каналима као нпр. Волга и Дон . Северни део низи?е ?е мочваран и има доста ?езера .

Главне реке Источне Европе су:

На?ве?а ?е Волга, ко?а ?е у исто време и на?ве?а река Европе . На ?о? ?е прегра?ива?ем створен низ вештачких ?езера , што ?е омогу?ило да се регулише речни ток, покре?у хидроелектране и навод?ава?у по?а. Волга ?е каналима повезана са пет мора .

На северу се налази много мочвара и ?езера , ме?у ко?има ?е на?ве?е Ладошко ?езеро . Оно ?е каналима повезано са Баренцовим и Балтичким морем .

Природне зоне [ уреди | уреди извор ]

Источна Европа има велику мериди?анску распростра?еност и захвата неколико природних зона. Због равничарског ре?ефа те зоне су ?асно изражене.

Кра??и север, дуж обала Северног леденог океана , заузима тундра . ?ужно од ?е простире се та?га, ко?у затим сме?у?у мешовите шуме . ?ужно од Москве почи?е степа , са усам?еним острвцима шуме. Дрве?е постепено неста?е, па почи?е широк по?ас степе, скоро потпуно претворен у оранице (културна степа).

Клима и травна вегетаци?а степе ствара?у погодни?е услове за посто?а?е веома плодног зем?ишта ? чернозем . Он садржи много хумуса и лако се обра?у?е. Простире се у широком по?асу преко ?уга Укра?ине , европског дела Руси?е и Сибира . Плодност чернозема сма?у?е се због ерози?е, дубоког ора?а и претеране примене вештачких ?убрива .

Степа сеже све до обала Црног мора , а уз Каспи?ско ?езеро прелази у зону сувих степа и полупусти?а . У приоба?у Црног мора заступ?ена ?е суптропска вегетаци?а.

Друштвено-географске одлике [ уреди | уреди извор ]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

У источно? Европи живи 26,3% европског становништва . Становништво ове реги?е ?е ве?ином словенског порекла. На?бро?ни?и Словени су Руси , али ту спада?у и Белоруси и Укра?инци . Густина насе?ености ?е око 32 становника/km 2 . Несловенско становништво претежно живи у балтичким зем?ама и у Молдави?и .

Озби?ан проблем зема?а Источне Европе представ?а непрестано сма?ива?е бро?а становника. Распад Сов?етског Савеза донео ?е погорша?е матери?алног и здравственог ста?а становништва. Наталитет ?е опао, морталитет се пове?ао, а исе?ава?е постало масовно.

Зем?е источне Европе спада?у данас у демократске зем?е . Демократске зем?е су оне ко?е демократи?у узима?у као основно ?удско право . У ?има народ слободно бира ко ?е руководити зем?ом. Општи избори одржава?у се обично сваке четврте године и на ?их могу иза?и сви пунолетни гра?ани. На изборима за скупштину гласа се за неку од политичких парти?а , а владу оснива парти?а ко?а доби?е на?више гласова.

Миграци?е [ уреди | уреди извор ]

Двадесети век у источно? Европи обележиле су масовне миграци?е становништва. Пре Другог светског рата ?уди су се селили у правцу истока: на Урал , Сибир и на Далеки исток . После рата, у доба великог замаха индустри?ализаци?е, много ?уди се преселило из Руси?е, у друге републике Сов?етског Савеза . Тако ?е 1989 . године ван Руси?е живело око 25.000.000 Руса . После распада Сов?етског Савеза миграци?е су добиле обрнут смер. Из некадаш?их сов?етских република и са Далеког истока ка европском делу Руси?е слило се око три милиона Руса.

Религи?а [ уреди | уреди извор ]

Народи [ уреди | уреди извор ]

Источну Европу наста?у?у следе?и народи.

Економско-географске одлике [ уреди | уреди извор ]

Природни ресурси [ уреди | уреди извор ]

Источна Европа ?е богата многим природним ресурсима . Првенствено, то су залихе земног гаса и нафте , што Руси?а води. Источна Европа чини око 18% од укупне вредности светске рударске производ?е. Знача?не су: железне руде , руде мангана , хрома , лигнита , уг?а , злата , платина , живе , цинка , бакра , боксита , олова , молибдена , никла , волфрама и урани?умом . На?стари?и и на?важни?и рудници уг?а у Куз?ецку , До?ецку , Москви и Уралског басена .

На?ве?е резерве нафте и земног гаса су од Урала до Каспи?ског мора . Са богатим рудницима разви?ених у индустри?и челика, и богате резерве уг?а , нафте , земног гаса и урани?ума дали су велики потенци?ал за производ?у енерги?е . Поред тешке и лаке индустри?е тако?е ?е била разви?ена, хеми?ска , текстилна , прехрамбена и дрвна индустри?а . На?важни?и индустри?ски градови овог подруч?а су Москва , Санкт Петербург , Ки?ев и Волгоград .

Након распада Сов?етског Савеза , привреда и индустри?а ?е доживела економски колапс, у зем?ама Источне Европе су сиромашни зависили од помо?и запада. Током 1990-их , зем?е Источне Европе су се окренули извозу сво?их природних ресурса , што ?е допринело огромно богатство, али потпуно униште?е ?ихове индустри?е . У послед?их неколико година дошло ?е до економске стабилизаци?е, посебно Руси?е , и поновног индустри?ског раста. Зем?е Источне Европе има?у погодан положа?, ?ер тргу?у са главним европским тржиштима на западу и Кине на истоку . Руси?а представ?а ?едан од главних фактора глобалне енергетске стабилности.

Све ово ?е оквир буду?ег разво?а региона. У Молдави?и , Укра?ини и Белоруси?и и да?е ?е економска ситуаци?а лоша, мада посто?е ма?а побо?ша?а, ко?е ?е вероватно узроковано ?ихово? зависности од руске енерги?е.

По?опривредна производ?а у овом делу Европе генерално заоста?е од светског просека. У сов?етско? ери, приморани колективизаци?и , потпуно су уништили село и по?опривредна продуктивности ?е знатно сма?ена. Тако ?е, поред плодне зем?е и добрих условима, често долази до недостатка хране . Углавном су произведене житарице , индустри?ско би?е , ше?ерна репа , лан , сунцокрет , кукуруз , дуван , овас , пиринач и ?ечам . На обали Црног мора га?и се вино , во?е и повр?е , ко?е управ?а ве?ина медитеранских култура. Во?е и повр?е се не га?и због суптропске климе на северу, тако да се углавном га?и кромпир и ?абука .

Сточарство ?е углавном заснивано на сви?е , овце и говеда , али и на фармама крзна на северу . Риболов ?е добро разви?ен у Руси?и због излаза на море , као и велики бро? река и ?езера . Након колапса, по?опривреда и индустри?а Сов?етског Савеза ?е пропала, али се брзо опоравила, тако да ?е по?опривредна производ?а бележила све ве?и раст из године у годину.

Саобра?а? и транспорт [ уреди | уреди извор ]

Транспортна мрежа ?е прилично разви?ена, а главни саобра?а?ни правци су:

Железнички саобра?а? ?е веома разви?ен, као што су приказане велике железничке мреже у региону. Изград?а гасовода , поред ве? изгра?еног гаса и нафте , ?е ?една од на?разви?ени?их у односу на осталу Европу. Поморски саобра?а? ?е у послед?их неколико година ушао у фазу да убрза приватизаци?у , због пове?а?а извоза сировина и индустри?ских производа из Источне Европе.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Источна_Европа&oldid=27821524 ”