Ова? чланак ?е део сери?е о истори?и По?ске
Истори?а По?ске
Теме Полонофили?а Полонизаци?а Застава По?ске Имена По?ске Грб По?ске Списак владара По?ске Списак ратова у ко?има ?е учествовала По?ска Територи?ална еволуци?а По?ске
Праистори?а Камено доба Бронзано и гвоздено доба Стари век По?ска племена
Сред?и век Рани сред?и век Христи?анизаци?а П?астовска ера ?агелонска ера
Рани нови век Рана изборна монархи?а Потоп и пад Три партици?е
Ново доба Поде?ена По?ска Први светски рат Друга република Други светски рат Комунистичка По?ска
Савремено доба Тре?а република
п р у

Истори?а ме?уратне По?ске обухвата период од ожив?ава?а независне по?ске државе 1918. године, до инвази?е на По?ску са Запада од стране нацистичке Немачке 1939. на почетку Другог светског рата , након чега ?е две неде?е касни?е уследила инвази?а Сов?етског Савеза са истока. Две децени?е суверенитета По?ске изме?у светских ратова познате су као Ме?уратни период ( лат. interbellum ).

По?ска ?е поново настала у новембру 1918. након више од ?едног века подела од стране Аустроугарске , Немачке и Руске импери?е . ^{[1] [2] [3]} ?ену независност су потврдиле силе победнице Верса?ским уговором из ?уна 1919. ^[4] и на?ве?и део територи?е осво?ен ?е у низу пограничних ратова во?ених од 1918. до 1921. ^[2] По?ске границе су уре?ене 1922. и ме?ународно признате 1923. ^{[5] [6]} По?ска политичка сцена била ?е демократска, али хаотична све док ?озеф Пилсудски (1867?1935) ни?е преузео власт у ма?у 1926. и тиме ?е период демократи?е окончана. Политика аграризма довела ?е до прерасподеле зем?е се?ацима и зем?а ?е остварила знача?ан привредни раст изме?у 1921. и 1939. године. Тре?ину становништва чиниле су ма?ине ? Укра?инци , ?евре?и, Белоруси, Литванци и Немци . ^[7]

Године формира?а (1918?1921) [ уреди | уреди извор ]

Независност По?ске су савезницима у Паризу успешно промовисали Роман Дмовски и Игна?и ?ан Падеревски . Амерички председник Вудро Вилсон ?е у сво?им Четрнаест тачака поставио независност По?ске као ратни ци?, а та? ци? су савезници подржали у проле?е 1918. Као део услова примир?а наметнутих Немачко?, све немачке снаге су морале да се повуку из По?ске и другим окупираним областима. Како се рат завршио, Немци су Пилсудског, тада ухапшеног, послали назад у Варшаву. Дана 11. новембра 1918. преузео ?е контролу над марионетском владом ко?у су Немци успоставили. Игна?и Даши?ски ?е био на челу краткотра?не по?ске владе у Лублину од 6. новембра, али ?е Пилсудски у овом тренутку имао огроман престиж. Даши?ски и други по?ски лидери признали су га за шефа во?ске и шефа онога што ?е постало Република По?ска . Немачка, сада поражена, следила ?е услове примир?а и повукла сво?е снаге. ?ендже? Морачевски ?е постао први преми?ер (у новембру 1918), а Дмовски ?е био на челу на?ве?е странке. ^[8]

Од свог настанка, Република ?е водила низ ратова да би обезбедила сво?е границе. Народ ?е био сеоски и сиромашан; на?богати?е области биле су у некадаш?им немачким областима на западу. Индустри?ализаци?а ?е долазила веома споро, а промовисана ?е средином 1930-их разво?ем Централног индустри?ског округа. ^[9]

Границе [ уреди | уреди извор ]

Ве?ина по?ских во?а тог периода желела ?е да створи ве?у по?ску државу; ?едан оптимални план, ко?и датира ?ош од Париске мировне конференци?е, ук?учивао ?е инкорпораци?у Источне Пруске и немачког града Кенигсберга у царинску уни?у са По?ском. У исто време, тачне границе бившег По?ско-литванског савеза нису биле поже?не, иако ?е Роман Дмовски споменуо као уводни гамбит. Ве?и део ове зем?е ?е контролисала Руска импери?а од поделе По?ске и ?ени становници су се борили да створе сопствене државе (као што су Укра?ина , Белоруси?а и Балтик: Литвани?а, Летони?а, Естони?а). По?ско руководство ни?е имало за ци? да врати наци?у у ?ене границе из 17. века. ^[10] Различита су се миш?е?а по?ских политичара о томе колики део територи?е треба да садржи нова држава под во?ством По?ске и какав облик треба да има. ?озеф Пилсудски се залагао за демократску федераци?у независних држава предво?ену По?ском ? док ?е Роман Дмовски , во?а покрета Endecja , ко?и ?е представ?ала Национална демократска парти?а, поставио сво?е миш?е?е на компактни?у По?ску састав?ену од етничких по?ских или ? полонизаци?ских“ територи?а. ^[11]

На ?угозападу, По?ска и Чехословачка су оспориле граничне спорове (види: Zaolzie). ?ош злокобни?е, огорчена Немачка ?е замерила сваком територи?алном губитку свом новом источном суседу. Великопо?ски устанак 27. децембра 1918. ослободио ?е Велику По?ску . Верса?ским уговором из 1919. уре?ене су немачко-по?ске границе у балтичком региону . Лучки град Данциг ( по?. Gda?sk ), са ве?инским немачким становништвом и по?ском ма?ином, проглашен ?е слободним градом независним од Немачке , и децени?ама ?е постао ?абука сва?е. Савезничка арбитража поделила ?е етнички мешовиту и веома же?ену индустри?ску и рударску област Гор?е Шлези?е изме?у Немачке и По?ске, при чему ?е По?ска добила ма?и по величини, али индустри?ализовани?и источни део 1922, након сери?е од три Шлеска устанка.

Рат са Сов?етском Руси?ом [ уреди | уреди извор ]

Во?ни сукоб са Сов?етима ?е био одредница граница По?ске на истоку, ратиште ко?е ?е постало хаотично због последица руских револуци?а и гра?анског рата . Пилсудски ?е замиш?ао ствара?е федераци?е са остатком Укра?ине (на челу са владом ко?а ?е накло?ена По?ско? у Ки?еву ко?о? ?е требао помо?и да се успостави) и Литвани?ом , формира?у?и тако централну и источноевропску федераци?у под називом ? Ме?умор?е “ ( по?. Mi?dzymorze , буквално ?подруч?е изме?у мора“). Ле?ин , лидер нове комунистичке владе Руси?е, видео ?е По?ску као мост преко ко?ег ?е комунизам пре?и у радничку класу неорганизоване послератне Немачке. А пита?е ?е било додатно компликовано ?ер су неки од спорних региона попримили различите економске и политичке идентитете од поделе кра?ем 18. века, док неки нису имали етнички по?ску ве?ину, на првом месту, на ?их су По?аци ?ош увек гледали као на сво?е истори?ске регионе пошто су По?ску замиш?али као мултиетничку државу. На кра?у су преговори пропали, потопивши иде?у Пилсудског о федераци?и Ме?умор?е ; уместо тога, ратови попут По?ско-литванског рата или По?ско-укра?инског рата одредили су границе региона за наредне две децени?е.

По?ско-сов?етски рат , ко?и ?е почео 1919. године, био ?е на?важни?и од регионалних ратова. Пилсудски ?е први извео велики во?ни напад на Укра?ину 1920. године, а у ма?у су по?ско-укра?инске снаге стигле до Ки?ева. Само неколико неде?а касни?е, ме?утим, по?ска офанзива ?е дочекана са сов?етском контраофанзивом, а по?ске снаге су биле приси?ене на повлаче?е од стране Црвене арми?е . По?ска ?е протерана из Укра?ине и вратила се у по?ско срце. Ве?ина посматрача у то време означила ?е По?ску за изумира?е и бо?шевизаци?у, ^[12] Ме?утим, у Варшавско? бици Пилсудски ?е организовао запа?у?у?и контранапад ко?и ?е однео славну победу. ^[13] Ово ?Чудо на Висли“ постало ?е икона победа у по?ском се?а?у. Пилсудски ?е наставио офанзиву, потиску?у?и Црвене снаге на исток. На кра?у су обе стране, исцрп?ене, потписале компромисни мировни споразум у Риги почетком 1921. ко?и ?е поделио спорне територи?е Белоруси?е и Укра?ине изме?у два борца. ^[10] Ове аквизици?е су признате ме?ународним уговором са Антантом . Споразум ?е дао По?ско? источну границу далеко изнад онога што су миротворци у Паризу замислили и додао 4.000.000 Укра?инаца, 2.000.000 ?евре?а и 1.000.000 Белоруса по?ском ма?инском становништву. ^[14]

У сов?етско? историографи?и, По?ско-сов?етски рат се тако?е назива ?рат против Белих По?ака“, са епитетом ?Бели По?аци“ ( belopoliaki ^[15] ) ко?и наводи ?контрареволуционарни“ карактер По?ске у то време, у аналоги?а са руским белим покретом .

Године 1922., након По?ско-сов?етског рата и По?ско-Литванског рата , По?ска ?е тако?е званично анектирала Централну Литвани?у након референдума , ко?и Литвани?а никада ни?е признала.

Ришки аранжман утицао ?е на судбину читавог региона у годинама ко?е долазе. Укра?инци и Белоруси су се нашли без сопствене зем?е или покра?ине, а неки ?уди ко?и говоре по?ски тако?е су се нашли у границама Сов?етског Савеза . Пото?и су искусили присилну колективизаци?у, државни терор, сузби?а?е религи?е, чистке, радне логоре и глад. Новоформирана Друга по?ска република , чи?а су ?една тре?ина гра?ана били неетнички По?аци, ангажована ?е на промовиса?у по?ског идентитета, културе и ?езика на рачун етничких ма?ина у зем?и ко?е су се осе?але оту?еним тим процесом.

Препоро?ена По?ска суочила се са мноштвом застрашу?у?их изазова: велика ратна штета, разорена економи?а, становништво ко?е ?е ?едну тре?ину сачи?авало опрезне националне ма?ине , привреда у велико? мери под контролом немачких индустри?ских интереса и потреба да се реинтегришу три зоне ко?е су биле насилно раздво?ени током ере поделе. Формални политички живот По?ске почео ?е 1921. усва?а?ем устава ко?и ?е По?ску диза?нирао као републику по узору на Француску Тре?у Републику , да?у?и ве?ину овлаш?е?а законодавно? власти, Се?му. Ово ?е углавном требало да спречи Пилсудског да се успостави као диктатор. Настало ?е мноштво политичких парти?а, од ко?их су биле четири велике и десетине ма?их. Сви су имали веома различите идеологи?е и бирачке базе, и ?едва да су се могли сложити око неког важног пита?а. Ни?е било озби?ног размиш?а?а о поновном успостав?а?у монархи?е, и иако су имена великих по?ских племи?ких породица наставила да се поми?у у новинама, то ?е било углавном на страницама друштва. Главне странке биле су левичарска По?ска се?ачка парти?а (ПСЛ) и десна Национална демократи?а (НД) ко?у ?е предводио Дмовски.

Нова, неискусна влада суочила се са озби?ним проблемима; ве? ?е владала велика корупци?а ме?у државним званичницима; вртоглаво обрта?е кабинета изазвало ?е помет?у и неповере?е. ^[16] На дуб?ем нивоу посто?ало ?е дубоко неслага?е око инклузивности у ново? држави. Роман Дмовски ?е замиш?ао етнички хомогену по?ску наци?у и прозападни, антинемачки пут ка модернизаци?и; залагао се и за снажне антисемитске ставове, и истицао да По?ска треба да буде католичка и хи?ерархи?ска држава. ^{[17] [18]} Пилсудски ?е, ме?утим, сво? идеал укоренио у представама о мултиетничко? По?ско-Литванско? За?едници . У пракси ?е то значило игнориса?е гласа?а ма?ина код ку?е и траже?е споразума са оближ?им зем?ама. Универзално право гласа дало ?е ма?инама право гласа, посебно када су формирале коалици?у, Блок националних ма?ина (БМН) на челу са ?евре?има и ук?учу?у?и остале ко?и су за?едно чинили тре?ину становништва и 20% гласова. Ме?утим, окрузи су фиксирани како би се сма?ила заступ?еност ма?ина. БМН ?е помогао да се изабере Габриел Нарутович за председника на листи ПСЛ-а 1922. године, али ?е био изложен гадним нападима са деснице и уби?ен ?е након пет дана на функци?и. Коалици?а БМН ?е опала на знача?у и угасила се 1930. пошто су различите групе склопиле сво?е договоре са владом о изолованим пита?има. ^{[19] [20]}

Државни удар 1926 [ уреди | уреди извор ]

Након усва?а?а устава, Пилсудски ?е поднео оставку на функци?у, незадово?ан ограниченом улогом извршне власти. Али наставио ?е да помно прати политичка дешава?а. Неефикасност Се?ма навела ?е неке из ?еговог ужег круга да предложе да изврши во?ни удар и поврати власт; рекао ?е не. До 1926. био ?е убе?ен и покренуо ?е државни удар из ма?а 1926, ко?и ?е успео уз мало наси?а. Током наредне децени?е, Пилсудски ?е доминирао по?ским пословима као мо?ник опште популарног центристичког режима, иако никада ни?е имао формалну титулу осим министра одбране. Задржао ?е устав из 1921, а бучни, неефикасни Се?м ?е наставио да ради, али му ?е скоро увек давао оно што ?е желео. Критичари режима су повремено хапшени, али ве?ина ?е тужена за клевету. Маршал ?е себе представ?ао као националног спасите?а ко?и ?е био изнад партизанске политике и ко?и ?е стекао ве?у подршку народа дистанцира?у?и се од По?ске соци?алистичке парти?е . Године 1935. усво?ен ?е нови по?ски устав, али Пилсудски ?е убрзо умро, а ?егови шти?еници наследници су кренули ка отвореном ауторитаризму . Опозици?а ?е била све више узнемиравана или затварана, што ни?е било изнена?у?у?е с обзиром на све ве?и страх режима од националне безбедности.

У многим аспектима, Друга република ни?е испунила висока очекива?а из 1918. године. Као што се десило и другде у Централно? Европи , са изузетком Чехословачке , покуша? уса?ива?а демократи?е ни?е успео. Владе су поларизоване изме?у десничарских и левичарских фракци?а, од ко?их ни?една ни?е била спремна да пошту?е акци?е друге. ^{[21] [22]}

Економски и соци?ални проблеми [ уреди | уреди извор ]

По?авиле су се озби?не потешко?е у поступа?у са страном имовином и унутраш?им ма?инама.

Влада ?е национализовала имовину у страном власништву и управ?ала ?оме ?ер ни?е било дово?но дома?ег капитала да их купи и зато што ?е било лакше него одредити ко шта треба да доби?е. Све у свему, По?ска ?е имала ве?и степен учеш?а државе у економи?и и ма?е страних инвестици?а од било ко?е друге наци?е у источно? Европи. Ова? нагласак на економско? централизаци?и кочио ?е разво? По?ске. Економи?а ?е углавном била рурална, а светска Велика депреси?а ко?а ?е почела 1929. године довела ?е до потешко?а у свим секторима. На?горе су пого?ени се?аци чи?и су приходи пали за 50% или више. Влада ?е имала неколико реше?а осим да сма?и сопствену потрош?у како порески приходи опада?у. ^{[23] [24]}

Ма?ине [ уреди | уреди извор ]

Око тре?ине укупног становништва били су припадници ма?ина, ук?учу?у?и пет или шест милиона Укра?инаца , преко три милиона ?евре?а , милион и по Белоруса и око 800.000 Немаца . ^[25] Ове ма?ине су биле све више оту?ене, жале?и се да су маргинализоване у политици и да су им ускра?ена права на ко?а ?е По?ска пристала у споразумима. Историчар Питер Стачура, ко?и ?е испитивао етничко пита?е у ме?уратно? По?ско? и сумирао консензус историчара, пише:

?Неоспорно ?е да се Друга република ни?е суочила са ве?им изазовом од осмиш?ава?а политике према ма?инама ко?а би донела хармони?у и миран суживот, а не горчину, конфронтаци?у и сва?е. Историографска пресуда ?е да По?ска сигнално ни?е одговорила на ово пита?е на задово?ава?у?и начин. Заиста, огромна ве?ина историчара заузела ?е веома цензурисан став према мноштву политика и ставова ко?е ?е држава водила према ма?инама. Често под утица?ем комунистичких, марксистичких, сов?етских или либералних политичких и идеолошких перспектива, они се недвосмислено односе на ?уг?етава?е“, ?прогон“, ?терор“, ?дискриминаци?у“, чак и ?убиство“, као истакнуте карактеристике суштински шовинистичког по?ског приступа ко?и ?е био осмиш?ен да ма?ине потисне у статус гра?ана другог реда. Таква ситуаци?а ?е, како се тврди, значила да ?е По?ска у више наврата пропустила да пошту?е формалне статутарне гаранци?е ко?е су уведене након 1918, посебно кроз Уговор о ма?инама из 1919, Уговор из Риге (члан VII) из 1921, и по?ске уставе од 1921. и 1935.“ ^[26]

Сам Стачура сматра да су историчари били преоштри у негативном суду. Он напоми?е да ?е По?ска морала да се бори са ?осет?ивом и суштински нело?алном немачком ма?ином“ ко?у су подстакнули ?фанатични“ немачки националисти из суседства. По?аци су говорили о принудно? асимилаци?и и одузима?у индустри?ске имовине, али су владе пре 1926. биле преслабе да их спроведу. Након 1926. Пиlсудски ни?е био заинтересован за то. Немци у По?ско? су имали натпросечне приходе, имали су пуну палету гра?анских организаци?а и школа на немачком ?езику и били су заступ?ени у Се?му. Настао ?е засто?. ?ихов статус ?е постао велика прет?а након што ?е Хитлер дошао на власт у Немачко? 1933. године, ?ер ?е ?огромна ве?ина ових Немаца постала ватрени нацисти 1930-их и 'пета колона' када ?е По?ска нападнута у септембру 1939. године. ^[27]

Односи са много бро?ни?ом укра?инском ма?ином, ко?а ?е чинила око 15% националног становништва и ко?а ?е била ве?ина у неколико источних провинци?а, били су ?ош затегнути?и. Укра?инци су били сиромашни се?аци ко?и су негодовали на сво?е по?ске зем?опоседнике и на политику владе да их полонизу?е . Школе су после 1924. биле дво?езичне (ученици су морали да уче по?ски), а државним канцелари?ама ни?е било дозво?ено да користе укра?ински. Неки Укра?инци су покушали да саботира?у, а влада се обрачунала са масовним хапше?има; толерисало ?е по?ско па?е?е укра?инских друштвених центара. Затваране су православне цркве, посебно у Волинско? губерни?и. Неки ?уди су отишли у подзем?е и покушали да уби?у Укра?инце ко?и су сара?ивали са владом, као и високе по?ске званичнике. Компромис ?е постигнут 1935. ко?и ?е донекле смирио ситуаци?у, али ?е По?ска во?ска видела да се назире рат са СССР-ом и одбила ?е да подржи ту политику. ^{[28] [29] [30]}

Како се Велика депреси?а погоршавала 1930-их, антисемитизам ?е почео да расте иако ?е По?ска била дом за преко три милиона ?евре?а (10 процената становништва По?ске), на?ве?е ?евре?ске популаци?е у Европи у то време. Осиромашене ?евре?ске породице осла?але су се на сопствене локалне добротворне организаци?е, ко?е су до 1929. достигле неви?ене размере, пружа?у?и услуге као што су вера, образова?е, здравство и друге услуге у вредности од 200 милиона злота годиш?е, ^[31] делимично захва?у?у?и ?евре?ском приходу по глави становника ме?у запосленим ?евре?има више од 40% ве?ем од прихода по?ских не-?евре?а. ^[32]

Од 1920-их, по?ска влада ?е иск?учила ?евре?е из прима?а државних банкарских кредита, запош?ава?а у ?авном сектору и доби?а?а пословних дозвола. Од 1930-их година став?ена су ограниче?а на упис ?евре?а у универзитетско образова?е, ?евре?ске продавнице, ?евре?ске извозне фирме, при?ем ?евре?а у медицинске и правне професи?е, ?евре?е у пословна удруже?а итд. Док су 1921-22. 25% ученика били ?евре?и, до 1938-1939. та? проценат ?е пао на 8%. Кра??е десничарска Национална демократи?а (Ендекс) организовала ?е анти?евре?ске бо?коте. Након смрти по?ског владара ?озефа Пилсудског 1935, Ендеки су по?ачали сво?е напоре. Ендеки су 1937. донели резолуци?е да ??егов главни ци? и дужност мора?у бити укла?а?е ?евре?а из свих сфера друштвеног, економског и културног живота у По?ско?“. Влада ?е као одговор организовала Камп националног ?единства (ОЗОН); ОЗОН се залагао за масовно исе?ава?е ?евре?а из По?ске, бо?кот ?евре?а, numerus clausus (видети и клупе у гету) и друга ограниче?а права ?евре?а. У исто време, по?ска влада ?е подржала ционистички Иргун , обучава?у?и сво?е чланове у планинама Татре , а 1937. године по?ске власти су почеле да испоручу?у велике количине оруж?а ?евре?ском подзем?у у Палестини, способном да наоружа до 10.000 ?уди. На ме?ународно? арени По?ска ?е подржала ствара?е ?евре?ске државе у Палестини нада?у?и се да ?е постепено исе?ава?е у наредних 30 година сма?ити ?евре?ску популаци?у у По?ско? на 500.000 ^[33] и сара?ивала ?е са во?ом ревизионистичког ционизма Зе?евом Жаботинским ко?и се надао да ?е По?ска наследити мандат Палестине од Велике Британи?е ; ?егов ?План евакуаци?е“ позива на насе?ава?е 1,5 милиона ?евре?а у року од 10 година у Палестини, ук?учу?у?и 750.000 по?ских ?евре?а ^[34] Ову иде?у ?е топло примила по?ска влада ко?а ?е водила политику масовне емиграци?е према свом ?евре?ском становништву и тражила локаци?е да се преселе; ?аботински ?е са сво?е стране посматрао антисемитизам у По?ско? као резултат недостатка радних места и економске ситуаци?е, а не као бесни расизам као у нацистичко? Немачко? ^{[35] [36] [37] [38]}

Аграризам [ уреди | уреди извор ]

Седам од десет ?уди радило ?е на фармама као се?аци. По?ска по?опривреда ?е патила од уобича?ених недостатака источноевропских зема?а: технолошке заосталости, ниске продуктивности и недостатка капитала и приступа тржиштима. Некадаш?е немачке области на западу имале су бо?е падавине и квалитет зем?ишта и биле су на?продуктивни?е, док су некадаш?е руске и аустри?ске области биле испод просека. По?ско се?аштво ?е веровало да би било много бо?е да поседу?у сво?у зем?у и да не пла?а?у закупнину зем?опоседнику. Они су подржавали аграризам и позивали на прерасподелу зем?е са великих поседа на се?аке. Ово ?е ура?ено и тако?е су многе веома мале фарме консолидоване у одрживе ?единице. Зема?ске реформе су предузете по етничким лини?ама. На западу су Немци ко?и су 1919. постали странци брзо изгубили сво?у зем?у. На истоку, насупрот томе, укра?ински и белоруски се?аци су радили на по?ским зем?опоседницима и нису предузети озби?ни потези ка прерасподели зем?е. Нису разви?ени алтернативни индустри?ски послови, а недово?на запосленост ?е била висока у руралним областима. ^{[39] [40]}

Соци?алистички политичар Болеслав Лимановски ?е дубоко размиш?ао о аграризму и израдио еклектичан програм ко?и ?е одговарао по?ским условима. ?егово практично искуство као управника фарме у комбинаци?и са соци?алистичким, ??еднопорезним“ и словенским комуналним иде?ама обликовало ?е ?егов поглед на свет. Он ?е предложио облик аграрног соци?ализма са великим државним фармама како би се супротставио неефикасности веома малих поседа. У независно? По?ско? залагао се за експропри?аци?у властелинских поседа. ?егово посматра?е се?ачког индивидуализма уверило га ?е да По?ска треба да комбину?е доброво?ни колективизам и индивидуално поседова?е закуп?ене зем?е. ?егов прагматизам ?е оставио простор чак и за приватно власништво се?ака, упркос ?еговом марксизму. ^[41]

Ме?ународни односи [ уреди | уреди извор ]

Министар спо?них послова ?озеф Бек био ?е у потпуности задужен за спо?ну политику до 1935. године, али ?е имао слабу руку. По?ска са 35 милиона ?уди имала ?е велику популаци?у, али танку индустри?ску базу; ?егови ратни планови су се фокусирали на Сов?етски Савез уместо на Немачку. По?ска ?е имала дуге границе са две мо?ни?е диктатуре, Хитлеровом Немачком и Ста?иновим СССР-ом. По?ска ?е била све више изолована. Овери каже да од свих нових држава у Европи:

?По?ска ?е готово сигурно била на?оми?ени?а, а ?еном министру спо?них послова на?више неповере?а. Теж?а По?ске за независном лини?ом оставила ?у ?е без блиских при?ате?а до кра?а 1938. Западне силе су виделе По?ску као похлепну ревизионистичку силу, нелибералну, антисемитску, пронемачку; Бек ?е био 'прет?а', 'арогантан и подмукао'" ^[42]

У фебруару 1921. По?ска ?е потписала та?ни во?ни споразум са Француском, ко?и ?е обавезао сваку страну на уза?амну помо? у случа?у немачке агреси?е. По?аци су у марту 1921. потписали споразум о уза?амно? помо?и са Румуни?ом , усмерен против прет?е од Сов?етског Савеза. ^[43]

По?ска ?е насто?ала да буде лидер независног блока наци?а изме?у Сов?етског Савеза и Немачке ко?и би се у?единио да би се одбранио од тих сила. Ме?утим, По?ска ?е наишла на толико спорова са сво?им ма?им суседима да никада ни?е могла да изгради блок. Француска ?е у почетку фаворизовала По?ску, ?ер ?е Француска желела савезника против Немачке; ако би се Немачка суочила са ратом на два фронта, било би ма?е вероватно да ?е напасти Француску. Француска ?е била од посебне помо?и на Париско? конференци?и 1919. и 1920-их када се одупирала британским напорима да ослабе По?ску. Ме?утим, након 1935. Француска ни?е имала повере?а у Бека и изгубила ?е интересова?е за источну Европу, а По?ска ?е све више била усам?ена. ^{[ тражи се извор ]}

Године 1925. Берлин ?е формално признао сво?е границе након 1918. на западу са Француском, али не и на истоку са По?ском. ^{[44] [45]} Исте године, Немачка ?е преполовила увоз уг?а из По?ске, што ?е изазвало немачко-по?ски трговински рат. ^[46] Односи са Сов?етским Савезом су остали непри?ате?ски, али Пилсудски ?е био во?ан да преговара и 1932. године две зем?е су потписале пакт о ненапада?у . ^{[44] [47]} Убрзо након тога, Хитлер ?е дошао на власт. Кружиле су гласине да ?е Пилсудски предложио Француско? да По?ска и Француска покрену превентивни во?ни удар како би збацили Хитлера 1933. године. Ве?ина историчара не веру?е да се то догодило, истичу?и да су ратни планови Пилсудског били усмерени на Руси?у и да се он ни?е припремао за било какав рат са Немачком. Штавише, нико у Француско? ни?е при?авио такав упит из По?ске. ^[45] Пилсудски ?е поставио захтеве у вези са Данцигом ко?е ?е Хитлер одмах одобрио; односи изме?у По?ске и нацистичке Немачке постали су при?ате?ски ^{[ тражи се извор ]} и потписали су немачко-по?ски пакт о ненапада?у у ?ануару 1934. У исто време, Чехословачка, Румуни?а и ?угослави?а биле су савезнице у Мало? Антанти уз француску подршку. По?ско чланство тамо могло ?е пружити додатну сигурност; ме?утим, односи са Прагом су били непри?ате?ски због граничних спорова, па се никада нису договорили. ^[48]

Француска ?е била савезник и По?ске и Чехословачке и више пута ?е покушавала да их натера да реше сво?е граничне спорове и постану савезници, а тако?е и да сара?у?у са Сов?етским Савезом. Ни?е било успеха, не само због граничних пита?а, ве? и због тога што ?е спремност Прага да сара?у?е са Москвом била у сукобу са чврстом решенош?у Варшаве да се држи дистанциран од Москве. Чехословачки председник Едвард Бенеш упозорио ?е да би во?не или чак ?аке политичке везе са По?ском могле да се покажу опасним за Чехословачку ^{[49] [50] [51] [52] [53]} и одбио ?е Беков предлог да се успостави антинемачка сарад?а. ^[54]

Неуспех успостав?а?а било каквог савеза у источно? Европи значио ?е да ?е ?едини савезник Француска; Пилсудски ?е све више сум?ао у вредност тог савеза. Споразум из Локарна , ко?и су 1925. године потписале главне западноевропске силе са ци?ем гарантова?а мира у региону, ни?е садржао никакву гаранци?у за западну границу По?ске. ^[55]

У ма?у 1934. По?ско-сов?етски пакт о ненапада?у ?е продужен до 31. децембра 1945. ^[56] У периоду 1934?1939, по?ско-сов?етски односи су били коректни, али хладни, док су по?ско-немачки односи били нормални и повремено при?ате?ски. ^[54]

Во?не способности [ уреди | уреди извор ]

Бу?етом за 1934-35. годину за во?ску ?е опреде?ено 762 милиона злота, око 32% од укупног износа. Предви?ена ?е ефективна снага од 7.905 официра, 37.000 професионалних во?ника и 211.110 во?ника милици?е. Осим во?ске, бу?етом ?е обезбе?ено 105 милиона злота за полици?ске трупе ко?е се састо?е од 774 официра и 28.592 човека. ^[57]

До 1939. По?ска ?е имала велику во?ску, са 283.000 на активно? дужности, у 37 пешади?ских дивизи?а, 11 ко?ичких бригада и две оклопне бригаде, плус арти?ери?ске ?единице. ?ош 700.000 ?уди служило ?е у резерви. ^[58] Велики проблем ?е био недостатак средстава. Ограничени бу?ет за одбрану дозво?авао ?е минималну механизаци?у; ве?ина оруж?а ?е произведена у По?ско?, али ?е стопа производ?е била ниска ( тенк 7ТП ?е на?бо?и пример), а девизе су биле оскудне. Ни?е помогла чи?еница да ?е По?ска била на пола пута у процесу поновног наоружава?а ко?и ?е требало да се заврши 1942. године. Десет дивизи?а никада ни?е мобилисано. Отказива?е мобилизаци?е, под притиском Француске и Велике Британи?е, и поновно покрета?е мобилизаци?е ма?е од неде?у дана касни?е, изазвало ?е забуну. Штавише, не само да су немачка во?ска и цивилни доброво?ци починили ратне злочине над етничким По?ацима и по?ским ?евре?има, ве? су ширили гласине о масовном етничком чиш?е?у ко?е ?е навело хи?аде ?уди да беже од немачког напредова?а и отежавало во?ни маневар. ^{[59] [60]}

По?ска ?е имала ПЗЛ, државну авиокомпани?у ко?а ?е правила добре авионе. Године 1931. развио ?е ПЗЛ П.11, на?напредни?и ловац на свету раних 1930-их. Средином 1930-их ?егов наследник П-24 био ?е ?ош бо?е наоружан и бржи, али га ?е По?ска извезла да би зарадила валуту, приморава?у?и да се користе полузастарели ПЗЛ П.11 и неколико десетина старих ловаца ПЗЛ П.7. Нису били пар против немачког Месершмита 109 ко?и ?е могао да лети више, био ?е бо?е наоружан и летео 100 km/h брже. Упркос недостацима, П.11 ?е приписано на?ма?е 110 победа за губитак око 30 сво?их. ПЗЛ.37 Лос ?е био одличан двомоторни сред?и бомбардер; По?ска ?е имала 36 спремних за борбу када ?е рат почео. По?ска ?е 1939. имала 390 борбених авиона ко?и су углавном били застарели. Немачка ?е имала 2800 нових борбених авиона плус бомбардере и транспортере. ^{[61] [62]}

По?аци су, упркос сво?о? оча?но? ситуаци?и, успели да победе у две битке против Сов?ета ко?и су нападали, ук?учу?у?и и ону у ко?о? ?е сов?етска пешади?а ?уришала на по?ске положа?е маршира?у?и раме уз раме, претвара?у?и их у изузетно лаку мету за митра?езе, а неки сов?етских ратних зароб?еника прешло ?е на по?ску страну.

По?аци су разбили рану дипломатску верзи?у шифре Енигма и пренели резултате у Француску и У?еди?ено Кра?евство.

Упркос сво?им недостацима, по?ска во?ска се лако може сврстати у првих 10 на??ачих националних арми?а од 1939. године; не зато што ?е по?ска во?ска била тако велика, ве? зато што су друге националне во?не снаге биле тако слабе и заостале. Залога и Маде? у "По?ско? кампа?и 1939" истичу да ?е По?ска имала ?едну од на?ве?их тенковских снага на Зем?и, од 1939. године ве?у од тенковских снага САД. ^[63]

Релативна снага по?ских оружаних снага и страх од по?ске во?ске ко?и би могла показати Литвани?а (по?ски ултиматум Литвани?и 1938) учинили су пропаганду по?ске владе увер?ивом за ?авност. По?ска влада ни?е имала избора, осим да тврди да би напад Немаца или Сов?ета био успешно одби?ен. По?ска влада ни?е могла да приушти капитулаци?у по?ске ?авности због про?еката индустри?ализаци?е као што ?е Централна индустри?ска реги?а (По?ска), ко?а ?е скоро завршена почетком 1939. године, и про?еката ко?и су следили.

Спо?на политика 1935?39 [ уреди | уреди извор ]

Након смрти Пилсудског у ма?у 1935, политику у По?ско? поставило ?е пет високих званичника, ук?учу?у?и председника Игна?и?а Мос?ицког ; потпредседник Еуге?уш Кв?атковски; преми?ер Фелиц?ан Славо? Складковски ; и маршал Едвард Ри?-Шмигли , главнокоманду?у?и во?ске. Спо?на политика ?е била иск?учиво у домену министра спо?них послова, пуковника ?озефа Бека . Избори су одржани, али ни?е било демократи?е и Се?м ?е био само гумени печат. Ват приме?у?е да су ови ?уди изашли као победници из сво?их борби за независност и да никада нису знали за осва?а?е. "Храброст, ?ух, херо?ство, прождиру?а амбици?а, свега тога су имали у изоби?у; реализам и анализа на?горег случа?а, а камоли дефетизам или смире?е, били су им потпуно страни." ^[64]

По?ски сан да предводи блок неутралних наци?а у источно? Европи срушио се након 1933. са по?авом Хитлеровог отворено експанзионистичког нацистичког режима у Немачко? и очигледним упозоре?ем на же?у Француске да се одупре немачко? експанзи?и. Пилсудски ?е задржао француску везу, али ?е све ма?е веровао у ?ену корисност. Хитлерови дугорочни ци?еви ук?учивали су анекси?у по?ских територи?а и потчи?ава?е преосталих делова По?ске, иде?у ко?у ?е открио свом на?ближем кругу ве? 1933. ^[65] По?ско реше?е ?е била политика нормалних односа и са Немачком и са Сов?етским Савезом, али савез са ни ?едном ни другом (тако?е описано као ?политика ?еднаке уда?ености“ ^{[66] [67]} или ?равнотежа“). Сходно томе, по?ско руководство ?е одбацило немачке предлоге сарад?е против Руси?е. Истовремено, Беков ци? ?е био да ?избегне изоловану конфронтаци?у са Немачком све док ?е то могу?е“. Политика ?е почивала на два стуба: пактовима о ненапада?у ко?е ?е потписала По?ска са Немачком и СССР-ом. ^[54]

После граничног инцидента у марту 1938. године, По?ска ?е поставила ултиматум Литвани?и, захтева?у?и поновно успостав?а?у дипломатских односа изме?у По?ске и Литвани?е и поновно отвара?е рани?е затворене границе са По?ском. ^[68] Суочена са ратном прет?ом, литванска влада ?е прихватила по?ске захтеве. Октобра 1938. Минхенски споразум ?е, уз британско и француско одобре?е, омогу?ио Немачко? да преузме области Чехословачке са знача?ном немачком ма?ином, такозване Судете . По?ска ?е дуго била непри?ате?ски расположена према Чехословачко? и сада ?е стала на страну Немачке.  По?ска ?е захтевала да Чехословачка одустане од Тешена, где По?аци чине око 70% становника, или ?е у супротном По?ска претила да ?е га заузети силом. Суочена са ултиматумом и По?ске и Немачке, Чехословачка ?е одустала од тог подруч?а, ко?е ?е По?ска припо?ила 2. октобра 1938. ^[69] .

Почетком 1939. Немачка ?е извршила инвази?у на остатак Чехословачке , ко?а ?е у марту 1939. тада престала да посто?и. Немачка ?е захтевала да се По?ска придружи Антикоминтернинском пакту као сателитска држава Немачке. ^[70] Немачка ?е захтевала екстеритори?ални аутопут ко?и би повезивао ужу Немачку са Данцигом , а затим и Источном Пруском , ко?и би одсекао По?ску од мора и ?еног главног трговачког пута, што ?е По?ска одбила. Немачка ?е тако?е вршила притисак на инкорпораци?у Данцига, града-државе под нацистичком влаш?у са 90% немачког становништва, ко?а ?е била одво?ена од Немачке 1920. године и ко?а ?е од тада функционисала као слободни град у царинско? уни?и са По?ском. ^[71]

Након што ?е одбацила немачке територи?алне захтеве у вези са Данцигом и Гда?ском Померани?ом , позици?а По?ске ?е стално слабила како су друге наци?е попут Ма?арске и Румуни?е гравитирале ка немачко? орбити. По?ска ?е у то време била у савезу са Румуни?ом и Француском.

Два критична дога?а?а изненадила су По?ску. Кра?ем марта 1939. Британи?а и Француска су об?авиле да ?е об?авити рат ако Немачка нападне По?ску. У смислу помо?и По?ско? у стварном рату, сви су схватили да могу учинити врло мало. Нада ?е била да ?е прет?а рата на два фронта одвратити Немачку, посебно зато што ?е морала да брине о улози Сов?етског Савеза. Хитлер ?е мислио да Британи?а и Француска блефира?у, али ?е решио сов?етски проблем кра?ем августа, задив?у?у?им споразумом са Ста?ином у при?ате?ском савезу, ко?и ?е ук?учивао та?не одредбе за поделу По?ске ? и заиста поделу ве?ег дела источне Европе ^[72] Понуда Британаца и Француске ни?е била блеф ? они су об?авили рат Немачко? када ?е напала По?ску, али ни?една ни?е била у позици?и да пружи озби?ну помо?. Сама По?ска ?е имала во?ску од милион ?уди (и ?ош милион у резерви), али ?е била далеко заостала у погледу обуке, ваздушних снага, арти?ери?е, тенкова, митра?еза, ради?а и камиона. По?ски во?ни бу?ет износио ?е око 2% немачког; ?ен команду?у?и генерал маршал Едвард Ри?-Шмигли ни?е био добро припрем?ен за изазов. ^[73]

По?ски коридор и Данциг [ уреди | уреди извор ]

Немци су желели обнову граница пре Верса?ског споразума и тако су покренули нове захтеве По?ско?. ^{[74] [75]} Инсистирали су на референдуму како би се утврдило власништво над " по?ским коридором ". Само онима ко?и су живели у ходнику пре 1918. било би дозво?ено да гласа?у. Предлог ?е захтевао накнадну размену становништва ко?ом би се сви Немци, тада у По?ско?, преселили из коначног региона ко?и ?е проглашен за ?По?ску“. ^[76] Исто би се десило са свим По?ацима ко?и живе у ономе што ?е, након гласа?а, проглашено за ?Немачку“. Данциг ?е требало да постане део Немачке без обзира на гласа?е, али ако Немачка изгуби, и да?е ?о? ?е загарантован приступ Источно? Пруско? преко система аутопута ко?им ?е управ?ати, ко?и се протеже од уже Немачке до Данцига до Источне Пруске. ^[77] Ако би По?ска изгубила гласа?е, коридор би отишао у Немачку, а морска лука Гди?а би постала по?ска ексклава са рутом ко?а повезу?е По?ску са Гди?ом. Након што ?е 3. априла об?ав?ена британско-француска гаранци?а подршке По?ско?, окончани су преговори око Данцига. Немачка ?е напала По?ску 1. септембра 1939. ^{[78] [79] [80] [81]} Пита?е Данцига ни?е било узрок немачке инвази?е; Хитлер ?е рекао сво?им генералима у ма?у 1939: ?Ни?е Данциг у пита?у. За нас ?е то пита?е прошире?а нашег животног простора на истоку и обезбе?ива?а снабдева?а храном.” ^[82] Потпуна деструкци?а по?ске државе, по?ске културе и по?ског становништва постала ?е главни Хитлеров ци?. Желео ?е да по?опривредно зем?иште пресели немачким по?опривредницима. ^[83]

Извори [ уреди | уреди извор ]

Додатна литература [ уреди | уреди извор ]

Анкете [ уреди | уреди извор ]

• Berend, Ivan T. Decades of Crisis: Central and Eastern Europe before World War II (1998), comparisons with other countries
• Biskupski, M. B. The History of Poland. Greenwood, 2000. 264 pp. online edition Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. фебруар 2008)
• The Cambridge History of Poland , (2 vols., Cambridge University Press, 1941) covers 1697?1935
• Davies, Norman (1981). God's Playground . A History of Poland. Vol. 2: 1795 to the Present . Oxford: Oxford University Press.  
• Davies, Norman. Heart of Europe: A Short History of Poland. Oxford University Press, 1984. 511 pp.
• Frucht, Richard. Encyclopedia of Eastern Europe: From the Congress of Vienna to the Fall of Communism Garland Pub., 2000 online edition Архивирано на са?ту Wayback Machine (18. март 2010)
• Lerski, George J. Historical Dictionary of Poland, 966?1945. Greenwood, 1996. 750 pp. online edition Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. фебруар 2008)
• Leslie, R. F. et al. The History of Poland since 1863. Cambridge U. Press, 1980. 494 pp.
• Lukowski, Jerzy and Zawadzki, Hubert. A Concise History of Poland. Cambridge U. Press, 2nd ed 2006. 408pp.
• Pogonowski, Iwo Cyprian. Poland: A Historical Atlas. Hippocrene, 1987. 321 pp. new designed maps
• Sanford, George. Historical Dictionary of Poland. Scarecrow Press, 2003. 291 pp.
• Stachura, Peter D. Poland, 1918-1945: An Interpretive and Documentary History of the Second Republic (2004) online Архивирано на са?ту Wayback Machine (26. ма? 2019)
• Stachura, Peter D. ed. Poland Between the Wars, 1918-1939 (1998) essays by scholars
• Watt, Richard M. Bitter Glory: Poland and Its Fate, 1918-1939 (1998), comprehensive survey

Политика и дипломати?а [ уреди | уреди извор ]

• Cienciala, Anna M., and Titus Komarnicki (1984). From Versailles to Locarno: keys to Polish foreign policy, 1919?25 . University Press of Kansas.   CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора ( веза )
• Davies, Norman. White Eagle, Red Star: The Polish-Soviet War 1919-1920 and The Miracle on the Vistula (2003)
• Drzewieniecki, Walter M. (1981). ?The Polish Army on the Eve of World War II” . The Polish Review . 26 (3): 54?64. JSTOR   25777834 .  
• Garlicki, Andrzej. Jozef Piłsudski, 1867-1935 (New York: Scolar Press 1995), scholarly biography; one-vol version of 4 vol Polish edition
• Hetherington, Peter. Unvanquished: Joseph Pilsudski, Resurrected Poland, and the Struggle for Eastern Europe (2012) 752pp
• J?drzejewicz, W. Piłsudski. A Life for Poland (1982), scholarly biography
• Karski, Jan. The great powers and Poland: From Versailles to Yalta (2014)
• Kochanski, Halik. The Eagle Unbowed: Poland and the Poles in the Second World War (2012)
• Polonsky, A. Politics in Independent Poland, 1921-1939: The Crisis of Constitutional Government (1972)
• Remak, Joachim (август 1990). The Nazi Years: A Documentary History . Prospect Heights, IL: Waveland Press. ISBN   9781478610069 .   CS1 одржава?е: Формат датума ( веза )
• Riekhoff, H. von. German-Polish Relations, 1918-1933 (Johns Hopkins University Press 1971)
• Rothschild, J. Piłsudski's Coup d'Etat (New York: Columbia University Press 1966)
• Seidner, Stanley S. "The Camp of National Unity: An Experiment in Domestic Consolidation" The Polish Review 20 (2-3): 231-236
• Shirer, William L. (11. 10. 2011). The Rise and Fall of the Third Reich: A History of Nazi Germany . New York: Simon and Schuster. ISBN   9781451651683 .   CS1 одржава?е: Формат датума ( веза )
• Wandycz, P. S. Polish Diplomacy 1914-1945: Aims and Achievements (1988)
• Wandycz, P. S. Soviet-Polish Relations, 1917-1921 (Harvard University Press 1969)
• Wandycz, P. S. The United States and Poland (1980)
• Williamson, David G. Poland Betrayed: The Nazi-soviet Invasions of 1939 (2011), pp. 1?62
• Zamoyski, Adam. Warsaw 1920: Lenin's Failed Conquest of Europe (2008)

Друштвене и економске теме [ уреди | уреди извор ]

• Abramsky, C. et al. eds. The Jews in Poland (Oxford: Blackwell 1986)
• Bartoszewski, W. and Polonsky, A., eds. The Jews in Warsaw. A History (Oxford: Blackwell 1991)
• Blanke, R. Orphans of Versailles. The Germans in Western Poland, 1918-1939 (1993)
• Gutman, Y. et al. eds. The Jews of Poland Between Two World Wars (1989).
• Heller, C. S. On the Edge of Destruction. Jews of Poland Between the Two World Wars (1977)
• Hoffman, E. Shtetl. The Life and Death of a Small Town and the World of Polish Jews (1999).
• Landau, Z. and Tomaszewski, J. The Polish Economy in the Twentieth Century (Routledge, 1985)
• Olszewski, A. K. An Outline of Polish Art and Architecture, 1890-1980 (Warsaw: Interpress 1989)
• Roszkowski, Wojciech. Landowners in Poland, 1918-1939 (Cambridge University Press, 1991)
• Roszkowski, Wojciech (1987). ?Large Estates and Small Farms in the Polish Agrarian Economy between the Wars (1918-1939)”. Journal of European Economic History . 16 (1).   pp. 75?88
• Taylor, J. J. The Economic Development of Poland, 1919-1950 (Cornell University Press 1952)
• Thomas, William I., and Florian Znaniecki. The Polish Peasant in Europe and America (2 vol. 1918); classic sociological study; complete text online free
• Wynot, E. D. Warsaw Between the Wars. Profile of the Capital City in a Developing Land, 1918-1939 (1983)
• ?ołtowski, A. Border of Europe. A Study of the Polish Eastern Provinces (London: Hollis & Carter 1950)
• Plach, Eva (2018). ?Dogs and dog breeding in interwar Poland”. Canadian Slavonic Papers . 60 (3?4): 471?496. S2CID   158094841 . doi : 10.1080/00085006.2018.1490125 .  

Историографи?а [ уреди | уреди извор ]

• Kenney, Padraic (2007). ?After the Blank Spots Are Filled: Recent Perspectives on Modern Poland” . The Journal of Modern History . 79 (1): 134?161. JSTOR   10.1086/517546 . S2CID   144329952 . doi : 10.1086/517546 .  
• Polonsky, Antony. "The History of Inter-War Poland Today" Survey (1970) pp. 143?159.

Примарни извори [ уреди | уреди извор ]

• 1932 Statistical Yearbook, ( Mały rocznik statystyczny 1932 ) complete text (in Polish)

Спо?аш?е везe [ уреди | уреди извор ]

• Commonwealth of Diverse Cultures: Poland's Heritage Архивирано на са?ту Wayback Machine (24. ?ун 2011)
• Old maps of Poland from Hipkiss' Scanned Old Maps
• Poland Catholic Church and Rome
• Polish Cinema's Golden Age: The Glamour & Progress Of Poland's Inter-War Films