иво лола рибар
Иво Лола Рибар
Лични подаци
Пуно име	Иван Рибар
Надимак	Иво; Лоло и Лола
Датум ро?е?а	( 1916-04-23 ) 23. април 1916.
Место ро?е?а	Загреб , Аустроугарска
Датум смрти	27. новембар 1943. ( 1943-11-27 )  ( 27 год. )
Место смрти	?осли?е , код Гламоча , НД Хрватска
Професи?а	правник и студент филозофи?е
Породица
Супружник	вереница Слобода Тра?кови?
Делова?е
Члан  СКО?  од	1935 .
Члан  КП?  од	1936 .
Учеш?е у ратовима	Народноослободилачка борба
У току НОБ	председник УСАО? и члан Врховног штаба НОВ и ПО?
Херо?
Народни херо?  од	18. новембра 1944 .

Иво Лола Рибар ( Загреб , 23. април 1916 ? ?осли?е , код Гламоча , 27. новембар 1943 ) био ?е правник и револуционар, ?едан од организатора и предводника омладинског и студентског револуционарног покрета у ?угослави?и, као и организатор омладинског антифашистичког покрета у току Народноослободилачког рата , секретар ЦК СКО?-а и председник УСАО?-а и народни херо? ?угослави?е .

Син ?е хрватског и ?угословенског политичара Ивана Рибара . Одрастао ?е у ?акову , Карловцу и Београду . Школовао се у Паризу и Женеви , а дипломирао ?е на Правном факултету у Београду , 1939 . године. ?ош у вишим разредима гимнази?е се заинтересовао за друштвена и политичка збива?а, а на студи?ама се повезао са револуционарним студентским покретом . На Београдском универзитету се дружио са студентима-комунистима, па ?е 1935 . постао члан Савеза комунистичке омладине , а 1936 . године члан Комунистичке парти?е .

Биран ?е на?пре за члана Акционог одбора стручних студентских удруже?а, а касни?е ?е постао истакнути омладински руководилац, ко?и ?е учествовао на многим ме?ународним омладинским конгресима ? у Бриселу , фебруара 1936, у Женеви септембра 1936. и у Паризу, августа 1937 . године. По директиви ЦК КП? , 1937. године ?е прешао у Загреб, где ?е постао руководилац Централне извршне комиси?е при ЦК КП?, ко?а ?е касни?е прерасла у Централни комитет СКО?-а. На Пето? и Шесто? зема?ско? конференци?и СКО?-а, 1939. и 1940 . године, биран ?е за политичког секретара ЦК СКО?-а, а на Пето? зема?ско? конференци?и КП? , октобра 1940. године ?е изабран за члана ЦК КП?.

После окупаци?е ?угослави?е , 1941 . године активно ?е радио на организова?у и припреми оружаног устанка. Учествовао ?е у низу састанака руководства КП? и СКО?-а, на ко?има су доношене директиве и одлуке о припреми и организаци?и устанка, а био ?е учесник седнице Политбироа ЦК КП? од 4. ?ула 1941. године. Током ?ула и августа 1941. године, непосредно ?е руководио акци?ама илегалаца у окупираном Београду , а у септембру ?е прешао на ослобо?ену територи?у . Учествовао ?е на саветова?у у Столицама , а у току 1942 . и 1943 . године ?е по задатку Врховног команданта НОВ и ПО? ?осипа Броза Тита , за?едно са Едвардом Карде?ом неколико пута одлазио на окупирана подруч?а, а боравио ?е и у окупираном Загребу и Београду.

Био ?е ?едан од организатора Првог конгреса антифашистичке омладине, одржаног децембар 1942. године у Биха?у , на коме ?е био изабран за председника У?еди?еног савеза антифашистичке омладине ?угослави?е. Октобра 1943. године ?е био одре?ен за шефа прве во?не миси?е НОВ и ПО?, ко?а ?е требало да оде у Штаб савезничке команде за Блиски исток, у Каиру . Погинуо ?е 27. новембра 1943. године приликом непри?ате?ског ваздушног напада на авион ко?им ?е требало да са Гламочког по?а пребаци у Бари .

За народног херо?а проглашен ?е 18. новембра 1944. године, а ?егови посмртни остаци су 1948 . пренети у Београд и сахра?ени у Гробницу народних херо?а на Калемегдану . У току рата ?е погинуо и ?егов мла?и брат ?урица Рибар .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Породица и одраста?е [ уреди | уреди извор ]

Иван Рибар ?е ро?ен 23. априла 1916 . године у Загребу . ^[1] Син ?е познатог хрватског и ?угословенског политичара др Ивана Рибара и ?егове супруге Антони?е Тонице. Имао ?е две године мла?ег брата ?урицу , као и ? полусестре Божену и Миру и полубрата Жарка, ро?ене у првом браку ?егове ма?ке са ?аковачким адвокатом Лу?ом Шиматом, ко?и ?е умро 1913 . године. ?егов отац Иван Рибар ро?ен ?е у селу Вукмани? , код Карловца , док ?е ?егов деда Андри?а Рибар, ко?и ?е био учите?, потицао ?е из села Рибари , ко?е се налази на обали реке Купе недалеко од Карловца. Иван Рибар ?е пре почетка Првог светског рата , живео у ?акову , где ?е радио као адвокат, а од 1913 . године ?е био и заступник у Зема?ском сабору изабран на листи Хрватско-српске коалици?е , ко?у ?е предводио Светозар Приби?еви? . Као резервни официр, на почетку рата ?е био мобилисан у Аустроугарску во?ску , али пошто ?е властима био политички сум?ив задржан ?е као талац, на?пре у Вуковару , а потом неким местима у Босни . Након пропасти офанзиве на Срби?у , био ?е послат на Карпате , на Руски фронт , али се овде се ни?е дуго задржао, ?ер ?е као саборски заступник, након поновног сазива?а Сабора вра?ен у Загреб. Пошто су на почетку рата Иванову адвокатску канцелари?у у ?акову демолирали франковци (претече усташа ) и клерикалци, породица Рибар ?е морала да се пресели у Загреб, где су становали у Раинберово? улици ^[а] бро? 4 у центру Загреба. ^{[4] [3]}

По ро?е?у у Матичне к?иге ро?ених на подруч?у жупе светог Марка у Загребу уписан као Иван , ?ер ?е име добио по свом оцу. Тако?е, приликом крште?а у цркви Светог Марка , 24. ?уна 1916 . године ?е био записан под именом Иван. Пошто су га одмалена сви звали Иво тако ?е остао забележен у историографи?и, као и по надимку Лола , ко?и ?е добио током одраста?а у ?акову. Наиме у оригиналу ?егов надимак ?е гласио Лоло , али с обзиром да ?е од 1923 . године живео у Београду , преовладао ?е облик Лола. ^{[5] [6] [7]}

Школова?е и студи?е [ уреди | уреди извор ]

Основну школу поха?ао ?е у Карловцу и Београду , а гимнази?у ?е завршио у Београду. ?едно време живео ?е и у ?акову . На почетку школске 1934 / 35 . године, Лола ?е отишао у Париз где ?е почео да студира политичке науке. После атентата на кра?а Александра , по савету Светозара Приби?еви?а , напустио ?е Француску и прешао у Женеву , где ?е студирао политичку економи?у. У ?есен 1935 . године вратио се у Београд и уписао се на Правни факултет .

Лола ?е у вишим разредима гимнази?е, као одличан ?ак, показао посебну заинтересованост за друштвене науке, за политичку економи?у и политикологи?у чи?и ?е практични гра?ански облик проверавао у политичком животу Кра?евине ?угослави?е . У трага?у за иде?ном ори?ентаци?ом, Лолу нису задово?или наставни планови и програм тадаш?е београдске гимнази?е. Сам ?е почео да проучава класике идеалистичке и матери?алистичке филозофске школе: Ничеа , Волтера , Хегела - да би се иде?но определио за Маркса и Ле?ина . Била ?е то иде?на еволуци?а слободарски настро?еног млади?а, ко?и ?е, из ситуиране и угледне гра?анске породице, кроз студи?у класика марксизма и праксе гра?анске политике, прихватио иде?у соци?ализма као сво? поглед на свет. За време боравка у Женеви , учио ?е методику научног рада, студирао политичку економи?у и проучавао марксистичку литературу до ко?е у ?угослави?и ни?е могао до?и.

Политичка активност [ уреди | уреди извор ]

На Београдском универзитету , Лола се упознао са члановима илегалне Комунистичке парти?е ?угослави?е и Савеза комунистичке омладине ?угослави?е . Било ?е то време политичке акци?е лево ори?ентисане омладине у борби за аутономи?у универзитета и за демократска права ?ужнословенских народа . Ве? 1935 . године Лола ?е прим?ен у чланство Савеза комунистичке омладине ?угослави?е и изабран за члана Акционог одбора стручних студентских удруже?а. Иду?е 1936 . године прим?ен ?е и у чланство Комунистичке парти?е ?угослави?е. Као истакнути омладински руководилац присуствовао ?е на многим ме?ународним омладинским конгресима. У фебруару 1936 . године у Бриселу учествовао ?е у Ме?ународно? омладинско? конференци?и за мир. У септембру исте године, у Женеви , у раду Светског омладинског конгреса, а августа 1937 . присуствовао ?е састанку Светске студентске за?еднице за мир, слободу и културу у Паризу .

Када ?е 1937 . године ?осип Броз Тито постао генерални секретар Комунистичке парти?е ?угослави?е, он ?е Иву Лолу Рибара поставио на чело Централне извршне комиси?е при Централном комитету КП? (ко?а ?е касни?е прерасла у Централни комитет СКО?-а ) и поверио му ожив?ава?е сво?их иде?а о омладинском покрету. Према тим иде?ама, требало ?е СКО?, после кризе у ко?у ?е запао током 1936 . године, из основа реорганизовати и претворити га у главну покретачку снагу револуционарног, све?угословенског покрета младих. Лола ?е тада постао ?едан од на?ближих Титових сарадника. ?егова на?ве?а заслуга била ?е та што ?е Савез комунистичке омладине постао главна антифашистичка снага младих у Кра?евини ?угослави?и .

Осим тога Лола ?е био и организатор омладинских акци?а и студентских штра?кова, покретач и уредник омладинских листова и новина - ?Студента“ и ?Младости“, сарадник парти?ских органа, писац летака, прогласа, текстова - али ?е и поред свог политичког ангажмана остао одличан студент. Године 1939 . ?е дипломирао на Правном факултету , а 1940 . се уписао на Филозофски факултет Београдског универзитета .

?ануара 1940 . Лола ?е био ухапшен и из београдске ? Глав?аче “, са неколико десетина других комуниста возом, пребачен у концентрациони логор у Биле?и . У веома тешким условима логора у Биле?и , Лола ни?е поклекнуо ве? се са другим затвореним комунистима - Мошом Пи?аде , Иваном Милутинови?ем и др. борио за бо?е услове живота у логору и хумани?и однос према затворенима. Под притиском ?авности Лола ?е, са осталим логорашима, 16. ма?а 1940 . године пуштен из логора у Биле?и, ко?и ?е неколико месеци касни?е укинут.

После изласка из Биле?е, Лола ?е, према Титовим упутствима, организовао Шесту зема?ску конференци?у СКО?-а. На то? конференци?и ?е поново изабран за секретара Централног комитета СКО?-а, као и за делегата за Пету зема?ску конференци?у КП? , на ко?о? ?е био изабран и за члана Централног комитета КП?. Лолин извешта? на Пето? зема?ско? конференци?и, као и резолуци?а Шесте зема?ске конференци?е СКО?-а, чи?и ?е он био иде?ни творац, били су резиме целокупног пре?еног пута саме организаци?е и послед?и позив члановима да се припреме за предсто?е?е дога?а?е.

Народноослободилачка борба [ уреди | уреди извор ]

После Априлског рата и окупаци?е Кра?евине ?угослави?е , 1941 . године Лола ?е активно радио на организова?у и припреми устанка народа ?угослави?е . Учествовао ?е на Ма?ском саветова?у у Загребу ; руководио састанком ЦК СКО? -а, кра?ем ?уна у Београду ; а био ?е и ?едан од шесторице чланова седнице Политбироа ЦК КП? , 4. ?ула 1941 . године, када ?е народима ?угослави?е упу?ен позив на устанак. Као члан Главног штаба Народноослободилачких партизанских одреда ?угослави?е , ко?и ?е формиран 27. ?уна , Лола ?е током ?ула и августа 1941 . године непосредно руководио акци?ама ско?еваца у окупираном Београду , а септембра исте године прешао ?е на слободну територи?у западне Срби?е .

Учествовао ?е на во?но-политичком саветова?у у Столицама , 26. септембра 1941 . године, на ко?ем ?е, уз остало, одлучено да се у свим кра?евима ?угослави?е формира?у штабови партизанске борбе , а да се Главни штаб преимену?е у Врховни штаб . Као лични изасланик Врховног команданта НОП одреда ?угослави?е ?осипа Броза Тита , неколико пута ?е одлазио у окупирани Загреб , где ?е за?едно са Едвардом Карде?ем радио на организова?у Народноослободилачког покрета у неослобо?еним кра?евима ?угослави?е - Хрватско? , Словени?и , Срби?и и Македони?и .

И поред свих обавеза ко?е му ?е имао у ЦК КП? и Врховном штабу , Лола ?е на?више времена посве?ивао раду са младима. Он ?е био покретач и главни уредник листа ?Омладинска борба“ и члан редакци?е ? Борбе “, ко?а ?е излазила 1941 . године у ослобо?еном Ужицу . По Титово? замисли о ствара?у широке платформе на ко?о? би се у Народноослободилачком покрету окупили сви про?угословенски и антифашистички расположени млади ?уди, Лола ?е радио на организова?у. Од првих Народноослободилачких савеза омладине, ко?и су у различитим кра?евима зем?е доби?али различите називе, створен ?е, децембра 1942 . године, на Првом конгресу Антифашистичке омладине ?угослави?е у Биха?у , масовни и ?единствени У?еди?ени савез антифашистичке омладине ?угослави?е (УСАО?). Кроз УСАО? стотине хи?ада младих ?е приступило Народноослободилачком покрету , чиме ?е Лолина заслуга у шире?у Народноослободилачке борбе непроце?ива.

Погиби?а [ уреди | уреди извор ]

Октобра 1943 . године Лола Рибар ?е одлуком Врховног штаба НОВ и ПО? одре?ен за шефа Прве во?не миси?е НОВ и ПО?, ко?а ?е требало да отпуту?е у Каиро , у Штаб савезничке команде за Блиски исток , као први опуномо?ени представник Нове ?угослави?е . Поред Лоле у ово? во?но? миси?и налазили су се Владимир Велебит и Мило?е Мило?еви? . У тренутку када се спремао да полети авионом у Каиро, 27. новембра 1943 . године, непосредно пре полета?а, на аеродрому на Гламочком по?у пого?ен ?е бомбом из непри?ате?ског авиона и на лицу места погинуо.

Лолина сахрана одржана ?е ?а?цу , одмах после Другог заседа?а АВНО?-а . После одава?а почасти Лолино тело ?е сахра?ено на та?ном месту у околини Гламочког по?а, како не би пало у руке непри?ате?а. На седмогодиш?ицу, од великих мартовских демонстраци?а 1941 , 27. марта 1948 . године Лолини посмртни остаци су, за?едно са посмртним остацима Ивана Милутинови?а свечано пренети у новоизгра?ену Гробницу народних херо?а на Калемегдану . У исту гробницу касни?е су пренети посмртни остаци ?уре ?акови?а , а 1957 . године ту ?е сахра?ен и Моша Пи?аде .

Указом Председништва Антифашистичког ве?а народног ослобо?е?а ?угослави?е (АВНО?), 18. новембра 1944 . године, на годиш?ицу погиби?е, ме?у првим борцима Народноослободилачке во?ске , проглашен ?е за народног херо?а .

Читава Лолина породица учествовала ?е у Народноослободилачко? борби . Отац Иван био ?е председник АВНО? -а; мла?и брат ?урица погинуо ?е октобра 1943 . код Колашина ; ма?ка Тоница уби?ена ?е ?ула 1944 . године у сремском селу Купинову ; сестра, по ма?ци, Божена, била ?е заточена у логору на Ба?ици; а вереница Слобода Тра?кови? , ?е са читавом сво?ом породицом уби?ена у гасно? комори у Ба?ичком логору .

Лола Рибар ?е у послератно? ?угослави?и , био ?една од икона Народноослободилачког рата и соци?алистичке револуци?е . Многе основне и сред?е школе широм ?угослави?е су носиле ?егово име (а неке и данас - нпр. у Новом Саду , Сомбору , Крушевцу и др.), као и улице, тргови и др. ?егово име носе Културно-уметничко друштво ?Иво Лола Рибар“ из Београда , Одред изви?ача ?Иво Лола Рибар” из Новог Сада, Лола институт ^[8] и фабрика ?Иво Лола Рибар“ из Железника . Инспирисан писмом ко?е ?е Лола написао сво?о? вереници Слободи , Корнели?е Ковач , во?а Корни групе , ?е написао песму ?Иво Лола“, ко?а ?е 1973 . године изашла на истоименом сингл-албуму. Исте године ?е сним?ен и тв филм ? Иво Лола Рибар ”.

По ?ему су назване ОШ ?Иво Лола Рибар” Бега?ица и ОШ ?Иво Лола Рибар” Скоба? . Улица Светогорска (Београд) ?е од 1946. до 1997. била названа по ?ему. ^[9]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• ?Иво Лола Рибар” . www.subnor.org.rs . n.d.  
• ?Rođen Ivo Lolo Ribar” . www.antifasisticki-vjesnik.org . n.d.  
• ?Da li je Lola zaista poginuo zbog ?niza glupih slu?ajnosti”?” . www.yugopapir.com . c. 1971.  
• ?Se?anje Loline sestre Mire Vu?kovi?” . www.yugopapir.com . c. 1981.  
• ?Dru?enje sa Juricom Ribar” . www.yugopapir.com . c. 1981.  
• ?Se?anje Slobodine sestre Milice Trajkovi?” . www.yugopapir.com . c. 1982.  
• ?Иво Лола Рибар” . www.jutarnji.hr . 7. 4. 2009.  
• ?Kratka hronika porodice Ribar” . www.vreme.com . 28. 11. 2013.  
• ?Иво Лола Рибар, 70 година после” . politikin-zabavnik.co.rs . c. 2013.  
• ??ivot i smrt heroja!” . www.lupiga.com . 28. 11. 2014.  
• ?Stotinu godina od rođenja Ive Lole Ribara” . impulsportal.net . 8. 5. 2016.  
• ?U Glamo?u pokrenuta Inicijativa za obnovu spomen kompleksa posve?enog Ivi Loli Ribaru” . www.6yka.com . 16. 3. 2019.  
• Други светски рат и народни херо?и: Иво Лола Рибар - ?угословенски Че Гевара ко?и ?е волео Слободу (Б92, 23. април 2021)