한국   대만   중국   일본 
Жорж Амадо ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Жорж Амадо

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Жорж Амадо
Жорж Амадо. 1972. године
Лични подаци
Пуно име Жорж Леал Амадо де Фари?а
Датум ро?е?а ( 1912-08-10 ) 10. август 1912.
Место ро?е?а Итабуна , Бразил
Датум смрти 6. август 2001. ( 2001-08-06 )  ( 88 год. )
Место смрти Салвадор , Бразил
Породица
Супружник Зелиа Гатаи (1945?2001)
К?ижевни рад
На?важни?а дела Габри?ела
До?а Флор и ?ена два мужа
Тереза Батиста уморна од рата
Тиета из Агресте

Потпис
Званични веб-са?т
www .jorgeamado .com .br

Жорж Леал Амадо де Фари?а [1] ( порт. Jorge Leal Amado de Faria ; Итабуна , 10. август 1912 ? Салвадор , 6. август 2001 ) био ?е бразилски писац [2] периода модернизма . Он ?е и да?е на?познати?и од модернистичких бразилских писаца, ?ер ?е ?егово дело преведено на око 49 ?езика и популаризовано на филму , нарочито До?а Флор и ?ена два мужа , 1976 . године. ?егов рад осликава колони?ални Бразил и обележен ?е религиозним синкретизмом . Он ?е у сво?им делима приказао веселу и оптимистичну зем?у ко?а ?е, у исто време, била поде?ена дубоким соци?алним и економским разликама.

Био ?е члан Бразилске Академи?е за к?ижевност од 1961 . до смрти 2001 . године.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Амадо ?е ро?ен на фарми у близини града Итабуне, на ?угу бразилске државе Баи?а . Био ?е на?стари?и од четворице синова Жоаоа Амада де Фарие и Д. Еулали?е Леал. Фарма се налазила у селу Ферадас, ко?е се, мада данас припада округу Итабуне, у то време налазило под управом обалског града И?еус . Из тог разлога себе ?е сматрао гра?анином И?еуса. Сам Амадо живео ?е на подруч?у у коме су биле велике плантаже какаа [2] , па ?е из личног искуства познавао беду и борбу ?уди ко?и живе од обра?ива?е зем?е и готово у робовласничким условима. Та тема се провлачи кроз неколико ?егових дела (на пример, Опака зем?а ). [2]

Жозе Амада, 1935. године

Због епидеми?е малих боги?а , ?егова породица се преселила у И?еус када му ?е било годину дана, и тамо ?е провео сво?е дети?ство. [3] Поха?ао ?е сред?у школу у Салвадору, главном граду државе. Са 14 година Амадо ?е почео да сара?у?е са неколико часописа и учествовао ?е у к?ижевном животу, као ?едан од оснивача модернистичке "Побу?еничке академи?е". [3]

Био ?е ро?ак бразилског правника, писца, новинара и политичара Жилберта Амада, [4] и бразилске глумице и сценаристе Вере Клузо. [5]

Амадо ?е сво? први роман Зем?а карневала об?авио 1931 . у 18 години. Оженио се 1933 . године Матилде Гарсиа Росом и добио ?е ?ерку Лилу. Исте године об?авио ?е сво? други роман, Какао , ко?и му ?е пове?ао популарност. Студирао ?е на Правном факултету Федералног универзитета у Рио де Жанеиру , али никад ни?е постао адвокат у пракси. [6] ?егове левичарске активности отежавале су му живот под диктаторским режимом Жетулиа Варгаса . Године 1935 . ухапшен ?е први пут, а две године касни?е ?егове к?иге су ?авно спа?ене. ?егови к?иге биле су забра?ене у Португалу, али у остатку Европе стекао ?е велику популарност об?ав?ива?ем романа ?убиаба у Француско?. К?ига ?е изазвала одушев?ене критике, ук?учу?у?и и добитника Нобелове награде, Албера Ками?а .

Почетком 1940-их, Амадо ?е уре?ивао к?ижевни прилог за нацистички политички лист "Meio-Dia" . [7] [8] Буду?и да ?е био комунистички милитант, Амадо ?е од 1941 . до 1942 . године био приморан да оде у егзил у Аргентину и Уругва? . Када се вратио у Бразил, растао се од Матилде Гарсиа Росе. Године 1945 . изабран ?е у Националну уставотворну скупштину, као представник Бразилске комунистичке парти?е (добио ?е више гласова од било ког другог кандидата у држави Сао Паоло ). Потписао ?е закон ко?им се одобрава слобода религи?ских увере?а.

Поновно се оженио 1945. године, списате?ицом Зелиом Гатаи. 1947 године добили су сина, Жоао Хорсеа. Исте године ?егова странка ?е проглашена илегалном, а ?ени чланови су ухапшени и прого?ени. Амадо ?е ?ош ?едном изабрао изгнанство, овог пута у Француску, где ?е остао све док ни?е протеран, 1950 . године. ?егова ?ерка из првог брака, Лила, умрла ?е 1949. Од 1950. до 1952. године Амадо и Гатаи су живели у Чехословачко? , где им се родила ?ерка, Палома. Путовао ?е и у Сов?етски Савез , где ?е 1951. године осво?ио Ле?инову награду за мир . [9] Недавно об?ав?ени документи показу?у да га ?е у овом периоду истраживала ЦИА . [10]

По повратку у Бразил, 1954 . године, Амадо ?е напустио активан политички живот, напустивши и Комунистичку парти?у годину дана касни?е. Од тог периода посветио се иск?учиво литератури. ?егова друга креативна фаза почела ?е 1958 . године романом Габриела, каранфили? и цимет , што ?е Жан-Пол Сартр описао као "на?бо?и пример народног романа". Амадо ?е делом одустао од реализма и друштвених тема сво?их раних дела, написавши низ романа усредсре?ених углавном на женске ликове, посве?ене сво?еврсном комичном слав?е?у традици?е и лепоте Баи?е. Поред Габри?еле, у те романе спада?у и Тереза Батиста и До?а Флор . Приказива?е сексуалних обича?а ?егове зем?е ве?и део бразилског друштва из педесетих година прошлог века сматрао ?е скандалозним и Амадо неколико година ни?е могао ни да у?е у И?еус, због наводних прет?и упу?ених ?авном моралу градских жена. И поред целе ове ситуаци?е, Сов?етски Савез ?е Амадова дела об?ав?ивао убрзо након об?ав?ива?а на португалском. [11]

Прим?ен ?е у Бразилску академи?у за к?ижевност 6. априла 1961 . Након смрт, ?егова жена ?е изабрана да га замени. Амадо ?е Академи?у искористио као поставку за сво? роман Униформа, фрак и спава?ица . Године 1984. председник Франсоа Митеран одликовао га ?е француском Леги?ом части . [9]

Фондаци?а Жоржа Амада у Салвадору

Амадова популарност као писца никада ни?е опадала. ?егове к?иге преведене су на 49 ?езика у 55 зема?а и адаптиране су у филмове, позоришна дела и ТВ програме. Чак су послужила и као инспираци?а неким школама самбе за Бразилски карневал . Године 1987 . основана ?е Фондаци?а Жоржа Амада у Салвадоруко?а промовише заштиту Амадовог има?а и разво? културе у Баи?и. Недавно реновирана зграда Истори?ског центра Салвадора садржи мали музе? и зидне панеле са коричним странама ме?ународних изда?а ?егових к?ига.

Амадо ?е умро 6. августа 2001. Пепео ?е расут у башти ?егове ку?е четири дана касни?е.

In 4 December 2014 he received (posthumously) from the Legislative Assembly of Bahia appointment as Commander of Meritorious Citizen of the Freedom and Social Justice Joao Mangabeira (CBJM) , due to his work in defense of social rights, the State's highest honor. [12] [13]

Награде и титуле [ уреди | уреди извор ]

слева надесно: Жозе Аамдо, Габри?ел Гарси?а Маркес и Адониас Фи?о

Награде [ уреди | уреди извор ]

Жорж Амадо ?е за сво?е к?ижевно дело добио неколико бразилских и страних награда, ме?у ко?има се издва?а?у:

  • Ле?инова награда за мир (Сов?етски Савез, 1951)
  • Награда ?абути , 1959
  • Латинидад (Француска, 1971)
  • Нонино (Итали?а, 1982)
  • Орден Карлос Мануел де Сеспедес (Куба, 1988)
  • Пабло Неруда (Руси?а, 1989.)
  • Награда Етрури?а за к?ижевност (Итали?а, 1989.)
  • Сино дел Дука (Француска, 1990)
  • Медитеран (Итали?а, 1990)
  • Награда Луис де Камоес (Бразил-Португал, 1995.)
  • Министарство културе (Бразил, 1997.)

Титуле [ уреди | уреди извор ]

Добио ?е почасне титуле заповедника и великог официра Аргентине, Чилеа, Шпани?е, Француске, Португали?е и Венецуеле. Примио ?е и почасне докторате на универзитетима у Бразилу, Португалу, Итали?и, Израелу и Француско?. Француска титула била ?е послед?а ко?у ?е лично добио 1998. године, када ?е ве? био болестан. Дана 4. децембра 2014. посмртно ?е, због ангажова?а у одбрани друштвених интереса, добио од Законодавне скупштине Баи?е на?више одликова?е државе, титулу Заслужног гра?ана за слободу и соци?алну правду Жоао Мангабеира . [14] [15]

Дела [ уреди | уреди извор ]

Новеле [ уреди | уреди извор ]

  • Зем?а карневала, 1931. [16]
  • Какао, 1933. [17]
  • Зно?, 1934. [18]
  • ?убиаба, 1935. [19]
  • Мртво море, 1936.
  • Капетани пешчаног спруда 1937. [20] [21]
  • Опака зем?а, 1943.
  • Свети Хорхе Илхе?ски, 1944.
  • Црвена берба, 1946.
  • Подземна железница слободе (у 3 к?иге), 1954.
  • Габриела, каранфили? и цимет, 1958.
  • Стари морнари или Капетан висине, 1961.
  • Пастири но?и, 1964.
  • До?а Флор и ?ена два мужа, 1966.
  • Шатра чудеса, 1969.
  • Тереза Батиста уморна од рата, 1972.
  • Тиета из Агресте, 1977.
  • Униформа, фрак и спава?ица, 1979.
  • Велика Заседа, 1984.
  • Нестанак светице, 1988. [22]
  • Како су Турци открили Америку, 1994. [23] [24]

Приче [ уреди | уреди извор ]

  • Послед?и дан смрти, 1961.
  • Од недавног чуда до птица, 1979.

К?иге за децу [ уреди | уреди извор ]

  • Пругасти Мачак и Госпо?ица Ласта, 1976.
  • Лопта и стрелац, 1984.

Биографи?е [ уреди | уреди извор ]

  • АБЦ Кастро Алвеса, 1941.
  • Витез наде (биографи?а Луиса Карлоса Престеса ), 1942.

Позориште [ уреди | уреди извор ]

  • Во?никова ?убав, 1947.

Се?а?а [ уреди | уреди извор ]

  • Дечак из Грапиуне, 1982.
  • Обалска навигаци?а, 1992. [25]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Nome Completo: JORGE LEAL AMADO DE FARIA CPDOC - FGV - acceso em 25 de octubre de 2017
  2. ^ а б в Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 39. ISBN   86-331-2075-5 .  
  3. ^ а б ?Bis!: Classicos de Jorge Amado adaptados para cinema, TV e teatro (in Portuguese)” . Rede Globo .  
  4. ^ ?Recordando Gilberto Amado” . Brasil 247 (на ?езику: Portuguese). 14. 9. 2011.  
  5. ^ ?Vera Amado Clouzot, atriz de cinema de (As Diabolicas, e O Salario do Medo)” . O Explorador (на ?езику: Portuguese). 7. 8. 2012.  
  6. ^ ?Jorge Amado (in Portuguese)” . UOL .  
  7. ^ ?Os intelectuais e o Estado Novo (interview with Joel Silveira)” (на ?езику: Portuguese). Observatorio da Imprensa. Архивирано из оригинала 18. 05. 2008. г . Приступ?ено 20. 02. 2020 .  
  8. ^ Mario Magalhaes (8. 8. 2001). ?Jorge Amado foi o autor mais espionado” (на ?езику: Portuguese). Folha On Line.  
  9. ^ а б Zelia Gattai (1988). Jardim de Inverno . Editora Record. ISBN   85-1-033969-4 .  
  10. ^ ?Documentos da CIA revelam investigacoes sobre Jorge Amado ? 11/02/2017 ? Ilustrada ? Folha de S.Paulo” . www1.folha.uol.com.br .  
  11. ^ Darmaros, Marina (24. 1. 2017). ?Por que ler Jorge Amado em russo: a cultura sovietica revelada na traducao de Gabriela” . Tradterm (на ?езику: португалски). 28 (0): 223?248. ISSN   2317-9511 . doi : 10.11606/issn.2317-9511.v28i0p223-248 .  
  12. ^ Insitucional. ?Taurino Araujo receives the title of Meritorious Citizen in the Legislative Assembly” . Gabinete Portugues de Leitura. Архивирано из оригинала 02. 11. 2013. г . Приступ?ено 04. 03. 2022 .  
  13. ^ Institucional. ?Jorge Amado is honoured with the highest decoration of Legislative Assembly of Bahia” . Legislative Assembly of Bahia. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г.  
  14. ^ ?Primeiro doutorado em producao vegetal” (PDF) . uesc.br . Приступ?ено 19. 2. 2020 .  
  15. ^ ?Jorge Amado e homenageado com a mais importante honraria da AL” . archive.org . Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г . Приступ?ено 19. 2. 2020 .  
  16. ^ Castello, Jose. ?The Country of Carnival - Afterword” . Jorge Amado . Companhia das Letra . Приступ?ено 29. 12. 2014 .  
  17. ^ D'Angelo, Biagio & Silva, Marcia Rios da "Cacau, vozes e orixas na escrita de Jorge Amado" EDIPUCRS, Porto Alegre 2013 [1]
  18. ^ Rossi, Luiz Gustavo Freitas. ?Sweat - Afterword” . Jorge Amado . Companhia das Letras . Приступ?ено 29. 12. 2014 .  
  19. ^ Dimas, Antonio. ?Jubiaba - Afterword” . Companhia das Letras . Приступ?ено 29. 12. 2014 .  
  20. ^ Amado, Jorge translated by Gregory Rabassa (2013). Captains of the Sands (Postface) . Penguin Classics. стр.  262 ?65. ISBN   978-0-14-310635-7 .  
  21. ^ Alves, Castro (1997). Encyclopaedia of Latin American Literature, edited by Verity Smith . Fitzroy Dearborn Publishers. стр. 31?35. ISBN   1-884964-18-4 . Приступ?ено 29. 12. 2014 .  
  22. ^ Amado, Jorge (децембар 1993). The War of the Saints Неопходна слободна регистрација. New York: Bantam.  
  23. ^ Amado, Jorge (2012). The Discovery of America by the Turks (Preface) (Penguin Classics изд.). Penguin. стр. ix?xi. ISBN   978-0-14-310698-2 .  
  24. ^ Amado, Jorge (2012). The Discovery of America by the Turks (Postscript by Zelia Gattai ) (Penguin Classics изд.). Penguin. ISBN   978-0-14-310698-2 .  
  25. ^ Vease la resena de Dario Villanueva en ABC Literario .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]