За другу употребу, погледа?те страницу
Хан
.
Династи?а Хан
(
упрош
:
?朝
;
трад
:
漢朝
;
пин
:
Han Chao
; 206. п. н. е. ? 220. н. е.) пратила ?е
династи?у ?ин
и претходила
три кра?евства
у
Кини
. Династи?у Хан ?е предводила истакнута породица позната као
клан Лиу
. Кра?евина династи?е Хан, у тра?а?у преко 400 година, обично се у Кини сматра као ?едан од на?ве?их периода у истори?и Кине. До дан данас, етничка ве?ина Кине се и да?е опреде?у?е као ?
Хан народ
“.
Током династи?е Хан Кина ?е званично постала
конфучи?анска
држава и напредовала у
по?опривреди
, занатству и
трговини
, а
становништво
?е достигнуло преко 55 милиона ?уди. У ме?увремену, царство ?е проширило сво? политички и
културни утица?
и територи?у до
Коре?е
,
Монголи?е
,
Ви?етнама
, и
сред?е Ази?е
пре него што се коначно распало под комбинаци?ом дома?их и спо?них притисака. Тако?е, имали су низ во?них предстража у неким од тих подруч?а, ук?учу?у?и и централну Ази?у, Монголи?у, и Перси?у (перси?ски кра? ?е дозволио да се оне поставе).
Држава династи?е Хан
87. п. н. е.
Династи?а Хан представ?а
златно доба
у
кинеско?
уметности
,
политици
и
технологи?и
. По мо?и и величини била ?е око 100. године равна
Римском царству
.
Династи?а Хан ?е владала
Кином
од 206. п. н. е. до 220. године. То ?е била
царска
династи?а ко?а ?е у?единила Кину након пада
династи?е ?ин
. ?една карактеристика династи?е Хан ?е ?ена дуговечност. Ме?у на?дуготра?ни?им кинеским великим
династи?ама
, уз кра?и прекид опстала ?е више од четири века. Од сво?ег оснива?а 206. п. н. е. држава династи?е Хан била ?е мо?на и утица?на у
источно? Ази?и
, колико ?е то на западу било
Римско царство
, ?ен приближан савременик. Династи?а Хан ?е позната као златно доба
кинеске филозофи?е
.
Током сво?е 426 година дуге владавине, династи?а Хан ?е створила многе институци?е ко?е су уздигнуле Кину. Проширили су границе државе на тзв. варварске територи?е, попут Римског царства, посебно на северозападу, где ?е ?ена во?ска крчила пут трговини на
Путу свиле
, учинивши их сличним онима данас. Династи?а Хан ?е изнедрила и одре?ен немо?них владара, те се срушила у хаосу пре коначне пропасти 220. године.
Конфучионизам
?е био службена државна филозофи?а и у?едно
религи?а
.
Будизам
?е дошао из
Инди?е
и постао важна религи?а. К?ижевност и уметност су процветале. По?опривреда се проширила, а с ?ом се и пове?ао и бро? становника. Систем снажне централне власти, ко?ег ?е чинила и комплексна
бирократи?а
, а ко?и се наставио до 20. века, има почетке у династи?и Хан. Многи драконски закони из династи?е Хин били су укинути, порези сма?ени, а цело подруч?е територи?а Хан било ?е директно под царском управом. Име Хан ?е први цар прилагодио имену реке. До данаш?ег дана по?ам Хан се у Кини употреб?ава да би се разликовали аутохтони
Кинези
од различитих расних и културних група у Кини. Тако ?Хан рен“ означава назив за кинески народ. Према обрасцу ко?им се служила династи?а Хан - у?еди?ена Кина и континуирана владавина - постао ?е ци? свим буду?им династи?ама, ук?учу?у?и и ону
комунистичку
у данаш?е време.
Гаозу - утеме?ите? династи?е Хан
[
уреди
|
уреди извор
]
Како се
династи?а ?ин
урушила под притиском во?них побуна и устанака се?ака, човек скромног порекла
Лиу Банг
постао ?е во?а мале групе
во?ника
и постепено осва?ао подруч?а. Временом, ?егове снаге су прерасле у во?ску и следиле су нове победе. Заним?иво ?е како ?е Лиу презирао учене конфучи?анце, ко?и су носили карактеристичне ши?асте шешире. Тако ?е ?едном приликом, кад ?е срео ?едног од тих угледника, истог тренутка дохватио шешир с главе посетиоца, и помокрио се у ?ега.
Године 206. п. н. е., Лиу се прогласио
кра?ем
Хана, ?едне од држава у царству ?ина. До
202. п. н. е.
елиминисао ?е све ривале и сви припадници династи?е ?ин били су мртви. Позната ?е ?егова из?ава; ?Цео свет ?е мо?!“, иако ?е тадаш?е царство имало тек половину територи?а данаш?е Кине. Затим се прогласио царем и присво?ио за себе ?е царски наслов Гаозу. Лиу ?е покорио високо централизовано царство, мало ?е олабавио систем, и поделио ?е царство на кнежевине, ко?има су владали чланови ?егове породице или во?не во?е ко?е су му биле изузетно привржене. Тако су постав?ени услови за повратак на феудализам, али Лиу, као и владари ко?и су га следили, помо?у саветника ко?и су били иск?учиво подре?ени цару, проверавали су сваку провинци?у и управника. Тако се очувала централна власт током династи?е. Престоница му ?е била на реци
Веи
, Ханг'ан (Ch'ang-an) ко?и у преводу значи ?вечни мир“. Гаозу ?е прихватио начела конфучи?анства, а та су да ?е сврха власти служити онима ко?има се влада, и да цар пружа добар, позитиван пример, уместо страшан и строг.
Након што ?е Гаозу мирно преминуо, наследио га ?е
Ву Ди
ко?и ?е владао од 141. до 87. п. н. е. ?егова владавина ?е ?една од на?славни?их у кинеско? истори?и. Посебну ?е паж?у полагао у вештину влада?а. Мо? локалних управника расла ?е током година, али Ву Ди ?е радио на рецентрализаци?и власти. Тако ?е уместо чиновника насле?ених из династи?е ?ин, ко?и су постав?ани на положа?е по ро?е?у, по конфучи?анству, чиновници су бирани по ?иховим способностима, т?. квалификаци?ама. Писмени испити су били усво?ени као мерило одре?ива?а на?квалификовани?их особа. У главом граду ?е основана
школа
за обуку владиних ?уди, чиме ?е административна бирократи?а ?е била систематизована.
Иако ?е лично био заинтересован за магичну страну
таоизма
, Ву Ди ?е одчучио задржати конфучи?анство за главну религи?у и филозофи?у, тако што ?е подстакао на проучава?е пет класика конфучи?анства (
Сху?инг
- к?ига истори?е,
Схи?инг
- к?ига
поези?е
,
?и ?инг
- к?ига промена,
Ли?и
- к?ига одрживости, и
Цхунхиу
- проле?ни и ?есе?и анали) на ко?има се теме?ило уче?е Конфучионизма. У покуша?у да спроведе ?едну идеологи?у за цело царство, Хановци су преузели иде?е многих идеолошких школа и уклопили их у Конфучионизам.
Трговина
?е цвала у време Ву Ди?а. Унутраш?а трговина се проширила у дуготра?ном
миру
ко?и ?е владао у зем?и, нижи
порези
и сма?е?е мо?и локалних мо?ника. Ву Диови министри су одржавали
цене
константним, тако да су куповали пшеницу и кухи?ско у?е када су цене биле ниске и затим их пласирали на тржиште кад би понестало тих намирница за време суше, или слабог рода. Канали су се копали и градили су се путеви. Зем?а ?е поста?ала богати?а и снажни?а, фарме су биле просперитетни?е, а градови су расли у величини и бро?у становника.
Ве? почетком сво?е владавине, Ву Ди ?е хтео проширити границе царства. На северозападу, номадско племе планинских ратника ?е дуже време тероризовало ?е северозападну Кину. Ву Ди ?е послао неколико во?них експедици?а у то подруч?е, формирао ?е савез с сред?оази?ским племенима, и сломио мо? Ксионгну. Кад ?е северозапад био осигуран, Ву Ди се почео ширити на североисток, покоривши
Ман?ури?у
и поприлични део
Коре?ског полуострва
. При?единио ?е територи?е ?ужно од ри?еке ?ангце, као и
Анам
, у северном
Ви?етнаму
. Покоривши оно што ?е данас провинци?а
?унан
, отворио ?е пут за
Бурму
и Инди?у. На?заним?иви?а Ву Диова осва?а?а су она у централно? Ази?и. Ставивши под контролу територи?е у Фергхани (данаш?и
Узбекистан
) и долину реке ?аксерт (звану
Сир Дар?а
у данаш?ем
Казахстану
), толико да?е од данаш?их граница Кине, Ву Диове трупе су отвориле Пут свиле, дугачак 6500 km, повезу?у?и Ханг'ан и Рим. Пут свиле ?е омогу?ио Кини да тргу?е с државама
Перси?ског залива
и источним
Медитераном
.
До ?егове смрти,
87. п. н. е.
Ву Диово царство ?е било велико попут Римског царства ко?е ?е настати неколико децени?а под
Октави?аном Августом
. Ме?утим, Ву Диова осва?а?а имала су и ефекат праж?е?а државне ризнице, снажног пове?а?а пореза и пове?ана ?е државна контрола
економи?е
. Иако су ове мере биле добре у кра?ем периоду, на дуге стазе су слабиле династи?у.
Ву Диови наследници су неко ври?еме успели очувати царство, али три слаба владара су напослетку омогу?ила царском регенту
Ванг Мангу
(45. године п. н. е.-23. год.) да концентрише сву сво?у мо? у сво?е руке. Ванг Манг ?е био члан високе породице ко?а се венчала у кра?евски клан.
Мо? му ?е све више ?ачала, да би се, напослетку, 9. године прогласио царем кратко-живе?е
династи?е С?ин
(Hsin=Nove). Иако ?е Манг добио власт
убиствима
и интригама, био ?е реформиста ко?и ?е желео бо?у, ма?е
корумпирану
владу. Зем?у ко?а ?е ве?им делом била у власништву
феудалаца
, ко?и су ?е по астрономским ценама изна?м?ивали се?ацима, Манг ?е ставио под сво?у управу, удара?у?и тако у саме теме?е мо?и барона и властеле. Зем?а ?е била поде?ена на ?еднаке делове и дана се?ацима ко?и су ?е култивирали. Затим ?е укинуо
ропство
, давао безинтересне за?мове се?ацима и постао во?а Конфучионистичког уче?а. Ове промене су наишле на озби?на против?е?а опозици?е.
Феудални барони су основали савез и успротивили се Ванг Мангу. У?единила их ?е Лиу породица и следио ?е
гра?ански рат
. Како ?е царством завладао немир, во?на та?на друштва су основали банде и нападала села и градове. Ванг ?е веровао да ?е ва?ане институци?е напос?етку донети мир у Кини, али 23. године, во?ска во?ена кланом Лиу срушила ?е врата Ханг'ана, убила Ванг Манга, и поновно успоставила династи?у Хан.
За време гра?анског рата, стари главни град Ханг'ан ?е био уништен, а породица Лиу се преселила у главни град источно од Луo?анга (Luo-jang), у ко?о? ?е данаш?а провинци?а
Хенан
. Име Хан се опет употреб?ава, али кинески историчари ради?е користе израз за династи?у након Ванг Манга као Источни или Касни?и Хан. Први владар,
Гуанг-ву Ди
(Kuang-Vu-ti, 5. п. н. е..-57. год.) повратио ?е сва подруч?а царства, и попут ?егових предака наставио с Конфучи?ским уче?ем и реформом власти. Након ?егове смрти, све чеш?е су владари били млади и уместо ?их царством су управ?али министри, а у ме?увремену се?ачки устанци су били све чеш?и. Наоружан Даоистички култ, или
Хуанг?ин
(жути турбани) потицали су немире по целом царству. Иако ?е династи?а наставила сво?е име, збрка у борби за превласт негирала ?е сваку власт династи?е Хан. Напокон, 220. године, зад?и цар Хан, Ксианди (Hsien-ti), ко?и ?е постав?ен на престол у доби од осам година, формално ?е абдицирао заслугом Цао Пи (Ts'ao P'i), ко?и ?е био син ?егова главног министра. Цао Пи се прогласио првим царем нове
династи?е Веи
. Та? датум обележава почетак тзв. доба Доба Раздора, ко?е ?е тра?ало од 220. до 589. године.
Раздор у Кини почи?е кра?ем
2. века
када се верски фанатици обави?ени у
жуте
мараме врше државни удар ?ер сматра?у да ?е држава корумпирана. Покретач те
секте
?е
Зханг ?иао
са сво?ом бра?ом
Зханг Бао
и
Зханг Лианг
, те се за тро?ицу бра?е сматрало да поседу?у мо?и три?у елемената:
ватра
,
зем?а
и
ваздух
.
Владар Хан династи?е ?е у то време било дете од само 9 година, али то ни?е спречило да се на?мо?ни?е породице, во?сково?е и сви противници фанатика во?ених Зханг ?иаом у?едине. Коалици?а ?е направ?ена, а водиле су се три велике битке док су фанатици и сам Зханг ?иао погуб?ени. Мир у зем?и ?е наступио, али само на кратко време.
Главнога заштитника младога цара,
Донгу Зхуоу
, ?е мо? ко?у ?е имао ударила у главу те ?е пожелио и сам да влада Кином. Мо?ни владари покра?ина Кине нису желели трпети тирани?у Донг Зхуоа те Цао Цао са сво?ом во?ском кре?е на
Луо ?анг
(главни град) да скине Донг Зхуоа с престола, али во?ска под водством Лу Буа их ?е поразила. Лу Бу ?е посинак Донг Зхоуа, а пратио га ?е глас на?снажни?ег ратника и немилосрдног убице у Кини. Цао Цао позива друге
регионалне
владаре да се коалици?а поново састави али ова? пут да се ослободи млади цар. За главног генерала се одабире
?уан Схао
, владар на?богати?е покра?ине и члан на?угледни?е породице ?уан.
У борби пред улазом у град, испред Ху Лао градских врата, се водила да тада на?ве?а битка у истори?и Кине. На?истакнути?и у то? борби су били, све до тада анонимни,
Лиу Беи
и ?егова заветна бра?а
Гуан ?у
и
Зханг Феи
ко?и су се у врту
брескви
зав?етовали као бра?а ко?а ?е вратити стару славу Хан династи?е. Они су забележени у истори?и као ?едини ко?и су се супротставили мо?ном Лу Буу те га поразили и нат?ерали у бег. Кад ?е во?ска коалици?е ушла у Луо ?анг, Донг Зхуо наре?у?е да се град спали до теме?а те бежи.
Коалици?а
одуста?е од прога?а?а те смиш?а план како свет лишити Донг Зхуоа а то ?е могу?е само уз помо? некога мо?ног, неустрашивог и блиског Донг Зхуоу - ?едногласно ?е одлучено да то мора бити Лу Бу ко?ему то не би требало бити проблем кад ?е ве? убио и властитог оца.
Прво што ?е требало ?е направити раздор ме?у ?има, а за?едничка слабост су им
жене
. Вен Хоу, познати интелектуалац, понуди сво? услуге те сво?у к?ер ко?а ?е послужити у смицалици, ри?еч ?е о Диао Хан - плесачици неизмерне лепоте ко?а прихвата задатак без размиш?а?а. Вен Хоу позива Лу Буа к себи на вечеру те га упозна?е с Диао Хан, с ко?е цело вече ни?е могао скинути поглед те пита ?ена оца за руку ?егове к?ери - отац приста?е.
Други дан, Вен Хоу иде Донг Зхуо представити сво?у к?ер те му ?е понудити као жену ко?а воли стари?е и мо?не мушкарце - што ласка Донг Зхуоу. Истога дана, Вен Хоу одлази Лу Буу те му доноси страшну вест да си ?е Донг Зхуо присво?ио Диао Хан те да ?у намерава оженити. Лу Бу бесан бежи из града, разочаран што ?е изгубио прву и ?едину жену ко?у ?е заволео. Недуго затим, Диао Хан ша?е писмо Лу Буу како ?е незадово?на и да она воли само ?ега, те да кад би Донг Зхуо умро да би била само ?егова. Лу Бу се вра?а у град и саста?е се с Диао Хан у дворишту палате где их загр?ене проналази Донг Зхуо. Донг Зхуо прот?еру?е Лу Буа под казном смрти ако се врати. Лу Бу затим уби?а Донг Зхуоа и одлази у непознато с Диао Хан.
Иако ?е проблем с Донг Зхуом решен, турбуленци?е у зем?и не недоста?е.
Цао Цао
сматра ?уан Схаоа прет?ом те планира напад на ?егову пуно мо?ни?у во?ску. Лиу Беи и ?егова бра?а добива?у нови дом и подруч?е Ксиа Пи на управ?а?е. Добар и увек великодушни Лиу Беи прихвата ра?еног Лу Буа и ?егову Диао Хан ко?и у одсуству Лиу Беиа и Гуан Yуа, а поред никад трезног Зханг Феиа преотима дворац и избацу?е Зханг Феиа и ?егове синове. Лиу Беиу ни?е толико сметало преотима?е дворца колико то што ?егове жене и д?ецу држи као таоце.
Свестан сво?е немо?и, одлази Цао Цаоу у потрази за помо?и те му обе?ава покра?ину ако спаси породицу Лиу Беиа. Цао Цао приста?е те у помо? ша?е ро?аке и на?бо?е генерале Ксиахоу Дун и Ксиахоу ?уан ко?и за?едно с Лиу Беиовом во?ском опко?ава?у Ксиа Пи
дворац
. Генерали под Лу Буом се преда?у над надмо?ном во?ском коалици?е те преда?у зароб?ене Лу Буа, Диао Хан и генерала Зханг Лиао ко?и ?е стекао див?е?е Цао Цаоа и Гуан ?уа ?ош за време борбе пред Ху Лао вратима. Лу Бу ?е смакнут, Диао Хан ?е пуштена на слободу након препирке Гуан ?уа и Зханг Феиа за ?ену руку, а Зханг Лиао ?е прим?ен у во?ску под Цао Цаоом.
Пут свиле
Почетком 100. године п. н. е. разви?ена ?е мрежа трговачких путева за превоз робе изме?у
Ази?е
и
Европе
. На?рани?а и на?тежа пут ко?а се на?чеш?е употреб?авала постала ?е позната под називом ?Пут свиле“, по це?ено? кинеско?
оде?и
ко?ом се трговало. Руте су полако ишчезавале кроз сто?е?а, а открива?ем морског пута од Европе према Ази?и у касном 15. веку, стари путеви су поступно запуштени због нове океанске трговине.
За време династи?е Хан, Кинези су били
по?опривредници
.
Пшеница
и
просо
су узга?ани на северу Кине, као што се и узга?а?у вековима.
Рижа
, ко?а да?е више калори?а, била ?е узга?ана гд?е год ?е било дово?но воде. Кинески фармери исушивали су
мочваре
, и градили канале за навод?ава?е. За време владавине раних владара династи?е Хан, и дуготра?ног мира ко?и ?е владао у зем?и, по?опривреда ?е унапри?е?ена и побо?шан ?е квалитет житарица, а с тиме се пове?ала и популаци?а становништва. За ври?еме слабих дана Западног Хана, централна управа ?е слабила, а феудална во?ска ?е држала зем?у у сво?им рукама. Тада су радови на каналима запостав?ени, неки и уништени, а у неким подруч?има ?е завладала
глад
.
За време дуготра?ног мира, многи градови су нарасли, посебно Луо?анг. Трговци и занатли?е су се организовали у
цехове
, т?. чланство у по?едином цеху било ?е нужно у многим врстама посла. Цехови су одре?ивали минималне цене, и одре?ивали су плате и радне сатницу чланова цеха. Сваки цех ?е имао сво?е
божанство
, ко?е ?е било постав?ено у холу цеха. Исто тако цехови су били као штит друштву од строгих
закона
, на ко?и су знали одговорити
штра?ком
или затвара?ем трговина.
Под династи?ом Хан, неке природне и политичке бари?ере ко?е су одво?иле Кину од остатка света, биле су превладане. Ве?а трговина, и територи?ална експанзи?а, довели су Кину у контакт с новим
државама
и ?удима. Трговци су прошли из Кине, кроз централну Ази?у, до Перси?е и Грчких градова на обалама Црног Мора- чак и до Римских колони?а на источном Медитерану. Трговци династи?е Хан и страни трговци прелазили су ?унан, реку
Мианмар
(пре позната као Бурма), и вра?али су се са добрима из
Инди?е
и
Шри Ланке
.
Према кинеско? истори?и, 166. године, трговци из Дахина (Та Х'ин), што ?е кинеско име за
Рим
, дошли су до Луо?анга, с на?авом да су послани од свога владара, наводно цара
Марка Аурели?а
. Може утврдити да ?е кинеска роба, пона?више свила и крзна, дошла до градова Медитерана Путем свиле. За узврат, Хан су доби?али
ко?е
из централне Ази?е,
стакло
,
слоновачу
,
драго каме?е
и добру
вуну
. ??уди у Лоу?ангу разбацу?у се оде?ом, и прет?еру?у у храни и пи?у.“-написао ?е зга?ени посматрач живота за владавине династи?е Хан у првом веку наше ере. Чак су ко?ушари и конкубине су носили фини
брокат
,
бисере
и жад, а истовремено се живот се?ака погоршавао.
Први
сеизмограф
О кинеском напретку, говори нам и сложени
изум
, уре?а? изум?ен при?е више од 18. векова у Кини, ?е могао открити лагана подрхтава?а на површини зем?е, и исто тако показати из ко?ег смера подрхтава?е тла долази. Године 132., Зханг Хенг ?е направио први
сеизмограф
, у облику ?упа с осам глава
зма?а
наоколо ?упа, а сваки држи куглу у устима. Испод сваког зма?а ?е статуа малог
жапца
с отвореним устима. Кад се подрхтава?е или
потрес
по?ави, чак и на велико? уда?ености, механизам у ?упу ?е реаговати тако да зма? пусти куглу у уста жапцу. Ко?и зма? испусти куглу од ?их осам, у?едно показу?е и смер од куда подрхтава?е долази. Дакле, струч?аци у ври?еме Хан династи?е могли су знати да се потрес догодио и гд?е.
Уче?а
Конфучи?а
(551?479. године п. н. е. постала су главна школа миш?е?а за време династи?е Хан. Основа Конфучи?еве
етике
?ест концепт
?ен
, што значи
?убав
или доброта. Бит
Конфучионизма
се може сажети у фрази: ?Не чини другима, оно што не би желео себи“. Остале важне врлине Конфуционизма ук?учу?у исправност, целовитост, и побожност. Политички, Конфучионизам ?е заговарао власт у ко?о? ?е владар доброхотан, добро?удан, добронамеран, а суб?ект, т?. поданици, послушни и покорни. Конфучи?е ?е веровао да монарх мора га?ити
моралне
вредности да би пружио добар пример ?удима. Конфучи?е ?е био познат по сво?им иде?ама образова?а, за ко?е ?е веровао да су знача?на за све ?уде, занемару?у?и класе.
Буда
, као пови?есна личност ?е живио у 5. веку п. н. е. скоро у исто време као и Конфучи?е, у северно? Инди?и. Сматрао ?е да ?е пат?а неоде?ива од
живота
, а она пак произлази из пожуде за матери?алним стварима света. ?едини начин да се побегне од пат?е ?ест бити слободан од же?е, а да би био слободан од же?е, мораш заборавити на себе и служити другима, медитирати, и изнад свега живети не везу?у?и се на матери?ална добра. Тако се ?едино може пости?и Будххин ра?,
нирвана
.
Први будистички монаси су стигли у Кину трговачким рутама, како споми?е Хан Сху (Хан хронике), у првом веку. Будистички су свештеници саградили храм у Лоу?ангу под заштитом царске породице. Тек ?е у доба раздора
будизам
стекао наклоност великог бро?а Кинеза, ?ер ?е будистичко песимистични?е гледа?е на свет имало више смисла, од оне Конфучионистичке да ?е у ?удско? природи истинска доброта, наглашава?у?и односе владара и поданика, оца и породице, стари?их и мла?их, мужа и жене. Кра?ем династи?е Хан, закон прежив?ава?а ?е зами?енио Конфучионистичке односе и теори?е о ?удско? доброти. Тако су Кинези посво?или Буду у сво? пантеон
богова
. Пантеон се састо?ао од бож?ег суда на небу, сличан ономе царском на зем?и. Владао ?е ?аде (?уди) и ?егови министри. Посто?али су богови цехова,
планета
, елемената, зем?е,
неба
,
кише
, а с ?има су се налазили цареви, и сви знача?ни ?уди ко?и су живели на зем?и.
Даоизам
?е почео као
филозофски
правац ко?и ?е наглашавао индивидуалну личност и строго ?е приговарао на ритуале и на одре?ива?е начина живота, ко?ег ?е диктирала власт. ?Уистину мудар владар, ?едноставно остав?а ствари какве ?есу.“-рекао ?е Даоист. У данима владавине династи?е Хан, лична же?а за истинским разумева?ем
природе
и
света
, карактеристика правог Даоизма, ?ест дегенерирала у потрагу за еликсиром бесмртности и пантеоном богова.
У
к?ижевности
главна фигура ?е био
Сима ?ен
, ко?и ?е живео од 145. до
90. п. н. е.
?егово велико дело се зове
Схи?и
- Записи истори?е. То д?ело ?е компилаци?а одломака из оригиналних извора, за?едно са Симиним коментарима, ?е поставило теме?е и стандарде кинеске истори?е и историчара од тог времена па на да?е. ?егов приказ истори?е ?ест ве?ина онога што знамо о династи?и Хин и раном периоду династи?е Хан. Исто тако су и четири к?иге Конфучионизма издане у свом финалном облику, то су
Лу?у
,
Даксуе
,
Зхонг?онг
и
Менгзи
.
Знамо да су и писали
поези?у
, сложене
математичке
задатке, истори?у, велики речник, владине извешта?е, те на?рани?и сачувани општи
попис становништва
на сви?ету, из 2. године н. е.(57.671.400 ?уди). То ?е била пос?едица израде папира око 100. године. Папир ?е прав?ен од коре црног дуда, и од коноп?е, називали су га зхи. По причи, ?едан ?е еунух, Цаи Лун, 105. године, испричао цару Хеу, како се изра?у?е
папир
. Писали су четкицама и тушем од пигмента ча?е, на дрвеним плочицама, комади?има
бамбуса
или на
свили
, а кинеска слова су се променила у она слична данаш?им.
Уметност и загробни живот
[
уреди
|
уреди извор
]
Бронзано огледало из времена династи?е Хан
Мало ?е остало сачуване графике из доба Хан династи?е, а много више знамо о
сликарству
тога доба из записа. Из тих извора, чини се да ?е слика?е било попут маги?е. Проклетство и
болести
могло се прекинути постав?а?ем правог типа слике изнад кревета болесника. Често се слика?ем хтело дочарати, и стога су се држали мо?ним, магичне способности богова и културних ?унака.
Док су слике ве?ином нестале из доба Хана, археолози су пронашли, из гробница,
керамику
, и моделе ку?а, храмова, господе, племства, и чак целих села од
теракоте
. Ови об?екти су били замене за важне ствари у животу, и обично су били глазиране и обо?ене. Типичне гробнице су садржавале мини?атуре оми?ених ?убимаца и слуга, исто тако и избор предмета из живота. Ископине из племи?ких гробница, открива?у однос ?уди из времена династи?е Хан према
животу
и
смрти
, те ?удску борбу с природом. Керамичке фигуре биле су учестало изра?иване у Кини за време династи?е Хан (206. п. н. е. - 220. г.) да би биле закопане с поко?ницима. Познате као минг-хи'и, ове фигуре су биле обично ?ако мале и често су приказивале стварне ?уде, нпр. музичаре.
Иако се за време Хана ишло на
централизаци?у
, на?мо?ни?е су ипак биле велике зем?опос?едничке породице. То ?е било ?ош више наглашено кад се развила трговина у Кини и с другим зем?ама. Уз зем?у, такве породице су поседовале и творнице или производне капацитете, ко?и су пове?авали ?ихов утица? али и
богатство
. Трговачка класа ?е добивала на утица?у с пове?а?ем
трговине
, добили су ве?е
друштвене
могу?ности, а вековима пре тога су били на?нижа класа у кинеском друштвеном поретку. Исто тако, утица? Конфучи?ске бирократи?е, устро?ене по таленту и способности а не по пореклу, омогу?авао ?е велики успон у соци?алном статусу, за свакога ко ?е имао времена да учи за испите. У ствари, ?е врло мало се?ака и фармера имало времена за уче?е, но оваква прилика никад пре ни?е посто?ала за неког ко ни?е био припадник високообразованог сталежа.
Време династи?е Хан, ?е било раздоб?е просперитета, какво се не?е вид?ети поновно у Кини до доласка
династи?е Танг
(Т'анг)
618
. године. Кинески Будизам ?е цветао, а Конфучионизам ?е био државна
доктрина
. Многи стандарди власти задржани су до 20. века као што су снажна централна власт, ко?а ?е владала уз помо? снажне бирократи?е.
Иако ?е распаду сли?едило три века раздора и
рата
, династи?а Хан ?е усп?ела поставити стандард за све касни?е влада?у?е кинеске династи?е. То ?е прича о ?едно? од две велесиле, ко?а се на врхунцу сво?е мо?и око 100. године простирала на територи?и упоредиво? с римском. Стилови два царстава су се у потпуности разликовали, римско се осла?ало на
ропство
, док ?е напредак ханског углавном почивао на ле?има слободног се?аштва. ?Запад преузима сво?у традици?у од
Рим?ана
и
Грка
, а Кина од династи?е Хан.“-Лиу Хингзху, директор Археолошког института у
Пекингу
.