Династи?а ?инг

Династи?а ?инг , ^[1] понекад звана и Ман?урска династи?а , представ?а послед?у кинеску царску династи?у.

?ен оснивач ?е Нурхачи , ман?урски велможа ^[2] и вазал кинеских царева из династи?е Минг ^[3]^[4] ко?и се прогласио царем и наследником династи?е ?ин , ^[5] ко?а ?е владала северном Кином неколико векова рани?е. ^[6] Године 1634 . ?егов син Хуанг Таи-?и ?е након смрти послед?ег монголског владара из династи?е ?уен покорио Монголи?у, а након тога и Коре?у .

Године 1644 . у Кини ?е избила велика побуна ко?у ?е искористила ман?урска во?ска на челу с принцом Доргоном те пробила Кинески зид, осво?ила Пекинг и након осамнаест година установила власт над ци?елом Кином.

У првим годинама династи?е ?инг Кина се наставила ширити па су осво?ени Тибет и Та?ван .

У 19. веку, Кина, ко?а ?е по номиналним критери?умима била на?богати?а и на??ача држава на свету, суочила се с чи?еницом да ?е знача?но инфериорна западним силама. Ауторитет царске власти начет ?е срамним поразима у опи?умским ратовима , што ?е довело до провале национализма ме?у Хан Кинезима ко?и су Ман?урску династи?у схватали као стране осва?аче уместо властитих владара. У друго? половини 19. века ?е против династи?е ?инг покренут крвави Та?пиншки устанак , ко?и ?е однео више живота од Првог светског рата.

Иако се династи?а ?инг успела одржати, Кина ?е била битно ослаб?ена те ?е под владавином Циси наставила трпети поразе, од ко?их ?е на?срамни?и био она? у рату с ?апаном 1894?95. Народно незадово?ство ? усмерено како против династи?е, тако и против све ве?ег утица?а западних сила ?исказало се у Боксерском устанку године 1900 . Кина ?е, одупиру?и се западно? во?но? интервенци?и, доживела ?ош ?едан велики во?ни пораз.

Године 1911 . сери?а побуна против династи?е довела ?е до ?еног збацива?а, те ?е Кина године 1912 . проглашена републиком.

Пу ?и , послед?и цар ман?урске династи?е, владао ?е од године 1931 . до 1945 . као цар државе Ман?укуо под ?апанском заштитом. ^[7]

Гра?евинарство [ уреди | уреди извор ]

Династи?а ?инг (1616?1911) ?е била послед?а феудална династи?а у Кини. Гра?евине у овом периоду су углавном следиле гра?евински стил династи?е Минг, али су ?ош префи?ени?е.

Пекинг ?е у династи?и ?инг остао главни град, ?егове гра?евине углавном нису биле изме?ене. Имао ?е 20 великих градских капи?а. Од ?их капи?а ?енг-?анг у унутраш?ем граду ?е на?величанствени?а. Династи?а ?инг ?е настав?ала да користи палату династи?е Минг, а у исто време подигла многе огромне императорске вртове као што су велелепне стара Лет?а палата и Лет?а палата. Гра?евине подигнуте у ово време су почеле да користе и стакло. Подигнуте су гра?анске стамбене ку?е у разноликим архитектонским стиловима.

Егзотичне тибетске ламаистичке гра?евине су биле популарне у династи?и ?инг. Оне су пробиле шаблоне из прошле династи?е и попримиле разноврсне форме. Примери за то су били ламаистички храм Хармони?а и мир у Пекингу и низ храмова код Ченгдеа.

У позном периоду династи?е ?инг, подигнуте су бро?не нове зграде и са источним и са западним елементима.

Одлике [ уреди | уреди извор ]

Во?на победа над Хан Кинезима ни?е решила проблем како и на ко?и начин владати Кином. Супериорност кинеске културе над културом осва?ача учинила ?е да цареви Ганг Си и ?унг?енг прихвате конфуци?анско нас?е?е и да на тим основама разви?а?у кинеско друштво. Ман?урци су водили вешту политику и само тако су успели да се одрже; ^[8] усво?или су кинеске обича?е и ?ихову традици?у, увели ?еднакост Кинеза и Ман?ураца на високим владиним положа?има, препустили Кинезима читаву општинску управу и ве?и део покра?инске управе. Понашали су се као да настав?а?у дело кинеских династи?а и успели су за себе да вежу ве?ину кинеских интелектуалаца. Кинеска политичка доктрина заснована на Конфучи?евим начелима учи како би власт и одговорност требало да буду с?еди?ене, те цар добива сво? мандат од Бога тако да ?е ?егова власт апсолутна . У накнаду за то ?егова ?е дужност ?е да одржава друштвено устро?ство. Ако то не успе, оправдано изби?а?у нереди и побуне, али не и законито. Свако министарство (?колеги?”) састо?и се од два председника, ?едног кнеза и два потпредседника. Али они не управ?а?у крупним пословима. Битне одлуке владару предлаже ?Државни савет” ко?и се састо?и од пет особа ко?е се бира?у ме?у председницима или потпредседницима министарстава. Династи?а ?е поред Државног савета задржала и ?Велики секретари?ат” и Цензорат, чи?и су чланови Кинези или Ман?урци ко?и су указивали на пропусте или грешке министара или чиновника. Дога?ало се да сво?е примедбе упуте и самом цару.

Кина ?е била поде?ена на 18 покра?ина у ко?има су управите?и имали широка овлаш?е?а. Они су понекад били потчи?ени поткра?у под чи?ом су влаш?у биле окуп?ене две или три покра?ине. Средиш?а власт се ни?е мешала у живот покра?ина. Овакав ?е систем дозво?авао претерану независност управите?а. Покра?ине су поде?ене на округе и жупани?е ко?има су управ?али чиновници ко?е ?е именовала влада. На селима се сачувала аутономи?а ко?о? су стар?ешине именовале породице ко?е су чиниле сеоско ве?е, а ?ега постав?а шеф округа. Висину пореза ко?и ?е требало да плати свака покра?ина одре?ивала ?е влада: зем?ишни порез сразмерно годиш?ем производу зем?е и соларина, десетина напла?ивана у натури. Ме?утим, доходак од тих пореза био ?е наме?ен за расходе саме покра?ине, а само су по?едине богате покра?ине морале пла?ати доходак у за?еднички фонд ко?и се после делио сиромашни?им покра?инама.

Ман?урска во?ска ?е била поде?ена у трупе и ?единице. Бро?ала ?е око 300.000 ?уди од ко?их се тре?ина налазила у области око Пекинга, а остали су били размештени по касарнама у 11 покра?ина. Свака покра?ина ?е имала сво?у милици?у под заповедништвом управите?а. Те су се трупе називале ?Зелени стег” и бро?але су до 400.000 ?уди до 1840. године. Ни ман?урска во?ска, ни милици?а, нису представ?але озби?ну во?ну снагу. Недово?но наоружа?е им ни?е дозво?авало да издрже борбу с европским силама.

Друштвена структура ни?е олакшавала владину делатност. 4/5 становника су били се?аци ко?и су на?чеш?е располагали само малим делом зем?е. По градовима су живили и многобро?ни трговци ко?и су успевали да произведу предмете потребне за свакодневни живот, али и уметничка дела. Трговци су имали важну улогу, поготово за унутраш?у размену у ко?о? ?е речни промет надокна?ивао недостатак копнених путева, премда они нема?у друштвеног утица?а. Трговци и занатли?е су се организовали у цехове , а се?аци често у удруже?а ради заштите и одржава?а брана. Цехови и удруже?а су била доброво?на и поприлично равнодушна према политичким и националним пита?има.

Посто?але су две категори?е племства. Прво племство ?е дворско ман?урско племство повезано крвним везама, ко?е ?е до деветог колена имало титуле принчева. То су били ?царски род” у ко?ему су мушки потомци првог ман?урског цара примали годиш?у пензи?у, али нису имали право ?авне службе, а ретко и место у влади због честих сплетки. Друго племство ?е ?даровано” (на?ве?а ?е во?водска титула) као награда за во?не и гра?анске услуге цару, а ко?е су значиле доделу зем?е и пензи?е. То племство не чини сталеж и не поседу?е племи?ке повластице. Посто?ала ?е тако?е ?ош ?една класа ко?о? нити ?една друга ни?е била слична, класа уче?ака. Она се одабирала путем ?Царског испита” где су се ме?у ученима одре?ивали они ко?и ?е обав?ати судске и управне функци?е. Та? одабир, ко?и ?е настао у 7. веку , ?е имао демократски облик ко?и ?е опстао све до 19. века . Расправа о филозофско? теми из кинеских класичних текстова, обликова?е стихова и лепо писа?е су били важни делови испита. Природне науке нису биле заступ?ене ме?у предметима за испитно такмиче?е. Када се кандидатима давало да напишу истори?ски оглед, реч ?е била о кинеско? истори?и. Влада, иако се ни?е бавила организова?ем наставе, придавала ?е велику важност испитним пита?има. Класа чиновника ко?е Европ?ани назива?у ?мандарини” остали су привржени кинеским традиционалним схвата?има како би одржали традици?у. ^[9]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Bilik, Naran. "Names Have Memories: History, Semantic Identity and Conflict in Mongolian and Chinese Language Use." Inner Asia 9.1 (2007): 23?39. стр. 34
^ Ebrey (2010) , стр. 220.
^ Crossley 1997 , стр. 3.
^ Wakeman 1985 , стр. 24.
^ Elliott (2001) , стр. 56.
^ Tan 1982
^ Yamamuro 2006 , стр. 246
^ Graff & Higham 2012 , стр. 116.
^ History of China Архивирано на са?ту Wayback Machine (28. септембар 2013), Brooklyn University, Pristupljeno 29. avgusta 2013.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Graff, David Andrew; Higham, Robin (2012). A Military History of China . University Press of Kentucky. стр. 116. ISBN 978-0-8131-3584-7 .
Yamamuro, Shin'ichi (2006). Manchuria Under Japanese Domination . Превод: J. A. Fogel. University of Pennsylvania Press. стр. 246 . ISBN 9780812239126 .
Wakeman, Frederic E. (01. 01. 1985). The Great Enterprise: The Manchu Reconstruction of Imperial Order in Seventeenth-century China . University of California Press. стр. 24?. ISBN 978-0-520-04804-1 .
Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne (2013). East Asia: A Cultural, Social, and Political History . Cengage Learning. стр. 271. ISBN 978-1-285-52867-0 .
Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne (2013). East Asia: A Cultural, Social, and Political History . Cengage Learning. стр. 271. ISBN 978-1-285-52867-0 .
Tan, Qixiang (1982). Historical Atlas of China . 8 . Beijing: China Map Press. ISBN 978-7-5031-1844-9 .
Bartlett, Beatrice S. (1991). Monarchs and Ministers: The Grand Council in Mid-Ch'ing China, 1723?1820 . Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-06591-8 .
Crossley, Pamela Kyle (1997). The Manchus . Wiley. ISBN 978-1-55786-560-1 .
—— (2010). The Wobbling Pivot: China since 1800 . Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-6079-7 .
Crossley, Pamela Kyle; Siu, Helen F.; Sutton, Donald S. (2006). Empire at the Margins: Culture, Ethnicity, and Frontier in Early Modern China . University of California Press. ISBN 978-0-520-23015-6 .
Ebrey, Patricia (1993), Chinese Civilization: A Sourcebook (2nd изд.), New York: Simon and Schuster, ISBN 978-0-02-908752-7 .
—— (2010). The Cambridge Illustrated History of China . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-12433-1 .
Elliott, Mark C. (2000), ?The Limits of Tartary: Manchuria in Imperial and National Geographies” (PDF) , Journal of Asian Studies , 59 : 603?646, JSTOR 2658945 , doi : 10.2307/2658945 .
—— (2001). The Manchu Way: The Eight Banners and Ethnic Identity in Late Imperial China . Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-4684-7 .
Faure, David (2007). Emperor and Ancestor: State and Lineage in South China . Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5318-0 .
Ho, David Dahpon (2011). Sealords Live in Vain: Fujian and the Making of a Maritime Frontier in Seventeenth-Century China . University of California, San Diego.
Hsu, Immanuel C. Y. (1990), The rise of modern China (4th изд.), New York: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-505867-3 .
Kaske, Elisabeth (2008). The politics of language in Chinese education, 1895?1919 . Leiden: BRILL. ISBN 978-90-04-16367-6 .
Li, Gertraude Roth (2002), ?State building before 1644”, Ур.: Peterson, Willard, The Ch'ing Empire to 1800 , The Cambridge History of China , 9 , Cambridge: Cambridge University Press, стр. 9?72, ISBN 978-0-521-24334-6 .
Liu, Kwang-Ching; Smith, Richard J. (1980), ?The Military Challenge: The North-west and the Coast”, Ур.: Fairbank, John K.; Liu, Kwang-Ching, Late Ch'ing, 1800?1911, Part 2 , Cambridge History of China, 11 , Cambridge, England: Cambridge University Press, стр. 202?273, ISBN 978-0-521-22029-3 .
Murphey, Rhoads (2007). East Asia: A New History (4th изд.). Pearson Longman. ISBN 978-0-321-42141-8 .
Myers, H. Ramon; Wang, Yeh-Chien (2002), ?Economic developments, 1644?1800”, Ур.: Peterson, Willard, The Ch'ing Empire to 1800 , The Cambridge History of China , 9 , Cambridge: Cambridge University Press, стр. 563?647, ISBN 978-0-521-24334-6 .
Naquin, Susan; Rawski, Evelyn Sakakida (1987). Chinese Society in the Eighteenth Century . Yale University Press. ISBN 978-0-300-04602-1 .
Naquin, Susan (2000). Peking: Temples and City Life, 1400?1900 . University of California Press. ISBN 978-0-520-21991-5 .
Perdue, Peter C. (2005). China Marches West: The Qing Conquest of Central Eurasia . Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01684-2 .
Platt, Stephen R. (2012). Autumn in the Heavenly Kingdom: China, the West, and the Epic Story of the Taiping Civil War . Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-307-27173-0 .
Rawski, Evelyn S. (1998). The Last Emperors: A Social History of Qing Imperial Institutions . Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-21289-3 . Paperback edition . 2001. ISBN 978-0-520-92679-0 .
Reynolds, Douglas Robertson (1993). China, 1898?1912 : The Xinzheng Revolution and Japan . Cambridge, Mass: Council on East Asian Studies Harvard University : Distributed by Harvard University Press. ISBN 978-0-674-11660-3 .
Rowe, William T. (2002), ?Social stability and social change”, Ур.: Peterson, Willard, The Ch'ing Empire to 1800 , The Cambridge History of China, 9 , Cambridge: Cambridge University Press, стр. 473?562, ISBN 978-0-521-24334-6 .
—— (2009), China's Last Empire: The Great Qing , History of Imperial China, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-03612-3 .
Spence, Jonathan D. (2012). The Search for Modern China (3rd изд.). New York: Norton. ISBN 978-0-393-93451-9 .
Teng, Ssu-yu; Fairbank, John King, ур. (1954) [reprint 1979]. China's Response to the West: A Documentary Survey, 1839?1923 . Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-12025-9 .
Torbert, Preston M. (1977). The Ch'ing Imperial Household Department: A Study of Its Organization and Principal Functions, 1662?1796 . Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-12761-6 .
Wakeman, Frederic E. (1975). The Fall of Imperial China . New York: Free Press. ISBN 978-0-02-933690-8 .
—— (1986). The Great Enterprise: The Manchu Reconstruction of Imperial Order in Seventeenth-century China . Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-04804-1 .
Wright, Mary Clabaugh (1957). The Last Stand of Chinese Conservatism: The T'ung-Chih Restoration, 1862?1874 . Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-80470475-5 .
Zhao, Gang (2006), ?Reinventing China Imperial Qing Ideology and the Rise of Modern Chinese National Identity in the Early Twentieth Century” (PDF) , Modern China , 32 (1): 3?30, JSTOR 20062627 , doi : 10.1177/0097700405282349 , Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2014. г..
Bickers, Robert (2011). The Scramble for China: Foreign Devils in the Qing Empire, 1832?1914 . Penguin. ISBN 978-0-7139-9749-1 .
Cotterell, Arthur (2007). The Imperial Capitals of China ? An Inside View of the Celestial Empire . London: Pimlico. ISBN 978-1-84595-009-5 .
Dunnell, Ruth W.; Elliott, Mark C.; Foret, Philippe; et al., ур. (2004). New Qing Imperial History: The Making of Inner Asian Empire at Qing Chengde . Routledge. ISBN 978-1-134-36222-6 .
Esherick, Joseph; Kayalı, Hasan; Van Young, Eric, ур. (2006). Empire to Nation: Historical Perspectives on the Making of the Modern World . Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-4031-6 .
Fairbank, John K.; Liu, Kwang-Ching, ур. (1980), Late Ch'ing 1800?1911, Part 2 , The Cambridge History of China , 11 , Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-22029-3 .
Morse, Hosea Ballou. The international relations of the Chinese empire Vol. 1 (1910) to 1859; online ;
Morse, Hosea Ballou. The international relations of the Chinese empire vol 2 1861?1893 (1918) online ;
Morse, Hosea Ballou. The international relations of the Chinese empire vol 3 1894?1916. (1918) online
Owen, Stephen, "The Qing Dynasty: Period Introduction," in Stephen Owen, ed. An Anthology of Chinese Literature: Beginnings to 1911 . New York: W. W. Norton , 1997. pp. 909?914 . (. ().
Paludan, Ann (1998). Chronicle of the Chinese Emperors . London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05090-3 .
Peterson, Willard, ур. (2003), The Ch'ing Empire to 1800 , The Cambridge History of China, 11 , Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-24334-6 .
Rowe, William T. (2009). The Great Qing . Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03612-3 .
Smith, Richard Joseph (2015). The Qing Dynasty and Traditional Chinese Culture . Rowman and Littlefield. ISBN 978-1-4422-2193-2 .
Spence, Jonathan (1997). God's Chinese Son: The Taiping Heavenly Kingdom of Hong Xiuquan . New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-31556-1 .
Struve, Lynn A. (1968). Voices from the Ming-Qing Cataclysm: China in Tigers' Jaws . New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-07553-3 .
—— (2004). The Qing Formation in World-Historical Time . Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-01399-5 .
Waley-Cohen, Joanna (2006). The culture of war in China: empire and the military under the Qing dynasty . I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-159-5 .
Woo, X.L. (2002). Empress dowager Cixi: China's last dynasty and the long reign of a formidable concubine: legends and lives during the declining days of the Qing dynasty . Algora Publishing. ISBN 978-1-892941-88-6 .
Zhao, Gang (2013). The Qing Opening to the Ocean: Chinese Maritime Policies, 1684?1757 . University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-3643-6 .

Историграфи?а [ уреди | уреди извор ]

Newby, L.J. (2011), ?China: Pax Manjurica”, Journal for Eighteenth-Century Studies , 34 (4): 557?563, doi : 10.1111/j.1754-0208.2011.00454.x .
Ho, Ping-Ti (1967), ?The Significance of the Ch'ing Period in Chinese History”, The Journal of Asian Studies , 26 (2): 189?195, JSTOR 2051924 , doi : 10.2307/2051924 .
—— (1998), ?In Defense of Sinicization: A Rebuttal of Evelyn Rawski's 'Reenvisioning the Qing ' ”, The Journal of Asian Studies , 57 (1): 123?155, JSTOR 2659026 , doi : 10.2307/2659026 .
Rawski, Evelyn S. (1996), ?Reenvisioning the Qing: The Significance of the Qing Period in Chinese History”, The Journal of Asian Studies , 55 (4): 829?850, JSTOR 2646525 , doi : 10.2307/2646525 .
Waley-Cohen, Joanna (2004), ?The New Qing History”, Radical History Review , 88 (1): 193?206, doi : 10.1215/01636545-2004-88-193 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

China's Population: Readings and Maps .

[1] Bilik, Naran. "Names Have Memories: History, Semantic Identity and Conflict in Mongolian and Chinese Language Use." Inner Asia 9.1 (2007): 23?39. стр. 34

[FOOTNOTEEbrey2010220-2] Ebrey (2010) , стр. 220.

[FOOTNOTECrossley19973-3] Crossley 1997 , стр. 3.

[FOOTNOTEWakeman198524-4] Wakeman 1985 , стр. 24.

[FOOTNOTEElliott200156-5] Elliott (2001) , стр. 56.

[Historical_Atlas_of_China-6] Tan 1982

[GreatQing-7] Yamamuro 2006 , стр. 246

[FOOTNOTEGraffHigham2012116-8] Graff & Higham 2012 , стр. 116.

[9] History of China Архивирано на са?ту Wayback Machine (28. септембар 2013), Brooklyn University, Pristupljeno 29. avgusta 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

Истори?а Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 ? c. 2070 п. н. е.
Династи?а С?а c. 2070 ? c. 1600 п. н. е.
Династи?а Шанг c. 1600 ? c. 1046 п. н. е.
Династи?а ?оу c. 1046 ? 256 п. н. е.
Западни ?оу
Источни ?оу
Проле?е и ?есен
Зара?ене државе
ЦАРСТВО
Династи?а ?ин 221?206 п. н. е.
Династи?а Хан 206 п. н. е. ? 220 н. е.
Западни Хан
Династи?а Син
Источни Хан
Три кра?евства 220?280
Ве? , Шу и Ву
Династи?а ?ин 265?420
Западни ?ин
Источни ?ин	Шеснаест кра?евстава
?ужне и С?еверне династи?е 420?589
Династи?а Суе? 581?618
Династи?а Танг 618?907
( Друга ?оу династи?а 690?705)
Пет династи?а и десет кра?евстава 907?960	Династи?а ?ао 907?1125
Династи?а Сунг 960?1279
Северни Сунг		Западни С?а
?ужни Сунг	?ин
Династи?а ?уан 1271?1368
Династи?а Минг 1368?1644
Династи?а ?инг 1644?1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912?1949
Народна Република Кина 1949?садаш?ост	Република Кина (Та?ван) 1949?садаш?ост
Сродни чланци Кинеска историографи?а Хронологи?а кинеске истори?е Династи?а у кинеско? истори?и ?езичка истори?а Истори?а уметности Привредна истори?а Истори?а образова?а Истори?а науке и технологи?е Правна истори?а Меди?ска истори?а Во?на истори?а Поморска истори?а
Ова кути?а: прикажи разговор уреди

Нормативна контрола
Ме?ународне	VIAF
Државне	Немачка Израел С?еди?ене Државе Чешка Коре?а
Остале	Енциклопеди?а Британика