Димитри?е ?ур?евич

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Димитри?е ?ур?евич
Велики кнез московски и владимирски

Дмитри? ?ури?евич Шем?ка (почетак 15. века - 17. ?ул 1453 ) - велики кнез московски [1] , и кнез Углицки, кнез Галицки; син великог кнеза московског ?ури?а Дмитри?евича и кнеги?е Анастаси?е ?ур?евне, ?ерке послед?ег великог кнеза Смоленска ?ури?а Св?атославича, ?едног од главних учесника династичког рата друге четвртине 15. века. У хроникама се Дмитри? ?ур?евич поми?е од 1433. године [ тражи се извор ] Тачан датум ро?е?а ?е непознат, у литератури посто?е назнаке различитих година.

1433-1434 подржао ?е оца у одбрани права на великокнежевски престо [2] . 1434. године, за?едно са братом Дмитри?ем Црвеним, обезбедио ?е заузима?е московског престола Васили?а II Васи?евича . Према неким подацима, изме?у 1436. и 1445. био ?е, за?едно са Васили?ем Васи?евичем, ?едан од великих кнезова-савладара у Руси?и [3] . Од средине 40-их година 15. века борио се против Васили?а II, покушао ?е да организу?е одбрану од Татара ко?е ?е Васили? довео у Московску Руси?у 1445. неко време ?е заузимао престо великог во?воде у Москви . Био ?е признат као велики кнез Новгородске републике до сво?е смрти 1453. године. Отрован ?е у Великом Новгороду по наре?е?у Васили?а II.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Михаил Хмиров у ?Азбучном списку руских владара и на?истакнути?их личности ?ихове крви“ наводи да ?е Дмитри? ?ур?евич ?ро?ен у Звенигороду око 1403. године“ [4] . Александар Зимин бележи да ?е кнез Дмитри? 1425. године ? у доби од 20-24 године”. Валентин ?анин веру?е да ?е 1453. Дмитри? ?ур?евич ?на?вероватни?е“ имао око 45 година. Андре? Екземп?арски наводи годину ро?е?а као 1420. [5] Према Александру Боброву, ?е ро?ен ?на?вероватни?е око 1413”. ?ури? Дмитри?евич се оженио Анастаси?ом ?ур?евном 1400. године, а 11. ?ула 1422. умрла ?е кнеги?а Анастаси?а.

Порекло имена [ уреди | уреди извор ]

Кнез ?ури? ?е сина назвао по имену Дмитри?, као и ?еговог мла?ег брата Дмитри?а, вероватно у част ?иховог деде, великог кнеза Дмитри?а Донског . Према ?едно? верзи?и, надимак Шем?ка, како ?е приметио А. А. Зимин, ?на?вероватни?е потиче од татарско-монголског шем?а, што значи украсити, украс“. Према друго? верзи?и, Шем?ка ?е скра?еница од Шем?ака, односно способан да испружи врат, мо?ник [6] .

Владавина [ уреди | уреди извор ]

Након смрти ?еговог брата кнеза Васили?а I од Москве 1425. године, он и ?егов десетогодиш?и не?ак Васили? II почели су да се боре око права на престо, што ?е изазвало Московски рат за насле?е (1425?1453). Повремено, Димитри?е ?е два пута успео да буде признат као Велики кнез Москве (1445 и 1446?1447).

Узроци московског рата за насле?е во?еног у друго? четвртини 15. века и да?е су спорни. Не мали део удела у томе ?е и во?а Дмитри?а Донског, ко?а ?е била у супротности са династичким обича?ем Р?урикида по коме ?е престо прелазио са стари?ег брата на мла?ег (агнатско старешинство), а не са оца на сина (прворо?е?е). Тестамент ?е предви?ао ступа?е на власт ?еговог сина Васили?а I, што ?е ?ош увек било у складу са традици?ом бочног наследства пошто ?е Васили?е био на?стари?и у ?егово? генераци?и.

У случа?у да Васили? I у тренутку смрти нема преживелог сина, ?егов брат, други Дмитри?ев син, ?ури? Звенигородски, требало ?е да наследи место великог кнеза у Москви. Ме?утим, након смрти Васили?а I, ?ури? ?е одбио да до?е у Москву и закуне се на верност свом не?аку Васили?у II, и сам ?е преузео престо у складу са сво?им правом према дуготра?ном обича?у бочног насле?ива?а. (Тврдио ?е да ?е то било предви?ено у Дмитри?евом тестаменту ? али ?е то игнорисало одредбу ко?а ?е поништила ?ури?ево наследство у случа?у да Васили? I роди сина). ?ури?ев син, Дмитри? Шем?ка, активно ?е учествовао у свим очевим упадима против Москве, ко?и су кулминирали ?ури?евим заузе?ем Москве и ступа?а на дужност великог кнеза 1433. ?ури? Звенигородски ?е умро у Москви 1434. године.

Након ?ури?еве смрти, Дмитри? ?е наставио да инсистира на претензи?ама сво?е гране на велики кнежевски престо, и ретко ?е био у миру са Васили?ем II. У почетку су Дмитри? и ?егов мла?и брат Дмитри? Красни склопили савез са Васили?ем против свог стари?ег брата Васили?а Косо?а, ко?и се прогласио великим кнезом. Успели су да отера?у Косо?а из Москве и награ?ени су градовима Углич и Ржев . Следе?е године Шем?ка ?е дошао у Москву да позове Васили?а II на сво?е предсто?е?е венча?е са ?арославском принцезом, али ?е оптужен да ?е стао на страну Косо?а и зароб?ен. Ослобо?ен ?е уочи одлучу?у?ег сукоба изме?у Васили?а II и Васили?а Косо?а. Ова акци?а Васили?а II била ?е успешна - Шем?ка и ?егови ?уди нису помогли Васили?у Косо?у и тако ?е он потпуно поражен у бици на реци Чериоха 1436. године, зароб?ен и ослеп?ен. Убрзо након тога, Шем?ка ?е склопио споразум са Васили?ем II, признавши га за свог сузерена (?стари?ег брата“). Следе?е године га ?е послао Васили? II да протера прогнаног кана Златне Хорде Улуга Мухамеда, али ?е поражен у бици код Бе?ева. Када ?е Улугх Мухамед заузврат опсео Москву 1439. године, Дмитри? ни?е послао сво?е трупе на Васили?а и само ?е посредова?е игумана Тро?ице-Серги?еве лавре успело да спречи нови гра?ански рат изме?у ро?ака.

?их дво?ица су одржавали нелагодан мир ве?и део наредне децени?е све до 1445. године, када ?е Васили?а II заробио Олуг Мухамед након што су московске снаге биле изнена?ене татарским кнезом изван Сузда?а , Шем?ка ?е заузео Москву, да би недавно пуштени Васили? био ослеп?ен и себе прогласио великим кнезом Владимира. Могао ?е то захтевати по праву бочног насле?а пошто ?е ?егов отац седео на престолу. Шем?кин недостатак подршке ме?у московским бо?арима приморао га ?е, ме?утим, да напусти град и упути се ка Чухломском ?езеру. Димитри?е ?е наставио ?е да инсистира на великом кнежевском престолу.

Упркос неколико мировних споразума, Шем?ка ?е наставио да ку?е заверу против свог ро?ака. Претрпео ?е низ пораза 1450. и 1452. ко?и су га приморали да потражи уточиште у Великом Новгороду . Тамо ?е 17. ?ула 1453. био отрован тако што су ?еговог кувара поткупили Васили?еви агенти. Одушев?ен вестима, Васили? II ?е наградио весника ко?и му ?е први донео поруку о Шем?кино? смрти. Никола? Карамзин ?е написао у сво?о? истори?и да ?е велики кнез показао ?непристо?ну радост“ на вест о прерано? смрти свог ривала [7] .

Према хроничним изворима, Шем?ка ?е сахра?ен у цркви Светог ?ор?а у манастиру ?ури?ев ?ужно од Новгорода, ме?утим, археолошка истражива?а 20. века на некрополу Саборне цркве Свете мудрости у Новгородском Крем?у сугеришу да ?е кнез ?е заправо тамо сахра?ен и ?егов гроб ?е од на?ма?е 1616. погрешно идентификован као гроб кнеза Ф?одора ?арославича (умро 1233) [8]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Александр Александрович Зимин” . annales.info . Приступ?ено 2023-09-21 .  
  2. ^ ?Юрий Звенигородский - великий князь Московский” . www.kkovalev.ru . Приступ?ено 2023-09-21 .  
  3. ^ Lur?e, Akov Solomonovi? (1994). Dve istorii Rusi XV veka: rannie i pozdnie, nezavisimye i oficial′nye letopisi ob obrazovanii Moskovskogo gosudarstva . Collection historique de l'Institut d'etudes slaves. Sankt-Peterburg Paris: Dmitrij Bulanin Institut d'etudes slaves. ISBN   978-5-86007-007-3 .  
  4. ^ ?НЭБ - Национальная электронная библиотека” . rusneb.ru - Национальная электронная библиотека (на ?езику: руски) . Приступ?ено 2023-09-22 .  
  5. ^ Панасюк, Ярина (2020-10-05). ?Характеристика эпидемиологической ситуации по COVID-19 в Нижегородской области в период с 26 февраля 2020 по 22 июля 2020 года” . dx.doi.org . Приступ?ено 2023-09-22 .  
  6. ^ Борисов, Н. С. Иван. Молодая гвардия . 2006. стр. 644 с. ISBN   523502950X .  
  7. ^ Yanin, Valentin L. (1990). ?The Archaeology of Novgorod” . Scientific American . 262 (2): 84?91. ISSN   0036-8733 . doi : 10.1038/scientificamerican0290-84 .  
  8. ^ Steele, Robert (2009). The Russian Garland of Fairy Tales (на ?езику: енглески). BiblioBazaar. ISBN   978-1-110-89519-9 .  
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Димитри?е_?ур?евич&oldid=26867534 ”