С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Густав Штреземан
(
нем.
Gustav Stresemann
;
Берлин
,
10. ма?
1878
? Берлин,
3. октобар
1929
) ?е био
немачки
државник и на?знача?ни?а личност
Ва?марске Немачке
.
[1]
Заслужан ?е за стабилизаци?у Немачке у ме?уратном периоду и вра?а?е повере?а ме?ународне за?еднице у ?у.
Ро?ен ?е у
Берлину
, а образовао се на универзитетима у Берлину и
Ла?пцигу
. Године
1907
. постао ?е на?мла?и посланик парламента. Током
Првог светског рата
подржавао ?е немачку импери?алну политику. После пораза, Штреземан ?е усво?ио републиканске форме владавине, али се жестоко противио одредбама
Верса?ског уговора
. Као лидер Народ?ачке парти?е -
Volkspartei
(чи?и ?е био и оснивач) Штреземан ?е постао канцелар коалиционог кабинета (
1923
), кратко након
француске
и
белги?ске
окупаци?е Рура
. У неколико следе?их кабинета био ?е министар спо?них послова (1923?1929) и преори?ентисао ?е немачку спо?ну политику путем помире?а са Савезницима.
[2]
Евакуисао ?е
Рур
1924
. године, потписао
Локарно пакт
1925. (ко?им ?е потвр?ена непроме?ивост граница изме?у Немачке, Француске и Белги?е) и установио Ра?нску област као неутралну територи?у. Наредних година вршио ?е притисак на савезнике да евакуишу прву зону Ра?нске области и радио на ук?уче?у Немачке у
Лигу народа
. За сво? рад, за?едно са француским колегом
Аристидом Бри?аном
, добио ?е
1926
. године
Нобелову награду за мир
.
[3]
Штреземан ?е био потписник
Бри?ан-Келоговок пакта
(1928), ко?им ?е рат став?ен ван закона, и управо ?е прихватио ?ангов план када га ?е смрт задесила у Берлину, 1929. године.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Академске
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|
