Географи?а или зем?опис ^[1] ?е сложена наука ко?а проучава природне и друштвене по?аве и процесе у геопростору, те везе и односе изме?у ?их. ^[2] Назив географи?а ?е грчког порекла и долази од gea -Зем?а и grafein -писати, описивати. ^[3] Прва особа ко?а ?е користила реч ?γεωγραφ?α” био ?е Ератостен (276?194. п. н. е.). ^[4] Уз филозофи?у и истори?у , географи?а припада ме?у на?стари?е науке ?удске цивилизаци?е. Она се за об?аш?ава?е географског простора користи методама природних и друштвених наука . С обзиром на разнозначност геопростора, географи?а ?е као наука врло комплексна. То ?е ?едина дуална наука, ко?а повезу?е природне и друштвене науке. ^[5] Назива се и светском дисциплином. ^[6]

Географи?а ?е, дакле, синтетичка наука, ко?а спа?а многа достигну?а бро?них наука ради об?аш?ава?а географског простора. ^{[7] [8]} Она припада у групи природних наука, ?ер ?о? ?е основно полазиште у природним обележ?има геопростора. Географи?а као наука о географском простору (Зем?ино? површини) об?аш?ава раширеност, утица?е и ме?узависност свих на?важни?их природних и друштвених чиниоца, ко?и суделу?у у обликова?у геопростора као целине или ?егових просторних делова ( реги?а ). Задатак географи?е као науке ?е да у сваком тренутку пружи комплексну и свеобухватну информаци?у о ста?у географских по?ава и процеса, те о узрочно-последичним везама и односима као и законима и закономерностима што произилазе из ?их. ?едноставни?е речено, географско зна?е нам ?е потребно да бисмо разумели савремену ситуаци?у на планети, те да бисмо на основу тога усмерили разво? у буду?ности, што се оствару?е кроз просторно планира?е у складу са принципима одрживог разво?а . ^[9]

Етимологи?а и терминологи?а [ уреди | уреди извор ]

Термин географи?а потиче из класичне старине , а упу?у?е на првотно значе?е географи?е. Етимолошки елементи ( морфеми ) према ко?има ?е настала реч географи?а ?есу префиксни морфем гео- ко?и долази од грч . γεο- зем?о-, ко?и се односи на зем?у ; γ? Зем?а , те суфиксални морфем -графи?а ко?и долази од грч . -γραφια -пис(а?е) , а сродан ?е морфемима -граф, -графика, -графички, -графизам, грч . -γραφο? -писац, ко?и пише ; γρ?φω пишем , γραφικ?? писмени . ^{[10] [11]} Географи?а тада ни?е била наука с одре?еним об?ектом и ци?ем проучава?а, ве? нека врста опште енциклопеди?е о Зем?и. Реч географи?а први ?е сковао Ератостен око 200. п. н. е. како би означио описно уче?е о Зем?и. На теме?у првобитног значе?а географи?е у западним и ?ужним словенским ?езицима током 19. века наста?е и реч зем?опис ^[1] ( чеш. zem?pis , слч. zemepis ; сл. zemljepis ) ко?а ?е заживела као име географског основношколског предмета у ?угослави?и 1950-их .

Кратак приказ разво?а географске науке [ уреди | уреди извор ]

Географи?а ?е без сум?е ?една од на?стари?их наука. ?ош у праистори?и ?уди су покушавали рационално об?аснити по?аве и процесе у простору и спознати ?ихов хронолошки распоред. Иако ?е наука као вид ?удске активности била присутна у ве?ини старих цивилизаци?а, на?више писаних трагова о природи као целини налазимо код античких филозофа . За географи?у важне научне резултате из тог времена дали су Аристотел -о мозаичности Зем?ине површине и топлотним по?асевима и Ератостен -о заоб?ености Зем?е и ?еном обиму те законом?ерном по?ав?ива?у природних стихи?а. Ератостен ?е у 3. веку п. н. е. први употребио назив географи?а.

У сред?ем веку долази до стагнаци?е науке па тиме и географи?е. Тадаш?а наука се разви?ала ?едино у склопу исламског цивилизаци?ског круга. Истакнути географи тог доба су ел Бируни и ел Идриси .

Знача?ни?и разво? географи?е на западу потакла су велика географска откри?а . Захва?у?у?и морепловцима као што су: Кристифор Колумбо , Васко де Гама , Магелан и др. Брзи разво? астрономи?е и небеске механике у 16. и 17. веку представ?ао ?е основу за теори?ско осмиш?ава?е крета?а небеских тела и последица ?иховог крета?а по Зем?у .

Почетак разво?а научне географи?е припису?е се холандском географу Бернарду Варени?усу , ко?и ?е написао знача?но дело под насловом Општа географи?а . Упркос знача?ним техничким откри?има ко?а су утицала на разво? географи?е у 17. и 18. веку, она оста?е углавном дескриптивна наука све до по?аве великог географског истраживача ?емачког порекла Александра Хумболта ко?и почетком 19. века удара теме? савремено? географи?и. Уз ?ега ?е веома знача?ан и Карл Ритер ко?и ?е био под ?аким утица?ем филозофи?е Имануела Канта . Знача?ан допринос из тог доба дали су В. М. Девис у САД -теори?а развитка ре?ефа као географски циклус и Владимир Докуча?ев у Руси?и - географска зоналност тла и ?егова класификаци?а по генетско? основи.

Током 19. века оснива?у се катедре за географи?у на универзитетима широм Европе а ?ена тадаш?а карактеристика ?е вештачка одво?еност на природну и друштвену. Кра?ем истог века по?ав?у?е се под утица?ем уче?а Фридриха Рацела географски детерминизам као ?едан погрешан правац унутар географи?е. Као реакци?а на та застра?ива?а ?ав?а?у се почетком 20. века нове генераци?е географа ко?е истичу ?единство географске науке. По?ав?у?у се посибилизам у географи?и, чи?и ?е заступник Пол Видал де ла Бланш и хорологиза ко?у ?е увео Алфред Хетнер што ?е утицало на настанак и разво? регионалне географи?е . Познати географски теоретичар из тог доба ?е и А. А. Григори?ев са сво?ом разрадом уче?а о географском омотачу.

Данас посто?и велика потреба за синтетичким географским радовима посебно у вези са матери?алном производ?ом и актуелним проблемима квалитета и преобража?а природне средине, као и разумног кориште?а природних ресурса .

Подела географи?е [ уреди | уреди извор ]

Основна подела географи?е ?е на: општу и регионалну географи?у .

Општа географи?а ?е у ствари укупност компонентних аналитичких проучава?а геопростора. Она се ди?ели на:

• физичку географи?у (природну), ко?а проучава географски омотач и ?егове структурне елементе ( литосфера , атмосфера , хидросфера , педосфера , биосфера ) и на
• друштвену географи?у (антропогеографи?у), ко?а проучава производно-територи?алне комплексе и ?ихове елементе ( становништво , насе?е , привреда ).

Компонентне науке у склопу физичке географи?е су: геоморфологи?а , климатологи?а , хидрологи?а , педологи?а , биогеографи?а и палеогеографи?а .

Компонентне науке у склопу друштвене географи?е су: демографи?а , географи?а становништва , географи?а насе?а , економска географи?а , политичка географи?а и истори?ска географи?а . Тако?е свака од ових компонентних наука има сво?е дисциплине и поддисциплине.

Картографи?а и математичка географи?а су се разви?але у склопу географи?е а данас представ?а?у самосталне науке при чему ?е географима неопходно познава?е ?ихових метода и резултата. У нови?е време општо? географи?и се дода?е и геоекологи?а .

Регионална географи?а би се могла дефинисати као примена општегеографских зна?а у проучава?у конкретне територи?е , издво?ене на основу неког од критери?а географске регионализаци?е . Она ?е дакле синтетичка научна дисциплина. Регионална географи?а да?е се дели на:

• општу регионалну географи?у и
• посебну регионалну географи?у .

Гране географи?е [ уреди | уреди извор ]

Општа географи?а [ уреди | уреди извор ]

Као синтетичка наука, географи?а ук?учу?е и аналитичке студи?е одре?ених по?ава и об?еката Зем?ине површине. Укупност свих грана аналитичких студи?а формира општу географи?у. Према томе, односе ли се аналитичка проучава?а на об?екте и по?аве природне средине или ?удске делатности, општа се географи?а дели на физичку географи?у и антропогеографи?у .

Физичка географи?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Физичка географи?а

Физичка географи?а (или физиогеографи?а) дели се на геоморфологи?у , хидрографи?у , климатологи?у и биогеографи?у . Рани?е се у физичку географи?у убра?ала и математичка , односно астрономска географи?а с геодези?ом и картографи?ом , али буду?и да су се развиле у самосталне науке, оне се не могу ук?учити у систем опште географи?е иако ?е у географском раду практично познава?е ?ихових принципа неопходно потребно. Географи?а проучава ре?еф Зем?ине површине, а хидрографи?а воде . Због разлике изме?у морских, ?езерских и теку?их вода, хидрографи?а се дели на океанографи?у (океани и мора), лимнологи?у (?езера) и потамологи?у (реке). Климатологи?а проучава климу с географског становишта, т?. особине и значе?е климе за остале об?екте и по?аве Зем?ине површине. Напокон, биогеографи?а проучава значе?е органског света на Зем?ино? површини, ?егову распростра?еност и услове распростра?ености. Према томе, ?е ли тежиште на проучава?у флоре или фауне , би?на географи?а или фитогеографи?а разлику?е се од животи?ске географи?е или зоогеографи?е . Стога су на?важни?е гране физичке географи?е следе?е:

биогеографи?а	екогеографи?а и управ?а?е ресурсима животне средине	геодези?а	геоморфологи?а
глациологи?а	хидрологи?а и хидрографи?а	климатологи?а и палеоклиматологи?а	пе?зажна екологи?а
квартарна наука	обалска географи?а	океанографи?а	педологи?а
палеогеографи?а

Антропогеографи?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Антропогеографи?а

Главни ?е географски фактор на Зем?ино? површини ?удско друштво, а ме?усобне односе ?удског друштва и природне средине на Зем?и проучава антропогеографи?а или хуманистичка географи?а . Буду?и да су активности ?удског друштва и природне средине на Зем?ино? површини врло сложене, на?ве?и бро? специ?алних грана и огранака географи?е посто?и управо у антропогеографи?и. Осим проучава?а становништва као целине ( демогеографи?а ), истиче се географи?а насе?а, ко?а се ?има бави као географском по?авом (посебно разви?ен правац ко?и проучава градове ? полеогеографи?а ). Сложене проблеме привредне делатности друштва проучава економска географи?а (има много огранака и смерова, нпр. аграрна , индустри?ска , саобра?а?на географи?а и др.). Географске услове истори?ског разво?а проучава истори?ска географи?а , а географске претпоставке и проблеме политичких творевина (држава) политичка географи?а . Медицинска географи?а проучава географску раширеност по?единих болести , хиги?енске услове живота у по?единим географским подруч?има и тиме омогу?у?е доноше?е планских мера за побо?ша?е здравствених прилика у свету. Посебно подруч?е антропогеографи?е чине стратешка и во?на географи?а . На?важни?е гране антропогеографи?е ?есу следе?е:

економска географи?а	истори?ска & врем. геог.	културна географи?а	медицинска географи?а
полит. геог. & геополитика	демогеографи?а или демографи?а	саобра?а?на географи?а	разво?на географи?а
религи?ска географи?а	друштвена географи?а	туристичка географи?а	урбана географи?а

U razli?ite pristupe podru?ju antropogeografije koji su nastali relativno nedavno mogu se ubrojiti:

• Бихевиорална географи?а
• Феминистичка географи?а
• Културна теори?а
• Геозофи?а

Еколошка географи?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Еколошка географи?а

Еколошка географи?а ?е грана географи?е ко?а опису?е просторне аспекте интеракци?а изме?у ?уди и природног света. Она захтева традиционалне аспекте физичке и антропогеографи?е, као и начине по ко?има ?удска друштва концептуализира?у околину.

Еколошка географи?а се по?авила као мост изме?у физичке и антропогеографи?е због расту?е специ?ализаци?е наведена два по?а. Штавише, како се ?удски однос према околини ме?ао као последица глобализаци?е и технолошких промена , увидела се потреба за новим приступом ради разумева?а промена и динамичких односа. Примери истраживачких по?а у еколошко? географи?и ?есу управ?а?е у кризним ситуаци?ама , управ?а?е ресурсима животне средине , одрживост и политичка екологи?а .

Геоматика [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: геоматика

Геоматика ?е грана географи?е ко?а ?е настала након квантитативне револуци?е у географи?и средином 1950-их . У геоматици се користе традиционалне просторне технике кориштене у картографи?и и топографи?и као и ?ихова примена на рачунаре. Геоматика ?е постала пространо по?е с многим дисциплинама ко?е користе технике попут ГИС-а и да?инских истражива?а. Геоматика ?е тако?е довела до ревитализаци?е по?единих географских одсека посебно у Северно? Америци , где ?е ова? предмет био у силазно? пута?и током 1950-их .

Геоматика обухвата велика подруч?а ко?а ук?учу?у просторну анализу попут картографи?е , географских информационих система (ГИС) , да?инских истражива?а и глобалних позиционих система (ГПС) .

Регионална географи?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Регионална географи?а

Све наведене специ?алности, гране и огранци опште географи?е, односно физичке и антропогеографи?е, има?у аналитичко значе?е, те се с обзиром на об?ект, ци? и задатке географске науке користе као помо?не дисциплине. Комплексно проучава?е просторне стварности на Зем?ино? површини, т?. основни и битни део географског рада, осла?а се деломично на опште резултате тих аналитичких студи?а, уколико их има. Буду?и да просторна стварност Зем?ине површине, т?. особине природне средине, и друштвено-економска и културна надград?а, нису ?еднолике, ве? састав?ене од просторно разноликих и временски промен?ивих индивидуалних целина или географских подруч?а, употреб?ава се за комплексно битно географско проучава?е и назив регионална географи?а . Главни поступак у регионално? географи?и ?е регионализаци?а ко?а покрива одговара?у?е технике просторног разграниче?а ме?у реги?ама.

Сродна подруч?а [ уреди | уреди извор ]

• Урбанистичко планира?е , регионално планира?е и просторно планира?е : ове дисциплине користе географску науку ради асистира?а у одре?ива?у начина разво?а зем?е, да би се достигли одре?ени критери?уми попут сигурности, лепоте, економских могу?ности, очува?а изгра?ене и природне баштине и тако да?е. Планира?е градова и руралних подруч?а може се сматрати приме?еном географи?ом.
• Регионална наука : током 1950-их по?авио се покрет регионалне науке под водством Волтера А?сарда , а главни ци? тог покрета било ?е осигурава?е ве?е квалитативне и аналитичке базе у географским пита?има насупрот дескриптивним насто?а?има традиционалних географских програма. Регионална наука обухвата корпус зна?а у ко?ем просторна димензи?а има фундаменталну улогу попут регионалне економи?е , управ?а?а ресурсима , теори?е локаци?е , урбанистичког и регионалног планира?а , саобра?а?а и комуникаци?а , антропогеографи?е , популаци?ске дистрибуци?е, кра?образне екологи?е и квалитета животне средине.
• Интерпланетарне науке : док ?е дисциплина географи?е обично заокуп?ена Зем?ом , ова? се термин неслужбено користи за описива?е истражива?а других светова попут планета у Сунчевом систему или чак изван ?ега. Истражива?е система ве?их од саме Зем?е обично чини део астрономи?е или козмологи?е . Истражива?е других планета обично се назива планетологи?ом (планетарном науком). Предлагали су се и алтернативни термини попут ареологи?е (проучава?е Марса), али ?ихова употреба ни?е заживела.

Методе у географи?и [ уреди | уреди извор ]

У об?аш?ава?у географских по?ава и процеса, ?ихових уза?амних веза и односа те ?ихових закона и закономерности, географи?а се служи географском, картографском, аналитичком, синтетичком и дескриптивном методом истражива?а с тим што се данас све више користе математичко-статистичке методе и методе експеримента . Тако?е треба споменути и све ве?у примену информатике географи?и што ?е резултовало по?авом географских информационих система ( ГИС ) ко?и су увелико олакшали рад са великим бро?ем података у географи?и.

Буду?и да су просторни ме?уодноси к?учни у ово? синоптичко? науци , карте су ?ено к?учно ору?е. Класична картографи?а се модерни?им приступом придружила географско? анализи, географским информационим системима (ГИС) теме?еним на употреби рачунара.

У сво?ем раду географи користе четири ме?уодносна приступа:

• систематски ? групира географско зна?е у категори?е ко?е се могу глобално истраживати.
• регионални ? проучава систематске везе ме?у категори?ама за по?едине реги?е или места на планету.
• дескриптивни ? ?едноставно наводи локаци?е обележ?а и популаци?а.
• аналитички ? испиту?е зашто се проналазе оби?еж?а и популаци?е у одре?еном географском простору.

Картографи?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Картографи?а

Картографи?а се бави приказива?ем Зем?ине површине помо?у апстрактних симбола. Иако друге географске субдисциплине користе карте у приказива?у властитих анализа, само ствара?е карата ?е дово?но апстрактно да се посматра засебно. Картографи?а ?е из скупа нацртних техника нарасла у стварну науку.

Картографи мора?у учити когнитивну психологи?у и ергономику како би разумели ко?и симболи на?бо?е представ?а?у информаци?е о Зем?и, те бихевиоралну психологи?у како би подстакли читаоце сво?их карата да реагу?у на информаци?у. Они мора?у тако?е да позна?у геодези?у и прилично напредну математику како би разумели како облик Зем?е утиче на искрив?еност симбола на карти про?ектованих на равну плочу ради прегледности. Може се ре?и, без много полемике, да ?е картографи?а неоспорно семе из ко?ега расте велики део по?а географи?е. Ве?ина ?е географа навести очараност картама у дети?ству као рани знак да су завршили у том подруч?у.

Географски информаци?ски системи [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Географски информаци?ски систем

Географски информациони систем бави се чува?ем информаци?а о Зем?и ради аутоматске обраде рачунаром на поуздан начин прикладан сврси информаци?е. Осим свих осталих субдисциплина географи?е, ГИС струч?аци мора?у да разуме?у рачунарство и системе базе података . ГИС ?е толико револуционирао подруч?е картографи?е да се свака израда карата ради уз помо? неког облика ГИС софтвера. ГИС се тако?е односи на науку употребе ГИС софтвера и ГИС техника ради приказива?а, анализира?а и предви?а?а просторних односа. У том смислу ГИС означава географску информаци?ску науку.

Да?инска истражива?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: да?инска истражива?а

Да?инска истражива?а могу се дефинисати као уме?е и наука прикуп?а?а информаци?а о обележ?има Зем?е на начин да се мере?а изводе на да?ину. Подаци прикуп?ени да?инским истражива?има долазе у разним облицима попут сателитских и ваздушних снимака , те података прикуп?ених приручним инструментима. Географи све више користе податке из да?инских истражива?а како би прикупили информаци?е о Зем?ино? површини, океанима и атмосфери, ?ер: а) пружа?у об?ективну информаци?у у разноликим просторним мерилима (од локалног до глобалног), б) осигурава?у синоптички поглед на интересно подруч?е, ц) омогу?у?у приступ уда?еним и/или неприступачним местима, д) осигурава?у спектралну информаци?у изван вид?ивог дела електромагнетског спектра и е) олакшава?у истражива?а о промени обележ?а/подруч?а у времену. Подаци из да?инских истражива?а могу се анализирати независно или у кон?ункци?и с осталим сло?евима дигиталних података (нпр. у географском информаци?ском систему).

Географске квантитативне методе [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Геостатистика

Геостатистика се бави анализом квантитативних података, посебно применом статистичке методологи?е у истражива?у географских феномена. Геостатистика се опширно користи у разним по?има ко?а ук?учу?у: хидрологи?у , геологи?у , истражива?е нафте , временску анализу, урбанистичко планира?е , логистику и епидемиологи?у . Математичка основа за геостатистику произлази из групне анализе , линеарне дискриминантне анализе и непараметри?ских статистичких тестова , те бро?них других подруч?а. Примене геостатистике почива?у увелико на географским информаци?ским системима посебно у интерполаци?и (процени) немерених тачака. Географи тренутно знача?но доприносе методу квантитативних техника.

Географске квалитативне методе [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: етнографи?а

Географске квалитативне методе или технике етнографског истражива?а користе антропогеографи. У културно? географи?и посто?и традици?а примене техника квалитативног истражива?а ко?е се тако?е користе у антропологи?и и социологи?и . Опсерваци?е учесника и продуб?ени интерв?уи помажу антропогеографима у прикуп?а?у квалитативних података.

Истори?а географи?е [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Истори?а географи?е

На?стари?е познате карте света потичу из 9. века п. н. е., а припадале су Вавилонцима . ^[12] Теж?а за спозна?ом просторног распореда свих по?ава на Зем?ино? површини сеже у на?да?у познату истори?у, али ?е она остварена тек у античко? Грчко? . Хипократ , Аристотел , Хипарх , особито Ератостен (?едан од првих ко?и ?е мерио пречник Зем?е), ^[13] насто?али су да об?асне опште феномене Зем?е као целине. Касни?е се Агрипа , Страбон и Плини?е Стари?и , према практичним потребама (експанзи?а Римског царства ), ори?ентишу на описе зема?а. Док ?е прва, стари?а географска ори?ентаци?а готово иск?учиво природонаучна и спекулативна, друга ?е практичарска и описна, с посебним нагласком на човеку и ?егову делова?у на Зем?и. Од 3. века , кинеске методе географских истражива?а и ?ихова географска литература много су сложени?и него у Европи тога времена, што ?е случа? све до 13. века .

У сред?ем веку ори?ентална, арапска географи?а настав?а углавном природонаучну античку традици?у. Прошире?е општих сазна?а надопу?ено ?е тада и знача?ни?им описима, практичарским радовима ( Масуди , Ал Идриси , Ибн Баттута , Ибн Кхалдун ). Европска сред?овековна географи?а ( космографи?а ) заоста?е за античком и арапском географи?ом. ^[14] Након путова?а Марка Пола те поновним ожив?ава?ем интереса за дела античких писаца (посебно након великих географских откри?а ) почи?е жив?и рад ко?и има само описно значе?е, с великим баластом сувишних по?единости и необичних, често фантастичних прича и описа.

У 17. и 18. веку , због напретка техничких наука ( 1617 . прва триангулаци?а , 1682 . Касини?ева нова карта света), поста?е хоризонт географских сазна?а шири ( Бернхард Варен ), али се сав географски рад ?ош ограничава на описно-статистички преглед по?единих држава. Тек радови немачких географа Александара фон Хумболта (1769?1859) и Карла Ритера (1779?1859) ствара?у потпуно нове основе за разво? географи?е, ко?а отада поста?е научна дисциплина. А. Хумболт и К. Ритер сматра?у се оснивачима модерне научне географи?е, ?ер су за ци? географи?е поставили об?аш?ава?е узрочности предмета и по?ава ко?и се ?ав?а?у у простору. Према Хумболту, главно значе?е има упоредно проучава?е природне средине, ?ер ?човек зависи од природе и ?о? се прилаго?ава”". К. Ритер, напротив, полази од делатности човека и према ?о? одре?у?е значе?е и особине по?единих делова Зем?е. Тим се смером разви?ала географи?а у друго? половини 19. века, али ?е због снажног развитка природних наука превладала природонаучна ори?ентаци?а, посебно у оп?о? географи?и ( физичка географи?а ).

Антропогеографи?а ?е с Фридрихом Рацелом (1844?1904) почела ?ачати хуманистички смер у географи?и, али се ипак ни?е развила ни осамосталила као физичка географи?а, ?ер ?е тешко било тачно разграничити предмет проучава?а и на?и праве методе рада. Неки су антропогеографи сматрали ?езиним об?ектом само по?аве матери?алне ?удске активности, а други и културне , политичке , религиозне , психичке и др. Дуализам у географи?и (одва?а?е физичке од антропогеографи?е) ни?е се могао одржати, ?ер ?е настао као последица недостатка ?единственог школова?а. Готово су све новоосноване катедре из географи?е на универзитетима попу?авали у друго? половини 19. век струч?аци из других сродних наука. Тек под кра? 19. и на почетку 20. века нове генераци?е географских струч?ака истичу ?единство географске науке. У Француско? Видал де Ла Блаш удара теме?е модерно? регионално? географи?и, ко?а ?е дала низ добрих синтетичко-географских студи?а. У Немачко? ?е обележен нов смер по?авом А. Хетнера . Велика потреба за синтетичким географским радовима, посебно током Првога светског рата , подстакла ?е разво?, модерне, ?единствене географи?е код Енглеза, Американаца, Руса и других народа, а то ?е по?ачано после Другог светског рата .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Кратка истори?а картографи?е: Како су наши преци мапирали свет (ТВ Истори?а - Званични ?ут?уб канал)
• Srpsko geografsko dru?tvo
• Geografija.hr ? edukativni internet projekt Hrvatskog geografskog dru?tva
• Geografski odsjek PMF-a Sveu?ili?ta u Zagrebu
• Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
• ?Hrvatsko geografsko dru?tvo” .  
• ?Internacionalna geografska unija” .  
• National Geographic Online
• Geographie auf SwissEduc Unterrichtsmaterialien
• Geographisches Informationssystem inkl. Literatur-, Adress- und Linksuche sowie Web-Mapping-Anwendung
• Geographisches Portal ? mygeo.info mit ?Online Worterbuch Deutsch Englisch” .  
• Linksammlung sowie News und Buchtipps ? geomagazin.net
• GEO-LEO ? Virtuelle Fachbibliothek Geowissenschaften, Geographie, Bergbau, Thematische Karten