Република Гватемала Republica de Guatemala    ( шпански )
Застава Грб
Крилатица:  Зем?а вечног проле?а [1] ( шп. El Pais de la Eterna Primavera )
Химна:  Национална химна Гватемале ( шп. Himno Nacional de Guatemala )
Главни град	Гватемала
Службени ?език	шпански
Владавина
?  Председник	Алехандро ?амате?
?  Потпредседник	Ги?ермо Касти?о
?  Председник Конгреса	Ширли Ривера
Истори?а
Независност	Од Шпани?е 15. септембар 1821 .
Географи?а
Површина	‍
? укупно	108.890 km 2   ( 106 )
? вода (%)	0,4
Становништво	‍
?  2014 . [2]	15.806.675   ( 66 )
?  густина	145,16 ст./km 2
Економи?а
Валута	Гватемалски квецал
? стоти део валуте	‍100 центава‍
Остале информаци?е
Временска зона	UTC  -6
Интернет домен	‍ .gt ‍
Позивни бро?	+502

Гватемала ( шп. Guatemala ), или званично Република Гватемала ( шп. Republica de Guatemala ) ?е држава у сред?о? Америци ^[3] , изме?у Тихог океана и Карипског мора . Површина Гватемале износи 108.890 km². Граничи се са Мексиком на северу, Белизеом на североистоку и Хондурасом и Ел Салвадором на ?угоистоку. Она ?е република са на?ве?ом популаци?ом у региону. Она ?е тре?а на?ве?а држава у Сред?о? Америци. Град Гватемала ?е главни и на?ве?и град зем?е. Остали ве?и градови су Кезалтенанго , Ескинтла , Мазатенанго , Пуерто Бариос и Антигва Гватемала . 3.186.429 држав?ана Гватемале говори неки од домородачких ?езика као матер?и (42,8% од укупног становништва), а на?распростра?ени?и ?е киче ма?ански (1.000.000).

На територи?и Гватемале посто?ала ?е ма?анска цивилизаци?а . Шпанци су осво?или Гватемалу 1523 . Гватемала ?е независност од Шпани?е прогласила 1821. За?едно са Салвадором, Хондурасом, Никарагвом и Костариком , Гватемала се у?единила у У?еди?ене провинци?е Центроамерике . Гватемала ?е поново постати самостална држава 1839. када ?е на ?ено чело дошао први из низа диктатора ко?и су владали зем?ом скоро цео век. Политичке поделе и меша?е САД у политику државе довеле су до Гватемалског гра?анског рата изме?у владиних снага и левичарских побу?еника. Гра?ански рат ?е окончан 1996.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Државе са ко?има се Гватемала граничи су: Белизе , Салвадор , Хондурас и Мексико . Површина државе износи 108.889 km². Гватемала представ?а географски, али и културно-истори?ски прелаз из Северне у ?ужну Америку . Дуго времена Гватемала ?е имала претензи?е на део територи?е суседног Белиза , рани?е као шпанске колони?е, данас као независне државе у саставу Комонвелта . Гватемала ?е признала независност Белиза тек 1990 . ме?утим до данас нису прецизно усаглашене границе изме?у ових зема?а, а тренутно се воде преговори уз посредова?е Комонвелта и Организаци?е америчких држава . ^{[4] [5]}

Геологи?а и ре?еф [ уреди | уреди извор ]

Гватемала ?е претежно планинска зем?а, осим у ?ужном приобалном подруч?у и кра??ем северу зем?е где се налази равничарски департман Петен . Два планинска ланца ко?и се пружа?у од запада ка истоку деле зем?у на три главна подруч?а: планински део, приобално подруч?е Тихог океана ?ужно од планинског предела и подруч?е Петена северно од планина. На?ве?и градови у Гватемали се налазе претежно у приобалним кра?евима и у планинама, док ?е Петен релативно слабо насе?ен. Ова три подруч?а има?у доста различиту климу, надморску висину и пе?заж, с великим контрастима изме?у топлих и влажних низи?а и хладни?их и сушни?их планина. На?виша тачка у зем?и ?е 4.211 m висок вулкан Тахумулко .

Воде [ уреди | уреди извор ]

Све реке пацифичког слива су доста кратке и плитке, док су река ко?е припада?у карипском сливу и сливу Мексичког залива доста дуже и дуб?е, ук?учу?у?и реке Полочик и Дулсе , ко?е се улива?у у ?езеро Изабал . Осим ?их, реке Мотагва и Сарстун чине границу према Белизу, док река Усумакинта чини границу изме?у Петена и мексичке покра?ине Чиапас .

Клима [ уреди | уреди извор ]

Клима у департману Петeн ?е влажна тропска клима без сушних периода, са прос?ечном годиш?ом температуром од 28 °C. У високом подруч?у долази до сушних периода ко?и могу тра?ати до шест м?есеци. Са порастом надморске висине, температура пада, тако да на надморско? висини од 1.500 m прос?ечна температура ?е само 13 °C.

Природне катастрофе [ уреди | уреди извор ]

Положа? Гватемале изме?у Карипског мора и Тихог океана ?е честа мета урагана попут урагана Мич 1998. и урагана Стен у октобру 2005, ко?и су одни?ели више од 1500 жртава. При урагану, много ве?а штета наста?е од поплава и одрона, него од самог в?етра. Уздуж планинског ланца ко?и пролази кроз Гватемалу, налази се граница изме?у Карипске и Северноамеричке тектонске плоче. Ова? рас?ед изме?у плоча ?е одговоран за многе разорне потресе у истори?и Гватемале, ук?учу?у?и и потрес од 7,5 °C ко?и се десио 4. фебруара 1976 . са више од 25 хи?ада погинулих. Поред тога, недалеко од обале Тихог океана, налази се сред?оамеричка бразда, гд?е такозвана Кокосова плоча тоне испод Карипске плоче, производе?и снажну вулканску активност. На подруч?у Гватемале налази се укупно 37 вулкана, од ко?их су четири активна: Пака?а , Санти?агито , Фуего и Такана .

Флора и фауна [ уреди | уреди извор ]

Зем?а има 14 екореги?е, почев од шума мангрова , до различитих океанских екосистема. По проценама, Гватемала има 252 мочваре, ук?учу?у?и пет ?езера, 61 лагуну и 100 река. ^{[ тражи се извор ]} Национални парк Тикал ?е први такве врсте на УНЕСКО -вом списку св?етске баштине . Тако?е, Гватемала има изразито богату фауну. Познато ?е 1246 различитих врста у зем?и, од ко?их су 6,7% ендемске врсте док их се 8,1% сматра угроженим. Од би?них врста, на?ена ?е 8681 различита врста би?ака, од ко?их су 13,5% ендемске. Велике површине Гватемале спада?у у зашти?ена подруч?а од прве до пете категори?е по ИУЦН класификаци?и.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Пре откри?а Америке [ уреди | уреди извор ]

Први докази ?удских насеобина у Гватемали сежу уназад готово 12 хи?ада година пре нове ере. По неким проналасцима, када су прона?ени прастари врхови стрела ко?е су користили становници овог подруч?а, сматра се да ?е ово подруч?е било насе?ено чак и рани?е, до 18.000 година п. н. е. ^[6] Посто?е археолошки докази да су рани насе?еници у данаш?о? Гватемали били сакуп?ачи и ловци, ме?утим недавно откривени полен прона?ен у узорцима у базену Петен и на обали Пацифика, указу?е да се овде узга?ао и кукуруз у периоду око 3500. п. н. е. ^[7] Позната су бро?на археолошка налазишта у департману Квиче у гор?у, и Сипакате и Ескуинтла у подруч?у сред?ег приобалног дела (из периода око 6500. п. н. е.)

Археолози деле праистори?у латинске Америке у три раздоб?а: преткласично од 2000. п. н. е. до 250 , класично од 250. до 900 . године и калистичко од 900. до 1500 . ^[8] Донедавно, преткласични период ?е сматран као период у ко?ем су се тек формирала насе?а са малим насеобинама и по?опривредницима ко?и су живели у малим колибама, са веома мало сталних гра?евина. Ме?утим, недавна откри?а монументалних гра?евина из тог периода попут олтара у близини Ла Бланка ко?и потиче из 1000. п. н. е. , затим места где су се одржавале свечаности код данаш?ег Мирафлорес и Ел Нара?о а датира?у око 801. п. н. е. Посто?е ?ош многе древне гра?евине у градовима Накбе, Хулнал, Ел Тинтал, Вакна и Ел Мирадор.

Ел Мирадор ?е био на?насе?ени?и град у сред?о? Америци до доласка Европ?ана. Посто?але су две огромне пирамиде Ел Тигре и Монос ко?е су биле запремине ве?е од 250 хи?ада м³. ^[9] Сматра се да ?е Мирадор била прва политички модерно уре?ена држава у Америци, у древним записима названа Кра?евина Кан . Посто?ало ?е 26 градова, сви повезани, тада напредним, путевима ( Сакбеоб ), ко?и су били дуги и до неколико километара, широки до 40 m, а издизали су се 2 до 4 метра изнад околног терена. Ти путеви су били посути ш?унком, што ?е веома лако видети погледом из ваздуха, где их ?е могу?е приметити насупрот густог тропског зеленила.

Класични период сред?оамеричке цивилизаци?е се поклапа са врхунцем цивилизаци?е Ма?а а представ?ен ?е безбро?ним налазиштима по цело? Гватемали, иако се на?ве?и бро? налазишта налази у базену Петен. Ова? период ?е карактеристичан по снажном разво?у и изград?и градова , оснива?има независних градова-држава и честим контактима са другим сред?оамеричким културама. Ова? период ?е тра?ао све до 900. године, када се полако распада класична цивилизаци?а Ма?а. Они напушта?у бро?не градове у низи?ама или су помрли од дуготра?не несташице хране узроковане сушом. ^[10] Данас многи научници расправ?а?у о узроцима нестанка класичних Ма?а, али се све више прикла?а?у теори?и велике суше, ко?у су доказали научници проучава?у?и корита река и ?езера, трагове полена и друге сличне доказе. ^[11] Низ дуготра?них сушних сезона у кра?евима где ?е само повремено било суво подруч?е ?е сма?ило бро? Ма?а, чи?и ?е живот и производ?а хране зависила од сталних падавина.

Посткласични период ?е окарактерисан ма?им кра?евинама попут Ица и Ково? у подруч?има ?езера у базену Петен, и кра?евинама Мам, Кичес, Какчикел, Цутухил, Покомчи, Кекчки и Чорти у гор?у. Ови градови су углавном задржали многе тековине цивилизаци?е Ма?а, али никад ни изблиза нису дошли до мо?и и напретка из класичног периода.

Колони?ални период [ уреди | уреди извор ]

Након доласка у такозвани Нови свет , Шпанци су покренули неколико експедици?а у данаш?о? Гватемали почев од 1518 . Много пре тога, у контакту са Шпанцима, многобро?ни становници овог подруч?а су оболели од до тад непознатих болести , ко?е су Шпанци донели са собом. Велики бро? становништва ?е умро, а епидеми?а се ширила по огромном подруч?у узроку?у?и релативно брзо сма?ива?е бро?а становника.

Ернан Кортес , као во?а шпанског осва?а?а Мексика, допушта капетанима Гонзалу де Алвараду и ?еговом брату Педру де Алвараду осва?а?е Гватемале. Бра?а Алварадо су на?пре склопили савез с племеном Какчикел против ?ихових ривала племена Квиче. Након победе над ?има, Алварадо се окре?е против савезника племена Какчикел и затим осва?а цело подруч?е у име шпанске круне.

Током периода колони?ализма, Гватемала ?е била део нове Шпани?е за?едно са Мексиком и околним зем?ама (шпан. Capitania General de Guatemala ). Простирала се и на данаш?е мексичке савезне покра?ине Табаско и Чиапас (ук?учу?у?и тада одво?ену административну област Соконуско) па све до Костарике. Ово подруч?е ни?е било толико богато минералима (нарочито златом и сребром ) као што су били Мексико и Перу , те му Шпанци нису придавали велики знача?. Главни производи ко?е су Шпанци црпили из Гватемале били су ше?ерна трска , какао , индиго и квалитетно дрво ко?е су Шпанци користили при град?и цркви и двораца у Шпани?и .

Први главни град зем?е био ?е Текпан Гватемала, основан 25. ?ула 1524 . а носио ?е име Вила де Санти?аго де Гватемала у близини Ихимче, главног града покра?ине Какчикел. Касни?е ?е престолница пребачена у Си?удад Ви?еха 22. новембра 1527 , када ?е град напало племе Какчикел. Град ?е тешко оште?ен у поплавама 11. септембра 1541 . након што се излило ?езеро у кратеру вулкана Агуа након обилних киша и зем?отреса . Град ?е касни?е изгра?ен 4 km да?е у долини Панчоу, ко?а ?е данас на списку светске баштине УНЕСКО-а. Уништен ?е у сери?и зем?отреса 1773 . и 1774 , те шпански кра? да?е дозволу да се престоница премести у долину Ермита, названа по католичко? цркви девице Ел Кармен, на данаш?ем месту, а проглашена ?е главним градом 27. септембра 1775 . године.

Независност и почетак 20. века [ уреди | уреди извор ]

Дана 15. септембра 1821 . Влада колони?алне Гватемале (ко?а ?е обухватала и околне зем?е: Салвадор, Никарагву , Костарику и Хондурас ) званично ?е прогласила независност од Шпани?е и одво?ила се од Мексичког царства, ко?е се две године касни?е распало. Иако ?е ово подруч?е формално било део такозване Нове Шпани?е , из практичних разлога, у ?ему ?е била засебна администраци?а. Све покра?ине ко?е су до тада биле у саставу Мексика, осим Чиапаса , одво?иле су се од ?ега, након што ?е Агустин I био приси?ен да абдицира.

Провинци?е Гватемале су затим створиле ?единствену државу названу У?еди?ене провинци?е сред?е Америке тако?е познате и као Централноамеричка федераци?а ( Federacion de Estados Centroamericanos ). Недуго после, Федераци?а се распала након гра?анског рата ко?и ?е тра?ао од 1838 . до 1840 . Во?а побуне у Гватемали био ?е Рафаел Карера, ко?и ?е предводио побуну против федералне владе, што ?е напослетку довело до распада за?еднице. За време овог периода, подруч?е гор?а, Лос Алтоса, прогласило ?е независност од Гватемале, али га ?е Карера осво?ио и анектирао. Карера ?е био доминантна фигура у политици Гватемале све до 1865 , а снажно су га подржавали конзервативци, велики зем?опоседници и Црква.

Такозвана либерална револуци?а у Гватемали започела ?е 1871 . под водством Хусто Руфино Бариоса ко?и се залагао за модернизаци?у државе, побо?ша?е трговине и уво?е?е нових по?опривредних култура и производ?у. У ово време, кафа поста?е веома важна у привреди Гватемале. Бариос ?е имао же?е и амбици?е за поновно у?еди?е?е Сред?е Америке и повео ?е зем?у у рат ко?и ?е завршио неуспехом. Погинуо ?е 1885 . године, а победу у том рату однео ?е суседни Салвадор.

Од 1944. до данас [ уреди | уреди извор ]

Због таласа протеста и штра?кова, дотадаш?и диктатор Хорхе Убико Каста?еда ?е приси?ен да поднесе оставку 4. ?ула 1944 , а на ?егово место долази генерал Хуан Федерико Понке Ваидес . Ни Ваидес не оста?е дуго на том месту, након што ?е извршен во?ни удар 20. октобра 1944. на челу са ма?ором Францисцо Хави?ер Аранаом и капетаном Хакобо Арбенз Гузманом . У во?ном удару погинуло ?е око 100 ?уди. Након удара власт преузима во?на хунта ко?у чине Арана, Гузман и Хорхе Ториело Гаридо . Недуго затим хунта организу?е и прве слободне изборе. ?их убед?иво осва?а познати писац и учите? Хуан Хосе Аревало Бермехо , са преко 85% осво?ених гласова, поставши тако први демократски избрани председник Гватемале. ^[12] Бермехо ?е до тада живео у прогонству у Аргентини готово 14 година. ?егова Хриш?анско-соци?алистичка политика, видно инспирисана по узору на амерички ?у дил , доста ?е критикована од стране зем?опоседника и гор?их сло?ева друштва као комунистичка .

Ова? период ?е био и време почетка Хладног рата изме?у СССР и САД , ко?и ?е имао веома снажан утица? и на истори?у Гватемале. До 1950-их па све до 1990-их америчка влада ?е директно подржавала во?ску Гватемале, обучавала ?е, допремала оруж?е и новац.

Наследник Бермеха, демократски изабрани Хакобо Арбенз Гузман ?е збачен с власти у во?ном удару 1954 . ко?и ?е организовала америчка обавешта?на агенци?а ЦИА . На власт ?е постав?ен генерал Карлос Касти?о Армас , а владао ?е само до 1957 . када га ?е убио члан ?егове личне страже. Поново су се организовали избори, а на власт долази генерал Мигуел Идигорас Фуентес . Фуенетес ?е постао познат по изазову ко?и ?е упутио мексичком председнику на мосту на граници изме?у две зем?е, због спора у вези мексичких рибарских бродова ко?и су ловили у водама Гватемале. Поред тога Фуентес ?е дозволио обуку 5.000 Кубанаца ко?и ?е требало да се супротставе Фиделу Кастру . Тако?е ?е одобрио употребу аеродрома у департману Петен, ко?е су САД користиле у неуспешно? инвази?и на Кубу 1961 . Као и ?егов претходник, и Фуентес одлази с власти након во?ног удара ко?ег ?е повео ?егов министар одбране, пуковник Енрике Пералта Азурдиа .

На изборима 1966 . побе?у?е Хулио Цесар Мендез Монтенегро , ко?и ?е насто?ао спровести демократске реформе у зем?и. Монтенегро ?е био кандидат Револуционарне странке, странке левог центра ко?а ?е имала сво?е корене ?ош из ере након Каста?еда. За време ?егове власти, формира?у се параво?не организаци?е попут десничарске Беле руке ( Мано Бланка ) и Противкомунистичке та?не арми?е ( Ехерсито Секрето Антикомуниста ). Ове организаци?е су биле претходнице познатих Одреда смрти . Америчка та?на служба ша?е у Гватемалу во?не струч?аке ко?и су имали за ци? да обуче во?не снаге Гватемале и од ?их начине модерне снаге, што ?е било у интересу САД.

Године 1970 . на изборима за председника зем?е побе?у?е пуковник Карлос Мануел Арана Осорио . Две године касни?е, 1972 . на западу зем?е ?ав?а се герилски покрет ко?и заузима гор?е на западу Гватемале. На следе?им изборима 1974 , ко?и су у много чему били контроверзни, генерал К?е? Лаугуеруд Гарси?а побе?у?е кандидата Хриш?анско-демократске странке генерала Ефраин Риоса Монта, ко?и ?е тврдио да ?е Гарси?а варао на изборима и лажирао изборне резултате. 4. фебруара 1976 . Гватемалу пога?а снажан зем?отрес одневши преко 25 хи?ада жртава а многи градови су били тешко оште?ени и уништени. На изборима одржаним 1978 , ко?и су поновно окарактерисани као сум?иви, генерал Ромео Луцас Гарси?а долази на власт. Та? период 1970-их ?е било време оснива?а две нове герилске групе: Герилска арми?а сиромашних (ЕГП) и Организаци?а народа под оруж?ем (ОРПА), ко?е су кра?ем 1970-их по?ачале герилске нападе на градове и села у цело? зем?и, посебно против владине во?ске и цивила ко?и су подржавали званичну власт. Године 1977 . амерички председник ?ими Картер наре?у?е обустав?а?е свих врста во?не помо?и во?сци Гватемале због систематског и упорног крше?а ?удских права.

Године 1980 . група ?уди из инди?анског племена Квиче заузима шпанску амбасаду у знак протеста због бро?них злочина ко?и су починиле владине снаге у руралним подруч?има зем?е. Влада Гватемале наре?у?е во?сци да заузме зграду амбасаде, ко?у су затим спалили до теме?а, ликвидира?у?и готово све ко?и су се налазили у амбасади. Гватемалска влада се правдала да су пожар изазвали побу?еници ^[13] , ме?утим шпански амбасадор, ко?и ?е преживио напад, сведочио ?е да ?е влада одговорна за напад и убиства, и да ?е намерно изазвала пожар да уништи све трагове злочина. Као резултат овог инцидента, Шпани?а прекида дипломатске односе са Гватемалом. Убрзо после, 1982 . поново се извршава во?ни удар и генерал Ефраин Риос Монт поста?е председник во?не хунте, настав?а?у?и крваву кампа?у, државни терор и политику спржене зем?е . Поновно се дешава во?ни удар а за председника долази генерал Оскар Умберто Мехи?а Викторес , ко?и ?е насто?ао да одржи демократске изборе и донесе нови устав зем?е како би стабилизовао зем?у. Слободни избори се одржава?у 1986 . а победу односи кандидат Хриш?анско-демократске странке Виницио Церезо Аревало .

У периоду 1982-1986. због сталног наси?а у зем?и и гра?анског рата, преко 45 хи?ада Гватемалаца ?е избегло у Мексико , где ?е мексичка влада организовала избегличке центре у Чиапасу и Табаскоу . Насупрот владине во?ске, бориле су се четири герилске групе: ЕГП, ОРПА, ФАР и ПГТ, а ?их су подржавале сличне герилске организаци?е из Салвадора (ФМЛН) и Никарагве (ФСЛН), док им ?е помо? слала и кубанска Влада.

Гра?ански рат у Гватемали завршава се 1996 . склапа?ем мировног споразума изме?у герилаца и владе, посредством УН -а, посебно залага?ем зема?а попут Норвешке и Шпани?е. Обе зара?ене стране су прихватиле одре?ене уступке, герилски борци су разоружани а доде?ена им ?е зем?а. Према подацима Комиси?е УН-а ко?а ?е била задужена за истрагу о злочинима почи?еним за време гра?анског рата ( Комиси?а за истори?ску истину ), сматра се да су владине снаге и параво?не ?единице ко?е ?е влада подржавала, одговорне за преко 93% злочина и крше?а ?удских права и слобода. ^[14]

У првих десет година рата, жртве државног терора су били на?ве?им делом студенти, радници, интелектуалци и истакнути ?уди ко?и су подржавали опозици?у. Ме?утим, у касни?о? фази рата, жртве су били и хи?аде по?опривредника у сеоским подруч?има, нарочито потомци Ма?а и цивили. Сматра се да ?е преко 450. ма?анских села уништено, а преко милион ?уди расе?ено и избегло. У неким подруч?има, попут Баха Верапаз , Комиси?а ?е дошла до зак?учка да ?е влада спроводила планску политику геноцида према одре?еним етничким групама. ^[15] Амерички председник Бил Клинтон из?авио ?е 1999 . да ?е политика САД према Гватемали била погрешна и да ни?е требало подржавати владину во?ску, ко?а ?е брутално чинила злочине над становништвом. ^[16]

Након зак?уче?а мировног споразума, у Гватемали су се одржало неколико успешних демократских избора, послед?и 2007 . године. Склопила ?е трговинске споразум о слободно? трговини са САД, Мексиком и другим зем?ама региона, а ук?учена ?е и у ЦАФТА . На послед?им изборима 2007, странка Ел Партидо Национал де ла Есперанца ?е осво?ила на?ве?и бро? мандата, а ?ен кандидат Алваро Колом ?е постао председник.

Административна подела [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Према подацима ЦИА, Гватемала има БДП по глави становника од 5.000 америчких долара . Ме?утим, ова зем?а у разво?у ?ош увек има многе соци?алне проблеме и сматра се ?едном од десет на?сиромашни?их зема?а Латинске Америке. ^[17] Расподела прихода ?е веома неу?едначена са око 29% укупног становништва испод границе сиромаштва ^[18] са око 400.000 незапослених односно 3,2%.

Донаци?е из ди?аспоре нарочито Гватемалаца ко?и живе у САД, чине на?ве?и извор страних прихода, чак више него приходи од извоза и туризма за?едно. ^[17] У послед?их неколико година веома много ?е порастао извоз нетрадиционалних производа, на укупно 53% целокупног извоза. Ме?утим, главни извозни производи ?е кафа чи?и ?е Гватемала на?ве?и извозник централне Америке. Осим тога извози се тропско во?е , памук , ше?ерна трска , повр?е , цве?е, оде?а и слично.

Бруто дома?и производ (БДП) ускла?ен по куповно? мо?и у 2006. години се проце?у?е на око 61,38 мили?арди америчких долара. На?више БДП се односи на сектор услуга (58,7%), док по?опривреда учеству?е са 22,1%. Индустри?а учеству?е у укупном БДП Гватемале са само 19,1%. На?више запослених ?е у по?опривреди око 50%, ^[17] а сектор по?опривреде учеству?е у укупном извозу око 40%. У 2006. години стопа инфлаци?е ?е била 5,7%.

Након завршетка гра?анског рата, поновно су почеле стране инвестици?е у привреду Гватемале, а туризам ?е почео да доноси све више прихода. Конгрес Гватемале ?е у марту 2005. године прихватио чланство зем?е у ЦАФТА (Централно америчка зона слободне трговине). ^[19] Поред тога, Гватемала има споразуме о слободно? трговини са Та?ваном и Колумби?ом .

Култура [ уреди | уреди извор ]

Култура Гватемале ?е ?единствена мешавина инди?анских праваца и снажног шпанског колони?алног насле?а. Око половина становништва Гватемале су местици (познати у Гватемали и као ладино ), мешавина Европ?ана и народа домородачког порекла. У градским подруч?има ?е доминантна ладино култура и на ?у има?у ?ак утица? европски и северно-амерички трендови. У многим латино-америчким државама, као и у Гватемали живи многобро?но домородачко становништво. Народ Ма?а ?е сачувао ?асан идентитет. Дубоко укоре?ени у сеоским планинским кра?евима Гватемале, много домородачког народа говори ?езиком Ма?а, прати традиционалне верске и сеоске обича?е и продужава богату традици?у текстила и других вештина. Дви?е културе су направиле Гватемалу сложеном за?едницом ?асно поде?еном на богате и сиромашне. Ова подела ?е произвела много напетости и наси?а ко?и су обележили истори?у Гватемале.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Gill, Richardson (2000). The Great Maya Droughts . University of New Mexico Press.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• К?ижевност Гватемале
• Мигуел Анхел Астури?ас
• Фотографи?е Гватемале