Виш?ик (драма)

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Виш?ик
Оглас представе у Ки?еву 1904 .
Настанак и садржа?
Ориг.  наслов Вишнёвый сад
Аутор Антон Чехов
Зем?а Русија Руска Импери?а
?език руски
Жанр / врста дела драма
Издава?е
Датум 1904

Виш?ик ( рус. Вишнёвый сад ) ?е позоришни комад у четири чина и у?едно послед?е дело на?ве?ег руског драмског писца Антона Павловича Чехова , написан 1903 . године, а први пут изведен неколико дана пре ауторовог ро?ендана, 17. ?ануара 1904 . године у режи?и чувеног Константина Станиславског у Московском уметничком театру, а главну улогу ?убов Андре?евне Ра?евске играла ?е Чехов?ева супруга - Олга Книпер . Но, Чехов ?е преми?ером био све само не - задово?ан, изме?у осталог и зато што су пробе тра?але само шест месеци, уместо уобича?ених осамнаест. Виш?ик ?е завршен на прагу прве руске револуци?е , годину дана пре ?егове преране смрти.

На?ве?и ?е проблем био та? што ?е сам Чехов Виш?ик назвао комеди?ом, док ?е Станиславски у ?о? видео трагичну причу. Чехов ?е оптужио Станиславског да му ?е уништио драму, об?аш?ава?у?и како ни?е схватио да су ?егови ликови можда и на ивици суза, али никад не плачу.

Виш?ик ?е написан на врхунцу Чехов?еве уметничке мо?и. Дело не само што сто?и на ме?и два века - и два доба - ве? великим делом и говори о болним променама ко?е ?ихова смена са собом носи. Оно тако?е сто?и на кра?у ?едног периода у истори?и драмског позоришта, гра?анске драме деветнаестог века, за ко?ом ?е затворити врата - и на почетку новог, као корен из ког ?е ни?и модерна драма двадесетог века.

Ликови [ уреди | уреди извор ]

  • ?убов Андре?евна Ра?евска, велепоседница
  • А?а, ?ена ?ерка, 17 година
  • Вар?а, ?ена усво?ена ?ерка, 24 године
  • Леонид Андре?евич Га?ев, брат Ра?евске, 51 годину
  • ?ермола? Алексе?евич Лопахин, трговац
  • Петар Серге?евич Трофимов - Пет?а, студент
  • Борис Борисович Симеонов-Пишчик, велепоседник
  • Шарлота Ивановна, гувернанта
  • Сем?он Пантеле?евич ?епиходов, писар
  • Ду?аша, собарица
  • Фирс, лаке?, старац, 87 година
  • ?аша, млади лаке?
  • Пролазник
  • Шеф станице
  • Поштански чиновник
  • Гости, послуга

Рад?а [ уреди | уреди извор ]

УПОЗОРЕ?Е : Следе дета?и заплета или комплетан опис рад?е!
Програмска к?ижица за представу Виш?ик Антона Чехова у режи?и Душана Петрови?а, Нови Сад, СНП, 2001/2002. г. Музе?ска гра?а Позоришног музе?а Во?водине

Први чин [ уреди | уреди извор ]

Рад?а се одви?а у проле?е, на има?у ?убови Андре?евне Ра?евске, ко?а се после неколико година вра?а из Француске са сво?ом седамнаестогодиш?ом ?ерком А?ом у Руси?у. На станици их чека?у Га?ев, брат Ра?евске и Вар?а, ?ена усво?ена ?ерка.

Ра?евска ?е практично остала без новца, а има?е ?е с ?еговим прелепим виш?иком у на?скори?е време на?вероватни?е бити продато због дугова, како би се отплатила хипотека. ?ихов познаник, трговац Лопахин предлаже Ра?евско? сво?у вари?анту реше?а проблема: он предлаже да се зем?а подели на делове и да у закуп викендашима. ?убов Андре?евна запа?ена таквим предлогом: она не може ни да замисли да се посече виш?ик и да да незнацима сво?е има?е, где ?е одрасла, где ?е прошла ?ена младост и где ?е погинуо ?ен син Гриша. Га?ев и Вар?а тако?е покушава?у да на?у неки излаз из сложене ситуаци?е у ко?о? се налазе. Га?ев све смиру?е, говоре?и да се куне да има?е не?е бити продато. Он планира да новац поза?ми од сво?е богате тетке из ?арослав?а , ко?а, изме?у осталог, не воли Ра?евску.

Други чин [ уреди | уреди извор ]

У другом делу се сва рад?а преноси на улицу. Лопахин настав?а да нава?у?е да ?е ?егов план на?бо?и, али га нико не слуша. у то време, Чехов убацу?е и филозофску тематику и више се открива личност учите?а Трофимова. У разговору са Ра?евском и Га?евим, Трофимов говори о буду?ности Руси?е , о сре?и, о новом човеку. Маштовити Трофимов ступа у расправу са матери?алистом Лопахиним, ко?и ни?е способан да оцени ?егове мисли, а оставши насамо с А?ом, ко?а га ?едина разуме, Трофимов ?о? говори, да човек треба бити ≪изнад ?убави≫.

Тре?и чин [ уреди | уреди извор ]

Га?ев и Лопахин одлазе у град, где треба д асе одржи аукци?а, док се у то време на има?у одржава плес. Гувернанта Шарлота Ивановна забав?а госте сво?ом трбухозборнош?у. Сваки од ?унака ?е заузет сво?им проблемом. ?убов Андре?евна се брине, зашто се ?ен брат толико задржао у граду. Када се Га?ев по?авио, саопштава ?о? да ?е има?е ипак продато, и да ?е купац има?а, ни ма?е ни више него - Лопахин. Лопахин ?е сре?ан, и осе?а сво?у победу па тражи од музичара да му свира?у веселе песме, ?ер га се не тиче ништа поводом туге и оча?а Ра?евске и Га?ева.

Четврти чин [ уреди | уреди извор ]

Декораци?а првог чина, али нема завеса, слика, мало има намешта?а, осе?а се празнина. Сто?и прт?аг. ?аша говори да се прост народ опрашта од господе.

Лопахин зове на здравицу, али нико не иде. Он да?е флашу ?аши и напоми?е да до поласка воза има ?ош четрдесет шест минута, што значи да за двадесет минута треба да се крене. Пет?а тражи сво?е чизме. Лопахин саопштава да ?е целу зиму провести у Харкову . Намучио се без посла. Пет?а говори самозадово?ном Лопахину да не маше толико рукама, и да има дуге и танке прсте уметника и нежну душу. На растанку се грле. Лопахин нуди Пет?и новац, али ова? одби?а.

Лопахин каже да се Га?ев запослио у банци за шест хи?ада годиш?е, али да се не?е дуго задржати тамо ?ер ?е веома ле?.

Улази А?а и моли Лопахина да не секу виш?ик док они не оду. Лопахин одлази да нареди радницима да тако учине. А?а пита ?ашу да ли су послали Фирса у болницу, али он не зна.

Ма?ка ?аше ?е дошла да се поздрави с ?им, али он то не жели. Он ве? машта о томе да кроз шест дана буде у Паризу, далеко од “овог простаклука”.

Улазе Ра?евска и Га?ев. Они су скрхани, опрашта?у се од родне ку?е. Ма?ка се опрашта од сре?не А?е, ко?а почи?е нов живот. Ра?евска каже да иде у Париз од пара ко?е ?е послала ?арославска тетка. А?а се нада да ?е ?о? се ма?ка ускоро вратити, да ?е она по?и у гимнази?у, ради?е, и тако ?е помагати ма?ци.

Ра?евска разговара с Лопахиним о Вар?и, он обе?ава да ?е ?о? предложити брак, али када се по?ав?у?е Вар?а, Лопахин прича о глупостима. Вар?а се запослила код Рагулиних као ку?на помо?ница.

Лопахин ?е уна?мио ?епиходова да пази на ку?у и да?е му послед?а упутства. Нови дома?ин затвара ку?у, где сам оста?е заборав?ени Фирс. Брине се ?ер ?е, вероватно, Га?ев заборавио да стави капу. Затим се ?ако ражалостио што ?е живот прошао брзо, као да и ни?е живео.

Тишина. После неког времена, чу?е се како у виш?ику секу дрве?е.

Критика [ уреди | уреди извор ]

Критику на Чехов?ев Виш?ик , писали су познати руски позоришни глумац , театролог и режисер Константин Станиславски [1] , као и велики руски к?ижевник , песник , романописац и новелист Иван Бу?ин [2] .

Уметничке особине [ уреди | уреди извор ]

  • Виш?ик почи?е као комеди?а, али се на кра?у може видети карактеристично за аутора с?еди?ава?е комичног и трагичног [3] .
  • Необично су у позоришном комаду постав?ени ди?алози: на?чеш?е, реплике нису директан одговор на задато пита?е, ве? се производи разговор без икаквог реда. То ни?е везано само за теж?ом Чехова да приближи разговор у делу разговорима, ко?и се одви?а?у у стварном животу, ве? и показате? тога да ?унаци не чу?у и не слуша?у ?едан другог [3] .
  • Главна карактеристика дела ?е особени Чехов?ев симболизам. ≪Главни, централни ?унак≫ ни?е човек, лик, него виш?ик [4] ? симбол племи?ке Руси?е. На кра?у дела, виш?ик се сече, а у животу се распада?у племи?ке породице, искоре?у?е се стара Руси?а, Руси?а Ра?евских и Га?евих. У томе и ?есте поента предви?а?а Чехова касни?их дога?а?а, ко?е ве? ни?е могао да види [5] .

Позоришна изво?е?а [ уреди | уреди извор ]

Прво изво?е?е [ уреди | уреди извор ]

У улогама:

Станиславски у улози Га?ева
  • Олга Книпер-Чехова ? Ра?евска
  • Мари?а Лилина ? А?а - Сам Чехов ни?е придавао то? улози велики знача?. У писму Немировичу-Данченко, написао ?е: ≪А?у може играти ко хо?е, па нека непозната глумица, само да буде млада, и да говори младим, звонким гласом≫ [6] .
  • Мари?а Андре?ева ? Вар?а
  • Константин Станиславски ? Га?ев - Чехов ?е видео Станиславског у улози Га?ева [7] , као и у улози Лопахина, а сам К. Станиславски ?е био за то да игра Лопахина, али помисливши да му улоге простих ?уди лоше леже, ипак ?е изабрао Га?ева [6] .
  • Леонид Леонидов ? Лопахин - Улога Лопахина ?е централна у делу, управо зато ?е драматург био забринут, ко ?е играти Лопахина у том случа?у, ако Константин Станиславски изабере улогу Га?ева: ≪Станиславски ?е бити одличан и оригиналан Га?ев, али ко ?е онда играти Лопахина? Кад ?е улога Лопахина централна. Ако се она не посре?и, значи и цела представа ?е пропасти.≫ [8] .
  • Васили? Качалов ? Трофимов
  • Владимир Грибунин ? Симеонов-Пишчик
  • Елена Муратова ? Шарлота Ивановна У истом том писму: ≪Пом?алово?, наравно, не?у дати улогу, Муратова ?е бити, ва?да, добра, али не?е бити смешна.≫ [6] .
  • Иван Москвин ? ?епиходов
  • Софи?а Ха?утина ? Ду?аша
  • Александар Арт?ом ? Фирс .
  • Никола? Александров ? ?аша .

  • 17. априла 1958. године у МУТ-у се одржало ?ош ?едно изво?е?е овог позоришног комада у режи?и Виктора Станициног.

СССР [ уреди | уреди извор ]

Енглеска [ уреди | уреди извор ]

Театар Сценског друштва ≪ Олд Вик 1933 . у Лондону , The Sadler’s Wells Theatre (Лондон, 1934, реж. Тирон Гатри), Шефилдски репертуарни театар (1936), театар Оксфордског драмског друштва (1957 и 1958), Ливерпулски театар

САД [ уреди | уреди извор ]

Друге зем?е [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ К. С. Станиславски: А. П. Чехов у Уметничком театру. У к?изи ≪А. П. Чехов из успомена савременика≫ , Гослитиздат, 1960, стр.411
  2. ^ ?И. Бу?ин: Аутобиографске белешке” . Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г . Приступ?ено 17. 11. 2013 .  
  3. ^ а б В. Б. Катаев ? Постижу?и ≪Виш?ик≫ [ мртва веза ]
  4. ^ Херман Марков. Симболика дела А. П. Чехова ≪Виш?ик≫
  5. ^ ?Стваралаштво А. П. Чехова на панорами миш?е?а / Виш?ик/ Наум Берковски, Чехов: од приповедака и повести до драматурги?е” . Архивирано из оригинала 06. 02. 2016. г . Приступ?ено 17. 11. 2013 .  
  6. ^ а б в ?ЧЕХОВ ? ВЛ. И. НЕМИРОВИЧУ-ДАНЧЕНКО, 2. новембра 1903 г. ?алта” . Архивирано из оригинала 18. 07. 2012. г . Приступ?ено 17. 11. 2013 .  
  7. ^ Га?ев и Лопахин су улоге ко?е треба да изабере и проба Константин Серге?евич. Ако би узео Лопахина и ако би му се посре?ила та улога, ово дело би имало успех.
  8. ^ ?ЧЕХОВ ? О. Л. КНИПЕР-ЧЕХОВО?, 30. октобра 1903 г. ?алта” . Архивирано из оригинала 18. 07. 2012. г . Приступ?ено 17. 11. 2013 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]