За другу употребу, погледа?те страницу
Виш?ик
.
Виш?ик
(
рус.
Вишнёвый сад
) ?е позоришни комад у четири чина и у?едно послед?е дело на?ве?ег руског драмског писца
Антона Павловича Чехова
, написан
1903
. године, а први пут изведен неколико дана пре ауторовог ро?ендана, 17. ?ануара
1904
. године у
режи?и
чувеног
Константина Станиславског
у Московском уметничком театру, а главну улогу ?убов Андре?евне Ра?евске играла ?е Чехов?ева супруга -
Олга Книпер
. Но, Чехов ?е преми?ером био све само не - задово?ан, изме?у осталог и зато што су пробе тра?але само шест месеци, уместо уобича?ених осамнаест. Виш?ик ?е завршен на прагу прве
руске револуци?е
, годину дана пре ?егове преране смрти.
На?ве?и ?е проблем био та? што ?е сам Чехов Виш?ик назвао комеди?ом, док ?е Станиславски у ?о? видео трагичну причу. Чехов ?е оптужио Станиславског да му ?е уништио драму, об?аш?ава?у?и како ни?е схватио да су ?егови ликови можда и на ивици суза, али никад не плачу.
Виш?ик ?е написан на врхунцу Чехов?еве уметничке мо?и. Дело не само што сто?и на ме?и два века - и два доба - ве? великим делом и говори о болним променама ко?е ?ихова смена са собом носи. Оно тако?е сто?и на кра?у ?едног периода у истори?и драмског позоришта, гра?анске драме деветнаестог века, за ко?ом ?е затворити врата - и на почетку новог, као корен из ког ?е ни?и модерна
драма
двадесетог века.
- ?убов Андре?евна Ра?евска, велепоседница
- А?а, ?ена ?ерка, 17 година
- Вар?а, ?ена усво?ена ?ерка, 24 године
- Леонид Андре?евич Га?ев, брат Ра?евске, 51 годину
- ?ермола? Алексе?евич Лопахин, трговац
- Петар Серге?евич Трофимов - Пет?а, студент
- Борис Борисович Симеонов-Пишчик, велепоседник
- Шарлота Ивановна, гувернанта
- Сем?он Пантеле?евич ?епиходов, писар
- Ду?аша, собарица
- Фирс, лаке?, старац, 87 година
- ?аша, млади лаке?
- Пролазник
- Шеф станице
- Поштански чиновник
- Гости, послуга
УПОЗОРЕ?Е
:
Следе дета?и заплета или комплетан опис рад?е!
Рад?а се одви?а у проле?е, на има?у ?убови Андре?евне Ра?евске, ко?а се после неколико година вра?а из Француске са сво?ом седамнаестогодиш?ом ?ерком А?ом у Руси?у. На станици их чека?у Га?ев, брат Ра?евске и Вар?а, ?ена усво?ена ?ерка.
Ра?евска ?е практично остала без новца, а има?е ?е с ?еговим прелепим виш?иком у на?скори?е време на?вероватни?е бити продато због дугова, како би се отплатила хипотека. ?ихов познаник, трговац Лопахин предлаже Ра?евско? сво?у вари?анту реше?а проблема: он предлаже да се зем?а подели на делове и да у закуп викендашима. ?убов Андре?евна запа?ена таквим предлогом: она не може ни да замисли да се посече виш?ик и да да незнацима сво?е има?е, где ?е одрасла, где ?е прошла ?ена младост и где ?е погинуо ?ен син Гриша. Га?ев и Вар?а тако?е покушава?у да на?у неки излаз из сложене ситуаци?е у ко?о? се налазе. Га?ев све смиру?е, говоре?и да се куне да има?е не?е бити продато. Он планира да новац поза?ми од сво?е богате тетке из
?арослав?а
, ко?а, изме?у осталог, не воли Ра?евску.
У другом делу се сва рад?а преноси на улицу. Лопахин настав?а да нава?у?е да ?е ?егов план на?бо?и, али га нико не слуша. у то време, Чехов убацу?е и филозофску тематику и више се открива личност учите?а Трофимова. У разговору са Ра?евском и Га?евим, Трофимов говори о буду?ности
Руси?е
, о сре?и, о новом човеку. Маштовити Трофимов ступа у расправу са матери?алистом Лопахиним, ко?и ни?е способан да оцени ?егове мисли, а оставши насамо с А?ом, ко?а га ?едина разуме, Трофимов ?о? говори, да човек треба бити ≪изнад ?убави≫.
Га?ев и Лопахин одлазе у град, где треба д асе одржи аукци?а, док се у то време на има?у одржава плес. Гувернанта Шарлота Ивановна забав?а госте сво?ом трбухозборнош?у. Сваки од ?унака ?е заузет сво?им проблемом. ?убов Андре?евна се брине, зашто се ?ен брат толико задржао у граду. Када се Га?ев по?авио, саопштава ?о? да ?е има?е ипак продато, и да ?е купац има?а, ни ма?е ни више него - Лопахин. Лопахин ?е сре?ан, и осе?а сво?у победу па тражи од музичара да му свира?у веселе песме, ?ер га се не тиче ништа поводом туге и оча?а Ра?евске и Га?ева.
Декораци?а првог чина, али нема завеса, слика, мало има намешта?а, осе?а се празнина. Сто?и прт?аг. ?аша говори да се прост народ опрашта од господе.
Лопахин зове на здравицу, али нико не иде. Он да?е флашу ?аши и напоми?е да до поласка воза има ?ош четрдесет шест минута, што значи да за двадесет минута треба да се крене. Пет?а тражи сво?е чизме. Лопахин саопштава да ?е целу зиму провести у
Харкову
. Намучио се без посла. Пет?а говори самозадово?ном Лопахину да не маше толико рукама, и да има дуге и танке прсте уметника и нежну душу. На растанку се грле. Лопахин нуди Пет?и новац, али ова? одби?а.
Лопахин каже да се Га?ев запослио у банци за шест хи?ада годиш?е, али да се не?е дуго задржати тамо ?ер ?е веома ле?.
Улази А?а и моли Лопахина да не секу виш?ик док они не оду. Лопахин одлази да нареди радницима да тако учине. А?а пита ?ашу да ли су послали Фирса у болницу, али он не зна.
Ма?ка ?аше ?е дошла да се поздрави с ?им, али он то не жели. Он ве? машта о томе да кроз шест дана буде у Паризу, далеко од “овог простаклука”.
Улазе Ра?евска и Га?ев. Они су скрхани, опрашта?у се од родне ку?е. Ма?ка се опрашта од сре?не А?е, ко?а почи?е нов живот. Ра?евска каже да иде у Париз од пара ко?е ?е послала ?арославска тетка. А?а се нада да ?е ?о? се ма?ка ускоро вратити, да ?е она по?и у гимнази?у, ради?е, и тако ?е помагати ма?ци.
Ра?евска разговара с Лопахиним о Вар?и, он обе?ава да ?е ?о? предложити брак, али када се по?ав?у?е Вар?а, Лопахин прича о глупостима. Вар?а се запослила код Рагулиних као ку?на помо?ница.
Лопахин ?е уна?мио ?епиходова да пази на ку?у и да?е му послед?а упутства. Нови дома?ин затвара ку?у, где сам оста?е заборав?ени Фирс. Брине се ?ер ?е, вероватно, Га?ев заборавио да стави капу. Затим се ?ако ражалостио што ?е живот прошао брзо, као да и ни?е живео.
Тишина. После неког времена, чу?е се како у виш?ику секу дрве?е.
Критику на Чехов?ев
Виш?ик
, писали су познати
руски
позоришни
глумац
,
театролог
и
режисер
Константин Станиславски
[1]
, као и велики руски
к?ижевник
,
песник
,
романописац
и новелист
Иван Бу?ин
[2]
.
- Виш?ик
почи?е као комеди?а, али се на кра?у може видети карактеристично за аутора с?еди?ава?е комичног и трагичног
[3]
.
- Необично су у позоришном комаду постав?ени ди?алози: на?чеш?е, реплике нису директан одговор на задато пита?е, ве? се производи разговор без икаквог реда. То ни?е везано само за теж?ом Чехова да приближи разговор у делу разговорима, ко?и се одви?а?у у стварном животу, ве? и показате? тога да ?унаци не чу?у и не слуша?у ?едан другог
[3]
.
- Главна карактеристика дела ?е особени Чехов?ев симболизам. ≪Главни, централни ?унак≫ ни?е човек, лик, него
виш?ик
[4]
? симбол племи?ке Руси?е. На кра?у дела, виш?ик се сече, а у животу се распада?у племи?ке породице, искоре?у?е се стара Руси?а, Руси?а Ра?евских и Га?евих. У томе и ?есте поента предви?а?а Чехова касни?их дога?а?а, ко?е ве? ни?е могао да види
[5]
.
У улогама:
- Олга Книпер-Чехова ?
Ра?евска
- Мари?а Лилина ?
А?а
- Сам Чехов ни?е придавао то? улози велики знача?. У писму Немировичу-Данченко, написао ?е: ≪А?у може играти ко хо?е, па нека непозната глумица, само да буде млада, и да говори младим, звонким гласом≫
[6]
.
- Мари?а Андре?ева
?
Вар?а
- Константин Станиславски
?
Га?ев
- Чехов ?е видео Станиславског у улози Га?ева
[7]
, као и у улози Лопахина, а сам К. Станиславски ?е био за то да игра Лопахина, али помисливши да му улоге простих ?уди лоше леже, ипак ?е изабрао Га?ева
[6]
.
- Леонид Леонидов
?
Лопахин
- Улога Лопахина ?е централна у делу, управо зато ?е драматург био забринут, ко ?е играти Лопахина у том случа?у, ако Константин Станиславски изабере улогу Га?ева: ≪Станиславски ?е бити одличан и оригиналан Га?ев, али ко ?е онда играти Лопахина? Кад ?е улога Лопахина централна. Ако се она не посре?и, значи и цела представа ?е пропасти.≫
[8]
.
- Васили? Качалов
?
Трофимов
- Владимир Грибунин
?
Симеонов-Пишчик
- Елена Муратова
?
Шарлота Ивановна
У истом том писму: ≪Пом?алово?, наравно, не?у дати улогу, Муратова ?е бити, ва?да, добра, али не?е бити смешна.≫
[6]
.
- Иван Москвин
?
?епиходов
- Софи?а Ха?утина
?
Ду?аша
- Александар Арт?ом
?
Фирс
.
- Никола? Александров
?
?аша
.
- 17. априла 1958. године у МУТ-у се одржало ?ош ?едно изво?е?е овог позоришног комада у режи?и Виктора Станициног.
- Санкт-Петербуршки академски театар комеди?е (
1926
; реж.
Константин Хохлов
; Ра?евска ?
Елена Грановска
, ?аша ? Харламов, Фирс ? Надеждин)
- Државни академски театар драме "М. Горки" у
Ниж?ем Новгороду
(
1929
; реж. и улога Га?ева ?
Никола? Собо?шчиков-Самарин
)
- Театар-студио под руководством Р. Н. Симонова (
1934
; реж.
Андре? Лобанов
)
- Државни академски театар драме "А. Ко?цов" у
Воро?ежу
(
1935
; реж. и улога Га?ева ? Шебу?ев)
- Ле?инградски
Бо?шо? драмски театар (
1940
; реж. Павел Га?дебуров)
- Национални академски драмски театар "Иван Франко" у
Ки?ев
у (
1946
; реж. К. П. Хохлов)
- ?арославски
театар (
1950
)
- Национални академски театар "
?анка Купала
",
Минск
(
1951
)
- Театар "Сундук?ана",
?ереван
(
1951
)
- Национално позориште у
Риги
,
Летони?а
(
1953
; реж. Ле?манис)
- Московско позориште "Ленком" (
1954
)
- Харковско
позориште руске драме (
1935
; реж. Н. Петров)
- Позориште ≪Красни факел≫ (
Новосибирск
,
1935
; реж. Литвинов)
- Иркутско
позориште (
1946
),
- Саратовско
позориште (
1950
),
- Таганрогско
позориште (1950);
- Позориште у
Ростову на Дону
(
1954
),
- Талинско
руско позориште (1954),
- Каза?ски
Бо?шо? театар (
1960
),
- Краснодарско
позориште (1960),
- 1975
? Позориште на Таганки
- 1984
? Московско академско позориште Сатире
- 1990
? Позориште Антона Чехова
Театар Сценског друштва ≪
Олд Вик
≫
1933
. у
Лондону
, The Sadler’s Wells Theatre (Лондон, 1934, реж. Тирон Гатри),
Шефилдски
репертуарни театар (1936), театар
Оксфордског
драмског друштва (1957 и 1958),
Ливерпулски
театар
- The Royal National Theatre, (Лондон, 1978, реж. Питер Хол), - Ра?евска ? Дороти Тутин, Лопахин ?
Алберт Фини
, Трофимов ?
Бен Кингсли
, Фирс ?
Ралф Ричардсон
.
- The Riverside Studios (Лондон), 1978 реж. Питер ?ил
- 2007
: The Crucible Theatre,
Шефилд
реж. ?онатан Милер.
- 2009
: The Old Vic,
Лондон
, реж.
Сем Мендес
, адаптаци?а ?
Том Стопард
- The Lincoln Center for the Performing Arts (
1977
, Ра?евска ? А?рин Ворт, Ду?аша ?
Мерил Стрип
, реж. Андре? Сербан)
- The Atlantic Theatre Company,
2005
- 2007
The Huntington Theatre Company (
Бостонски
универзитет)
- Немачка
?
Ла?пцишко
позориште (
1914
. и
1950
), ≪Народна сцена≫,
Берлин
(
1918
), ≪Берлинска комеди?а≫ (
1947
),
Франкфуртско
позориште (
1951
), Позориште у
Франкфурту
на
Ма?ни
) (
1959
)
- Француска
? театар Мари?и у
Паризу
(
1954
)
- Чехословачка
? театар у
Брну
(1905 и 1952), Национално позориште у
Прагу
(1951, 1952)
- ?апан
? трупа ≪Кин-да?≫ (1915)
- Независно позориште у
Сидне?у
(1942); Национално позориште у
Будимпешти
(1947), Театар Пиколо у
Милану
(1950), Кра?евски театар у
Хагу
(1953), Национално позориште
Ослу
(1953), Слободни театар у
Софи?и
(1954), Национални театар у
Ре?к?авику
(
Исланд
, 1957),
Краковски
театар ≪Стари≫, театар Сим?енто у
Буенос А?ресу
(1958), театар у
Стокхолму
(1958).
- Укра?ина
?
1997
?
Черниговски
Омладински театар; ?
2008
? Ровенски обласни академски укра?ински музичко-драмски театар; ?
2011
?
Д?епропетровски
Театрално-Уметнички Коле?.
- Израел
?
2010
? Театар Хан (
?ерусалим
).
- Каталони?а
- 2010 ? Театар Ромео (
Барселона
).
- Срби?а
-
2013
-
?угословенско драмско позориште
(
Београд
), Режи?а
Де?ан Ми?ач
[
тражи се извор
]
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Остале
| |
---|