Ова? чланак можда захтева чиш?е?е и/или прера?ива?е како би се задово?или стандарди квалитета Википеди?е. Проблем : Уклонити сувишне везе, написати увод . Ако сте у могу?ности, побо?ша?те ова? чланак. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Битка код Коронела
Део Првог светског рата
Ескадра контраадмирала Максимили?ана фон Шпеа у луци Валпараизо, 3. новембра 1914 . г.; оклопни крсташи ?Шарнхорст“ и ?Гна?зенау“ ближе, ?лака крстарица“ ?Нирнберг“ иза ?их, у средини су чиленаске крстарице ?Есмареалда“, ?О’Хигинс“ и ?Бланко Енкалада“, и бо?ни брод ?Капетан Прат“
Време 1. новембар 1914 . Место Коронел , Чиле Исход Немачка победа
Сукоб?ене стране
У?еди?ено Кра?евство	Немачко царство
Команданти и во?е
Кристофер Кредок	Максимили?ан фон Шпе
?ачина
2 оклопна крсташа 2 лака крсташа	2 оклопна крсташа 3 лака крсташа
Жртве и губици
1.654 мртвих изгуб?ена 2 оклопна крсташа	3 ра?ена

Битка код Коронела ?е поморска битка у Првом светском рату , ко?а се одиграла у неде?у 1. новембра 1914 . кра? обале средиш?ег Чилеа близу острва Коронела. Немачка морнарица под командом вицеадмирала Максимили?ана фон Шпеа победила ?е енглеску ескадру под командом контраадмирала сер Кристофера Кредока . ^[1] То ?е био први британски поморски пораз од 1812 . године.

Увод [ уреди | уреди извор ]

На почетку Првог светског рата на разним океанима било ?е 6 немачких лаких крстарица и 2 оклопна крсташа . По изби?а?у непри?ате?става ове ?единице су добиле задатак да поведу борбу против саобра?а?а савезничких трговачких бродова. На??аче ?единице ме?у овим растуреним немачким бродовима били су оклопни крсташи ? Шарнхорст “ (нем. SMS ?Scharnhorst“) (нем. SMS - Seiner Majestat Schiff , брод ?еговог величанства) и ? Гна?зенау “ (нем. SMS ?Gneisenau“), ко?и су се налазили у водама Далеког истока под командом вицеадмирала грофа Максимили?ана фон Шпеа , у саставу немачке Источноази?ске ескадре базиране у немачко? колони?и Цингтау у Кини .

Од самог почетка Првог светског рата задатак вицеадмирала фон Шпеа ?е био усредсре?ен ка униште?у савезничких трговачких бродова као и бродова ко?и су превозили во?нике. У томе ?е био прилично успешан. Ипак, вицеадмирал фон Шпе ?е био врло обазрив по пита?у савезничких снага, посебно према ?апанско? царско? морнарици , као и Аустрали?ско? кра?евско? морнарици - у ствари он ?е сматрао да ?е адмиралски брод, бо?ни крсташ ?Аустрали?а“ (енг. HMAS ?Australia“) сам по себи био надмо?ан у односу на читаве ?егове снаге.

Дана 15. августа ?апан ?е упутио ултиматум Немачко? да му у року од седам дана безусловно преда сво?у базу у Цингтауу или ?е сматрати да су у рату. Ултиматум ?е био тачан препис текста немачког ултиматума из 1895. г . ко?им ?е ?апан био прину?ен да након кинеско-?апанског рата преда Порт Артур Руси?и . На ултиматум ?е немачки цар Вилхелм II наредио немачким гарнизонима да се боре до послед?ег во?ника. Након ступа?а ?апана у рат, 23. августа 1914 . године, ескадри вицеадмирала фон Шпеа био ?е угрожен боравак на Далеком истоку . Иако ?е непрегледност Тихог океана и бро?ност ?егових острва могла да користи немачким бродовима ипак су они били осу?ени да пре или касни?е пропадну ?ер су остали без база, без снабдева?а и без могу?ности да поправе и на?лакша оште?е?а. Немачке базе уг?а на Тихом океану су током августа све биле уништене или заузете од стране Антанте, а вицеадмирал фон Шпе ?е везу са немачким Адмиралитетом могао да одржава иск?учиво преко бродских радио-уре?а?а увек ризику?у?и да противницима ода сво?у позици?у. Сходно томе одлучу?е да се пребаци у воде ?ужне Америке . ^[1]

Долазак у воде ?ужне Америке [ уреди | уреди извор ]

Оклопни крсташи ?Шарнхорст“ и ?Гна?зенау“ су кренули преко Тихог океана ка ?ужно? Америци завараву?у?и противничке ратне бродове ко?и су их тражили у ази?ским водама. Британски Адмиралитет ?е правилно зак?учио да се вицеадмирал фон Шпе покушава пробити у Атлантски океан . Због тога ?е командант ?ужноамеричког подруч?а контраадмирал сер Кристофер Кредок (Sir Christopher George Francis Maurice Craddock)- (1862?1914. г.), 14. септембра добио инструкци?е да код Фолкландских Острва концентрише надмо?не снаге и тако осу?ети фон Шпеове намере. Као по?ача?а снагама на Фолкландским Острвима контрадмиралу Кредоку ?е из Средоземног мора био упу?ен оклопни крсташ ?Дифенс“ (енг. HMS ?Difence“) и стари?и - тзв. ? преддреднотски “, али зато снажно наоружан бо?ни брод ?Канопус“ (енг. HMS ?Canopus“). ?Канопус“ ?е, иначе био наоружан са 4 топа калибра 305 mm, 12 топова од 152 mm и 12 топова од 76 mm..

План британског Адмиралитета ?е био да чим сер Кредок окупи све снаге, запоседне Магеланов пролаз , одакле може да изви?а све до Валпарaиса и покрива уш?е Ла Плате .

Током пута немачким оклопним крсташима придружиле се постепено ?ош три лаке крстарице : ?Нирнберг“ (нем. SMS ?Nurnberg“) - (маса: 3.470 тона, максимална брзина 23 kn (43 km/h), главно наоружа?е: 10 топова од 105 mm и две торпедне цеви), Дрезден (нем. SMS ?Dresden“) - (маса: 3.650 тона, максимална брзина: 24,5 kn (45,4 km/h), главно наоружа?е: 10 топова од 105 mm и две торпеде цеви), и ?Ла?пциг“ (нем. SMS ?Leipzig“) - (маса: 3.250 тона, максимална брзина: 23,3 kn (43,2 km/h), главно наоружа?е: 10 топова од 105 mm и две торпедене цеви). Ове три лаке крстарице су биле расуте изме?у Кариба и Тихог океана. ?Нирнберг“ се новименовано? Пацифичко? флоти придружио августа у Хонолулуу . Пре почетка Првог светског рата ? Дрезден “ ?е био годину дана стациониран у Карипском мору . Током тог времена служио ?е за евакуаци?у америчких гра?ана током америчке окупаци?е Веракруза , 1914 . године. Тако?е ?е играо важну улогу у бекству мексичког председника Виктори?ана Уерте , транспорту?у?и га из Мексика у Кингстон на ?ама?ци . Почетком рата 1914. године ?Дрезден“ се, по наре?е?у, припремао за повратак у Немачку . Ме?утим, стигло му ?е наре?е?е да се припреми за препаде на поморске трговачке руте Велике Британи?е . ?Дрезден“ ?е кренуо тада ка ?ужном Атлантику и заобишао ?е рт Хорн , потопивши ?едан британски трговачки брод успут. Са Немачком источно ази?ском ескадром под вицеадмиралом фон Шпеом се састао код Ускрш?ег острва . ?Ла?пциг“ ?е допратио ?ош три теретна пароброда натоварена уг?ем. На та? начин ?е била формирана прилично ?ака ескадра.

Све до 4. октобра британски Адмиралитет ни?е имао никаквих података о крета?у немачке ескадре. Из ухва?ених радио-порука постало ?е ?асно да Немци спрема?у да се проби?у у Атлантски океан. 11. октобра били су прим?ени извешата?и из ко?их се могло видети да Немци концентришу сво?е снаге а 14. октобра су контраадмиралу сер Кредоку биле упу?ене дета?не инструкци?е у погледу стратеги?е и тактике ко?у ?е требало да примени. Из ?еговог одговора од 18. октобра се види да ?е инструкци?е схватио и да се не?е упуштати у ризичне операци?е ве? да ?е да се ослони на снажни бо?ни брод Канопус, ко?и ?е, ме?утим, могао да плови на?ве?ом брзином од 15 kn (28 km/h).

Од када ?е 26. октобра установ?ено да немачка ескадра плови дуж обале Чилеа ка Магелановом пролазу , контраадмирал сер Кредок ?е доби?ао инструкци?е преко ради?а. Након оклева?а да ли ?е ипак некако могу?е по?ачати ?егову ескадру, саопштено му ?е да се ка ?ему на?ве?ом могу?ом брзином кре?е оклопни крсташ ?Дифенс“ . Послед?а радио-порука била му ?е упу?ена 3. новембра у 18:55 часова. Одаслана ?е у празно.

Кра?ем октобра 1914. године вицеадмирал фон Шпе ?е стигао у ненасе?ен залив Мас Афуера , (шпан. Mass Afuera) на чиленаском острву Хуан Фернандез (шпан. Juan Fernandes) на око 450 наутичких ми?а (?една наутичка ми?а износи 1.852 метра) западно од Валпараиса . Ту се снабдео уг?ем.

Примивши наре?е?е британског Адмиралитета да крене у потрагу за ескадром вицеадмирала фон Шпеа, за ко?у се претпостав?ало да ?е у ?ужноамеричким водама, контраадмирал Кредок ?е отпловио 22. октобра из Порт Стенли?а на Фолкландским Острвима на челу ескадре оклопних крсташа ? Гуд Хоуп “ (енг. HMS ?Good Hope“- заставни брод контраадмирала Кредока) и ? Монмаут “ (енг. HMS ?Monmouth“), модерне лаке крстарице ?Глазгов“ (енг. HMS ?Glasgow“) - (маса 4-880 тона, максимална брзина 25,3 kn (46,9 km/h), главно наоружа?е два топа од 152 mm и десет топова од 102 mm) и помо?не крстарице ?Отранто“, не чека?у?и да буде довршена оправка мотора на ?преддреднотском“ бо?ном броду ?Канопус“, доде?еном као по?ача?е.

Обавештен од стране немачке обавешта?не службе да ?е ескадра британског контраадмирала Кредока у чилеанским водама, вицеадмирал фон Шпе ?е 28. октобра кренуо ка ?угозападу да ?е потражи. Наиме, сазнао ?е да се британска лака крстарица ?Глазгов“ налази у изви?а?у код острва Коронела. Одлучивши да ?о? пресече пут, он ?е 1. новембра са целом ескадром запловио ка ?угу. Случа? ?е хтео да ?е ?Глазгов“ кренуо назад пре но што би за ?ега било прекасно. Скоро истовремено ?е контраадмирал Кредок кренуо на крстаре?е ка северу. Мислио да ?е зате?и лаку крстарицу ?Ла?пциг“, чи?е ?е сигнале ?Глазгов“ ухватио више пута. ?Глазгов“ се придружио ескадри ко?а ?е пловила ка северу у лини?и на расто?а?у од неких 15 mi (24 km).

Увод у битку [ уреди | уреди извор ]

Противници су ушли у видик ?едни другима 1. новембра нешто после 16:00 часова код обале Чилеа , на географско? ширини острва Коронела. Опазивши ескадру вицеадмирала фон Шпеа, контраадмирал сер Кредок ?е, мада знатно слаби?и у односу топова тешког калибра - 2:16 ^[а] , а маса бочног плотуна 1316:1936 - ?е кренуо ка ?о?, и у 17:17 часова формирао колону у намери да нападне противника пре заласка Сунца , ?ер ?е оправдано рачунао да ?е оно ометати немачко ниша?е?е и га?а?е. ^[1]

Али, вицеадмирал фон Шпе ?е тако маневрисао да ?е до борбе дошло тек по заласку Сунца ? у 18:20 часова, кад се ситуаци?а ве? сасвим изменила. Силуете британских бродова су се оштро истицале на хоризонту, док су немачки бродови били скоро потпуно у тами, на облацима прекривеном источном хоризонту. Противници су пловили у скоро паралелним курсевима на одсто?а?у од око 13.000 m, брзином од 16 kn (30 km/h). ^[1]

Временске прилике су биле непово?не: ?ужни ветар ?е дувао брзином од 6 бофора праве?и велике таласе. ^[1] Узбуркано море ?е погодовало немачким поморским снагама, ?ер ?е онемогу?ило га?а?е из ниско смештених топова на боковима, што ?е Британце ?ош више ослабило. Немачки бродови су били много бо?е оклоп?ени од британских, а осим тога посаде британских бродова су биле састав?ене од релативно слабо извежбаних резервиста, док су немачке посаде биле одлично извежбане и састав?ене ве?ином од морнара ко?и су ве? три године били стално на бродовима. Контраадмирал Кредок ?е потце?ивао снагу немачке ескадре, изгубивши из вида озби?не недостатке свог поморског састава. Одлучио ?е да се упусти у битку, иако се ве? спуштао мрак, те ?е могао да сачека да му се придружи бо?ни брод ?Канопус“, ко?и му ?е, након оправке мотора хитао у помо?. Поврх тога, Британци су ?ош могли да избегну окрша? са надмо?ни?им противником. ?ер су могли пловити просечном брзином од 22 до 23 kn (43 km/h), а Немци, теори?ски око 23,5 kn (43,5 km/h), али с обзиром да су им бродови ве? дуго били на мору вероватно нису могли пловити брже од око 22 kn (41 km/h). На несре?у Британаца, у ?иховом саставу ?е била и помо?на крстарица ?Отранто“ ко?а ?е ?едва по тако узбурканом мору могла да плови брзином од 15 kn (28 km/h). Британском адмиралитету никада ни?е постало ?асно зашто ?е контраадмирал Кредок та? брод ставио на чело сво?е ескадре, за?едно са лаком крстарицом ?Глазгов“. ?Отранто“ ?е сма?ио брзину целе ескадре, мада у тренутку кад су се противници угледали ни немачка ескадра ни?е пловила пуном брзином и вицеадмирал фон Шпе ?е морао да нареди да се наложе ?ош два котла да би ?е постигао.

Фолкландска острва

Коронел

Ричмонд

Босанско Грахово

Биха?

Битка на мапи ?ужне Америке.

Битка [ уреди | уреди извор ]

Кад ?е битка отпочела, бо?ни брод ?Канопус“ ?е био уда?ен око 300 km ?ужни?е од попришта, тако да ?е било потпуно могу?е да се до зоре придружи британско? ескадри. Контраадмирал Кредок му ?е у 18:18 часова послао поруку: " Почи?ем напад на непри?ате?а ".

Немачки бродови су први отворили ватру у 18:34 часова, са одсто?а?а од 10.400 m, а британски у 18:42 са 9.200 m. Прецизни?а немачка арти?ери?а ?е упркос тешком мору и таласима ко?и су ?е зап?ускивали забележила подотке ве? са тре?им плотуном, након чега су следили редовни погоци. Оклопном крсташу ?Гуд Хоуп“ ?е одмах био потпуно онеспособ?ен пред?и топ од 235 mm. Британска ескадра ?е, напротив, веома лоше га?ала, тако да ?е ?Гуд Хоуп“ само два пута погодио немачки оклопни крсташ ?Шарнхорст“ , док ?е сам од ?ега био чак 35 пута пого?ен. У 19:20 часова ?е ?ака експлози?а потресла ?Гуд Хоуп“ ко?и се претворио у плове?у букти?у, ^[1] а у 19:57 часова и потонуо са целом посадом и контраадмиралом Кредоком.

Лаке крстарице су мало учествовале у бици због великих таласа. Крстарица ?Глазгов“ ?е напустила бо?иште, док ?е оклопни крсташ ?Монмаут“ био тешко оште?ен, али ?е спушта?ем мрака у 19:26 часова са ?им изгуб?ен контакт. У 20:58 часова га проналази и у 21:18 часова потапа лака крстарица ?Нирнберг“, ко?а ?е нешто касни?е стигла на поприште. У ме?увремену су немачке лаке крстарице ?Ла?пциг“ и ?Дрезден“ постигле поготке на британским лаким крстарицама ?Глазгов“ и ?Отранто“, али су оне захва?у?у?и мраку успеле да се извуку са ма?им оште?е?има. ^[1]

Резултат [ уреди | уреди извор ]

Британци су изгубили два оклопна крсташа и 1.440 ?уди, док су немачки бродови само лакше оште?ени - у читаво? бици су примили само 6 погодака и имали три ра?ена морнара. Ипак потрошили су више од 40% плотунске муници?е. ^[1]

Дана 4. новембра у 07:00 часова ?е у бритнаски Адмиралитет стигао телеграм британског конзула из Валпараиса: " Управо сам сазнао од чиленаског адмирала како ?е немачки адмирал саопштио да ?е у неде?у при заласку Сунца и уз тешко и бурно време срео ?Гуд Хоуп“, ?Глазгов“, ?Монмаут“ и ?Отранто“. Упустио се у борбу и ?Монмут“ се нагнуо и потонуо отприлике сат након битке. ?Глазгов“ и ?Отранто“ су нестали у мраку. ?Гуд Хоуп“ ?е био у пламену, чула се експлози?а, веру?е се да ?е потонуо. У бици су са немачке стране учествовали ?Гна?зенау“, ?Шарнхорст“ и ?Нирнберг“. "

Ова битка ?е уздрмала британски поморски престиж у ?ужно? Америци , ?ер ?е немачко? ескадри остао слободан пут у Атлантски океан , и довела до привременог прекида саобра?а?а у ?ужном делу Тихог и Атлантског океана . ^[1] Британски Адмиралитет се нашао пред сасвим изме?еном ситуаци?ом на ?ужном Атлатику. Вицеадмирал фон Шпе ?е сада био господар ситуаци?е у водама ?ужне Америке . Могао ?е да се врати у Тихи океан и да настави са сво?ом мистериозном тактиком, а могао ?е и да крене уз обалу ?ужне Америке и да се докопа Панамског канала , мада би га успут вребале британско-?апанске снаге. Могао ?е да оплови ?ужну Америку , у?е у Атлантски океан и почне да пресеца главне бритнаске трговачке лини?е, и омета акци?е британских снага против немачких колони?а у Африци . За Велику Британи?у , зависну од увоза, без обзира на ?ена огромна поморска средства, отпочела ?е веома тескобна празнина.

Привидан успех немачке морнарице ни?е дуго тра?ао. Кра?евско? морнарици ?е наре?ено да уништи фон Шпеа, што ?е и учи?ено месец дана касни?е у бици код Фокланских острва . Победом код Фокландских острва Британска морнарица поново ?е загосподарила морем.

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Prikril, Boris (1952). Ratne flote i pomorske bitke . Beograd: Tehni?ka knjiga .  
• Гажеви?, Никола (1972). Во?на енциклопеди?а (к?ига 4) . Београд: Во?ноиздавачки завод.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Битка код Коронела на Викимеди?ино? остави .

• Battle of Coronel
• The Coronel Memorial - Online memorial to those who died in The Battle of Coronel