한국   대만   중국   일본 
Аустрази?а ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Аустрази?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Аустрази?а
Austrasia, Germania inferior, Каролиншко царство
Положај
Главни град Ремс , Мец
Владавина
Облик државе монархи?а
Истори?а
Истори?ско доба рани сред?и век, 511-751
‍
Географи?а
Површина ‍
 ? укупно
Становништво ‍
 ? 
 ?  густина
Економи?а
Остале информаци?е
Временска зона UTC  
за?еднички ?езици: старофраначки , вулгарни латински ?език (гало-римски), латински

Аустрази?а ?е било име североисточног дела Франачке у периоду меровиншких кра?ева, за разлику од Неустри?е , ко?а се налазила на северозападу. Обухватала ?е територи?е данаш?е источне Француске , западне Немачке , Белги?е , Луксембурга и Холанди?е . Мец ?е био главна престоница Аустрази?е иако су неки аустраски кра?еви владали тако?е и из Ремса . [1] [2]

Године 567, Аустрази?а ?е постала засебно кра?евство унутар Франачког кра?евства и ?им ?е владао Сигеберт I . Током 7. и 8. века то ?е била упоришна тачка из ко?е су Каролинзи , оригинално ма?ордоми палате од Аустрази?е, преузели владавину над свим Францима, Свим Галима, ве?ином Немачке, и Северне Итали?е. Након тог периода унификаци?е, сад ве?а Франачка импери?а ?е поново поде?ена изме?у источних и западних подкра?евстава, при чему ?е нова верзи?а исторчног кра?евства коначно постала основа Немачког кра?евств .

Име [ уреди | уреди извор ]

Име Аустрази?а ни?е екстензивно потвр?ено у Меровинском периоду. То ?е латинизаци?а старофраначког имена ко?е ?е први пут записао Гргур Турски 580. године и затим А?моин 1000. године. Попут имена Аустри?а , оно садржи реч за ? исток ”, т?. има значе?е ?источна зем?а” да би се описала оригинална територи?а Франака у контрасту са називом Неустри?а , ?западна зем?а” у северно галском осва?а?у Кловиса I након битке код Соасона of 486. [3] [4]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Након смрти франачког кра?а Хлодовеха 511 . године, ?егово кра?евство ?е било поде?ено изме?у ?егова четири сина. Теудерих I ?е добио зем?е ко?е су касни?е постале Аустрази?а. Теудерихови потомци су владали Аустрази?ом све до 555 . године, када ?е ово кра?евство било у?еди?ено са другим франачким кра?евствима Хлотара I ко?и ?е до 588 . године наследио све франачке поседе. Хлотар ?е ме?утим, опет поделио сво?у кра?евину на сво?а четири сина, ме?утим, са смр?у Хариберта I 567, од четири, настало ?е три кра?евства: Аустрази?а под Зигебертом I , Неустри?а под Хилперихом I , и Бургунди?а под Гунтрамом . Ова три кра?евства су дефинисала политичку поделу Франачке све до успона Каролинга.

Од 567. године па све до смрти Зигеберта II , Неустри?а и Аустрази?а су биле у сукобу, док ?е Бургунди?а имала улогу миротворца у ?иховим ме?усобним сукобима. Ове борбе су достигле врхунац у ратовима изме?у Брунхилде , кра?ице Аустрази?е и Фредегунде , кра?ице Неустри?е. Коначно 613, године, аустраси?ско племство се побунило против Брунхилде, издало ?е и предало у руке Хлотара II , кра?а Неустри?е и Фредегундиног сина. Хлотар ?е затим преузео контролу и над другим два?у кра?евствима и поново успоставио у?еди?ено Франачко кра?евство са седиштем у Паризу . У то доба су се по?авили и први дворски ма?ордоми ( лат. majores domus ). Улога ма?ордома ?е била у посредова?у изме?у кра?а и народа у сваком од поседа. Први аустрази?ски ма?ордоми су били из породице Пипинида ко?а ?е полако али сигурно стицала мо? док на кра?у ни?е сменила династи?у Меровинга на престолу.

Године 623 . Аустрази?анци су затражили од Хлотара II да им да ?иховог сопственог кра?а, тако да ?е Хлотар именовао свог сина, Дагоберта I за кра?а Аустрази?е, а Пипина Ланденског као регента. Дагобертова владавина у Аустрази?и била ?е веома це?ена и поштована. Године 629 . Дагоберт ?е наследио и Неустри?у и Бургунди?у. Аустрази?а ?е опет постала део у?еди?ене Франачке кра?евине, све до 633 . када ?е народ Аустрази?е поново затражио од кра?а да им да ?иховог сопственог кра?а, што ?е ова? и учинио. Дагоберт ?е послао свог стари?ег сина Зигеберта III у Аустрази?у. Многи историчари се слажу да ?е Зигеберт био први у низу " ле?их кра?ева " ( фр. roi faineant ) Меровиншке династи?е . ?еговим двором владали су ма?ордоми. Године 657 , ма?ордом Гримоалд Стари?и успео ?е да постави на престо свог сина Хилдеберта Усво?еног на престо, на ком ?е ова? остао до 662 . године.

Од тада па на да?е, Аустрази?а ?е била под влаш?у ма?ордома из династи?е Пипинида. У бици код Тертри?а 687, Пипин Херисталски ?е победио Теудериха III , кра?а Неустри?е, и постао ма?ордом у свим осталим франачким кра?евствима. ?егови савременици су ова? моменат називали и ?почетком ?еговог кра?ева?а“. Тако?е ?е наглашена доминаци?а Аустрази?е над Неустри?ом ко?а ?е тра?ала све до кра?а владавине Меровинга. Године 718 , Карло Мартел ? са подршком ко?а му ?е долазила из Аустрази?е у рату са Неустри?ом у коме се свака страна борила за у?еди?е?е Франачке под сопственом доминаци?ом ? именовао ?е Хлотара IV за кра?а Аустрази?е. Хлотар ?е био послед?и франачки владар ко?и ни?е владао свим Францима. године 719 . Франачка ?е дефинитивно у?еди?ена под аустрази?ском хегемони?ом.

Под Каролинзима и касни?е, Аустрази?ом се често називао источни део франачког каролиншког кра?евства.

Меровиншки владари Аустрази?е [ уреди | уреди извор ]

Ма?ордоми аустрази?ског двора [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Oman, Charles. The Dark Ages 476?918. London: Rivingtons, 1914.
  2. ^ Hodgkin, Thomas (1895). Italy and Her Invaders . Oxford: Clarendon Press.  
  3. ^ Gregory of Tours . History of the Franks book 2 chapter 41. ?History of the Franks” . Архивирано из оригинала 2014-10-18. г . Приступ?ено 2014-10-21 .  
  4. ^ MacGeorge, Penny (2002). Late Roman Warlords (на ?езику: енглески). OUP Oxford. стр. 157. ISBN   9780191530913 .  
  5. ^ Levison, Wilhelm (1910). ?Das Nekrologium von Dom Racine und die Chronologie der Merowinger” . Neues Archiv der Gesellschaft fur altere deutsche Geschichtskunde . 35 : 15?53 (37?39).  
  6. ^ Hare, Augustus John Cuthbert (1895). North-western France (Normandy and Brittany) (на ?езику: енглески). G. Allen. стр. 68.  
  7. ^ Jean-Louis Fetjaine, The Purple Queens: The Robes of Fredegonde . Chap 1, Belfond, Paris, 2006, p. 14.
  8. ^ Ivan Gobry, Clothar II, Editions Pygmalion al. " History of the Kings of France ", 2005 ISBN 2857049668
  9. ^ McKitterick, Rosamond (2008). Charlemagne: The Formation of a European Identity . Cambridge: Cambridge University Press. стр. 79?81. ISBN   978-0-511-39884-1 .  
  10. ^ Davis, Raymond (Editor), The Lives of the Eighth Century Popes , 102?103 n.76; Chamberlin, Russell, The Emperor Charlemagne , 64?65; McKitterick, Rosamond, The Frankish Kingdoms under the Carolingians , pp.64?65; Collins, Roger, Early Medieval Europe , 279
  11. ^ Duckett, Eleanor Shipley (20. 9. 2022). ?Pippin III” . www.britannica.com (на ?езику: енглески). Encyclopedia Britannica . Приступ?ено 2022-09-29 .  
  12. ^ Riche, Pierre (1993). The Carolingians: A Family Who Forged Europe . Превод: Allen, Michael Idomir. University of Pennsylvania Press.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Аустрази?а на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аустрази?а&oldid=27839869 ”