Пипин Ланденски ( франц. Pepin de Landen , нем. Pippin von Landen , ро?. око 580 . ? умро 27. фебруара 640 . године), познат и као Пипин Стари?и , Пипин Стари или Пипин I , био ?е франачки ма?ордом Аустрази?е у време владавине меровиншког кра?а Дагоберта I . Доцни?е ?е био ма?ордом и Зигеберта III од 639 . до сво?е смрти.

По Фредегарово? хроници , главном извору за Пипинов животопис, ?егов отац се звао Карломан. ?егов надимак Ланденски на?вероватни?е упу?у?е на град Ланден , данас у фламанском делу Белги?е , као на ?егово место ро?е?а. Пипин ?е понекад називан и Пипин I, као и Стари или Стари?и, чиме се подвлачи ?егово место унутар породице Пипинида. Уда?ом Пипинове ?ерке Беге за Ансегисела, сина Арнулфа , епископа Меца , дошло ?е до у?еди?е?а два мо?на клана, Пипинида и Арнулфинга , из ко?е ?е се изродити буду?а династи?а Каролинга .

Пипин се за?едно са неколицином племи?а из Аустрази?е и Бургунди?е 613 . окренуо против старе регентки?е, кра?ице Брунхилде ко?а ?е владала у име свог праунука Зигеберта II . Сем Пипина и Арнулфа у ово? групи незадово?ника, ко?и су пребегли кра?у Неустри?е Хлотару II , били су и Варнахар II и Радон. ?их дво?ицу Фредегар ?е описао као " на?мо?ни?е великаше Аустрази?е ". Одметници су Хлотара признали за законитог регента и чувара малодобног кра?а и обе?али су му да не?е помагати Брунхилду. Хлотар ?е убрзо погубио Брунхилду, Зигеберта и ?еговог брата Корбона и постао кра? на?зад у?еди?ене меровиншке Гали?е. По претходном споразуму у Андернаху (данас у пора?нско? Немачко? ), нови кра? ?е потврдио Радона за ма?ордома Аустрази?е, а Барнахара за ма?ордома Бургунди?е. Пипин ?е на сво?у награду морао да чека до 623 . када ?е Хлотар поставио свог малолетног сина Дагоберта за кра?а Аустрази?е. Тада ?е постао ма?ордом Аустрази?е, док ?е ?егов стари при?ате? Арнулф именован за главног саветника младог кра?а.

Савременици су Пипина хвалили због мудрости у пружа?у савета и добро? управи. Иако су неки непри?ате?и покушавали да кра?а окрену против ?ега, Пипин ?е успео да се одржи све до 629 . године. Тада се из данас непознатих разлога повукао, милом или силом, са места ма?ордома и отишао да живи на сво?им породичним има?има.

Тек по Дагобертово? смрти 639 . године Пипин ?е поново преузео положа? ма?ордома Аустрази?е у име Зигеберта III. ?егов главни задатак био ?е да надгледа поделу кра?евске ризнице изме?у Зигеберта и ?еговог брата Хлодовеха II у чи?е име ?е Неустри?ом и Бургунди?ом владала кра?ева ма?еха Нантхилда. Зигбертов део насле?а ?е убрзо доби?ен захва?у?у?и при?ате?ству изме?у Пипина и Ега, бургундског ма?ордома. Куниберт Келнски , буду?и главни саветник кра?а Зигеберта, примио ?е део ризнице у Кампи?еу и пренео ?е у Мец. Недуго затим, Пипин и Его су умрли. Пипинова популарност била ?е толика да, иако никада ни?е званично канонизован, неке мартирологи?е су га убро?але ме?у свеце. Успомена на ?ега ?е обележавана 21. фебруара .

Пипин Ланденски ?е са сво?ом супругом Итом имао два сина и две ?ерке:

• Бега, удата за Ансегисела и касни?е канонизована
• Гертруда, замонашила се у манастиру ко?и ?е основала ?ена ма?ка у Нивелу и тако?е ?е доцни?е канонизована.
• Гримоалд , ма?ордом Аустрази?е (643?656)
• Бавон (или Алоуин), пусти?ак, тако?е касни?е канонизован.

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Oman, Charles. The Dark Ages 476?918. London: Rivingtons, 1914.
• Wallace-Hadrill, J. M., translator. The Fourth Book of the Chronicle of Fredegar with its Continuations. Connecticut: Greenwood Press, 1960.