한국   대만   중국   일본 
Артур За?с-Инкварт ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Артур За?с-Инкварт

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Артур За?с-Инкварт
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1892-07-22 ) 22. ?ул 1892.
Место ро?е?а Стонаров , Моравска , Аустроугарска , сада Чешка
Датум смрти 16. октобар 1946. ( 1946-10-16 )  ( 54 год. )
Место смрти Нирнберг , Немачка
Религи?а Католичка
Занима?е Адвокат
Породица
Деца 3
Политичка кари?ера
Политичка
странка 		Нацистичка парти?а
11. март 1938 ? 15. март 1938. [1] .
Председник Вилхелм Миклас
Претходник Курт фон Шушниг
Наследник Аншлус ( Адолф Хитлер као
шеф државе и канцелар Велике Немачке ).
Карл Ренер
Ра?хкомесар Холанди?е
18. ма? 1940 ? 8. ма? 1945. [2] .
Претходник Александер фон Фалкенхаусен
Наследник нико
30. април 1945 ? 2. ма? 1945.
Председник Карл Дениц
Претходник ?оахим фон Рибентроп
Наследник Луц Граф Шверин фон Крозиг

Артур За?с-Инкварт ( нем. Arthur Seyß-Inquart ; Стонаров , 22. ?ул 1892 ? Нирнберг , 16. октобар 1946 ) био ?е правник а касни?е званичник нациста у Аустри?и пре окупаци?е од стране Немачке и Тре?ег ра?ха у По?ско? и Холанди?и . На Нирнбершком процесу , За?с-Инкварт ?е проглашен кривим за злочине против човечности и касни?е ?е погуб?ен.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Рана младост [ уреди | уреди извор ]

Родио се у Стонарову , гради?у у Моравско? , тада делу Аустроугарске . На ро?е?у, презиме му ?е За?тих [3] , по оцу Чеху ко?и ?е био директор школе (ма?ка му ?е била Немица ). 1907 . године ?егова породица сели се у Аустри?у и ме?а презиме у За?с-Инкварт. Студирао ?е право на Бечком универзитету , и дипломирао ?е 1917 . године. На почетку Првог светског рата , у августу 1914 . при?авио се у аустроугарску во?ску. Био ?е на фронтовима у Руси?и , Румуни?и и Итали?и . Више пута ?е био одликован за храброст, а дипломирао ?е док се опорав?ао од повреда.
1911 . упозна?е Гетруд Машку и жени ?е 1916 . године. Пар ?е имао тро?е деце.

Политичка кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Након рата ?е почео радити као адвокат , а 1921 . ?е отворио и сво?у праксу. Током раних година Прве аустри?ске републике био ?е близак са Ота?бинским фронтом . Као успешан адвокат био ?е позван у кабинет канцелара Енгелберта Долфуса 12. марта 1933 . године. После Долфусовог убиства 25. ?ула 1934. постао ?е државни саветник док ?е канцелар био Курт фон Шушниг . У почетку ни?е био члан Нацистичке парти?е , али ?е био накло?ен многим ?иховим ставовима и акци?ама. [4] До 1938. За?с-Инкварт се придружио нацистима када ?е увидео какве ?е бити политичке стру?е у ближо? буду?ности.

Аншлус [ уреди | уреди извор ]

Артур За?с-Инкварт са Адолфом Хилером у Бечу 1938.

После преговора у Берхтесгадену 12. фебруара изме?у Курт фон Шушнига и Хитлера , За?ц- Инкварт ?е постав?ен за министра унутраш?их послова од стране Шушнига [5] , али тек након прет?е Хитлера да ?е извршити во?ну инвази?у на Аустри?у уколико та? захтев не буде био испу?ен. 11. марта 1938., пошто ?е био суочен са прет?ама Немачке о инвази?и да би био спречен референдум на ко?ем би гра?ани гласали о приступа?у Аустри?е нацистичко? Немачко? , Шушниг ?е дао оставку на место канцелара, а на то место ?е именован За?с-Инкварт од стране председника Вилхелма Микласа . Следе?ег дана немачке трупе су прешле границе Аустри?е на телеграфски позив За?с-Инкварта Хитлеру [6] . Та? позив ?е служио као званични извешта? како би се касни?е оправдала ова акци?а у очима ме?ународне за?еднице. У годинама после рата се говорило да та? позив ни?е ни посто?ао, ве? ?е служио само као оправда?е. [7] . За?с-Инкварт ?е тако?е приликом уласка немачких трупа преко радиа говорио гра?анима Аустри?е да не пружа?у отпор Хитлеровим во?ницима, ?ер ?е им они донети сре?у. [5] Тек 13. марта 1938., када ?е било сигурно да ?е се Аустри?а прик?учити Тре?ем ра?ху, За?с-Инкварт се учланио у Нацистичку парти?у . [8]

Шеф нацистичке Аустри?е и ?ужне По?ске [ уреди | уреди извор ]

За?с-Инкварт ?е потписао закон ко?им Аустри?а поста?е провинци?а Немачке 13. марта 1938. Са Хитлеровим допуште?ем остао ?е шеф новостворене нацистичке Аустри?е. ?егов главни министар био ?е Ернст Калтенбрунер . За?с-Инкварт ?е тако?е добио почасан чин СС-а Gruppenfuhrer , а у ма?у 1939 . постао ?е министар без портфе?а у Хитлерово? влади.

После инвази?е на По?ску За?с-Инкварт ?е постао административни шеф за ?ужну По?ску, али ни?е преузео ту функци?у док се ни?е основало Генерално губернаторство где ?е постао вицегувернер Хансу Франку [9] . Тврди се да ?е био ук?учен у премешта?еу по?ских ?евере?а у гетое и запле?ива?у стратешких залиха.

Ра?хкомесар Холанди?е [ уреди | уреди извор ]

После капитулаци?а зема?а Бенелукса , За?с-Инкварт ?е постав?ен за ра?хкомесара окупиране Холанди?е у ма?у 1940 . Био ?е задужен за цивилну администраци?у, за ствара?е блиске економске сарад?е са Немачком и за бра?е?а интереса Ра?ха. Подржао ?е ствара?е национал-соци?алистичке парти?е у Холанди?и ко?а ?е створила помо?ну полици?у нацистима. Друге политичке парти?е су биле забра?ене кра?ем 1941 . године, а ве?ина предратних државних службеника ?е било затворено. Управ?а?е зем?ом ?е у велико? мери лично контролисао За?с-Инкварт. Увео ?е мере за борбу против отпора када ?е штра?к широких размера захватио Амстердам , Арнем и Хилверсум у ма?у 1943. Тада се усво?ене специ?лне пресуде во?ног суда и колективна казна од 18 милиона гулдена ?е изречена. Ме?утим, на лето исте године 6.200 холандских доктора ?е ступило у штра?к, па ?е За?с-Инкварт издао наре?е?е да се доктори затворе. Више стотина доктора ?е ухапшено, што ?е допринело да у Холанди?и уопште ни?е било медицинских услуга неколико неде?а. Убрзо потом, због страха Немаца од епидеми?а, доктори су убрзо и пуштени на слободу [10] . До ослобо?е?а Холанди?е За?с-Инкварт ?е одобрио погуб?е?е од око 800 ?уди, мада неки извешта?и говори да ?е та бро?ка била и дупло ве?а. Од ?ула 1944. ве?ина За?с-Инквартових овлаш?е?а су пренета на во?ну команду у Холанди?и и Гестапо , иако ?е он и да?е имао велики утица?.

У Холанди?и су посто?ала четири ве?а концентрациона логора : Фехт , Амерсфорт , Вестерборк и Емен [11] . Тако?е ?е било и више ма?их логора ко?е ?е контролисала во?ска, полици?а, СС-овци и администраци?а За?с-Инкварта. Укупно ?е око 530.000 холандских цивила противо?но радило за Немце од ко?их ?е ?их 250.000 послато у Немачку на присилан рад. Посто?ао ?е и неуспели покуша? За?с-Инкварта да у Немачку ша?е само раднике ко?и има?у 21-23 године, а 1944 . се оглушио о наре?е?е да поша?е ?ош 250.000 радника из Холанди?е и те године их ?е послао само 12.000.

За?с-Инкварт ?е био непоколеб?ив антисемиста . У року од неколико месеци од доласка на власт у Холанди?и преузео ?е мере да избаци ?евре?е из владе, меди?а и воде?их позици?а у индустри?и . Анти?евре?ске мере су по?ачане 1941. године. Те године ?е било регистровано око 140.000 ?евре?а, прав?ени су гетои у Амстердаму, транзитни логор у Вестерборку. Фебруара 1941. 600 ?евре?а ?е послато у Бухенвалд и Маутхаузен . Касни?е су холандски ?евре?и слати у Аушвиц . Од 140.000 холандских ?евере?а само ?их 30.000 ?е преживело Холокауст .

Када ?е Хитлер извршио самоубиство 30. априла 1945 . године, За?с-Инкварт ?е прогласио ствара?е нове Немачке владе под адмиралом Карлом Деницом , у ко?о? ?е он био нови министар иностраних послова. То ?е била и же?а у Хитлеровом тестаменту. На том месту ?е наследио ?оахима фон Рибентропа , ко?и ?е одавно изгубио Хитлерову подршку. То ?е било призна?е за високо миш?е?е ко?е ?е Хитлер имао о За?с-Инкварту, у време када га ?е ве?ина к?учних поручника и официра напуштало. У условима у ко?има ?е створио нову владу, ни?е ни било изнена?е?е што За?с-Инкварт с ?ом ништа ни?е постигао. Ухапшен ?е убрзо по завршетку рата. Деницева влада ни?е тра?ала ни 20 дана.

Када су савезници ушли у Холанди?у кра?ем 1944. године нацисти су хтели да изведу политику спа?ене зем?е , захва?у?у?и ко?о? ?е спа?ено неколико лука и докова. За?с-Инкварт ?е, ме?утим, у договору са министром наоружа?а Албертом Шпером увидео узалудност таквих рад?и, а са пре?утним приста?а?ем ве?ине во?них команданата у велико? мери ?е ограничено изврашаве?е наредби о спа?ено? зем?и [9] . Када ?е наступила несташица хране у Холанди?и у зиму 1944?1945., За?с-Инкварта су успели да убеде савезници да дозволи савезничким авионима да избаце храну гладним ?удима ко?и су се налазили на окупирано? територи?и у северозападу зем?е. Иако ?е знао да ?е изгубити рат, За?с-Инкварт ни?е хтео да се преда.

Остао ?е ра?хкомесар Холанди?е до 8. ма?а 1945. када су га канадски морнари ухапсили после састанка са Деницом.

Нирнбершки процес [ уреди | уреди извор ]

Артур За?с-Инкварт на Нирбершком процесу.

На Нирнбершком процесу се суочио са четири тачке оптужбе:

  1. Учествова?е у за?едничком плану или завери за спрово?е?е злочина против мира ............. Ослобо?ен оптужби [9] .
  2. Планира?е, започи?а?е и во?е?е агресорских ратова и других злочина против мира........ Проглашен кривим [9] .
  3. Ратни злочини ................................................................................................................................................ Проглашен кривим [9] .
  4. Злочини против човечности ........................................................................................................................ Проглашен кривим [9] .

Када ?е чуо сво?у пресуду да ?е осу?ен на смртну казну веша?ем рекао ?е: "Смрт веша?ем... па, с обзиром на читаву ситуаци?у, нисам ни очекивао ништа друго. У реду ?е" [12] .
Обешен ?е 16. октобра 1946 . у 54. години за?едно са ?ош десет окрив?ених. Био ?е послед?и ко?и ?е обешен, у 2:57 у?утру. Послед?е речи су му биле: "Надам се да ?е ово погуб?е?е послед?и чин Другог светског рата и да ?е свет извукао поуку да мир и разумева?е треба да влада?у ме?у ?удима. ?а веру?ем у Немачку." [13]

Тело За?с-Инкварта после веша?а

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ (?език: енглески) "Активности у Аустри?и“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (1. април 2010), Приступ?ено 10. 4. 2010.
  2. ^ (?език: енглески) "Позици?е ко?е ?е држао За?с-Инкварт“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (2. април 2010), Приступ?ено 10. 4. 2010.
  3. ^ Persico 1994 .
  4. ^ Л. Л. Шна?дер, Енциклопеди?а Тре?ег ра?ха (1976), Макграв-Хил. pp. 320
  5. ^ а б (?език: енглески) "Аустри?а ?е готова“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (12. ?ануар 2012), Time , 21. 3. 1938., Приступ?ено 10. 4. 2010.
  6. ^ (?език: енглески) "Аншлус“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (23. новембар 2010), Приступ?ено 10. 4. 2010.
  7. ^ (?език: енглески) "Су?е?е немачким во?ним криминалцима“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (16. ?ун 2010), Приступ?ено 10. 4. 2010.
  8. ^ (?език: енглески) "Пресуда За?с-Инкварту , Приступ?ено 10. 4. 2010.
  9. ^ а б в г д ? (?език: енглески) "Криминалне активности За?с-Инкварта“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (1. април 2010), Приступ?ено 10. 4. 2010.
  10. ^ (?език: енглески) "Холандски доктори у штра?ку“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (21. ?ануар 2011), Time , 23. 8. 1943., Приступ?ено 11. 4. 2010.
  11. ^ (?език: енглески) "Локаци?а кампова у Холанди?и“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (2. април 2010), Приступ?ено 10. 4. 2010.
  12. ^ Г. М. Гилберт, Нирнбершки дневник (1947), Фарар Штраус. pp. 433.
  13. ^ (?език: енглески) "РАТНИ ЗЛОЧИНИ: Но? без зоре“ Архивирано на са?ту Wayback Machine (14. децембар 2009), Time , 28. 10. 1946., Приступ?ено 11. 4. 2010.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Артур За?с-Инкварт на Викимеди?ино? остави .


Канцелар Аустри?е
(11 - 15. март 1938 )
Аншлус
после ослобо?е?а:
Карл Ренер
Ра?хкомесар Холанди?е (1940?1945)
нико
Министар иностраних послова Тре?ег ра?ха (1945)
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Артур_За?с-Инкварт&oldid=25770076 ”