Енгелберт Долфус
(
нем.
Engelbert Dollfuß
,
4. октобар
1892
?
25. ?ул
1934
) ?е био
политичар
аустри?ске
Хриш?анске
и
Ота?бинске парти?е
.
[1]
Био ?е и
канцелар Аустри?е
и
диктатор
Аустри?е
од 1932. до ?еговог атентата од стране
нациста
1934. године.
Ро?ен ?е у
Тексингталу
у
До?о? Аустри?и
као дете самохране и религиозне ма?ке и непознатог оца. Долфус ?е био учен на Римокатоличком семинару пре него што се одлучио да студира право на
Бечком универзитету
, а потом и економи?у на Берлинском универзитету.
Долфус ?е имао проблема да приступи Аустроугарско? во?сци у
Првом светском рату
због ?еговог ниског раста. Суде?и по
?у?орк та?мсу
био ?е висок свега 150cm,
[2]
али ?е ускоро био прим?ен и послат на
Итали?ански фронт
. Био ?е одликован више пута и на кратко су га Итали?ани држали као
ратног зароб?еника
. После рата ?е радио у министарству по?опривреде као секретар удруже?а фармера и постао ?е директор коморе за по?опривреду у До?о? Аустри?и 1927. године. 1930. године се учла?у?е у
Хриш?анску соци?алну парти?у
и постав?ен ?е за председника аустри?ске
националне железнице
. Следе?е године ?е постав?ен за министра по?опривреде и шума.
Долфус ?е постао канцелар
20. ма?а
1932
. године као шеф коалиционе владе. Главни ци? ?е био решава?е проблема проуроковано
великом кризом
у ситуаци?и када ?е Аустри?а била у економско непово?ном положа?у губитком великог дела
Аустроугарског царства
и прера?ивачке индустри?е са центрима у
Бохеми?и
и
Моравско?
. Велики део Аустроугарске индустри?е се налазио у подруч?у ко?е ?е после Првог светског рата припало
Чехословачко?
и
?угослави?и
.
У марту
1933
. настао ?е аргумент због неправилности у поступку гласа?а. Председник
Национаног ве?а
(до?ег дома)
Карл Ренер
?е поднео оставку да би могао да гласа као члан
парламента
. Као последица тога, два потпредседника, ко?и су припадали другим парти?ама, тако?е су поднели оставку да би могли да гласа?у. Из тог разлога парламент ни?е могао да зак?учи седницу. Долфус ?е оставке сва три члана узео за пример као изговор да ?е Национални савет постао непрактичан и саветовао ?е председника
Вилхелма Микласа
да изда реше?е у ко?ем се Национални савет на неодре?ено време проглашава неваже?им.
Када ?е Национални савет хтео да се састане неколико дана после оставке три члана, Долфус ?е забранио улазак у парламент користе?и полици?ску силу, успешно елеминишу?и
демократи?у
у Аустри?и. Од тог тренутка па нада?е владао ?е као диктатор хитним декретом са апсолутном влаш?у.
?едан од мотива за Долфусове поступке било ?е и то што ?е
Адолф Хитлер
проглашен за
канцелара Немачке
1933. године. Захва?у?у?и томе изгледало ?е вероватно да ?е Национално-соци?алистичка парти?а Аустри?е (НСПА) добити велику ве?ину гласова на буду?им
изборима
. Уз то ?е и
сов?етски
утица? у Европи порастао током 20-их и 30-их година
20. века
. Долфус ?е због тога забранио рад НСПА у ?уну 1933, а касни?е и рад комуниста. Под именом Хриш?анске соци?алне парти?е успоставио ?е ?еднопарти?ску диктатуру у велико? мери по узору на
фашизам
у
Итали?и
, забра?у?у?и све друге аустри?ске парти?е.
Пошто се
аустрофашизам
у велико? мери угледао на фашизам у Итали?и, Долфус ?е од Итали?е тражио подршку против
нацистичке Немачке
. Добили су увере?е од Итали?е да ?е Аустри?а имати сво?у
независност
у августу 1933. године. Долфус и
Бенито Мусолини
су разме?ивали та?на писма у ко?има Мусолини гаранту?е аустри?ску независност. Мусолини ?е хтео да од Аустри?е направи тампон зону против нацистичке Немачке. Долфус ?е увек указивао на сличности изме?у Хитлеровог и
Ста?иновог
режима. Био ?е убе?ен да ?е аустрофашизам под ?еговим режимом и фажизам у Итали?и под Мусолини?евим могао парирати и национал-соци?ализму и комунизму у
Европи
.
Долфус ?е у Априлу 1934. исценирао заседа?е скупштине на ко?ем су присуствовали само чланови ?егове парти?е да би усво?или нови
устав
. Тзв. корпоративни устав усво?ен ?е
1. ма?а
1934 са уредбама ко?е су законите од марта 1933.
У фебруару 1934. нацистички агенти у безбедносним државним снагама су изазвали хапше?а соци?ал-демократа и неоправдану претрагу за оруж?ем. Због степена Долфусове диктатуре против соци?ал-демократа, соци?ал-демократе су позвале на национални устанак против владе ко?а ?е умало завршила великим гра?анским ратом. Гра?ански рат се ипак догодио, а почео ?е
12. фебруара
и тра?ао ?е до
27. фебруара
1934
. године. Жестоке борбе водиле су се углавном у источно? Аустри?и, посебно на улицама округа у околини
Беча
и у северним, индустри?ским подруч?има
Шта?ерске
.
Као последица отпора, ко?а ?е заустав?ена полици?ском и во?ном интервенци?ом, соци?ал-демократи су забра?ени, а ?ихове во?е су позатваране или су побегли у иностранство.
Долфус ?е
3. октобра
1933. избегао атентат од стране
Рудолфа Дертила
,
[3]
22-годиш?ака ко?и ?е био избачен из во?ске због подршке национал-соци?алистичко? странци.
Уби?ен ?е 25. ?ула 1934. године од стране аустри?ских нациста ко?и су ушли у зграду парламента и пуцали у ?ега у покуша?у да направе
државни удар
. Други разлог због ко?ег ?е пуч био испланиран ?е зато што ?е Мусолини мобилизовао део итали?анске во?ске на аустри?ско? граници и претио Хитлеру рату у случа?у инвази?е Аустри?е.
[4]
У
Корушки
велики бро? немачких нациста ?е покушало да до?е на власт, али су спречени од стране итали?анских снага ко?е су биле у близини. Учесници атентата су ухапшени и уби?ени.
Курт фон Шушниг
?е постао нови канцелар Аустри?е.
Долфус ?е сахра?ен на
Хицинг
гроб?у у Бечу поред ?егове жене
Алвине Долфус
и дво?е сво?е деце. ?егово тело ?е 1934.
есхумирано
од стране тадаш?ег канцелара
Курта фон Шушнига
за?едно са телом
Игнаца За?пела
и постав?ено ?е у бронзани ковчег у ?едно? цркви у
Бечу
, ме?утим после
Аншлуса
нацисти
су наредили да се тела врате у гробнице.
[5]
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|