한국   대만   중국   일본 
Ало?зи?е Степинац ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Ало?зи?е Степинац

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Ало?зи?е Степинац
Надбискуп загребачки и кардинал Блажени Ало?зи?е Степинац
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1898-05-08 ) 8. ма? 1898.
Место ро?е?а Брезари? , Аустроугарска
Датум смрти 10. фебруар 1960. ( 1960-02-10 )  ( 61 год. )
Место смрти Краши? , ФНР?
Загребачки надбискуп
Претходник Антун Бауер
Наследник Фра?о Шепер
Световни подаци
Пошту?е се у Католичко? цркви
Беатификаци?а 3. октобар 1998, Мари?а Бистрица , Хрватска , од стране Папе ?ована Павла II
Празник 10. фебруар

Ало?зи?е Степинац ( Брезари? , 8. ма? 1898 ? Краши? , 10. фебруар 1960 ) био ?е загребачки надбискуп и кардинал, те блаженик Католичке цркве .

Степинац ?е био солунски доброво?ац и носилац Кра?евског ордена Кара?ор?еве звезде . После проглаше?а НДХ подржавао ?е усташки режим и залагао се за опстанак НДХ. У НДХ ?е био генерални апостолски викар усташке во?ске. Степинчево делова?е у периоду рата се ?е огледало у исказива?у верности непри?ате?ско? сили, сарадницима окупатора, у раду на покрштава?у православног становништва у НДХ, при чему ?е врх католичке цркве у НДХ на?пре деловао сам, а затим у координаци?и са државним институци?ама, у пропагандно? делатности против покрета отпора. После рата ?е критиковао нову комунистичку власт. Након завршетка Другог светског рата, суд га ?е 1946 . године осудио као ратног злочинца због сарад?е са НДХ , након чега ?е провео остатак живота у ку?ном притвору и у затвору. Након унутраш?ег и ме?ународног притиска, Степинац ?е био пуштен из затвора Лепоглава у ку?ни притвор.

Папа Пи?е XII га ?е 1952. године именовао за кардинала . Степинац ?е преминуо од полицитеми?е 1960. године док ?е ?ош био у ку?ном притвору. Папа ?ован Павле II га ?е 3. октобра 1998. године прогласио за мученика и беатификовао у Мари?и Бистрици код Загреба.

Младост и рат [ уреди | уреди извор ]

Ало?зи?е Степинац ?е ро?ен 8. ма?а 1898 . године у селу Брезари? код Краши?а , [1] близу Загреба , у веома иму?но? се?ачко? породици. ?егов отац ?осип имао ?е дванаесторо деце и то четворо из првог и осморо из другог брака. Ало?зи?е ?е основну школу завршио у родном месту, гимнази?у у Загребу. Кад ?е завршио шести разред гимнази?е, ступио ?е у надбискупи?ски лице? с озби?ном намером да се посвети свештеничком зва?у.

Врло брзо ?е позван у аустроугарску во?ску 1916. године. У скра?еном року ?е могао положити осми разред и матуру, па ?е затим отпутовао у Ри?еку у свештеничку школу. Убрзо се, као новопечени официр потпоручник нашао на Итали?анском фронту , али ?егова во?ничка кари?ера убрзо ?е приведена кра?у, ра?ава?ем у борбама на Сочи и Пи?ави .

Многи Степинчеви биографи поми?у ?егову официрску разборитост и храброст, ме?утим, не посто?е матери?ални докази за такве тврд?е. Током Првог светског рата, ?егови родите?и нису имали никаквих вести о ?ему. У Краши? ?е стигла вест да им ?е син погинуо негде у Срби?и и послате су им ?егове ствари. Степинац ?е заправо био зароб?ен 1918. и одведен у итали?анско зароб?еништво. Чим ?е чуо да ?е основан ?угословенски одбор и да се организу?е ?угословенска леги?а , ?авио се као доброво?ац. ?угословенска леги?а ?е пребачена на Солунски фронт кад ?е он ве? био проби?ен, али та ратничка епизода из ?еговог живота би?е пресудна у касни?о? црквено? кари?ери. После победе служио ?е као официр у Вра?у , Г?илану и Приштини , до проле?а 1919. године, када ?е демобилисан у чину потпоручника. Степинцу ни?е било по во?и да се говори и пише о ?еговом доброво?аштву и чину, па ?е одбио да учеству?е у раду Удруже?а резервних официра доброво?аца и, на сопствени захтев, разрешен дужности резервног официра Кра?евине. За службу у ?угословенским снагама током Првог светског рата , Степинац ?е награ?ен Кара?ор?евом звездом . [2] [3] [4] Исте године Степинац се уписао на Агрономски факултет у Загребу. Током студи?а учланио се у академско католичко друштво Домаго? . На студи?ама ?е остао свега годину дана, након чега се вратио на има?е свог оца где ?е неколико наредних година радио. Степинац ?е ту упознао и сво?у велику ?убав Мари?у Хорват, к?ерку свог учите?а. Мари?а се са породицом преселила у Загреб, па ?у ?е Степинац запросио писменим путем. [5] Иако ?е првобитно прихватила брачну понуду, Мари?а Хорват се касни?е предомислила и вратила му веренички прстен. Степинац ?е члан Хрватског орловског савеза и путовао ?е на слет католичког сокола у Брно . Био ?е на челу групе током процеси?е и носио ?е хрватску заставу. [6]

Свештеник [ уреди | уреди извор ]

Степинац се 1924. године нашао у Риму , по препоруци ректора Загребачког с?еменишта др. ?осипа Лончари?а . Ту ?е на папском универзитету Грегори?ани (?езуитски, римски Германикум), добивши америчку стипенди?у, завршио након седам година филозофи?у и теологи?у и урадио два доктората. Ту ?е научио да говори и пише итали?ански, француски, немачки и латински.

По повратку у Загреб , заре?ен ?е за католичког свештеника 1930. године. Млади ?езуитски шти?еник бива прим?ен у надбискупску канцелари?у, а затим ?е 1931. године именован и за церемони?ара надбискупа др Анте Бауера . Управ?ао ?е кратко време жупом у Самобору, а потом и у жупи Св. Ивана Зелина - "гд?е ?е оставио мучну успомену ?ер ?е био од надбискупа натурен против во?е гра?ана и се?ака, ко?и су же?ели да на упраж?ену жупу до?е стари?и капелан кога ?е сви?ет познавао и волио." [7] Отпор према ?ему ?е био толико ?ак да ?е довео дотле, да тек помо?у жандармери?е (ко?а ?е применила силу), буде уведен у сво?у дужност. Али како ни?е успевао да одоброво?и народ, био ?е повучен ?е одатле у Загреб, да буде опет уз надбискупа Бауера. Ова? га ?е на пречац одредио за свог помо?ника и наследника. Ни?е му сметала ни Ало?зи?ева анонимност, ?егово неискуство, ни недово?на примена богословског зна?а (ко?а се стиче годинама), ни потребан углед а ни црквени и политички ауторитет ме?у католичким свештенством. Било ?е дово?но што ?е рано показао фанатичну клерикалност и извесну "несустеж?ивост у иступу". Године 1933. ?е због проблематичног говора у Прегради, у ко?ем ?е правио непримерене алузи?е на ?угословенског владара, имао посла са полици?ом, због чега се примирио до свог постав?е?а за црквеног поглавара.

Убрзо ?е тешко оболели надбискуп Бауер затражио од Ватикана да му се додели коад?утор с правом наследства на загребачко? надбискупско? столици. Степинац ?е 1934. године именован за коад?утора (помо?ника) загребачког надбискупа, са правом да га наследи. У то време Степинац ?е био у Хрватско? потпуно непознат. Предлог да то буде управо Ало?зи?е Степинац, а затим и одлука - од?екнули су на Каптолу као потпуно изнена?е?е. Озби?не критике конкурената, па и осталих чланова високог католичког клера, биле су упу?ене ?угословенском епископату као и ватиканским личностима, пре свега Пи?у XI и ?еговом великом секретару Мари?и Пачели?у, буду?ем папи Пи?у XII . Ме?утим, све се на томе и завршило, ?ер ?е Ватикану изгледа био потребан млад и одлучан борац, ко?и ?е бити у ста?у да одговори захтевима клера. Биографи?а Степинца ?е умногоме помогла да се сав посао око ?еговог наименова?а брже обави. Како ?е у то време тражена сагласност ?угословенске владе око ?еговог наименова?а, кра? Александар се сложио зна?у?и да ?е Степинац био доброво?ац на Солунском фронту, сматра?у?и да ?е то и израз ?еговог ?угословенског опреде?е?а. Кад се показало да сви остали кандидати има?у неке ма?кавости, он ?е предложен и показао се прихват?ивим и за Ватикан и за кра?а Александра , због ?еговог доброво?ног при?ав?ива?а у српску во?ску у Првом светском рату. Ипак, какве год да су били Степинчеве про?угословенске склоности, временом ?е он постати велики хрватски националиста. [8] Степинчево доброво?аштво се после овога више никада не?е поми?ати, чак ?е се тврдити да то ни?е тачно. [ тражи се извор ] Тако ?е Степинац ?ош за живота Бауера постао шеф епископата, 28. ма?а 1934 . године.

Кра? Александар ?е владао државом кроз диктатуру . Степинац ?е био ме?у онима ко?и су потписали Загребачки меморандум траже?и пушта?е из затвора Влатка Мачека и других хрватских политичара, као и општу амнести?у. [9]

Кра? Александар ?е био уби?ен у Марсе?у 1934. године и Степинац ?е са бискупима Антуном Акшамови?ем, Динизи?ем ?аради?ем и Грегори?ем Рожманом добио специ?алну дозволу од Ватикана да присуству?е кра?ево? сахрани у православно? цркви.

О исламу пише у своме дневнику (датум 10.1.1935): ?Разуми?ем да неуки пук пристане и држи уз ислам. Али да културан чов?ек ко?и зби?а тежи за спозна?ом истине пристане уз ову сми?ешну м?ешавину жидовства, католицизма, односно крш?анства и поганства, то не могу разуми?ети.”

О православ?у, ко?е назива шизмом, каже: ?Шизма ?е на?ве?е проклетство Еуропе, скоро ве?е него протестантизам. Ту нема морала, нема начела, нема истине, нема правде, нема поште?а.” [10] , и на другом месту: ?Жалосна ?е, али изгледа по свему истинита народна пословица 'нит' у мору м?ере, 'нит' у Влаху в?ере”. [11] . У дневничко? белешци од ?ануара 1940 пише: ?На?идеални?е би било да се Срби врате в?ери сво?их отаца, т?. да пригну главу пред нам?есником Кристовим ? Св. Оцем. Онда би и ми коначно могли одахнути у овом ди?елу Европе, ?ер бизантинизам ?е одиграо страшну улогу у пови?ести овог ди?ела сви?ета у вези са Турцима” [10] .

Бан Бановине Хрватске Иван Шубаши? , во?а ХСС Влатко Мачек и надбискуп Ало?зи?е Степинац приликом отвара?а новог Савског моста у Загребу 1939.

О слободном зидарству и комунизму се на пропов?еди у Мари?и Бистричко? 6. ?ула 1940, изражава вулгарно: "Ту ?е права неман слободног зидарства, ко?о? ?е перфидним подземним радом усп?ело да неколико децени?а тру?е хрватски народни живот и да на?горе пр?авштине заод?ене велом кри?епости и напретка у би?еду и пропаст, не преста?е роварити ни данас у нашо? домовини. Ту ?е неман крваве Коминтерне ко?а нам хо?е силом на м?есто култа правога и живога Бога, наринути култ обичних злочинаца, ко?има су уста пуна хвале о великим д?елима комунизма, а руке крваве и запр?ане од крви уби?ених невиних жртава мужева и жена, млади?а и стараца;" [12]

Био ?е изразито нетрпе?ив према ма?им хриш?анским за?едницама, а нарочито према Старокатоличко? цркви у ?угослави?и, за ко?у ?е из?авио: ?Старокатолицизам ?е трулеж на нашем народном организму и треба га одстранити“. [13] Степинац ?е нападао и протестантизам , из?авивши у говору из 1938: "Док ?е [католичка] Црква на све стране разви?ала благотворни рад, ни?есу мировале ни 'Portae inferi - врата паклена' о ко?има говори Исус Крист. Ве? у XIV сто?е?у почеше ницати пророци, ко?их не ма?ка до данас, говоре?и, да ?е чов?ечанству бити бо?е, ако се Црква ограничи на рад изме?у четири зида и ако ?о? се одузме сваки уплив на ?авни живот. Кад ?е касни?е ?ош придошла реформаци?а (или бо?е деформаци?а) под водством Лутера и порушила начела законитог од Бога даног ауторитета, био ?е широм отворен кра? анархи?и на сваком подруч?у ?удског живота". [14] На исто? конференци?и, ко?и ?е организовала Католичка акци?а, Степинац ?е жестоко нападао комунизам , али никада ни?е поми?ао нацизам или фашизам , иако ?е папа Пи?е XI об?авио енциклике у ко?има их ?е оба осудио. [14] Одан Ватикану, Степинац ?е пратио политику Ватикана ко?и ?е у Шпанском гра?анском рату подржавао Франка исто као и итали?ански фашисти и немачки нацисти. Тако?е, Ватикан ?е у нацистичко? Немачко? видео као главног браните?а од комунистичке прет?е са истока, па ни?е било згодно иступати. [15]

После смрти Бауера, млади Степинац ?е преузео управу Загребачке надбискупи?е 7. децембра 1937 . године. Као загребачки надбискуп, Ало?зи?е Степинац се оштро супротставио одби?а?у Кра?евине ?угослави?е да потпише Конкордат са Ватиканом, па се окре?е ка хрватско? опозици?и.

Нарочито ?е био огорчен на пробританске официре ко?и су били противни приступа?у ?угослави?е Тро?ном пакту , ко?и су у Београду извршили државни удар и збацили намесништво кнеза Павла .

Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

Анте Павели? и Ало?зи?е Степинац 1941.

Загребачки надбискуп Ало?зи?е Степинац ?е од првих дана здушно благословио ствара?е ?католичке државе“, како ?е он често називао НДХ . Два дана по проглаше?у НДХ, 12. априла 1941 . године састао се са пуковником Славком Кватерником . [16] [17]

Надбискуп Степинац се први пут састао са Антом Павели?ем одмах по ?еговом повратку 16. априла 1941, четири дана након проглаше?а НДХ и изразио пуну подршку усташко? новооформ?ено? држави. [18]

Степинац ?е на Ускрс 1941. године поново об?авио формира?е НДХ и том приликом ?е у име Ватикана благословио усташког поглавника Анту Павели?а. Тада ?е, изме?у осталог, рекао: ?Док Вас ми срдачно поздрав?амо као главу НДХ, ми молимо Бога Звезда да да сво? небески благослов Вама, во?и нашег народа“ . Ве? 28. априла 1941. године Степинац ?е написао ?пасторално писмо“ у коме ?е позвао сво?е свештенство да подржава и брани нову католичку државу Хрватску. [19] [18]

Ало?зи?е Степинац (кра??е десно), у септембру 1944, на сахрани председника сабора НДХ Марка Дошена .

Одмах по осва?а?у власти, усташе су почеле са остварива?ем сво?их планова ликвидаци?е Срба, Српске православне цркве , ?евре?а , Рома и анти-усташки настро?ених Хрвата. [19] Степинац ?е био упознат са тим, ?ер су се егзекуци?е изводиле ?авно.

У писму папи од 14. ?уна 1941., Степинац се залаже да Ватикан призна НДХ у коме каже: "Не сум?ам Свети Оче да се овд?е води оча?на борба на живот и смрт изме?у шизме ко?а ?е представ?ена у српству и католичанства представ?еног у Хрватима". [20]

Степинац ?е председавао првом бискупском конференци?ом по успостав?а?у НДХ, одржаном у Загребу 25. и 26. ?уна 1941. зак?учено ?е да целокупни католички епископат, на челу са Степинцем, посети Павели?а и тако на колективан начин да до зна?а свим католицима у НДХ да су надбискупи и бискупи одани ново? држави и поглавнику Анти Павели?у. [21]

Када су усташе из Загреба депортовали у логоре око 2.000 ?евре?а, Степинац ?е упутио писмо Павели?у у ком критику?е та? чин због окрутног поступа?а, али не и сам чин одво?е?а. [22]

У ?едном од писама наводи да веру?е да би, ако би Анте Павели? остао 20 година на челу владе, Срби нестали из Хрватске. Историчар Хрво?е Класи? наводи да би ?егове поруке данас биле означене као етничко чиш?е?е. [23]

По Класи?у, Степинац ?е 16. ма?а 1941 послао писмо папи у коме говори о? законима против Жидова” ("Leggi contro gli Ebrei"), као средству да се удоброво?е нацисти ?ер ?е "много ма?е зло то што су Хрвати дони?ели ова? закон него да су Ни?емци преузели сву власт у сво?е руке". О преверава?у каже у истом писму: "Пошто ?е власт католичка, ос?е?а се велики пораст обра?а?а Жидова и православних шизматика (т?. Срба) у католичанство. Морамо бити врло паж?иви приликом ?ихова прима?а, пошто су у пита?у матери?ални интереси. ... На кра?у, потпуно искрен, могу прими?етити да у круговима власти посто?и на?бо?а же?а да се Хрватска претвори у католичку зем?у. Ратни министар ми ?е апсолутно гарантирао: или ?е Хрватска бити католичка зем?а или нека нестане".

Класи? дода?е: "У тренутку када Степинац пише ово писмо ве? неколико т?едана посто?и логор Даница покра? Копривнице у ко?и усташе одводе стотине (а ускоро и тису?е) невиних Срба и Жидова. Два т?една при?е Степинчева писма, 28. трав?а, усташе су поуби?але дв?естоти?ак се?ака српске националности из села Гудовца кра? Б?еловара, а само три дана при?е Степинчева писма (12./13. свиб?а) близу 400 Срба из Глине и околице." [24]

Преверава?е ?е вршено под принудом, пошто многи Срби нису имали избора, могли су или да буду покатоличени или да буду уби?ени. Доста их ?е, чак, поби?ено и после преласка у католицизам . Степинац ?е, уз сагласност и под надзором опата ?узепеа Рамира Марконеа , папског легата у НДХ, сазвао нову бискупску конференци?у у Загребу од 17. до 20. новембра 1941. ко?а ?е била посве?ена прелазима православаца у католичку веру. За руково?е?е покатоличава?ем Бискупска конференци?а ?е изабрала Одбор тро?ице, у ко?и су ушли Ало?зи?е Степинац, крижевачки бискуп ?анко Шимрак и се?ски бискуп Виктор Бури? . [25] [17]

Почетком 1942. године Ватикан га ?е службено поставио за во?ног викара НДХ. Степинац ?е 23. фебруара 1942. године присуствовао свечаном сазива?у Сабора [26] и дочекао ?е Павели?а и посланике поздравним говором на улазу у цркву Светог Марка .

Писмом Степинцу од 17. марта 1942, Ватикан ?е одобрио прекрштава?е Срба: "Ако Ваша преузвишеност предочи ту потребу сво?о? часно? бра?и у Хрватско?, сте?и ?е поновну заслугу тим сво?им драгоци?еним доприносом за правилан разво? католицизма, гд?е посто?е толике наде за преобра?е?е нес?еди?ених." [27]

Када ?е израелски државни тужилац Бар-Ор упитао Александра Арнона, предратног секретара ?евре?ске за?еднице у Загребу и сведока на су?е?у Адолфу А?хману у Тел Авиву 1961. да ли ?е чуо било какве гласове протеста због транспорта босанских и словеначких ?евре?а у Загреб, Арнон ?е одговорио: "На жалост, ни?е било никаквих протеста. Хрватска ?е у потпуности била католичка држава. Штовише ни Католичка црква у Загребу ни?е рекла ни ?едну реч против прогона и страда?а ?евре?а." [28]

Степинац ?е учествовао у покатоличава?у српске деце, у церемони?и где ?е улогу кума имао Анте Павели? [29]

Андри?а Артукови? , ?узепе Марконе и Ало?зи?е Степинац

У писму папи Пи?у XII од 18. ма?а 1943 . године, Степинац наводи да ?е У НДХ покатоличено око 240.000 православних Срба и тражи од папе да се моли за опстанак НДХ ?ер у противном ти Срби ?е напустити католичанство у коме су очигледно присилно. [30]

Надбискуп Степинац ?е био потпуно свестан посто?а?а логора ?асеновац , али се о томе ни?е ?авно из?аш?авао нити томе противио.

Цело време рата Степинац никада званично ни?е раскрстио са усташким режимом и наставио ?е да посе?у?е званичне државне скупове уз Павели?а , што ?е давало утисак да усташки режим деловао уз подршку католичке цркве. [31] Степинца ?е министар правосу?а и богоштова?а НДХ Павао Цанки одликовао Редом за заслуге - Велередом са звездом.

Како се ближио кра? рата, Степинац ?е на?више зазирао од победе комуниста, па се зато у потпуности сложио са Павели?евом лини?ом. Усташко во?ство ?е покушало да искористи утица? Католичке цркве зарад опстанка НДХ, па ?е на ?ихову иници?ативу кра?ем марта 1945. одржана бискупска конференци?а на ко?ом су учествовали Степинац, надбискуп врхбосански Иван Шари? , ба?алучки бискуп ?озо Гари? , бискуп Крижевачке епархи?е ?анко Шимрак и ?аковачки бискуп Антун Акшамови? . [32] Бискупска конференци?а ?е у свом пасторалном писму од 25. марта 1945. године дала послед?и формални израз подршку усташком режиму. [33]

Ма?а 1945. године Степинац ни?е желео да бежи, ве? ?е остао у Загребу. Анте Павели? ?е намеравао да формално прогласи преда?у сво?е функци?е власти на Степинца или Мачека. Степинац ни?е био во?ан да као регент преузме ту функци?у, па ?е инсистирао да се та иде?а реализу?е са Мачеком. Ме?утим, и Мачек ?е одбио и тако?е отишао. [34] Одмах по ослобо?е?у Загреба, Тито ?е стигао и ?убазно разговарао са челницима католичке цркве 2. ?ула 1945 . Тито ?е притом обе?ао да нова власт ништа не?е направити без договора с црквом. Овим разговорима присуствовао ?е и Владимир Бакари? . Толерантни однос изме?у нове власти и католичке цркве био ?е краткотра?ан. Нарочито су почели да изби?а?у проблеми око секуларизаци?е црквених добара и укида?е веронауке по школама.

Су?е?е [ уреди | уреди извор ]

Су?е?е Ало?зи?у Степинцу
Витраж у капуцинско? цркви Ма?ке Бож?е Лурдске у Ри?еци ( Хрватска ).

Ало?зи?е Степинац ?е први пут ухапшен 17. ма?а 1945 . [35] Био ?е притворен у Млинарско? улици, где се сво?евремено налазио усташки затвор из времена рата. Саслуша?е и притвор су тра?али до 3. ?уна 1945. када ?е Степинац пуштен на слободу. [36] Дан касни?е, Степинац и Тито су водили дуг телефонски разговор, кога ?е Степинац коментарисао као: ?Разговарали смо мушки.“ Тито и Степинац се нису ни око чега сложили. Степинац ?авно критику?е власт ?ер одузима имовину католичких свештеника и неке протеру?е. Односи са властима се ?ош више заоштрава?у.

Ало?зи?е Степинац ?е са сво?им бискупима протестовао у пастерском писму од 20. септембра 1945, где исказу?е замерке државе према цркви. Степинац се тада налази у процепу, ?ер с ?едне стране требало ?е попуштати у односу на државну власт, а с друге стране, ни?е желео одва?а?е католичке цркве од Ватикана .

Нови режим ?е паж?иво посматрао надбискупове активности и контакте. ?едан од ?их ?е био Ерих Лисак , ко?и се септембра 1945. у та?ности вратио у Хрватско, да организу?е крижаре против нових власти. Успоставио ?е контакт са надбискуповим уредом и са самим надбискупом 19. септембра, али ?е ускоро ухапшен. Касни?е ?е полици?а ?е у подрумима надбискупи?е нашла архив усташког министарства спо?них послова, збирку снимака Павели?евих говора и нешто злата. [37]

Односи Степинца и нове власти се ?ош више комплику?у ?ула 1946 . године. Тада ?е Степинчев стан био под блокадом и он ?е држан у неко? врсти ку?ног притвора .

Степинац ?е могао да се извуче само да ?е подржао нову комунистичку власт у Хрватско?.

Степинац ово ни?е учинио, ве? ?е наставио критику власти.

Ухапшен ?е по други пут 18. септембра 1946. године. Изведен ?е пред Врховни суд НР Хрватске .

Су?е?е Ало?зи?у Степинцу и остало? петнаесторици, ме?у ко?има су били и Ерих Лисак и Иван Шали? , одржано ?е Пред Ве?ем Врховног суда НР Хрватске од 9. септембра до 11. октобра 1946. године у дворани фискултурног училишта у данаш?о? Ткачи?ево? улици у Загребу .

Су?е?у ?е председавао др Жарко Вимпулшек , чланови ве?а су били: др Антун Церинец , Иван Полдругач и Иван Пиркер ; оптужницу ?е заступао ?аков Блажеви? , а записничар ?е био др Анте Петрови? .

Ало?зи?а Степинаца ?е бранио загребачки адвокат Здравко Политеа , ко?и ?е сво?евремено заступао и Тита на ?бомбашком процесу“.

Тежак део оптужбе било ?е Степинчево писмо папи од 18. ма?а 1943 . године у коме Степинац наводи да ?е У НДХ присилно покатоличено око 240.000 православних Срба и тражи од папе да се моли за опстанак НДХ ?ер у противном ти Срби ?е напустити католичанство. [30]

У на?кра?ем, Степинац ?е оптужен због сарад?е с врхом усташке државе, сусрета с Павели?ем и другим усташким часницима, за покатоличава?е десетине хи?аде Срба , за подстрек ко?и ?е усташама пружао католички клер, за говоре у ко?има подстиче на молитву за Павели?а и противнародног делова?а након рата.

Бранио се ?ута?ем. На кра?у саслуша?а 3. октобра , Степинац ?е прекинуо ?ута?е и одржао сво? велики говор. Степинац ?е прекрштава?е Срба називао неисправним изразом, ?ер се ради о верском прелазу ве? крштених ?уди.

У завршно? речи, Степинац ?е поновио да ?е на све оптужбе невин, те да ?е истори?а оценити ?егов рад.

Пресуда ?е донесена 11. октобра 1946. [38] Само су Ерих Лисак и Шали? осу?ени на смрт, а сви остали на временске казне.

Ало?зи?е Степинац ?е осу?ен на казну затвора с присилним радом у тра?а?у од 16 година, губитак политичких и гра?анских права у тра?а?у од 3 године, касни?е му ?е казна преиначена на ку?ни притвор у родном Краши?у на Жумберку.

Затворски дани и смрт [ уреди | уреди извор ]

Дворана Светог Степинца у ?едном познатом ресторану на шибеничком примор?у

После изрица?а пресуде, Ало?зи?е Степинац ?е одведен на издржава?е казне у затвор Лепоглава. Ту ?е остао све до 6. децембра 1951. године.

Гласови огорче?а стизали су са различитих страна. За пушта?е на слободу Степинца на?више су агитовали римокатолички великодосто?ници, хрватски писци и к?ижевници. У таквим околностима Титова власт ?е попустила.

Тако ?е у име комунистичке власти Степинца у Лепоглави обишао др Владимир Бакари? ве? у марту 1947. Молио га ?е да потпише ве? састав?ену молбу председнику ?угослави?е Титу за помилова?е, уверава?у?и га да ?е одмах бити пуштен на слободу и послат у иностранство.

Ало?зи?е Степинац ?е то одбио. Чак ?е захтевао да се обнови процес, али не у комунистичком судству.

У ме?увремену ?е због лошег здравственог ста?а интерниран у родни Краши? где су га до смрти чували чувари испред ку?е.

Стигли су нови кораци Ватикана. Папа Пи?е XII ?е 29. новембра 1952. године именовао 14 нових кардинала, а ме?у ?има и надбискупа Степинца. ?угослави?а ?е одговорила противмером тако што ?е прекинула све дипломатске односе са Светом Столицом 12. децембра 1952. године. [39]

У заточеништву у Краши?у почео ?е неочекивано да поболева. Сваки дан се осе?ао све горе и горе. Чак су се по?авила и нага?а?а да ?е у затвору трован. Лекари су нашли да болу?е од врло ретке болести, абнормалног пове?а?а еритроцита. Ни?е било лека ово? болести.

Умро ?е 10. фебруара 1960 . у свом породичном дому.

Тело Ало?зи?а Степинца ?е по канонском обича?у сахра?ено у Загребачко? катедрали 13. фебруара 1960. На церемони?и ?е све на?бо?е о ?ему говорио песник Луци?ан Корди? .

Беатификаци?а и култ [ уреди | уреди извор ]

Гроб Ало?зи?а Степинца

Чим ?е на власт 1990 . године дошла парти?а председника Фра?е Ту?мана , хрватска Католичка црква у ?о? ?е пронашла савезника, а тиме су се обновиле и спекулаци?е о насилно? смрти кардинала Степинца. Кардинал Фра?о Кухари? ?е на сваку годиш?ицу Степинчеве смрти држао мису у ?егову част. [40]

Су?е?е и читав процес против Степинца проглашен ?е монтираним процесом против хрватског народа и римокатоличке цркве од стране комуниста. Хрватски сабор ?е 1992. поништио пресуду Степинцу из 1946, као и многим другим особама ко?е су осудиле комунистичке власти. [40] Долази до издава?а великог бро?а к?ига и публицистичких дела о Степинцу.

Почело ?е да се прича да су надбискупа, тачно 1.864 дана тровали ча?ем од олеандра иако ?е обдукци?а после Степинчеве смрти 1960 . године показала да ?е надбискуп умро од последица тешке упале бубрега. Степинчево тело ?е ексхумирано 21. ?уна 1993 . и следе?ег дана ?е направ?ена нова обдукци?а. Зак?учак обдукци?е ?е био да приликом друге аутопси?е у телу ни?е било срца. Степинчева ?мученичка смрт“ ?е често наглашавана, иако нема доказа да су га комунисти отровали, да су му извадили срце и спалили га. [41]

Тражени су многи дета?и из живота да би се личност Ало?зи?а Степинца уздигла на пи?едесталу мученика вере. По?авиле су се и приче како ?е Степинац учествовао у спашава?у ?евре?а од холокауста.

Папа ?ован Павле II ?е 3. октобра 1998 . године прогласио Ало?зи?а Степинца ?блажеником“, што ?е први корак ка проглаше?у за свеца. Храм у Мари?и Бистрици ?е постао национално мари?анско светилиште. [41]

Дана 22. ?ула 2016. године, загребачки Жупани?ски суд у целости ?е поништио пресуду надбискупу Ало?зи?у Степинцу, ко?и ?е 1946. осу?ен на 16 година затвора и присилног рада и на петогодиш?и губитак политичких и гра?анских права.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Ало?зи?е Степинац: Светац или злочинац ко?и дели Балкан” . BBC News на српском (на ?езику: српски) . Приступ?ено 2024-02-10 .  
  2. ^ Kurapovna 2009 , стр. 68.
  3. ^ Novak 1948 , стр. 432.
  4. ^ Ramet 2007 , стр. 100.
  5. ^ Alexander 1987 , стр. 8.
  6. ^ Lampe 2004 , стр. 105.
  7. ^ Novak 1948 , стр. 433.
  8. ^ Tomasevich 2002 , стр. 552.
  9. ^ Alexander 1987 , стр. 29.
  10. ^ а б ?ури? 1991 , стр. 16.
  11. ^ Блажеви? 1980 , стр. 161.
  12. ^ Novak 1948 , стр. 515.
  13. ^ Bla?evi? 1980 , стр. 164.
  14. ^ а б Tomasevich 2002 , стр. 553.
  15. ^ Tomasevich 2002 , стр. 554.
  16. ^ Ramet 2007 , стр. 42.
  17. ^ а б Basta 1986 , стр. 142.
  18. ^ а б Basta 1986 , стр. 143.
  19. ^ а б Tomasevich 2002 , стр. 555.
  20. ^ ?Detalji Stepin?evih pisama: Dajte Paveli?u 20 godina i likvidira?e sve Srbe” . Nezavisne novine . Приступ?ено 2022-02-17 .  
  21. ^ Basta 1986 , стр. 145.
  22. ^ Cesarani 2002 , стр. 183.
  23. ^ ?Поруке Степинца би данас биле означене као етничко чиш?е?е” . Politika Online . Приступ?ено 2021-03-29 .  
  24. ^ ?EKSKLUZIV:/ Donosimo dijelove Stepin?evih pisama o usta?ama, Paveli?u, Srbima i rasnim zakonima o kojima pri?a Porfirije i Hrvatska” . net.hr . Приступ?ено 2021-09-17 .  
  25. ^ Сли?епчеви? 1966 , стр. 680.
  26. ^ Cesarini 2002 , стр. 185.
  27. ^ Balen 1952 , стр. 120.
  28. ^ ?The Trial of Adolf Eichmann Session 46 (Part 4 of 6)” . The Nizkor Project . Приступ?ено 2022-02-20 .  
  29. ^ На филмским тракама остало ?е забележено да ?е на Каптолу лично крстио десетине те деце у присуству кума поглавника Павели?а. Нови римокатолици добили су и нова имена ? Антони?а и Анте ? док ?е 10. трава? уписиван као датум ро?е?а. "?ош мало о надбискупу загребачком В?екославу Ало?зи?у Степинцу", Ве?ко ?ури? Мишина [1] Преузето 31. августа 2016.
  30. ^ а б Логос 2022 , стр. 23 са напоменом 75. Изгледа да ово показу?е да Степинац ?подржавао ?е промену вере приси?ава?ем“ у НДХ.
  31. ^ Kent 2002 , стр. 48.
  32. ^ Jeli?-Buti? 1977 , стр. 300.
  33. ^ Tomasevich 2002 , стр. 558.
  34. ^ Jeli?-Buti? 1977 , стр. 307.
  35. ^ Akmad?a 2004 , стр. 171.
  36. ^ Akmad?a 2004 , стр. 172.
  37. ^ Tomasevich 2002 , стр. 560.
  38. ^ Kent 2002 , стр. 164.
  39. ^ Tomasevich 2002 , стр. 562.
  40. ^ а б Velikonja 2003 , стр. 275.
  41. ^ а б Velikonja 2003 , стр. 276.

Цитирана литература [ уреди | уреди извор ]

?ури?, Ве?ко ?. (1991). Прекрштава?е Срба у Независно? Држави Хрватско?: Прилози за истори?у верског геноцида . Београд: Алфа.  
Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj . Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.  
Сли?епчеви?, ?око М. (1966). Истори?а Српске православне цркве . к?. 2. Минхен: Искра.  
Cesarani, David (2002). The Final Solution: Origins and Implementation . Routledge. ISBN   978-1-134-74421-3 .  
Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-building and Legitimation, 1918-2005 . Indiana University Press. ISBN   978-0-253-34656-8 .  
Ramet, Sabrina P. (2007). The Independent State of Croatia 1941-45 . Routledge. ISBN   978-0-415-44055-4 .  
Lampe, John R. (2004). Ideologies and National Identities: The Case of Twentieth-century Southeastern Europe . Central European University Press. ISBN   978-963-9241-82-4 .  
Kurapovna, Marcia (2009). Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia . John Wiley & Sons. ISBN   978-0-470-61566-9 .  
Jeli?-Buti?, Fikreta (1977). Usta?e i Nezavisna Dr?ava Hrvatska 1941-1945 . Zagreb: Sveu?ili?na naklada Liber, ?kolska knjiga.  
Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina . College Station: Texas A&M University Press.  
Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration . Stanford: Stanford University Press. ISBN   978-0-8047-3615-2 .  
Kent, Peter C. (2002). Lonely Cold War of Pope Pius XII: The Roman Catholic Church and the Division of Europe, 1943-1950 . McGill-Queen's Press - MQUP. ISBN   978-0-7735-6994-2 .  
Alexander, Stella (1987). The Triple Myth: A Life of Archbishop Alojzije Stepinac . East European Monographs. ISBN   978-0-88033-122-7 .  
Bla?evi?, Jakov (1980). Ma?, a ne mir: Za pravnu sigurnost građana . Zagreb: Mladost.  
Balen, ?ime (1952). Paveli? . Zagreb: Hrvatska selja?ka tiskara.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ало?зи?е_Степинац&oldid=27856804 ”