?е?мс Медисон

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?е?мс Медисон
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1751-03-16 ) 16. март 1751.
Место ро?е?а Порт Конве? , Колони?а Вир?ини?а
Датум смрти 28. ?ун 1836. ( 1836-06-28 )  ( 85 год. )
Место смрти Монтпили?ер , САД
Породица
Супружник Доли Тод Медисон
Политичка кари?ера
Политичка
странка 		Демократско-републиканска странка
4. март 1809 ? 4. март 1817.
Претходник Томас ?еферсон
Наследник ?е?мс Монро
5. Државни секретар С?еди?ених Америчких Држава
2. ма? 1801 ? 3. март 1809.
Председник Томас ?еферсон
Претходник ?он Маршал
Наследник Роберт Смит
Потпис

?е?мс Медисон ( енгл. James Madison ; Порт Конве? , 16. март 1751 ? Монтпили?ер , 28. ?уна 1836 ) ?е био амерички политичар и државник, на?познати?и по томе што ?е служио као четврти по реду председник САД (1809?1817). Тако?е ?е познат по томе што ?е, за?едно с ?он ?е?ем и Александром Хамилтоном написао Федералистичке списе , ?едно од на?славни?их дела у истори?и политичке мисли. Хамилтон тако?е ужива репутаци?у Оца америчког устава .

Медисон, син угледног зем?опоседника из Вир?ини?е , [1] ?е учествовао у рату за независност као члан Континенталног конгреса од 1780. до 1783. године. Поставши уверен како ?е конфедерални систем преслаб за потребе нове државе, заговарао ?е ?ача?е централне власти у односу на државе-чланице. [2] Био ?е ?една од к?учних особа на Уставно? конвенци?и у Филаделфи?и на ко?о? ?е 1787 . године донет нови Устав - ко?и ?е и данас на снази. [3] [4] Након тога ?е учествовао у изради Федералистичких списа како би наговорио ?авност држава да ратифику?у Устав.

Рад на изград?и Устава ?е Медисон наставио и као заступник у првим сазивима америчког Конгреса. Године 1790, су на ?егову иници?ативу донети амандмани, ко?и утеме?у?у ?удска и гра?анска права у САД, познати као Пове?а о правима .

Средином 1790?их Медисон ?е, одбацио сво?е федералистичке ставове и прик?учио се новостворено? Демократско-републиканско? странци на челу с Томасом ?еферсоном , ко?а се залагала за слабу централну власт и права држава. Када ?е ?еферсон 1801 . године изабран за председника, Медисон ?е постао ?егов државни секретар .

?еферсон и Медисон су, као поклоници француске револуци?е , из идеолошких разлога подржавали Француску у тадаш?ем сукобу са Великом Британи?ом , и из?ав?ивали како ?е захва?у?у?и британско? заузетости у Европи мо?и америчко? федераци?и прик?учити Канаду .

Медисон ?е 1808 . године изабран за председника, а ?егов мандат ?е био обележен све ве?ом ескалаци?ом напетости с Британцима, и припремама америчке ?авности за оно што ?е тада било познато као Рат господина Медисона . Осим у североисточним државама, тешко пого?еним економским ембаргом против Британи?е, та? ?е рат стекао велику популарност па ?е Мадисон глатко изабран за други мандат 1812 . године.

Ме?утим, Медисон ?е, слично као и ?еферсон, из идеолошких разлога сматрао да САД као демократска држава не сме?у да има?у снажну ста?а?у во?ску или ратну морнарицу. То ?е САД скупо коштало када ?е рат коначно избио па се испоставило да млада држава ипак ни?е у ста?у да се носи с британском во?ном и поморском мо?и. Американци су у рату доживели тешке поразе, али ?е победа у ?у Орлеансу - изво?евана 15 дана након склапа?а мировног споразума - Медисону, ?егово? странци и буду?им америчким историчарима омогу?ила да та? фи?аско представе као блиставу победу.

Кра? мандата ?е провео насто?е?и да спречи Конгрес да одобри изград?у путева, канала и других об?еката те на та? начин установи федералну власт на рачун држава-чланица.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Ketcham 1990 , стр. 12.
  2. ^ Burstein & Isenberg 2010 , стр. 96?97, 128?130
  3. ^ Feldman 2017 , стр. 107.
  4. ^ Burstein & Isenberg 2010 , стр. 150?151

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=?е?мс_Медисон&oldid=27688121 ”