Ова? чланак не наводи ни?едан извор . Побо?ша?те га додава?ем референци ка поузданим изворима . Садржа? непоткреп?ен изворима може бити доведен у пита?е, а потом и избрисан . Претражи Google : "?улисиз С. Грант" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR Претражи Google : "Julisiz S. Grant" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

?улисиз Симпсон Грант
?улисиз Симпсон Грант
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1822-04-27 ) 27. април 1822.
Место ро?е?а	Поинт Плезант , Оха?о , САД
Датум смрти	23. ?ул 1885. ( 1885-07-23 )  ( 63 год. )
Место смрти	Маунт Макгрегор , ?у?орк , САД
Узрок смрти	Рак грла
Држав?анство	С?еди?ене Америчке Државе
Породица
Супружник	?ули?а Грант
Деца	4
Родите?и	?еси Рут Грант Хана Симпсон Грант
Политичка кари?ера
Политичка странка	Републиканска странка
Мандати 18. председник САД 4. март 1869 ? 4. март 1877. Потпредседник Ска?лер Колфакс (1869?1873) Хенри Вилсон (1873?1875) Нико (1875?1877) [а] Претходник Ендру ?онсон Наследник Радерфорд Б. Хе?з
Потпис

?улисиз Симпсон Грант ( енгл. Ulysses Simpson Grant ; Поинт Плезант , 27. април 1822 ? Маунт Макгрегор , 23. ?ул 1885 ) ?е био амерички во?сково?а и писац познат као ?едан од на?заслужни?их личности за победу Севера у Америчком гра?анском рату , али и као 18. председник САД .

Во?ну академи?у у Вест Поинту завршио ?е 1843 , а када ?е избио Амерички гра?ански рат ступио ?е у арми?у Севера. Убрзо ?е постао бригадни генерал. У марту 1864. председник Абрахам Линколн га ?е поставио за заповедника снага Севера. Грант ?е потиснуо снаге ?уга и у бици код Ричмонда принудио ?е генерала Ли?а , врховног заповедника снага ?уга, на капитулаци?у, чиме ?е рат завршен. 1868. и 1872. године био ?е изабран за председника САД.

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

?улисиз Симпсон Грант се родио као Ха?рам ?улисиз Грант ( енгл. Hiram Ulysses Grant ), син кожара ?еси?а Рута Гранта (1794?1873) и ?егове супруге Хане Симпсон (1798?1883). ?егови родите?и су се били доселили у Оха?о из Пенсилвани?е . Године 1823 . су се из Поинт Плезанта преселили у ?ор?таун , у округу Браун , где ?е млади Грант провео скоро цело дети?ство и рану младост.

Године 1839. Томас Л. Хе?мер , адвокат из ?ор?тауна и члан Заступничког дома Конгреса , препоручио ?е Гранта као питомца америчке во?не академи?е у Вест Поинту . ?егова службена препорука ?е прим?ена под именом ?улисиз Симпсон Грант , што ?е младом Гранту било велико олакша?е када ?е коначно дошао у Вест Поинт. Наиме, Грант се бо?ао да би због иници?ала H. U. G. - ко?и су истоветни енглеско? речи ?hug“ (загр?а?) - могао бити предмет задиркива?а сво?их колега. Не зна?у?и за Хе?мерову препоруку, покушао ?е да се упише под именом ?улисиз Ха?рам Грант , али су школске власти то одбиле, инсистира?у?и на имену ?улисиз Симпсон Грант. На кра?у ?е Грант одлучио да до кра?а живота користи ново име, али као ?улисиз С. Грант , и никад ни?е об?аш?авао шта ?С.“ у ?еговом имену значи.

Грант се у академском смислу ни?е нарочито истакао на Вест Поинту, па ?е 1843 . године дипломирао као 21. од 39 питомаца у класи. Ме?утим, током школова?а ?е стекао репутаци?у изврсног ?ахача. На Академи?и ?е развио склоност према виски?у , ко?а ?е га прога?ати током живота, као и склоност према цигарама, ко?има многи припису?у ?егову смрт.

Након што ?е добио чин поручника, Грант ?е служио у гарнизонима на западним границама САД. Приликом путова?а ?е посетио плантажу Ва?т Хе?вен у близини Сент Луиса , где ?е живела фамили?а Фредерика Дента, ?еговог при?ате?а са Академи?е. Тамо ?е упознао Фредерикову сестру ?ули?у , с ко?ом се верио 1844 . године.

Венча?е ?е прекинула дипломатска криза узрокована прик?уче?ем Тексаса САД. С обзиром на то што Мексико ни?е признао независност Тексаса, као ни ?егове ?ужне границе, председник ?е?мс Полк ?е послао изви?ачки корпус под генералом Закари?ем Те?лором на северну обалу Рио Грандеа . Те снаге, ме?у ко?има ?е био и Грант, су се сукобиле са Мексиканцима у проле?е 1846. године, што ?е касни?е прерасло у Мексичко-амерички рат . Грант ?е учествовао у многим знача?ним биткама тога рата, ук?учу?у?и и осва?а?е града Мексика што ?е довело до завршетка рата. Грант ?е два пута био похва?ен и привремено унапре?ен због храбрости.

Грант се 1848. године вратио у Сент Луис где се коначно оженио ?ули?ом. Она ?е му касни?е родити три сина и к?ер, и прати?е га по гарнизонима широм САД. ?едини изузетак ?е био када ?е 1853 . године послат у Форт Ванкувер у савезно? држави Вашингтон и ни?е могао сносити трошкове пута за породицу. Годину дана касни?е ?е унапре?ен у чин капетана и премештен у Форт Хамболт у Калифорни?и . Дуготра?на раздво?еност од супруге га ?е окренула пи?у, а алкохолизам потом учинио неспособним за врше?е во?них дужности. ?егови претпостав?ени су му понудили да поднесе оставку како би избегао во?ни суд. Грант ?е пристао како би се придружио породици у Сент Луису.

Грант се тада привремено решио виски?а, али ?егов цивилни живот ни?е био обележен великим успесима. Покушао ?е да се бави зем?орад?ом око Сент Луиса, када ?е и купио ?едног роба. Затим ?е радио као продавац некретнина, да би се на кра?у нашао у Илиноису и запослио у очево? кожари у граду Галина .

Гранта, у то време, политика ни?е превише занимала, за разлику од остатка САД. Ни?е био члан ни?едне странке, нити ?е гласао на изборима. ?едини изузетак су били председнички избори 1856 . године, када ?е дао глас демократском кандидату и буду?ем председнику ?е?мсу Б?укенану . За Б?укенана ?е гласао делом зато што ?е сматрао да ?е Б?укенан спречити отцеп?е?е ?ужних држава, а делом зато што ?е у Калифорни?и био лично упознао републиканског кандидата ?она Фримонта . Четири године касни?е, на на?важни?им изборима у истори?и САД, Грант ?е апстинирао, иако му ?е демократа Стивен Даглас био дражи од Абрахама Линколна .

Гра?ански рат [ уреди | уреди извор ]

Када ?е у априлу 1861 . председник Линколн, након ?уж?ачког напада на Форт Самтер, упутио позив за 75.000 доброво?аца, Грант ?е помогао при регрутова?у ?едне чете, и довео ?е у Спрингфилд , главни град Илиноиса. Грант ?е одбио команду над том четом, а гувернер Ричард ?е?тс му ?е дао задатак да регруту?е доброво?це по држави. Грант ?е упорно захтевао команду на фронту, и ?е?тс га ?е, сазнавши за диплому са Вест Поинта, именовао пуковником и 17. ?уна 1861. доделио команду над недисциплинованим 21. пешади?ским пуком Илиноиса.

Та ?единица ?е послата у Мисури , робовласничку државу ко?а ?е формално остала верна Уни?и, али у ко?о? ?е било много присталица новостворене Конфедераци?е . Грант ?е тамо неколико месеци провео увежбава?у?и ?удство и уводе?и дисциплину ме?у углавном неискусне доброво?це. 7. августа ?е именован за бригадног генерала, а након тога ?е став?ен под команду свог познаника, а сада генерала, Фримонта.

Прва озби?на Грантова акци?а ?е била окупаци?а Пад?уке , града у држави Кентаки ко?а се била прогласила неутралном у спору изме?у Севера и ?уга. То ?е био одговор на ?уж?ачку окупаци?у Коламбуса ко?ом ?е прекршена та неутралност. Први ве?и окрша? с ?уж?ацима ?е била битка код Белмонта у новембру 1861. године. Битка ?е завршена тактички неодлученом, али ?е Грант стекао вредно искуство и сазна?е да су ?уж?ачке снаге у на?горем случа?у по квалитету ?еднаке ?еговим трупама.

Грант ?е у фебруару 1862 . године покренуо, уз помо? речне ратне флотиле, офанзиву с ци?ем да се осво?е важне ?уж?ачке твр?аве Форт Хенри и Форт Донелсон . Након осва?а?а Форт Хенри?а, код опсаде Форт Донелсона су га напали ?уж?аци, покушава?у?и да разби?у обруч. Грант их ?е поразио, а потом команданту ?уж?ачког гарнизона послао ултиматум ко?им тражи ?безусловну преда?у“. Ултиматум ?е прихва?ен. Тада се предало 14.000 ?уж?ака што ?е представ?ало, до тада, на?ве?у победу север?ачких снага у Гра?анском рату. Грант ?е због тога добио надимак ?Безусловна преда?а“ ( енгл. Unconditional Surrender ), а популарност у север?ачко? ?авности му ?е нагло порасла.

Грантов претпостав?ени, генерал Хенри Халек , му ?е завидео на популарности, па ?е покушао да га смени, али га ?е Линколнова интервенци?а вратила на положа?. Грантова во?ска ?е почетком априла код Шилоа била изнена?ена од стране ?уж?ачке во?ске са Албертом Сидни?ем ?онстоном на челу. Испочетка су север?ачке снаге потиснуте, али ?е Грант успео да стабилизу?е ситуаци?у до доласка по?ача?а и да следе?и дан организу?е велики и успешан противнапад. Иако ?е однео велику победу, а ?онстон погинуо, у америчко? ?авности ?е до тада незамисливи бро? погинулих - 23.000 мртвих и ра?ених на обе стране - изазвао бес и захтеве за Грантовом сменом. Грант ?е ова? пут сачувао сво? положа? само захва?у?у?и интервенци?и свог доброг при?ате?а Вили?ама Т. Шермана .

С?еде?их неколико м?есеци ?е Грант учествовао у операци?ама снага Уни?е у западном Тенеси?у , а потом га ?е заокупио план осва?а?а Виксбурга - к?учног ?уж?ачког утвр?е?а ко?ом се контролисала Мисисипи . Након неколико безусп?ешних покуша?а у про?е?е ?е лансирао сложену операци?у током ко?е ?е, супротно дотадаш?им начелима ратова?а, оперисао у непри?ате?ском подруч?у без властите логистичке базе. Ци? ?е био пости?и што ?е могу?е ве?у мобилност и спри?ечити ?уж?аке да против ?ега концентришу надмо?не снаге.

Грантова виксбуршка операци?а - ко?у многи држе ?едном од на?блистави?их у истори?и ратова?а - ?е прво осва?а?ем града ?ексона у Мисисипи?у одсекла Виксбург од лини?а снабдева?а, а потом након битке код Чемпион Хила стерала ?уж?ачке снаге у зидине Виксбурга. Опсада града се завршила ?уж?ачком преда?ом 3. ?ула 1863 . ?оме ?е Конфедераци?а пресечена напола, а Север стекао контролу над к?учном прометном артери?ом. Уз битку код Гетисбурга , ко?а се завршила исти дан, та? се дога?а? држи прекретницом након ко?е ?уг више ни?е имао никакве шансе добити рат.

Ме?утим, рат се наставио. У септембру су ?уж?аци предузели офанзиву у источни Тенеси, поразили север?аке у бици код Чикамуге и блокирали север?ачки гарнизон у граду Чатануга . Грант ?е у октобру успео деблокирати гарнизон, а у новембру у одлучно? бици код Чатануге тешко поразити ?уж?аке те тако створити базу за буду?и продор у ?ор?и?у .

Све ?е то Линколна ув?ерило да ?е Грант права личност за место врховног команданта снага Уни?е. На то ?е место именован у марту 1864 . те ?е одмах разрадио стратеги?у ко?о? ?е ци? био Конфедераци?у напасти из неколико праваца истовремено, раздво?ити на неколико делова те ?е лишити сировина и других ресурса за да?е во?е?е рата.

Сам Грант ?е лично преузео команду над Арми?ом Потомак , чи?и ?е ци? био директно напасти ?уж?ачке снаге у Вир?ини?и и осво?ити главни град Конфедераци?е Ричмонд . У ма?у се тим снагама супротставила Арми?а Северне Вир?ини?е на челу с генералом Ли?ем . ?ихов први окрша? у Вилдернесу завршио ?е тактичким поразом Север?ака, али ?е Грант, ум?есто да се повуче и попуни губитке, наредио наставак напредова?а на ?уг и тако присилио самог Ли?а на повлаче?е. То ?е довело до крвавих битака код Спотсилвани?е и Колд Харбора гд?е Ли?еви тактички успеси нису успели спречити север?ачко напредова?е и изби?а?е пред Ричмонд гд?е ?е у ?уну отпочео позициони рат .

Грантове снаге су претрп?еле тешке губитке, али их Грант, за разлику од Ли?а, ни?е могао надокнадити. У ме?увремену ?е Шерман усп?ешно пробио ?уж?ачке лини?е и у сво?ем маршу на море опустошио ?ор?и?у и ?ужну Каролину , лишивши ?уг хране и других ресурса.

Исцрп?ени ?уж?аци нису више могли пружати отпор ни Гранту. У марту су ровови испред Ричмонда проби?ени, а потом заузет ?уж?ачки главни град. Ли?еве снаге су покушали побе?и, али их ?е Грант сустигао и нат?ерао на преда?у код Апоматокса 9. априла 1865 . Та? се дан обично узима као завршетак гра?анског рата.

Грант ?е приликом преда?е инсистирао да се према пораженом непри?ате?у добро поступа, како би се што више очувао ?егов понос и тако олакшало национално помире?е након рата ко?и ?е и дан-данас на?крвави?и у америчко? истори?и.

Грант као поратни генерал [ уреди | уреди извор ]

У периоду непосредно након рата Грант ?е уживао зенит популарности. Нови предс?едник Ендру ?онсон , зам?еник уби?еног Линколна, именовао га ?е првим генералом арми?е у америчко? истори?и.

Сам Грант ?е испочетка остао веран сво?о? традици?и неми?еша?а у политику, али ?е с временом дошао у сукоб, прво с радикалним републиканцима у Конгресу ко?и су инсистирали на окупаци?ском режиму ко?и би увео нужне реформе у ?ужним државама. Грант ?е 1866. пратио ?онсона на национално? турне?и, како би сво?им ауторитетом помогао предс?едникову помир?иву политику према пораженим ?уж?ацима.

Ме?утим, када ?е ?онсон дошао у сукоб са секретаром рата Едвином Стентоном , Грант се окренуо републиканцима и почео подржавати ?ихов програм Реконструкци?е ?ужних држава. Формално ?е постао члан странке и у ма?у 1868. на републиканско? конвенци?и прихватио кандидатуру за предс?едника. У новембру ?е релативно лако поби?едио демократског кандидата Хоре?ши?а Симора .

Председник Грант [ уреди | уреди извор ]

По доласку у Белу ку?у , испоставило се да Гранту недоста?у политичко искуство како би усп?ешно могао обав?ати сво? мандат. То су злоупотри?ебили многе нечасне личности, те ?е Грантова администраци?а ве? на самом почетку стекла репутаци?у легла корупци?е . Сам Грант, фрустриран низом скандала ко?е ни?е могао спри?ечити, све ?е више ут?ехе проналазио у пи?у.

Ако се занемари корупци?а, ?егов први мандат ?е, с друге стране, био релативно усп?ешан. Грант ?е проводио програм Реконструкци?е на ?угу те насто?ао сузбити К?у клукс клан и очувати гра?анска права нетом ослобо?ених робова. Истовремено су САД дожив?еле економски бум, поготово на ратом непого?еном С?еверу, као и на Западу, однедавно с остатком зем?е спо?еним Трансконтиненталном же?езницом .

Захва?у?у?и томе ?е Грант лако добио другу републиканску номинаци?у 1872. године. Иако се пред изборе 1872 . године фракци?а републиканских незадово?ника отци?епила, формирала Либералну републиканску странку и за?едно с демократима подржала Хориса Грили?а , Грант ?е добио ?ош ве?и бро? гласова.

Ме?утим, 1873 . године ?е САД захватила велика економска криза. Следе?е године су демократи осво?или ве?ину у Заступничком дому Конгреса, први пут након гра?анског рата. Други мандат су обележили ?ош гори корупци?ски скандали него у првом. Због тога ?е Грант, свестан губитка популарности, одлучио не конкурисати за тре?и мандат.

Послед?и Грантов председнички акт од важности било ?е именова?е посебне председничке комиси?е ко?а ?е имала задатак решити спор око резултата председничких избора 1876 . године. Та се комиси?а држи заслужном за тзв. Компромис 1877 . године, ко?им ?е за скоро цео ?едан век цементирана расна сегрегаци?а на ?угу.

Грантова председничка администраци?а ужива неславну репутаци?у ?едне од на?корумпирани?их, а сам Грант се дуго држао ?едним од на?горих председника у америчко? истори?и. Ме?утим, у послед?е време такву Грантову репутаци?у амерички историчари ма?е тумаче стварним резултатима, колико последицом огромног разочара?а савременика ко?и су, с обзиром на Грантове ратне успехе, имали нереална очекива?а о ?еговим политичким и државничким способностима.

Грант након Беле ку?е [ уреди | уреди извор ]

Грант ?е након одласка из Беле ку?е одлучио путовати по свету, па ?е тако постао први амерички председник ко?и ?е пос?етио ?апан , а 1879 . ?е као арбитар у територи?алном спору ?апана с Кином око острва Р?ук?у пресудио у ?апанску корист.

При повратку у САД, Грант се понадао како би поновно могао бити изабран за председника. Ме?утим, ?егов покуша? ?е 1880 . године на републиканско? изборно? конвенци?и лако сузбио ?е?мс А. Гарфилд , ко?и ?е посли?е бити изабран за председника.

Грант се посли?е преселио у ?у?орк, где ?е сву сво?у имовину уложио у посао ко?и ?е водио берзански мешетар и самозвани ?Наполеон финанси?а“ Фердинанд Ворд . Године 1884 . фабрика ?е банкротирала и Ворд ?е побегао са свим новцем. Тако су Грант и ?егова породица остали без икаквих извора прихода, а исте ?е године Грант сазнао да болу?е од рака грла, на?вероватни?е изазваног ?еговом страш?у за цигарама.

Оча?нички насто?е?и прехранити породицу, Грант ?е пристао на понуду часописа Сенчури да за ситан хонорар опише сво?е ратне дожив?а?е у неколико чланака. Када их ?е прочитао познати писац и издавач Марк Твен , контактирао ?е с Грантом и наручио целу к?игу мемоара, ова? пут за далеко бо?у цену. Грант ?е након тога сву сво?у преосталу енерги?у уложио у про?ект, довршивши к?игу на самртно? посте?и, неколико дана пре смрти.

У к?изи ?е описао сво? рани живот, во?ничку кари?еру, учеш?е у Мексичко-америчком рату, цивилни живот изме?у ратова те завршио с три?умфом код Апоматокса. Иако ?е из сво?е биографи?е избацио неке компромитира?у?е дета?е, као што ?е алкохолизам и држа?е робова, Мемоари представ?а?у изузетно квалитетан приказ САД и Мексика средином 19. ви?ека, исто као и ври?едан извор многих истори?ских података. У Мемоарима ?е Грант искористио прилику да искаже сво?е миш?е?е о многим важним дога?а?има, па ?е тако Мексичко-амерички рат назвао ?злочином због ког ?е Бог Америку казнио гра?анским ратом“. Ме?утим, мемоаре ?е завршио у оптимистичном тону, држе?и како ?е САД бити ?една од главних светских сила у 20. ви?еку.

Грантови мемоари су доживели велики успех и прехранили ?егову породицу. Данас се сматра?у ?едним од на?бо?их во?ничких мемоара у истори?и, односно ?едним од на?ве?их дела ове врсте у америчко? и светско? к?ижевности.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Карпетбагер

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• First Inaugural Address Архивирано на са?ту Wayback Machine (20. октобар 2012)
• Second Inaugural Address Архивирано на са?ту Wayback Machine (20. октобар 2012)
• Scott, Candace, U.S. Grant homepage article on anti-Semitism
• Scott, Candace, Grant and Slavery
• White House Biography
• Emerson, Col. John W., Grant's Life in the West and His Mississippi Valley Campaigns , U.S. Grant Association website.
• Complete Bibliography