Ова? чланак не наводи ни?едан извор . Побо?ша?те га додава?ем референци ка поузданим изворима . Садржа? непоткреп?ен изворима може бити доведен у пита?е, а потом и избрисан . Претражи Google : "?охан Церклас Тили" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR Претражи Google : "Johan Cerklas Tili" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

?охан Церклас фон Тили
Гроф Тили на портрету ван Да?ка
Датум ро?е?а	фебруар 1559
Место ро?е?а	Villers-la-Ville
Датум смрти	30. април 1632. ( 1632-04-30 )  ( 73 год. )
Место смрти	Инголштат

?охан Церклас фон Тили ( нем. Johann t'Serclaes von Tilly ; фебруар 1559 ? 30. април 1632 ) ?е био во?сково?а, ко?и ?е командовао снагама Светог римског царства током Тридесетогодиш?ег рата . Био ?е ?едан од два главна команданта снага Светог римског царства. Углавном ?е командовао снагама Католичког савеза . У рату ?е остварио сери?у победа против протестантских снага у Бохеми?и и Немачко? , а после и у Данско?. Ме?утим касни?е ?е поражен од во?ске, ко?у ?е предводио шведски кра? Густав II Адолф .

Ране године [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у замку Тили, близу Нивела, у данаш?о? Белги?и, а тада Шпанско? Низоземско?. Ро?ен ?е у католичко? породици, а после ?езуитске школе у Келну одлази у шпанску во?ску са 15 година и бори се против холандских снага, ко?е су се побуниле током Осамдесетогодиш?ег рата . Учествовао ?е у успешно? опсади Антверпена 1585 . године.

После тога учеству?е 1600 . као пла?еник у рату против Турака у Ма?арско? и Трансилвани?и. Брзим унапре?е?има поста?е маршал за 5 година.

Рат у Бохеми?и [ уреди | уреди извор ]

Постао ?е 1610 . командант Католичког савеза , ко?и ?е био под политичким водством Максимили?ана I Баварског. Сво?е во?нике ?е тренирао шпанском терцио систему, по коме су мушкетире подржавали редови коп?аника. Са 25.000 во?ника постигао ?е знача?не победе током Тридесетогодиш?ег рата против Фридриха V Палатинског .

Постиже и одлучну победу у бици код Биле Хоре 8. новембра 1620 . године. ?егова во?ска ?е била добро истренирана, тако да су само за два сата борбе пробили непри?ате?ске лини?е. Половина непри?ате?ске во?ске ?е била уби?ена или зароб?ена, а губици католичке во?ске су били само око 700 ?уди. После битке Праг ?е пао у року од неколико дана.

Рат у Немачко? [ уреди | уреди извор ]

Кренуо ?е западно, у Немачку и поражен ?е у бици код Минголсха?ма 27. априла 1622 . године. После тога удружу?е се са чувеним шпанским генералом Гонзало де Кордобом. За?еднички побе?у?у у бици код Вимфена и бици код Хехста. Ха?делберг заузима?у 19. септембра 1622. након 11 седмица опсаде.

Кристи?ан Брунсвик ?е био поражен код Хехста, али поново ?е скупио во?ску од 15.000 во?ника. Фон Тили побе?у?е и ту во?ску у бици код Штатлона. Непри?ате?ска во?ска ?е изгубила 13.000 во?ника и 50 високих официра. После тога готово ?е окончан сваки отпор у Немачко?, а Бохеми?а се потпуно преда?е 1623 .

У рат улази 1625 . дански кра? Кристи?ан IV Дански , да би заштитио протестантизам у Немачко?, а и да би имао углед као главни во?а северне Европе. Фон Тили се борио са Данцима у бици код Лутера 26. августа 1626 . године. Високо дисциплинована католичка пешади?а ?е пробила непри?ате?ске лини?е, уништава?у?и пола данске во?ске. Због тих победа и победа, ко?е ?е остварио Албрехт фон Валеншта?н , Данска ?е била прину?ена да тражи мир. Склоп?ен ?е споразум у Либеку и Данска се повукла из рата.

Баланс снага у Европи ?е био нарушен, па у рат 1630 . улази Шведска под водством бри?антног кра?а и во?сково?е Густава II Адолфа . Густав Адолф ?е пре тога у ратовима са По?ском покушавао да стекне доминаци?у над Балтиком. Густав Адолф ?е прозван оцем модерног ратова?а. Многе ?егове иноваци?е су постепено уведене у ратова?е.

Масакр у Магдебургу [ уреди | уреди извор ]

Док ?е Густав Адолф био у Берлину и покушавао да прави савезе са во?ама северне Немачке, дотле ?е ?охан Церклас фон Тили опседао Магдебург , ко?и ?е обе?ао да ?е помо?и Шведску. Опсада ?е почела 20. марта 1631 . године. Опсадом ?е командовао Готфрид Папенха?м, а фон Тили ?е ратовао другде. После два месеца опсаде и након што ?е Франкфурт на Одри пао у руке Шве?ана, Папенха?м ?е успeо да убеди фон Тили?а да му поша?е по?ача?а за напад на град. Са 40.000 во?ника започели су напад 20. ма?а 1631. године.

Након осва?а?а града во?ници уби?а?у 25.000 до 30.000 становника Магдебурга, а град ?е потпуно спа?ен.

Рат против Шве?ана [ уреди | уреди извор ]

После Магдебурга ?охан Церклас фон Тили сукоб?ава се са Густавом Адолфом близу Ла?пцига у бици код Бра?тенфелда 17. септембра 1631 . године. У бици ?е Густав Адолф успио да вештим маневрима надмудри фон Тили?а. ?охан Церклас фон Тили ?е изгубио 13.000 во?ника у то? бици. Шведско маневриса?е и прецизна брза арти?ери?ска па?ба натерала ?е Тили?еву во?ску у панику и бег.

Шве?ани после тога свуда напреду?у. ?охан Церклас фон Тили ?е ра?ен док ?е покушавао да спречи да Шве?ани пре?у у Баварску преко реке Лех. Умро ?е од тетануса 15 дана касни?е у Инголштату 30. априла 1632 . године.