?ован III Дука Ватац

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?ован III Дука Ватац
Хиперион са ликом ?ована III
Лични подаци
Датум ро?е?а 1192 .
Место ро?е?а Димотика , Византи?ско царство
Датум смрти 3. новембар 1254 .
Место смрти Нимфе? , Нике?ско царство
Породица
Супружник Ирина Ласкарис , Anna of Hohenstaufen
Потомство Теодор II Ласкарис
Родите?и Васили?е Ватац
Династи?а Дука
Претходник Теодор I Ласкарис
Наследник Теодор II Ласкарис

?ован III Дука Ватац ( грч. Ιω?ννη? Γ? Δο?κα? Βατ?τζη? ; ро?ен око 1192 . у Димотици , умро ?е 3. новембра 1254 . године у Нимфе?у ) ?е био нике?ски цар (1222?1254) из династи?е Ласкариса , супруг Ирине Ласкарис , ?ерке Теодора I (1204?1222) и ?едан од на?ве?их византи?ских владара. Он ?е као способан во?сково?а (иако ?е патио од епилепси?е ) преузео власт 1222. године и наследио свог таста на престолу ко?и ?е успео да одбрани у борбама са Теодоровом бра?ом ко?а су му оспорила право на то. Захва?у?у?и споразуму са Сел?уцима и добрим односима са антипапски настро?еним Фридрихом II (1212?1250), он се окренуо обнови власти на Балканском полуострву . Без борбе ?е заузео Солун 1246 . године и овладао Траки?ом , Македони?ом деловима данаш?е Албани?е око Кро?е , успео ?е да себи потчини Епирску деспотовину 1252 . године, а уз помо? морнарице ?е овладао знача?ним еге?ским острвима ( Лезбос , Хиос , Самос , Икари?а и Родос ). Он ?е током сво?е тродецени?ске владавине успео да Нике?ско царство од скромне провинци?ске државе уздигне на ранг на??аче регионалне силе. Иако ни?е успео да заузме Цариград 1235 . године у сарад?и са Бугарима , сматра се да ?е директно ?егова владавина довела до коначног ослобо?е?а Цариграда и обнове Византи?е 1261 . године. На унутраш?ем плану ?е много учинио на по?у правосу?а , али и подиза?а болница и помага?а сироти?и за?едно са сво?ом супругом Ирином, због чега ?е након смрти канонизован као свети цар ?ован Милостиви .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

?ован Дука Ватац, ро?ен око 1192. године у Дидимотици , вероватно ?е [1] [2] био син генерала Васили?а Ватаца , ко?и ?е погинуо у бици 1194. године, и ?егове жене, ро?аке царева Исака II Ан?ела и Алекси?а III Ан?еле . [3] ?ован Дука Ватац ?е имао два стари?а брата. На?стари?и ?е био Исак Дука Ватац (1188 - 1261), док ?е ?егов мла?и брат умро млад. У браку са Евдоки?ом Ан?ел имао ?е ?ерку Теодору Дуку Ватац , ко?а се касни?е удала за цара Михаила VIII Палеолога . Име сред?ег брата ни?е познато, али се ?егова ?ерка удала за протовести?ара Алекси?а Раула . [4] [5]

Успешног во?ника из во?ничке породице, ?ована ?е око 1216. године изабрао цар Теодор I Ласкарис за другог мужа за сво?у ?ерку принцезу Ирину Ласкарис и за престолонаследника, након смрти ?еног првог мужа Андроника Палеолога . Ова? брачни савез ?е иск?учио чланове породице Ласкарис из насле?а, а када ?е ?ован III постао цар у децембру 1221, након смрти цара Теодора I у новембру, [6] [7] морао ?е да се обрачуна са онма ко?и су се противили ?егово? владавини. Борба ?е завршена битком код Поиманенона 1224. године, у ко?о? су ?егови противници поражени упркос подршци Латинског царства у Цариграду . Победа цара ?ована III довела ?е до територи?алних уступака од стране Латинског царства 1225. године, након чега ?е уследио ?ованов упад у Европу, где ?е заузео Хадри?анопо? .

Цару ?овану III посед Хадри?анопо? преотео ?е цар Теодор Ан?ел Комнин Дука од Епира и Солуна , ко?и ?е истерао нике?ски гарнизон из Хадри?анопо?а и припо?ио ве?и део Траки?е 1227. Зароб?ава?е цара Теодора Ан?ела од стране цара ?ована Асена II Бугарског 1230. године, ставило ?е тачку на опасност од Солун, а цар ?ован III ?е склопио савез са Бугарском против Латинског царства. [8]

Године 1235. ова? савез ?е резултирао обнав?а?ем бугарске патри?арши?е и браком изме?у ?елене Бугарске и Теодора II, односно к?ери цара ?ована Асена II и сина цара ?ована III. Исте године Бугари и Нике?ци су кренули у поход против Латинског царства, а 1236. године, су покушали да опседну Цариград . [9] Након тога, цар ?ован Асен II ?е усво?ио амбивалентну политику, постао ?е неутралан и препустио ?е цара ?ована III самом себи.

Цар ?ован III Ватац ?е био веома заинтересован за прикуп?а?е и преписива?е рукописа, а Вили?ам од Рубрука извештава да ?е поседовао копи?у несталих к?ига из Овиди?евих Фасти. [10] Рубрук ?е био критичан према хеленским традици?ама са ко?им се сусрео у Нике?ском царству, посебно о празнику Свете Фелиците ко?и ?е фаворизовао цар ?ован III Ватац, за ко?и Фридрих Риш сугерише да би била Фелицитанали?а , ко?у ?е Сула практиковао да би поштовао Фелиците у 1. веку са нагласком о преокрету друштвених норми, велича?у истине и лепоте, рецитова?у профаних и сатиричних стихова и ноше?у орнаментисаних ?ценатори?а“, или вечера, током дана. [11]

Упркос неким преокретима против Латинског царства 1240. године, цар ?ован III ?е успео да искористи смрт цара ?ована Асена II 1241. године, да наметне сопствену власт над Солуном (1242), а касни?е и да припо?и ова? град, као и ве?и део Бугарске Траки?е 1246. године. [12] До 1247. године, успоставио ?е ефикасну блокаду Цариграда. Послед?их година ?егове владавине нике?ска власт се проширила далеко на запад, где ?е цар ?ован III покушао да обузда шире?е Епира . Михаилови савезници Голем од Кро?е и Теодор Петралиф пребегли су цару ?овану III 1252. године. [13] [14] Цар ?ован III ?е умро у Нимфе?ону 1254. године, и сахра?ен ?е у манастиру Сосандра, ко?и ?е основао, у области Магнези?е. [15]

Породица и порекло [ уреди | уреди извор ]

Претпостав?а се да ?е ?ован био син во?сково?е Васили?а Ватаца и неке ро?аке царева Исака II (прва влада 1185?1195, друга влада 1203?1204) и Алекси?а III (1195?1203). Он се 1212 . године оженио Ирином Ласкарис, ?ерком нике?ског цара Теодора I Ласкариса ко?и га ?е одредио за свог наследника. Са ?ом ?е имао ?едног сина Теодора (II) ко?и га ?е наследио. Царица Ирина ?е пала са ко?а и била ?е тешко повре?ена, након повреде више ни?е могла да има деце. Царица Ирина се повукла у манастир, узевши монашко име Евгени?а, и тамо ?е умрла у лето 1240. године. [16]

После Иринине смрти 1239 . године, цар ?ован III се оженио по други пут Констанцом II Хоенштауфен, ко?а ?е пре уда?е прешла у православ?е и узела ?е име Ана , ванбрачном ?ерком цара Фридриха II и ?егове ?убавнице Б?анке Ланцио, са ко?ом ни?е имао деце.

Насле?е [ уреди | уреди извор ]

Цар ?ован III Дука Ватац ?е био успешан владар ко?и ?е поставио теме?е за опоравак Нике?е од пада Константинопо?а. Био ?е успешан у одржава?у генерално мирних односа са сво?им на?мо?ни?им суседима, Бугарском и султанатом Рум , а ?егова мрежа дипломатских односа проширила се на Свето римско царство и папство . Ме?у оружаним снагама ко?е ?е користио биле су и велике куманске за?еднице ко?е ?е настанио да чува Западну Анадоли?у од инвази?а Огуз -Туркмена. [17] [18] [19] [20] [21]

Цар ?ован III ?е извршио нике?ску експанзи?у у Европу, где ?е до кра?а сво?е владавине припо?ио свог некадаш?ег ривала Солун и проширио се на рачун Бугарске и Епира. Тако?е ?е проширио нике?ску контролу над великим делом Еге?ског мора и анектирао важно острво Родос , [22] док ?е подржавао иници?ативе за ослоба?а?е Крита од млетачке окупаци?е са ци?ем ?еговог поновног у?еди?е?а са Византи?ским царством са седиштем у Нике?и. [23]

Назива?у?и себе правим наследником Римског царства, цар ?ован III ?е подстицао правду и милоср?е, и пружао активно во?ство у миру и рату упркос сво?о? епилепси?и . Паж?иво ?е развио унутраш?и просперитет и трговину свог царства, ко?е ?е постало познато по обилним празницима жетве, ко?и се наводно осла?а?у на традици?е са празника Фелицитас описане у недоста?у?о? 11. к?изи Овиди?еве к?иге о данима. [24]

Пола века након ?егове смрти, цар ?ован III ?е канонизован за светца, под именом свети ?ован Милостиви, и обележава се сваке године 4. новембра. [25] [26] Георги?е Акрополит поми?е да се народ побринуо да се у Нимфе?у подигне храм у ?егову част и да се ?егов култ као светите?а брзо проширио на народ западне Мале Ази?е. [27] Истог дана, од 2010. године, у Дидимотици организу?е се Ватаци?а фестивал од стране тамош?ег митрополита . [28] Алис Гардинер ?е приметила опстанак ?овановог култа ме?у ?онским Грцима ?ош почетком 20. века, и контраст ко?и ?е видела где ?свештенство и народ Магнези?е и суседства пошту?у ?егово се?а?е сваког четвртог новембра. Али они ко?и лута?у а игра о ?егово? разрушено? палати ретко ?е повезу?е чак и са ?еговим именом.“ [29]

?егов празник ?е формално православни празник, иако се не обележава никаквом посебном литурги?ом; за ?ега посто?е два позната истори?ска аколути?а, ук?учу?у?и копи?у стари?ег магнези?анског менаиона из 1874. за месец новембар, што показу?е да ?е у 15. и 16. веку био поштован као ?свети славни равноапостолни и цар ?ован Ватац , нови милостиви у Магнези?и.“ [30] Релевантне химне су сачуване у само ?едном познатом рукопису у библиотеци манастира Леимонос на Лезбосу, ??у Грчко?, и ук?учу?у референце на празник милостивог ?ована Ватаца. [31] Празник цара ?ована III Ватаца ?е у велико? мери пао у заборав осим у цркви посве?ено? ?ему у ?еговом родном граду Дидимотици . [32]

Генераци?е након цара ?ована III Ватаца гледале су на ?ега као на ?оца Грка“. [33]

Поштова?е као светите?а [ уреди | уреди извор ]

Благочестиви цар ?ован Дука Ватац Милостиви

У пределима Смирне, Нимфе?е и Магнези?е очувало се поштова?е цара ?ована III Ватаца као светите?а Бож?ега. Ипак, он ни?е био званично канонизован, ?ер су се Палеолози старали да се не поми?у успеси Ласкариса. Без обзира на све, у Мало? Ази?и, особито у Ефесу, светог ?ована Милостивог су прослав?али све до почетка XX века, док ?е тамо опста?ало грчко становништво. У XIV веку ?е епископ Григори?е Пелагони?ски написао Жити?е Светог ?ована Милостивог, а у XVIII веку Никодим Светогорац ?е на молбу ефеског митрополита написао црквену службу светоме цару ?овану Милостивом, ко?а се до данаш?ег дана служи 4. новембра. [34] [35]

Легенда о упоко?еном кра?у [ уреди | уреди извор ]

Према легенди, ?егове нет?ене мошти су пренете у Цариград, ко?и ?е био ослобо?ен од Франака , где се за ?ега повезала легенда о упоко?еном кра?у. У време пада Цариграда под Турке Османли?е, ?егове мошти су биле сакривене у катакомби, а чувала их ?е породица криптохриш?ана , ко?а их ?е чувала у та?ности с колена на колено. Легенда каже да ?е од тог времена чекао ослобо?е?е Цариграда. [36]

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Васили?е Ватац
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. ?ован III Дука Ватац
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Polemis 1968 , стр. 107
  2. ^ Varzos 1984, pp. 855?856 (note 20).
  3. ^ Varzos 1984 , стр. 852?854
  4. ^ Varzos 1984 , стр. 855?857
  5. ^ Polemis 1968 , стр. 107?109
  6. ^ Judith Herrin, Guillaume Saint-Guillain. Identities and Allegiances in the Eastern Mediterranean After 1204. Ashgate Publishing, Ltd., 2011 ISBN 1409410986 pp. 52
  7. ^ Carr, John (30 April 2015). Fighting Emperors of Byzantium. Pen and Sword. p. 255. ISBN 978-1473856400 .  
  8. ^ Treadgold 1997 , стр. 719?721
  9. ^ Treadgold 1997 , стр. 719?721
  10. ^ Christopher S. Wood, Forgery, Replica, Fiction: Temporalities of German Renaissance Art. University of Chicago Press, 2008
  11. ^ Geschichte der Mongolen und Reisebericht, 1245?1247. (Trans. and ed., Friedrich Risch.). Leipzig: E. Pfeiffer, 1930, p. 174, n.34
  12. ^ Treadgold 1997 , стр. 728
  13. ^ Ellis, Steven G.; Klusakova, Lud'a (2007). Imagining Frontiers, Contesting Identities. Edizioni Plus. pp. 134?. ISBN 978-88-8492-466-7 .  
  14. ^ George Akropolites: The History: Introduction, translation and commentary. OUP Oxford. 19 April 2007. pp. 73?. ISBN 978-0-19-921067-1 . "Goulamos defected to the Emperor" .  
  15. ^ Michael Borgolte, Bernd Schneidmuller. Hybride Kulturen im mittelalterlichen Europa/Hybride Cultures in Medieval Europe. Oldenbourg Verlag, 1 okt. 2010 ISBN 3050049669 pp. 73
  16. ^ Murata, Koji; Ichikawa, Kohei; Fujii, Yuri I.; Hayakawa, Hisashi; Cheng, Yongchao; Kawamoto, Yukiko; Sano, Hidetoshi (2021). ?Cometary records revise Eastern Mediterranean chronology around 1240 CE”. Publications of the Astronomical Society of Japan . 73 : 197?204. arXiv : 2012.00976   Слободан приступ. doi : 10.1093/pasj/psaa114 .  
  17. ^ Konstantinopolis'te Turkler (11.-15. Yuzyıllar). pp. http://books.openedition.org/ifeagd/1706 .
  18. ^ "?znik ?mparatorlu?u (Nicaea) Tarihi". 22 May 2020.
  19. ^ ?BATI ANADOLU'DAK? TURK YAYILI?INA KAR?I B?ZANS ?MPARATORLU?U'NUN KUMAN-ALAN TOPLULUKLARINI BALKANLARDAN ANADOLU'YA NAKLETMES?". 11 October 2022.” .  
  20. ^ Yalvar, Cihan (25 October 2022). "ANADOLU'DA SON TURK ?SKANI: ?ZN?K ?MPARATORLU?U'NDA KUMAN-KIPCAKLAR VE YALOVA KAZIM?YE (YORTAN) ?LE ELMALIK (SARUHANLI) KOYLER?NDEK? VARLIKLARI". Turk Dunyası Ara?tırmaları. 127 (250): 11?36.
  21. ^ Korobeinikov, Dimitri (25 October 2022). "?znik ?mparatorlu?un'da Kumanlar" [The Cumans in the Empire of Nicaea]
  22. ^ Treadgold 1997 , стр. 729?730
  23. ^ Agelarakis, P. A. (2012), "Cretans in Byzantine foreign policy and military affairs following the Fourth Crusade", Cretika Chronika, 32, 41?78.
  24. ^ Lars Brownworth, Lost to the West: the Forgotten Byzantine Empire That Rescued Western Civilization. Broadway Books, 2010, pp. 254
  25. ^ Great Synaxaristes: (in Greek) ? ?γιο? ?ω?ννη? ? Βατατζ?? ? ?λε?μονα? βασιλι??. 4 Νοεμβρ?ου. ΜΕΓΑΣ ΣΥΝΑΞΑΡΙΣΤΗΣ.
  26. ^ Ostrogorsky, George. History of the Byzantine State. New Brunswick, N.J: Rutgers University Press, 1969, p. 444.
  27. ^ Banev Guentcho. "John III Vatatzes". Transl. Koutras, Nikolaos. Encyclopaedia of the Hellenic World, Asia Minor (EHW). 16 December 2002.
  28. ^ Lorenzo M. Ciolfi, From Byzantium to the Web: the Endurance of John III Doukas Vatazes’ Legacy. EHESS paris, 2017, p. 64
  29. ^ Gardiner, The Lascarids of Nicaea: The Story of an Empire in Exile, 1912, (Amsterdam: Adolf M. Hakkert, 1964), p. 196
  30. ^ Polemis Demetrios, "Remains of an acoluthia for the emperor John Ducas Vatatzes" in C. Mango & O. Pritsak (eds.), Okeanos. Essays Presented to Ihor Sevcenko on His Sixtieth Birthday by His Colleagues and Students. Ukrainian Research Institute, Harvard University, 1983
  31. ^ Polemis , стр. 584
  32. ^ Lorenzo M. Ciolfi, "John III Vatazes, Byzantine imperial saint?" BULLETIN OF BRITISH BYZANTINE STUDIES, 2014
  33. ^ A. A. Vasiliev. History of the Byzantine Empire. Vol. 2. University of Wisconsin Press, 1971. pp. 531?534.
  34. ^ Георгий Акрополит. История. 52. c. 253, прим. 718.
  35. ^ Успенский Ф. И. История Византийской империи XI?XV вв. pp. 463.
  36. ^ ?(in Greek) Ιω?ννα Κατσο?λα. ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΒΑΤΑΤΖΗΣ: Ο μαρμαρωμ?νο? ελε?μων βασιλι?? και η βασιλε?ουσα. ΜΗΝΙΑΙΑ ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣΤΙΚΗ ΕΦΗΜΕΡΙΔΑ ? ≪Στ?λο? Ορθοδοξ?α?≫. ΝΟΕΜΒΡΙΟΣ 2011. Приступ?ено 9 February 2018.” . Архивирано из оригинала 03. 11. 2019. г . Приступ?ено 13. 02. 2024 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Острогорски, Георги?е (1969). Истори?а Византи?е . Београд: Просвета.  
  • Carr, John (2015). Fighting Emperors of Byzantium . Pen and Sword. ISBN   978-1-4738-5626-4 .  
  • Chisholm, Hugh, ed. (1911). "John III (Roman emperor)" . Encyclopædia Britannica. Vol. 15 (11th ed.). Cambridge University Press. p. 438.
  • Kazhdan, Alexander , ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium . Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN   0-19-504652-8 .  
  • Fine, John V. A. Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0-472-08260-4 .
  • Jonathan Harris, Byzantium and the Crusades, London: Bloomsbury, 2nd ed., 2014. ISBN 978-1-78093-767-0
  • John S. Langdon. Byzantium’s Last Imperial Offensive in Asia Minor: The Documentary Evidence for and Hagiographical Lore About John III Ducas Vatatzes' Crusade Against the Turks, 1222 or 1225 to 1231. New Rochelle, N.Y.: A.D. Caratzas, 1992.
  • Macrides, Ruth (2007). George Akropolites: The History ? Introduction, Translation and Commentary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1 .
  • George Ostrogorsky. History of the Byzantine State. New Brunswick, N.J: Rutgers University Press, 1969.
  • Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
  • Treadgold, Warren (1997). A History of the Byzantine State and Society. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 0-8047-2630-2 .
  • Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογ?α των Κομνην?ν [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (in Greek). Vol. B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC   834784665 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]


Нике?ски цареви
( 1222 ? 1254 )


Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=?ован_III_Дука_Ватац&oldid=27730949 ”