- За чланак о опери погледа?те
?ованка Орлеанка (опера)
.
?ованка Орлеанка
,
Девица из Орлеана
(
фр.
Jeanne d`Arc
,
енгл.
Joan of Arc
; Домреми?у, данас
Домреми ла Писел
,
1412
?
Руан
,
30. ма?
1431
)
[2]
национална ?е ?унаки?а
Француске
због сво?е улоге у ланкасерско? фази
Стогодиш?ег рата
.
Родите?и ?ованке Орлеанке су
Жак Орлеан
и
Изабел Роме
. Она потиче из
сеоске
пoродице из
Домреми?а
на североистоку Француске. ?ованка ?е тврдила да ?е имала визи?у у ко?о? су ?о?
архангел Михаил
,
Света Марина
и
Света Екатерина Александри?ска
наложили да подржи
Шарла VII
и ослободи Француску из енглеске доминаци?е кра?ем
Стогодиш?ег рата
.
[4]
Некрунисани кра? Шарл VII ?е послао ?ованку у
опсаду Орлеана
као део по?ача?а. Она ?е добила на знача?у након што ?е опсада прекинута само девет дана након ?еног доласка. Неколико додатних одлучних победа омогу?ило ?е круниса?е Шарла VII у
Ремсу
. Та? дуго очекивани дога?а? ?е подигао француски морал и поплочао пут за кра??у француску победу.
[5]
Дана 23. ма?а 1430, Бургундска фракци?а ?е заробила ?ованку код
Комп?е?а
. Та фракци?а ?е сара?ивала са Енглезима. Она ?е изручена Енглезима
[6]
и су?ено ?о? ?е у процесу ко?и ?е предводио про-енглески бискуп од Бове
П?ер Кошон
за низ оптужби.
[7]
Након што ?у ?е Кошон прогласио кривом, она ?е
спа?ена на ломачи
дана 30. ма?а 1431, у сво?о? деветнаесто? години живота.
[8]
Године 1456, инквизиторски суд ко?и ?е овластио
Папа Калист III
, испитао ?е су?е?е, раскринкао оптужбе против ?е, утврдио да ?е невина, и прогласио ?е
мучеником
.
[8]
У 16. веку она ?е постала симбол
Католичке лиге
, а 1803. године
Наполеон Бонапарта
?у ?е прогласио националним симболом Француске.
[9]
Она ?е
беатификована
1909. и
канонизована
1920. године. ?ованка Орлеанка ?е ?едан од девет секундарних
светаца заштитника
Француске, за?едно са
Светим Денисом
,
Светим Мартином од Тура
,
Светим Лу?ем
,
Светим Михаилом
,
Светим Ремиги?ем
,
Светим Петронилом
,
Светим Радегундом
и
Светом Терезом из Лиз?еа
.
?ованка Орлеанка ?е остала популарна фигура у к?ижевности, сликарству, скулптури, и другим културним радовима од времена ?ене смрти, и многи познати писци, режисери и композитори су створили радове о ?о?.
Културни прикази ?ованке Орлеанке
се настав?а?у у филмовима, позоришту, телевизи?и, видео играма, музици и наступима до данас.
Село Домреми се тада налазило под влаш?у
во?воде
Бургунди?е
у за?едници са Енглезима. Потицала ?е из врло сиромашне породице. Ма?ка
Изабел Роме
?е била дома?ица, а отац ?о? ?е био ситни сеоски зем?опоседник, ко?и се ?едино бавио зем?орад?ом. Имала ?е ?ош два брата и две сестре, ко?и су умрли веома млади. Родите?е ?е изгубила када су Енглези осво?или Домреми. Бригу о ?о? ?е тада повео ?ен у?ак и ?егова жена ко?и су били нешто богати?и.
[10]
Као млада дево?ка била ?е пастирка и свакога дана ?е тражила да ?е ?ени старате?и воде у цркву да се исповеда.
?ованка Орлеанка никада ни?е научила да чита и пише. Била ?е сиромашно одевена, а они ко?и су ?е познавали говорили су да би по цео дан проводила по планини чува?у?и стадо и певуше?и песме. Било ?о? ?е 13. година када ?е чула прве небеске гласове ко?и су ?е поручивали да до?е у цркву и да се помоли ?ер ?е отада почети ?ена бож?а миси?а. То ?е несум?иво за ?у представ?ало некакво предсказа?е и неки Бож?и задатак ко?и ?е био поверен ?о?.
[11]
Ве?
1428
, како ?е то касни?е на су?е?у из?авити, добила ?е бож?и позив да помогне француском заповеднику
Роберу Бадрикуру
и француском
дофену
(регенту)
Шарлу VII Победнику
у
бици код Вокулера
. То ?е мало месташце ко?е се налазило свега неколико километара од ?еног села. Орлеанка ?е полетела право у срж битке, одевена у бедну пастирску нош?у, а заповедник ?у ?е одмах вратио натраг.
[12]
У ме?увремену, ситуаци?а за дофена Шарла и ?егове феудалце се драстично погоршавала.
[13]
Енглези су заузели
Орлеан
12. октобра
1428, приближава?у?и се
Шинону
, где се налазило средиште дофенове резиденци?е.
[15]
[16]
Орлеанка поново напушта сво?е село
1429
. и поново одлази у Вокулер. Француски заповедник ?е поново покушао да ?е уда?и. Орлеанка ?е из?авила да ?е Бог ?у послао да помогне Французима да отера?у Енглезе, да се
Шарлу VII Победнику
стави кра?евска круна и да се затим она повлачи. Она ?е Бадрикуру рекла:
?
|
?а не знам да ?ашем. Не знам ни да се борим. Бог ?е она? ко?и ?е ме водити и помо?и ми.
|
”
|
И поред тога што су ?е Французи исмевали, ?ованка ?е остала у Орлеану. Затим ?е почела да тражи
престолонаследника
?ер му ?е по бож?им заповестима она морала помо?и у рату против Енглеза.
Поручила ?е да ?е до?и да разговара са престолонаследником Шарлом. Нашла га ?е у Шинону. Када ?е дофен чуо за ?ен долазак, ставио ?у ?е на пробу. Преобукао се у бедног гра?анина, а поставио свог на?бо?ег сарадника да буде престолонаследник. Орлеанка га ?е одмах нашла и поклонила му се до зем?е.
На но?но? вечери у замку феудалца Тремо?а, сви су негативно мислили о дофеново? заштитници. Сматрали су да ?е енглески шпи?ун, да ?е
вештица
и чаробница.
Орлеанка ?е прим?ена на разговор код дофена и успела ?е да тог слабашног регента натера на акци?у за истерива?е Енглеза из
Француске
.
Да би француска аристократи?а била сигурна да ?е Орлеанка
девица
, како се у писмима представ?ала, послала ?у ?е у Поат?е, где су ?е прегледали ве?и бро? француских лекара и опатица не би ли установили да ли ?е девица или не. Када ?е утвр?ено да ?е заиста девица, вра?а се у Шинон и припрема се за рат.
Истина, поред ?е су се стално налазили француски команданти и велики бро? во?них стратега, а Орлеанка ?е била само ту фактор ко?и ?е давао сво?ом упорнош?у и же?ом за истерива?е Енглеза додатни подстрек француско? во?сци.
Пону?ен ?о? ?е мач дофена, али га ?е она одбила и ?едино ?е тражила да ?о? се донесе Бож?а слика пред ко?ом ?е стално понав?ала молитву упу?ено? Девици Мари?и.
Прва ?ена акци?а ?е било ослоба?а?е Орлеана.
Издиктирала ?е писмо ко?е ?е послато господину Ротслеру у Орлеану
22. априла
1429. да мирно напусти Орлеан, или ?е га она уз Бож?у помо? сама истерати.
Дана
30. априла
?е уз?ахала ко?а, а поред ?е су се стално налазила два до три француска витеза и кренула ?е са ?има ка твр?ави. Ту ?е била и ра?ена посред груди, а Французи су
22. ма?а
1429. истерали Енглезе из града.
После опоравка, као ритерка ?е поново уз?ахала и кренула са француском во?ском према Патеу.
Постав?а се велико пита?е да ли ?е Орлеанка у борбама учествовала као ритер или само као во?а. Она ?е на су?е?у из?авила да ни?е убила ни ?едног противничког во?ника, ве? да ?е само спроводила бож?е наредбе и да ?е духовно водила сво?у во?ску.
Град Пате ?е пао
18. ?уна
1429, чиме ?е отворен пут за
Ремс
. У прат?и дофена и ?егове дворске
камариле
, одлази у палату у Ремсу где ?е
17. ?ула
1429. Шарл VII Победник крунисан за кра?а. Орлеанка ?е ста?ала поред ?ега, поклонила му се и молила га ?е отпусти из во?не службе ?ер ?е ?ена миси?а завршена. Нарочито су против тога били француски
ритери
?ер им ?е она давала духовну снагу и просто их у свако? борби приси?авала само на победу. Популарност ?ованке Орлеанке нису нимало лепо прихватили гор?и сло?еви француског друштва. Она ?е била обична се?анка ко?а ?е захва?у?у?и француским ритерима уздигнута до неба. Нарочито ?е било интересантно занима?е кра?а Шарла за ?у. После круниса?а, он ?е ?едино новчано помагао ?ене на?ближе и ништа више.
Дана
24. ма?а
1430
. учествовала ?е у одбрани Комп?е?а од Бургунда. Главни заповедник одбране града
Ги?ом де Флави
?е направио велику грешку када ?е наредио да се затворе врата пред француским во?ницима ко?и су се повлачили према твр?ави. Испред затворених врата нашла се и Орлеанка са сво?им ритерима. Бургунди су ?е оборили с ко?а и везали, а остале во?нике побили.
Док ?е тра?ала опсада Комп?е?а, покушавала ?е неколико пута да побегне из тамнице и да помогне браниоцима града. Веровала ?е да ?е ?е спасити ?ен кра? Шарл и дати огроман новац за ?ен откуп. Ме?утим, уместо откупа, дата ?е на чува?е ?овану Луксембуршком ко?и ?у ?е за 100.000 златних фунти продао енглеском кра?у
Хенри?у VI
. Кра? Шарл VII Победник ни?е ништа учинио да би ?е ослободио. Енглези су против ?е организовали црквено су?е?е у граду Руану, ко?и се тада налазио под протекторатом Бургунди?е. За главног суди?у ?е изабран бискуп Бовеа
П?ер Кошон
(фра.
Cauchon
- Сви?а). Орлеанка ?е била заточена у старом замку у Руану. Тражила ?е да буде премештена у црквену тамницу и да ?о? се обезбеди свештеник да би се исповедала.
Први пут се по?авила пред поротом
21. фебруара
1431. године. Оптужена ?е као лажни пророк, чароб?ак, вештица и
?еретик
. Оптужена ?е да ?е извршила масовни злочин уби?а?у?и енглеске во?нике у борби и да ?е наре?ивала зверства.
29. ма?а
судско ве?е од 37 суди?а ?е одлучило да ?е прогласи кривом као ?еретика и лажног верника.
Кошон ?е покушао да следи исправну инквизиторску процедуру, 217] али ?е су?е?е имало много неправилности.
?ованка ?е требало да буде у рукама цркве током су?е?а и да ?е чува?у жене,
али уместо тога су ?е затворили Енглези и чували су ?е мушки во?ници под командом во?воде од Бедфорда.
Супротно
канонском праву
, Кошон ни?е утврдио ?ованкину
срамоту
пре него што ?е наставио са су?е?ем.
?ованки Орлеанки ни?е прочитана оптужбе против ?е све док ни?е почела ?ена испитива?а.
Процедуре су биле испод инквизиторских стандарда,
подвргава?у?и ?оан дугим испитива?има
без правног саветника.
?едан од свештеника на су?е?у ?е одступио ?ер ?е сматрао да ?е сведоче?е изну?ено и да ?е ?егова намера била да зароби ?оан;
други ?е оспорио Кошоново право да суди су?е?у и био ?е у затвору. Посто?е докази да су записници са су?е?а фалсификовани.
Током су?е?а, ?ованка ?е показала одличну самоконтролу.
Она ?е навела сво?е иследнике да постав?а?у пита?а узастопно, а не истовремено, да се по потреби вра?а?у на сво?е записе и завршава?у излага?а када ?е она захтевала.
Сведоци на су?е?у били су импресионирани ?еном опрезнош?у када ?е одговарала на пита?а.
На пример, у ?едно? размени су ?е питали да ли зна да ?е у Бож?о? милости. Пита?е ?е било замиш?ено као научна замка, ?ер ?е црквена доктрина сматрала да нико не може бити сигуран да ?е у Божи?о? милости. Да ?е одговорила позитивно, била би оптужена за ?ерес; да ?е негативно, признала би сопствену кривицу. ?ованка ?е избегла замку тако што ?е из?авила да се, ако ни?е у Божи?о? милости, нада да ?е ?е Бог тамо ставити, а ако ?е у Бож?о? милости онда се надала да ?е тако и остати.[232] ?едан од судских бележника на ?еном су?е?у касни?е ?е сведочио да су испитивачи били запа?ени ?еним одговором.
Да би ?е убедила да се покори,показили су ?о? инструменте за муче?е. Када ?е одбила да буде застрашена, Кошон се састала са десетак проце?ивача (поротника) да гласа?у о томе да ли треба да буде мучена. Ве?ина се одлучила против тога.
?авна ?ерес ?е била
тешки злочин
,
у ко?ем ?е непока?ани или повратник ?еретик могао бити став?ен на су?е?е световних судова и каж?ен смр?у.
Пошто ?е потписала одрица?е, ?ованка више ни?е била непока?ана ?еретика, али ?е могла да буде погуб?ена ако буде осу?ена да ?е поново упала у ?ерес.
Као део одрица?а и пока?а?а, од ?ованке се захтевало да се одрекне ноше?а мушке оде?е.
Заменила ?е сво?у оде?у за женску ха?ину и дозволила да ?о? се обри?е глава.
Вра?ена ?е у сво?у кели?у и држана у ланцима
уместо да ?е пребачена у црквени затвор.
[36]
Сведоци на су?е?у за рехабилитаци?у су из?авили да ?е ?оан била подвргнута малтретира?у и покуша?има силова?а, ук?учу?у?и и ?едан енглески племи?,
и да су стражари став?али мушку оде?у у ?ену ?ели?у, приморава?у?и ?е да ?е носи.[250] Кошон ?е обавештен да ?е ?оан наставила да носи мушку оде?у. Послао ?е свештенике да ?е опомену да остане у покорности, али Енглези су их спречили да ?е посете.
Пресуда ?е донесена 30. ма?а 1431. по ко?о? ?е осу?ена на ломачу. Пре самог чина спа?ива?а, у тамници су ?е посетили свих 37 суди?а и рекли ?о? да се ?има може слободно исповедити. Тада ?е Орлеанка из?авила да више не чу?е бож?е гласове. Спа?ена ?е тачно у подне 30. ма?а 1431. на градском тргу пред масом ?уди. Била ?е обучена у посебну нош?у на ко?о? су били ушивени црвени ?аволи, пошто ?е ту блузу носио сваки ?еретик ко?и ?е осу?ен на ломачу. За време спа?ива?а, око ?е су кружили цркве?аци са к?игама и читали молитве за спас ?удских душа од оваквих ?еретика. ?ени остаци су затим бачени у
Сену
.
Последице и су?е?е за рехабилитаци?у
[
уреди
|
уреди извор
]
Во?на ситуаци?а ни?е проме?ена ?ованкиним погуб?е?ем. ?ени три?умфи су подигли морал Арма?ака, а Енглези нису успели да поврате замах у борбама.[264] Шарл ?е остао кра? Француске, упркос ривалском круниса?у одржаном за десетогодиш?ег Хенри?а VI од Енглеске у
катедрали Нотр Дам
у Паризу 1431.
Године 1435, Бургунди су потписали
уговор у Арасу
, напушта?у?и савез са Енглеском.
Двадесет две године након ?овакине смрти, рат ?е завршен победом Француза у
бици код Касти?она
1453.
[41]
и Енглези су протерани из целе Француске изузев
Калеа
.
?ованкино погуб?е?е створило ?е политичку одговорност за Шарла, што имплицира да ?е ?егово посве?е?е за кра?а Француске постигнуто поступцима ?еретика.
Петнаестог фебруара 1450, неколико месеци након што ?е повратио Руан, Шарл ?е наредио Ги?ому Бу?еу, теологу и
бившем ректору Универзитета у Паризу
, да отвори истрагу.
У кратко? истрази, Бу?е ?е интерв?уисао седам сведока ?ованкиног су?е?а и зак?учио да ?е пресуда ?ованли као ?еретици била произво?на. Била ?е ратни зароб?еник, третиран као политички затвореник, и без основа ?е уби?ена. Бу?еов извешта? ни?е могао да поништи пресуду, али ?е отворио пут за касни?е понав?а?е су?е?а.
[45]
Године 1452, другу истрагу о ?ованкином су?е?у отворили су
кардинал
Ги?ом,
папски легат и Чарлсов ро?ак, и
Жан Брехал
, недавно именовани инквизитор Француске, [274] ко?и ?е интерв?уисао око 20 сведока.
Истрага ?е во?ена 27 чланака ко?и су описали како ?е су?е?е ?ованки било пристрасно.
Одмах након истраге, кардинал ?е 9. ?уна отишао у Орлеан и поделио
индулгенци?у
онима ко?и су учествовали на церемони?ама у ?ованкину част 8. ма?а у знак се?а?а на укида?е опсаде.
Следе?е две године кардинал и Брехал су радили на случа?у.
[48]
Брехал ?е 1454. проследио петици?у ?ованкине ма?ке, Изабел, и два ?ованкина брата Жана и П?ера,
папи Николи V.
Брехал ?е поднео резиме сво?их налаза теолозима и правницима у Француско? и Итали?и,
[50]
као и професору на
Универзитету у Бечу
,
од ко?их ?е ве?ина дала миш?е?а ко?а су накло?ена ?ованки Орлеанки.
[52]
Након што ?е Никола V умро почетком 1455. године, нови папа
Каликст III
?е дао дозволу за покрета?е процеса за рехабилитаци?у и именовао три комесара да надгледа?у процес: Жана ?увенала де Урсинса, надбискупа Ремса;
Ги?ом Шарти?е
, бискуп Париза; и
Ричарда Оливи?еа де Лонге?а
, бискупа
Кутанса
. Изабрали су Брехала за инквизитора.
Су?е?е за рехабилитаци?у почело ?е 7. новембра 1455. у катедрали Нотр Дам када ?е ?ованкина ма?ка ?авно изнела званичан захтев за рехабилитаци?у сво?е ?ерке,
и завршило се 7. ?ула 1456. у
катедрали у Руану
, саслушавши око 115 сведока.
Суд ?е утврдио да ?е првобитно су?е?е било неправедно и лажно; ?ованкино одрица?е, погуб?е?е и ?ихове последице су поништени.
У свом резимеу су?е?а, Брехал ?е сугерисао да су Кошон и процените?и ко?и су га подржавали можда криви за злобу и ?ерес.
Да би се истакла одлука суда, примерак члана оптужбе ?е формално поцепан. Суд ?е наложио да се на месту ?ованкиног погуб?е?а постави крст.
Орлеанка ?е била рехабилитована, али не и
беатификована
. То се догодило
1909
, а
канонизована
?е
1920
. у време
понтификата
папе
Бенедикта XV.
Данас се сматра за ?едног од на?популарни?их светаца у
Римокатоличко? цркви
.
[59]
?ованкине визи?е су играле важну улогу у ?ено? осуди, а ?ено призна?е да се вратила на ?их ?е довело до ?еног погуб?е?а.
Теолози тог доба веровали су да визи?е могу имати натприродни извор.
Надлежни на ?еном су?е?у фокусирали су се на утвр?ива?е специфичног извора ?ованкиних визи?а,
користе?и црквени облик
discretio spirituum
(
разлучива?е духова
).
Пошто ?е била оптужена за ?ерес, насто?али су да покажу да су ?ене визи?е лажне.
Су?е?е за рехабилитаци?у поништило ?е ?ованкину казну, али ни?е прогласило ?ене визи?е аутентичним.
[65]
Папа Лав XIII
?е 1894. године из?авио да ?е ?ованкина миси?а била божански надахнута.
Савремени научници су расправ?али о могу?им неуролошким и психи?атри?ским узроцима ?ених визи?а.
?ене визи?е су описане као халуцинаци?е ко?е произилазе из
епилепси?е
[297] или
туберкулома
темпоралног реж?а.
Други су имплицирали
трова?е ерготом
,
[69]
схизофрени?у
,
илузиони пореме?а?
или креативну
психопати?у
изазвану ?еним раним одга?а?ем у дети?ству.
?едан од
?аво?их адвоката
на ?еном су?е?у за канонизаци?у 1903. тврдио ?е да су ?ене визи?е можда биле манифестаци?е
хистери?е
.
Други научници тврде да ?е ?оан створила неке од специфичних дета?а визи?а као одговор на захтеве испитивача на ?еном су?е?у.
Многа од ових об?аш?е?а су оспорена; записи са су?е?а осмиш?ени да покажу да ?е ?ованка била крива за ?ерес, мало ?е вероватно да ?е пружити об?ективне описе симптома ко?и су потребни да би се подржала медицинска ди?агноза.
?ованкино чврсто верова?е у божанску природу ?ених визи?а о?ачало ?е ?ено самопоузда?е, омогу?ило ?о? да веру?е себи
и дало ?о? наду током ?еног зароб?ава?а и су?е?а.
?ованкино
преоблаче?е
било ?е тема у пет чланака оптужби против ?е током су?е?а.
По миш?е?у процените?а, то ?е био симбол ?ене ?ереси. ?ена коначна осуда почела ?е када ?е откривено да ?е наставила да носи мушку оде?у, што ?е схва?ено као знак да ?е поново пала у ?ерес.
Од времена свог путова?а у Шинон, ?ованка ?е обично носила мушку оде?у
и ошишала косу на
мушки начин
.
Када ?е отишла из Ваукоулеурса да види дофина у Шинону, ?ованка ?е рекла да ?е носила црни
дублет
, црну тунику и кратку црну капу.
До тренутка када ?е ухва?ена, стекла ?е сложени?у оде?у. На су?е?у ?е оптужена да ?е носила панталоне,
манти?у
,
огртач
, дублет, црево спо?ено са дублетом са двадесет пертли, уске чизме,
мамузе
, напрсник,
кофере
, мач, бодеж и коп?е. Тако?е ?е описано да ?е носила крзно, златни
огртач
преко оклопа и раскошне
навике за ?аха?е
од скупоцене тканине.
Током су?е?а, ни?е забележено да ?е ?ованка дала практичан разлог зашто се обукла.
Она ?е из?авила да ?е ?ен сопствени избор да носи мушку оде?у,
и да то ни?е учинила на захтев ?уди ве? по заповести Бога и ?егових ан?ела.
Из?авила ?е да ?е се вратити женско? оде?и када испуни сво? позив.
Иако ?е ?ованкино преоблаче?е кориш?ено као оправда?е ?ено погуб?е?е, став цркве о том пита?у ни?е био ?асан. Уопштено гледано, на то се гледало као на грех, али ни?е било сагласности о ?егово? озби?ности.
Тома Аквински
?е из?авио да жена може да носи мушку оде?у да би се сакрила од непри?ате?а или ако ни?е било друге оде?е
, а ?ована ?е урадила обо?е, носе?и ?е на непри?ате?ско? територи?и да би стигла до Шинона
и у сво?о? затворско? ?ели?и након ?еног одрица?а када ?о? ?е одузета ха?ина.
Облаче?е ?о? ?е можда помогло да одржи невиност тако што ?е одвра?ало од силова?а
и сигнализирало ?ену недоступност као сексуалног об?екта;
научници сматра?у да док ?е ?ованка била заточена, ноше?е мушке оде?е ?е служило само као мало одвра?а?е од силова?а ?ер ?е ве?ину времена била у ланцима и оковима.
Током ве?ег дела свог активног живота, ?ованка се ни?е облачила да би сакрила сво? пол.
Ум?есто тога, можда ?е функционисало да нагласи ?ен ?единствени идентитет
као
La Pucelle
, модел врлине ко?и превазилази
родне улоге
и инспирише ?уде.
Она ?е ?една од на?више проучаваних личности из периода
сред?ег века
,
делом зато што су ?ена два су?е?а пружила оби?е докумената.
[96]
?ен ими?, ко?и се временом ме?ао, ук?учивао ?е то да ?е спасите?ка Француске, послушна ?ерка
Римокатоличке цркве
, рана феминистки?а и симбол слободе и независности.
Након ?ованкиног погуб?е?а, ?ена улога у победи у Орлеану подстакла ?е подршку ?авности за ?ену рехабилитаци?у.
[98]
?ованка ?е постала централни део годиш?е прославе, а до 1435. представа
Mistere du siege d'Orleans
(Мистери?а опсаде Орлеана), ?у ?е приказао као носилац божанске во?е ко?а ?е ослободила Орлеан.
Фестивал у Орлеану ко?и слави ?ованку настав?а се у модерним временима.
Ма?е од децени?е након ?еног су?е?а за рехабилитаци?у,
папа Пи?е II
написао ?е кратку биографи?у опису?у?и ?е као слушки?у ко?а ?е спасила кра?евину Француску.
Лу? XII
?е наручио ?ену дета?ну биографи?у око 1500.
?ованкино рано насле?е било ?е блиско повезано са
божанским правом
монархи?е да влада Француском.
Током
Француске револуци?е
, ?ена репутаци?а ?е доведена у пита?е због повезаности са монархи?ом и религи?ом,
[102]
а фестивал у ?ену част одржан ?е у Орлеану 1793.
Године 1803.
Наполеон Бонапарта
?е одобрио обнову
и прав?е?е нове статуе ?ованке у Орлеану, наводе?и: ?Чувена ?ованка ... доказао да нема чуда ко?е француски гени?е не може да постигне када ?е национална независност угрожена.“
Она ?е постала истакнути симбол, бранилац француске наци?е. Након француског пораза у
француско-пруском рату
, ?ованка ?е постала окуп?алиште за нови крсташки рат за повратак Лорене, провинци?е ?еног ро?е?а.
Тре?а република
?е одржала патриотски гра?ански празник у ?ену част
8. ма?а да прослави ?ену победу код Орлеана.
Током Првог светског рата, ?ена слика ?е кориш?ена да инспирише победу.
У Другом светском рату, све стране француске ствари су се позивале на ?ено насле?е:
била ?е симбол за
Филипа Петана
у
Виши?евско? Француско?
модел за
де Голово
во?ство
Слободне Француске
,
и пример за
комунистички отпор
.
Недавно, ?ена веза са монархи?ом и националним ослобо?е?ем учинила ?у ?е симболом француске кра??е деснице, ук?учу?у?и монархистички покрет
Француска акци?а
и
Парти?у националног фронта
.
?ованкин ими? ?е користио читав спектар француских политичких опци?а,
и она ?е важна референца у политичком ди?алогу о француском идентитету и ?единству.
?ованка ?е
светите?ка
у
Римокатоличко? цркви
. У Орлеану су ?е сматрали религиозном фигуром након што ?е опсада укинута, а тамо ?е изговаран годиш?и
панегирик
у ?ено име све до 1800-их.
Године 1849, бискуп Орлеана
Феликс Дупанлу
?е одржао говор ко?и ?е привукао ме?ународну паж?у
и 1869. ?е поднео петици?у Риму да започне поступак
беатификаци?е
.
Папа Пи?е X
?у ?е прогласио блаженом 1909. године, а
канонизирао ?е
16. ма?а 1920.
папа Бенедикт XV
. ?ен
празник
?е 30. ма?, годиш?ица ?еног погуб?е?а.
У
апостолском писму
,
папа Пи?е XI
?е прогласио ?овану ?едном од светаца заштитника Француске 2. марта 1922.
?ованка ?е канонизована као
девица
,
не као
хриш?анска мученица
?ер ?е била погуб?ена од стране канонски установ?еног суда,
ко?и ни?е извршио погуб?е?е због ?ене вере у Христа,
ве? због ?е приватно открове?е.
Ипак, она ?е од сво?е смрти у народу поштована као мученица:
она ко?а ?е патила због сво?е скромности и чистоте,
сво?е зем?е,
и снаге сво?их убе?е?а.
?ованка ?е тако?е
упам?ена као визионарка
у
Енглеско? цркви
,к
омемораци?а ?о? се ануелно одржава
30. ма?а.
Она ?е поштована у
пантеону
религи?е
Каодааизам
.
Док ?е ?ованка била жива, ве? су ?е упоре?ивали са библи?ским женама херо?има, као што су Естер, ?удита и
Дебора
.
Она ?е описана као модел аутономне жене ко?а ?е изазвала традици?е мушкости и женствености
да се чу?е као индивидуа
у патри?архално? култур
? постав?а?у?и сопствени курс слуша?у?и гласове сво?их визи?а.
Испунила ?е традиционално мушку улогу во?сково?е,
док ?е задржала сво? статус храбре жене.
Спа?а?ем квалитета повезаних са оба пола,
?ованка ?е
инспирисала бро?на уметничка и културна дела
током многих векова. У деветнаестом веку, стотине уметничких дела о ?о? ? ук?учу?у?и биографи?е, драме и музичке партитуре ? створене су у Француско?, а ?ена прича ?е постала популарна као уметничка тема у Европи и Северно? Америци.
До 1960-их она ?е била тема хи?ада к?ига.
[140]
?ено насле?е ?е постало интернационало и инспирише нове романе, драме, песме, опере, филмове, слике, к?иге за децу, рекламе, комп?утерске игрице, стрипове и популарну културу широм света.
- Joan of Arc/The Burning of Joan of Arc
(1895, nemi film), USA, produkcija: Alfred Clark. Fragmente im Centre Jeanne d’Arc in Orleans und in dem National Archives of Canada in Ottawa
- L’Execution de Jeanne d’Arc
(1898, nemi film, 30 Sekunden), Frankreich, produkcija: Georges Hatot
- Domremy: La Maison de Jeanne d’Arc
(1899, nemi film, 40 Sekunden), Frankreich, produkcija:
Bruder Lumiere
- Jeanne d'Arc
(1900, Urauffuhrung 11. November 1900, nemi film), Frankreich, produkcija:
Georges Melies
, glavna uloga:
Jeanne d'Alcy
- Eine Moderne Jungfrau von Orleans
(1900, Urauffuhrung 1914, nemi film), Deutschland, produkcija: Max Skladanowsky
- Giovanna d’Arco
(1908, nemi film), Italien, produkcija:
Mario Caserini
- Joan the Woman
(1916, Urauffuhrung 4. Januar 1917, nemi film), USA, Paramount, produkcija:
Cecil B. DeMille
, glavna uloga
Geraldine Farrar
- La Passion de Jeanne d’Arc
, deutsch:
Die Passion der Jungfrau von Orleans
(1928, nemi film, 85 minuta), Frankreich, Societe Generale de Films, produkcija:
Carl Theodor Dreyer
, glavna uloga: Maria Falconetti, siehe
Renee Falconetti
- La merveilleuse vie de Jeanne d’Arc, fille de Lorraine
(1928, nemi film, 129 minuta), Frankreich, Aubert-Natan, produkcija:
Marc de Gastyne
, glavna uloga: Simone Genevoix
- Das Madchen Johanna
(1935, 87 minuta), Deutschland, UFA, produkcija:
Gustav Ucicky
, glavna uloga:
Angela Salloker
- Joan of Arc
, deutsch:
Johanna von Orleans
(1948, Farbfilm, 145 minuta), USA, RKO, produkcija:
Victor Fleming
, glavna uloga:
Ingrid Bergman
- Giovanna d’Arco al rogo
deutsch: (1954, Farbfilm, 70 minuta), Frankreich/Italien, Franco-London Film/PCA, produkcija:
Roberto Rossellini
, glavna uloga: Ingrid Bergmann
- Jeanne
aus dem dreiteiligen Film
Destinees
(1954, Farbfilm), Frankreich/Italien, Franco-London-Film/Continental Produzione, produkcija:
Jean Delannoy
, glavna uloga:
Michele Morgan
- Saint Joan
, deutsch
Die heilige Johanna
(1957, crno beli film, 109 minuta), USA, United Artists, produkcija:
Otto Preminger
, glavna uloga:
Jean Seberg
- Le Proces de Jeanne d’Arc
, deutsch
Der Prozeß der Jeanne d’Arc
, (1962, crno beli film, 65 minuta), Frankreich, Agnes Delahaie, produkcija:
Robert Bresson
, glavna uloga: Florence Carrez, 1965 ZDF/1969 Kino B
- Saint Joan
(1977, crno beli film), England, Triple Action Films/East Midlands Arts Association, produkcija: Steven Rubelow, glavna uloga: Monica Buferd (nicht verfugbar, im Besitz des Filmemachers)
- Joan of Arc
(1983), Großbritannien, British Film Institute, produkcija: Gina Newson
- Jeanne La Pucelle - Les Batailles/Les Prisons
, deutsch
Johanna, die Jungfrau ? Der Kampf/Der Verrat
(1994, Farbe, 336 minuta), Frankreich, France 3 Cinema/La Sept Cinema/Pierre Grise, produkcija:
Jacques Rivette
, glavna uloga: Sandrine Bonnaire
- Jeanne d’Arc
, deutsch
Johanna von Orleans
, kanadische Titel
La Messagere: L’Histoire de Jeanne d’Arc
bzw.
The Messenger: The Story of Joan of Arc
(1999, Farbfilm, 150 minuta), Frankreich, Leeloo Productions/Gaumont, produkcija:
Luc Besson
, glavna uloga:
Milla Jovovich
- Joan of Arc
, deutsch
Jeanne d’Arc ? Die Frau des Jahrtausends
(1999), Canadian Broadcasting Company, produkcija: Christian Duguay, glavna uloga: Leelee Sobieski
- Kamikaze Kaito Jeanne]] (Jeanne, die Kamikaze Diebin)
(1998?2000), Japan, Anime u. Manga Serie von
Arina Tanemura
- Johana
deutsch
Johanna
(2005, Musikfilm), Ungarn, produkcija:
Kornel Mundruczo
, glavna uloga:
Orsolya Toth
- Jeanne Captive
(2011), Frankreich, produkcija:
Philippe Ramos
, glavna uloga:
Clemence Poesy
- Jeanne d’Arc - Kampf um die Freiheit.
(2013), Deutschland Szenische Dokumentation in der Reihe
Frauen, die Geschichte machten
, 50 Min., Buch: Susane Utzt, produkcija: Christian Twente und Michael Loseke, Erstsendung 3. Dezember 2013 im ZDF,
Programminformation
- La Beatification de Jeanne d’Arc
(1900, nemi film), produkcija: Mario Caserini
- Jeanne d’Arc au bucher
(1905, nemi film), Frankreich, Gaumont, produkcija: ?, glavna uloga: Boissieu (Mlle. Boissiere?)
- Jeanne d’Arc
(1908, nemi film, 5 minuta), Frankreich, Pathe, produkcija:
Albert Capellani
- La vita di Giovana d’Arco
(1909, nemi film), Italien, Cines, produkcija: Mario Caserini, glavna uloga: Maria Gasperini
- Giovanna d’Arco
(1913, nemi film), Italien, Pasquali, produkcija:
Nino Oxilia
, glavna uloga:
Maria Jacobini
- Jeanne
(1914), Italien/Osterreich, produkcija: Nollif/Wolff
- ^
?Chemainus Theatre Festival - The 2008 Season - Saint Joan - Joan of Arc Historical Timeline”
. Chemainustheatrefestival.ca. Архивирано из
оригинала
2. 6. 2013. г
. Приступ?ено
30. 11. 2012
.
- ^
Модерни биографски прегледи обично наводе као ?ен датум ро?е?а 6. ?ануар, што ?е базирано на писму Лорда Перцевал де Буленви?е дана 21. ?ула 1429. (погледа?те Перноудову к?игу:
Joan of Arc By Herself and Her Witnesses
. стр. 98: "Boulainvilliers tells of her birth in Domremy, and it is he who gives us an exact date, which may be the true one, saying that she was born on the night of Epiphany, 6 January").
- ^
?Life history of Saint Joan of Arc | Britannica”
.
www.britannica.com
(на ?езику: енглески)
. Приступ?ено
2024-01-29
.
- ^
?Jovanka Orleanka ? Op?te obrazovanje”
(на ?езику: енглески)
. Приступ?ено
18. 7. 2019
.
- ^
Le Proces de Jeanne d'Arc
, in Serie "Les grands proces de l'histoire", Ministere de la Justice (France), 6 July 2012:
http://www.justice.gouv.fr/histoire-et-patrimoine-10050/proces-historiques-10411/le-proces-de-jeanne-darc-24376.html
- ^
Regine Pernoud, "Joan of Arc By Herself And Her Witnesses". стр. 179, 220?222
- ^
а
б
Andrew Ward (2005)
Joan of Arc
на са?ту
IMDb
(?език: енглески)
- ^
Berents, Dirk Arend; Dirk, E. D.. H. de Boer; Dirk Marina Warner (1994).
Joan of Arc: Reality and Myth
. Uitgeverij Verloren. стр. 8.
ISBN
978-90-6550-412-8
.
- ^
??ованка Орлеанка - ?унаки?а стогодиш?ег рата”
.
Opusteno.rs
(на ?езику: српски)
. Приступ?ено
18. 7. 2019
.
- ^
?3 ?injenice o Jovanki Orleanki”
.
srednjeskole.edukacija.rs
. Приступ?ено
18. 7. 2019
.
- ^
??ованка Орлеанка”
.
www.navidiku.rs
. Приступ?ено
18. 7. 2019
.
- ^
?Charles VI”
. Institute of Historical Research
. Приступ?ено
9. 3. 2010
.
- ^
Sackville-West, Vita. Saint Joan of Arc. стр. 21.
- ^
?The Glorious Age of the Dukes of Burgundy”
. Burgundy Today. Архивирано из
оригинала
30. 4. 2012. г
. Приступ?ено
9. 3. 2010
.
- ^
Lightbody 1961
harv грешка: no target: CITEREFLightbody1961 (
help
)
;
Lucie-Smith 1976
.
- ^
Allmand 1988
;
Burne 1956
harv грешка: no target: CITEREFBurne1956 (
help
)
.
- ^
Lightbody 1961
harv грешка: no target: CITEREFLightbody1961 (
help
)
;
Pernoud 1955
.
- ^
Lightbody 1961
harv грешка: no target: CITEREFLightbody1961 (
help
)
;
Lowell 1896
harv грешка: no target: CITEREFLowell1896 (
help
)
;
Murray 1902
harv грешка: no target: CITEREFMurray1902 (
help
)
;
Warner 1981
harv грешка: no target: CITEREFWarner1981 (
help
)
.
- ^
Lightbody 1961
harv грешка: no target: CITEREFLightbody1961 (
help
)
;
Lowell 1896
harv грешка: no target: CITEREFLowell1896 (
help
)
.
- ^
Gies 1981
harv грешка: no target: CITEREFGies1981 (
help
)
;
Lightbody 1961
harv грешка: no target: CITEREFLightbody1961 (
help
)
.
- ^
?Church of England Holy Days”
. Архивирано из
оригинала
25. 12. 2018. г
. Приступ?ено
30. 3. 2017
.
- ^
Gies 1981
harv грешка: no target: CITEREFGies1981 (
help
)
;
Lightbody 1961
harv грешка: no target: CITEREFLightbody1961 (
help
)
;
Warner 1981
harv грешка: no target: CITEREFWarner1981 (
help
)
.
- ^
Sherman & Zimmerman 2008
,
abstract
.
sfn грешка: no target: CITEREFShermanZimmerman2008 (
help
)
- ^
Lightbody 1961
harv грешка: no target: CITEREFLightbody1961 (
help
)
;
Warner 1981
harv грешка: no target: CITEREFWarner1981 (
help
)
.
- ^
Lightbody 1961
, стр.
118
.
sfn грешка: no target: CITEREFLightbody1961 (
help
)
- ^
Lightbody 1961
harv грешка: no target: CITEREFLightbody1961 (
help
)
;
Mock 2011
harv грешка: no target: CITEREFMock2011 (
help
)
.
- ^
Lightbody 1961
, стр.
16?17
.
sfn грешка: no target: CITEREFLightbody1961 (
help
)
- Blaetz, Robin (2001).
Visions of the Maid: Joan of Arc in American Film and Culture
. University of Virginia Press.
ISBN
978-0-8139-2076-4
.
- Pernoud, Regine; Clin, Narue-Veronique (1999).
Joan of Arc: Her Story
. Palgrave Macmillan. стр. 89.
ISBN
9780312227302
.
- Dirk Arend Berents; Dirk, E. D.. H. de Boer; Dirk Marina Warner (1994).
Joan of Arc: Reality and Myth
. Uitgeverij Verloren. стр. 8.
ISBN
978-90-6550-412-8
.
- Aberth, John (2001).
From the Brink of the Apocalypse: Confronting Famine, War, Plague, and Death in the Later Middle Ages
. Psychology Press. стр. 85.
ISBN
978-0-415-92715-4
.
- DeVries, Kelly (1999).
Joan of Arc: A Military Leader
. Stroud, Gloucestershire: Sutton Publishing.
ISBN
978-0-7509-1805-3
.
OCLC
42957383
.
- Famiglietti, Richard C. (1987).
Royal Intrigue: Crisis at the Court of Charles VI 1392?1420
. AMS studies in the Middle Ages, 9. New York: AMS Press.
ISBN
978-0-404-61439-3
.
- Lucie-Smith, Edward (1976).
Joan of Arc
. Bristol: Allen Lane.
ISBN
978-0-7139-0857-2
.
- Oliphant, Mrs. (Margaret) (2003) [1896].
Jeanne d'Arc: Her Life and Death
. Heroes of the Nations. IndyPublish.com.
ISBN
978-1404310865
.
- Pernoud, Regine; Marie-Veronique Clin (1999).
Joan of Arc: Her Story
. translated and revised by Jeremy duQuesnay Adams; edited by Bonnie Wheeler. New York: St. Martin's Press.
ISBN
9780312214425
.
OCLC
39890535
.
- Anon.
The First Biography of Joan of Arc with the Chronicle Record of a Contemporary Account
(PDF)
. trans. Rankin, Daniel & Quintal, Claire. Архивирано из
оригинала
(PDF)
9. 7. 2011. г
. Приступ?ено
30. 3. 2017
.
- Barrett, W.P., ур. (1932).
The trial of Jeanne d'Arc
. New York: Gotham house.
OCLC
1314152
.
- Brooks, Polly Schoyer (1999).
Beyond the Myth: The Story of Joan of Arc
. New York: Houghton Mifflin Co.
ISBN
978-0-397-32422-4
.
OCLC
20319268
.
- de Quincey, Thomas.
The English Mail-Coach and Joan of Arc
.
- France, Anatole.
The Life of Joan of Arc
.
, 19th century French classic
- Gower, Ronald Sutherland.
Joan of Arc
.
- Meltzer, Francoise (2001).
For Fear of the Fire: Joan of Arc and the Limits of Subjectivity
. Chicago: University of Chicago Press.
ISBN
978-0-226-51982-1
.
OCLC
46240234
.
- Pernoud, Regine (1955).
The Retrial of Joan of Arc; The Evidence at the Trial For Her Rehabilitation 1450?1456
. trans. J.M. Cohen. New York: Harcourt, Brace and Company.
OCLC
1338471
.
- Pernoud, Regine (1994).
Joan of Arc By Herself and Her Witnesses
. trans. E. Hymans. London: Scarborough House.
ISBN
978-0-8128-1260-2
.
OCLC
31535658
.
- Pernoud, Regine; Clin, Marie-Veronique (1999).
Joan of Arc: Her Story
. trans. Jeremy Duquesnay Adams. New York: St. Martin's Griffin.
ISBN
978-0-312-22730-2
.
OCLC
39890535
.
- Richey, Stephen W. (2003).
Joan of Arc: The Warrior Saint
. Westport, CT: Praeger.
ISBN
978-0-275-98103-7
.
OCLC
52030963
.
- Spoto, Donald (2007).
Joan : the mysterious life of a heretic who became a saint
. San Francisco: HarperSanFrancisco.
ISBN
978-0-06-081517-2
.
OCLC
84655969
.
- The trial of Joan of Arc : being the verbatim report of the proceedings from the Orleans manuscript
. trans. Scot, W.S. London: Folio Society. 1956.
OCLC
1182797
.
- Fraioli, Deborah (2002).
Joan of Arc: The Early Debate
. London: Boydell Press.
ISBN
978-0-85115-880-8
.
OCLC
48680250
.
- Heimann, Nora (2005).
Joan of Arc in French Art and Culture (1700?1855): From Satire to Sanctity
. Aldershot: Ashgate.
ISBN
978-0-7546-5085-0
.
- Heimann, Nora; Coyle, Laura (2006).
Joan of Arc: Her Image in France and America
. Washington, DC: Corcoran Gallery of Art in association with D Giles Limited.
ISBN
978-1-904832-19-5
.
- Russell, Preston (2005).
Lights of Madness: In Search of Joan of Arc
. Savannah, GA: Frederic C. Beil, Pub.
ISBN
978-1-929490-24-0
.
- Tumblety, Joan. "Contested histories: Jeanne d'Arc and the front national."
The European Legacy
(1999) 4#1 pp: 8-25.
- Le Brun de Charmettes, Philippe-Alexandre (1817).
Histoire de Jeanne d`Arc
(на ?езику: French). Paris: ED. Artus Bertrand.
OCLC
8443774
. Архивирано из
оригинала
27. 2. 2009. г
. Приступ?ено
30. 3. 2017
.
- Le Brun de Charmettes, Philippe-Alexandre (1821). Smith, Audin, ур.
L`ORLEANIDE, POEME NATIONAL EN VINGT-HUIT CHANTS
(на ?езику: French). Paris.
- Pernoud, Regine (1995).
Jeanne d'Arc: La Reconquete de la France
(на ?езику: French). Gallimard.
ISBN
978-2-07-040230-4
.
OCLC
39883861
.
- Le proces de condamnation et le proces de rehabilitation de Jeanne d'Arc. L'histoire en appel
. trans. Oursel, Raymond. Paris: Editions Denoel. 1959.
OCLC
1823703
.
- Quicherat, Jules-Etienne-Joseph, ур. (1965) [1841?1849].
Proces de condamnation et de rehabilitation de Jeanne d'Arc dite la Pucelle. Publies pour la premiere fois d'apres les manuscrits de la Bibliotheque nationale, suivis de tous les documents historiques qu'on a pu reunir et accompagnes de notes et d'eclaircissements.
(на ?езику: French).
1?5
. New York: Johnson.
OCLC
728420
.
- Allmand, C. (1988).
The Hundred Years War: England and France at War c. 1300 ? 1450
. Cambridge: Cambridge University Press.
ISBN
978-0-521-31923-2
.
- Davis, H.W.C.
Medieval Europe
.
- Guizot, Francois Pierre Guillaume.
A Popular History of France from the Earliest Times
.
3
.
- Haaren, John Henry; Poland, A.B.
Famous Men of the Middle Ages
.
- Lacroix, Paul.
Manners, Custom and Dress During the Middle Ages and During the Renaissance Period
.
- Lingard, John.
The History of England
.
- Perroy, Edouard (1965).
The Hundred Years War
. trans. W.B. Wells. New York: Capricorn Books.
- Pollard, A.F.
The History of England: A Study in Political Evolution
.
- Power, Eileen Edna.
Medieval People
.
- Vauchez, Andre (1997).
Sainthood in the Later Middle Ages
. trans. Jean Birrell. Cambridge: Cambridge University Press.
ISBN
978-0-521-44559-7
.
- Colette Beaune:
Jeanne d’Arc.
Perrin, Paris. 2004.
ISBN
978-2-262-01705-7
.
- Colette Beaune:
Jeanne d’Arc. Verites et legendes.
Perrin, Paris. 2008.
ISBN
978-2-262-02951-7
.
- Georges und Andree Duby:
Die Prozesse der Jeanne d’Arc
(=
Wagenbachs Taschenbucherei.
Band 350). (Originaltitel:
Les proces de Jeanne d’Arc
, ubersetzt von Eva Moldenhauer).
. Berlin. 1999.
ISBN
978-3-8031-2350-3
.
- Gerd Krumeich:
Jeanne d’Arc in der Geschichte. Historiographie ? Politik ? Kultur
(=
Beihefte der Francia.
Band 19). Thorbecke, Sigmaringen. 1986.
ISBN
978-3-7995-7319-1
.
(Digitalisat)
.
- Gerd Krumeich:
Jeanne d’Arc. Die Geschichte der Jungfrau von Orleans
(=
Beck’sche Reihe.
Band 2396).
. Munchen. 2006.
ISBN
978-3-406-53596-3
.
(Rezension)
.
- Edward Lucie-Smith:
Johanna von Orleans. Eine Biographie
(Originaltitel:
Joan of Arc
, ubersetzt von Hansheinz Werner). Claassen, Dusseldorf. 1977.
ISBN
978-3-546-46209-9
.
- Philippe Martin:
Jeanne d’Arc- Les metamorphoses d’une heroine.
Place Stanislas, Nancy. 2009.
ISBN
978-2-35578-035-6
. (franzosisch).
- Pierre Moinot:
Jeanne d’Arc. Die Macht und die Unschuld
(Originaltitel:
Jeanne d'Arc
, ubersetzt von Eva Rapsilber). Societats-Verlag, Frankfurt am Main. 1989.
ISBN
978-3-7973-0472-8
.
- Herbert Nette:
Jeanne d’Arc in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten
(=
Rowohlts Monographien.
Band 253 / rororo 50253). Rowohlt, Reinbek bei Hamburg 1977ff.
ISBN
978-3-499-50253-8
.
- Regine Pernoud, Marie-Veronique Clin:
Johanna von Orleans. Der Mensch und die Legende.
Lubbe, Bergisch Gladbach. 1991.
ISBN
978-3-404-61210-9
.
- Regine Pernoud:
Jeanne d´Arc. Glaube, Kraft, Vision.
Kosel.
. Munchen. 1992.
ISBN
978-3-466-34326-3
.
- Hartmut Steinbach:
Jeanne d’Arc. Wirklichkeit und Legende.
Musterschmidt, Gottingen. 1973.
ISBN
978-3-7881-0078-0
.
- Heinz Thomas:
Jeanne d’Arc. Jungfrau und Tochter Gottes.
Fest.
. Berlin. 2000.
ISBN
978-3-8286-0065-2
.
- Heinz Thomas:
Jeanne d’Arc ? Jungfrau und Tochter Gottes. Grundzuge einer Biographie.
In:
Francia ? Forschungen zur westeuropaischen Geschichte.
Bd. 34, 2007, Heft 1. стр. 163?173
(Digitalisat)
Архивирано
2015-04-23 на са?ту
Archive.today
.
- Walter Rost:
Die mannliche Jungfrau. Das Geheimnis der Johanna von Orleans.
Rowohlt, Reinbek bei Hamburg 1983.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Академске
| |
---|
Уметничке
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|