Петар II Кара?ор?еви?

Петар II Кара?ор?еви?
Петар II Кара?ор?еви?
	Кра? Петар II, ?ануар 1944.
Лични подаци
Датум ро?е?а	6. септембар 1923.
Место ро?е?а	Београд , Кра?евина СХС
Датум смрти	3. новембар 1970. ( 47 год. )
Место смрти	Денвер , САД
Гроб	Манастир Светог Саве у Либертивилу (1970?2013), ; Црква Светог ?ор?а на Опленцу
Образова?е	Универзитет у Кембри?у
Породица
Супружник	Александра Кара?ор?еви? ( в. 1944 ? ?егова смрт 1970)
Потомство	Александар Кара?ор?еви?
Родите?и	Александар I Кара?ор?еви? ; Мари?а Кара?ор?еви?
Династи?а	Кара?ор?еви?и
Кра? ?угослави?е
Период	9. октобар 1934 ? 29. новембар 1945.
Претходник	Александар I Кара?ор?еви?
Наследник	функци?а укинута (успостав?ена република )
Савладар	прво намесништво: Павле Кара?ор?еви? , Раденко Станкови? , Иво Перови? ; друго намесништво: Ср?ан Будисав?еви? , Душан Сернец , Анте Манди?
Чин	Во?вода ; ( фелдмаршал )
	; Монограм Петра II, кра?а ?угослави?е ; ; Стандарта кра?а ?угослави?е

Петар II Кара?ор?еви? ( Београд , 6. септембар 1923 ? Денвер , 3. новембар 1970 ) био ?е тре?и и послед?и кра? Кра?евине ?угослави?е (1934?29. новембар 1945). Био ?е први син кра?а Александра I и кра?ице Мари?е .

У време убиства свог оца 1934 . године, Петар II ?е био малолетан па ?е кра?евска власт пренета на Намесништво ко?е ?е у тестаменту одредио кра? Александар I , на челу са кнезом намесником кнезом Павлом Кара?ор?еви?ем , а чланови су били ?ош Иво Перови? и Раденко Станкови? . После во?ног пуча против кнеза Павла и владе Цветкови?-Мачек ко?и су донели одлуку о приступа?у ?угослави?е Тро?ном пакту , Петар II ?е проглашен пунолетним. У зем?и ?е владао само 19 дана, пошто ?е 14. априла на предлог председника владе арми?ског генерала Душана Симови?а , одведен у избеглиштво након инвази?е сила Осовине . Кра? Петар II ?е подржавао четнике пуковника (пото?ег арми?ског генерала) Драго?уба Михаилови?а , а када су се савезници преори?ентисали на партизански покрет предво?ен комунистима, кра? Петар II ?е под притиском Британаца позвао сво?е присталице да ступе у партизане . Према споразуму Шубаши?-Тито са кра?а 1944. године, кра? ?е марта 1945. пренео сво?а овлаш?е?а на трочлано намесништво.

Кра? Петар II ?е збачен одлуком нове комунистичке Уставотворне скупштине ФНР? од 29. новембра 1945 . После рата се населио у САД . Преминуо ?е 3. новембра 1970. у Денверу од цирозе ?етре. Био ?е сахра?ен у манастиру Светог Саве у Либертивилу , у савезно? држави Илиноис , да би 2013. ?егови остаци били пренесени у цркву Светог ?ор?а на Опленцу . ^[1]

Дети?ство [ уреди | уреди извор ]

Ожалош?ени престолонаследник Петар II, кра?ица Мари?а, кнез Павле (десно), к?еги?а Олга и кнез Арсен , на сахрани кра?а Александра 1934 .

Прворо?ени унук Петра I и син кра?а Александра I и кра?ице Мари?е , ро?ен ?е у Новом двору у Београду 6. септембра 1923 . године у два часа и педесет и пет минута у?утру. По кра?ево? же?и, ро?е?е ?е прво об?ав?ено зво?е?ем са Кра?еве цркве на Опленцу. У Београду се за дога?а? сазнало изме?у 4 и 5 сати истог ?утра, по зво?ави звона са цркава и 101-ним топовским пуц?ем са твр?аве. Добио ?е симболично име Стефан. ^[2] На крште?у 21. октобра добио ?е име Петар, ^[3] кум ?е био британски кра? ?ор? V , чи?и су изасланици били ?егов син Алберт, во?вода од ?орка (буду?и кра? ?ор? VI ) и во?водина супруга Елизабет Боуз-Ла?он . ^[4] За крште?е ?е од дивизи?а наручена вода из река по ко?има су назване - ?адранско море, Дунав, Сава, Драва, Вардар, Брегалница итд. ^[5]

После основног образова?а ко?е ?е стекао на Двору, поха?ао ?е Сандроид школу у Енглеско? - у Лондон ?е приспео 19. септембра 1934, ^[6] али морао се вратити после атентата на свог оца - у Београд ?е стигао 13. октобра, дочекан од великог бро?а гра?ана. У време убиства свог оца 1934. године, Петар II ?е био малолетан па ?е кра?евска власт пренета на Намесништво ко?е ?е у тестаменту одредио кра? Александар I , на челу са кнезом намесником кнезом Павлом Кара?ор?еви?ем , а чланови су били ?ош Иво Перови? и Раденко Станкови? .

У Београду ?е потом имао приватне наставнике, за часове фискултуре наставник ?е сматрао да кра? треба да има другове и позивао ?е неколико ?егових врш?ака у двор, ме?у ко?има су били буду?и лекари Бранко Радулови? и ?убомир Кости?. ^[7]^[8]

Политички живот у ?угослави?и за време кра?евог малолетства [ уреди | уреди извор ]

Први кораци намесништва [ уреди | уреди извор ]

После атентата 1934. у тренутку про?угословенског расположе?а Аца Стано?еви? и Антон Корошец су се договорили да Радикалну странку и Словенску ?удску странку почну стапати у ?едну политичку парти?у. Истовремено су се договорили да позову М. Спаха да и ?МО ук?учи у ту нову парти?у. ^[9]

Кнез Павле ?е кра?ем децембра 1934. за председника владе одредио Бого?уба ?евти?а. Б. ?евти? ?е био министар ко?и се у тренутку смрти кра?а Александра нашао поред ?ега и ко?и ?е постао познат по из?ави да су послед?е кра?еве речи биле ?чува?те ?угослави?у”. ?евти? ?е у ?ануару 1935. истакао да ?е ?егов ци? чува?е ?единства ?угослави?е и ??угословенске наци?е”. У ма?у 1935. владина листа ?е остварила победу над Удруженом опозици?ом (СД коалици?а, Демократска странка и ?МО) ко?у ?е предводио В. Мачек. Опозици?а ни?е хтела да призна пораз због притисака и наси?а ко?е ?е влада користила у току избора. После избора наставило се са наси?има и сукобима. У Савско? и Приморско? бановини обрачунавали су се хрватски националисти са српским националистима и четницима. ^[9]

Влада Милана Сто?адинови?а [ уреди | уреди извор ]

У ?уну 1935. ?евти?ева влада ?е поднела оставку, а нову владу ?е оформио дотадаш?и министар финанси?а, доктор Милан Сто?адинови?. Сто?адинови? ?е био председник владе до почетка 1939. ^[10]

Као владина ве?ина створена ?е ?угословенска радикална за?едница (?РЗ) од дела радикала, Словенске ?удске странке и ?МО. Она ?е заменила ?НС. ?РЗ ни?е прерасла у ?единствену странку, остала ?е савез парти?а. ?РЗ ?е ?авно наставила да следи иде?у ?троименог народа”, али ?е нестало насто?а?а да се насилно примени интегрално ?угословенство. У национално? политици Сто?адинови? ?е напустио ??угословенство”, али не и централизам. ?егов главни политички противник били су Мачек и ХСС. Сто?адинови? ?е Мачеку нудио неколико министарских места у влади (мало реше?е), а Мачек ?е тражио промену Октроисаног устава (велико реше?е). ^[10]

Има?у?и пред очима ?успехе” Хитлера и Мусолини?а у Немачко? и Итали?и, М. Сто?адинови? ?е насто?ао да постане српски ?во?а”. У спо?но? политици Сто?адинови?ева влада ?е одлучила да тражи ближу сарад?у са Хитлером и Мусолини?ем и осла?а се на ?их. Оваквом окрета?у ?е допринела из?ава Хитлера ко?и ?е изрекао октобра 1936. на састанку у Бергхофу са кнезом Павлом. Хитлер ?е обе?ао Павлу целовитост ?угослави?е, ако она буде неутрална у могу?ем рату у Европи. ^[10]

Сто?адинови? се надао да ?е поправ?а?ем односа са Немачком и Итали?ом престати ?ихова подршка исе?еним противницима ?угослави?е. Од октобра 1936. поправ?али су се односи са Итали?ом, а марта 1937. Београд ?е посетио итали?ански министар спо?них послова Галеацо ?ано. Тада ?е потписан уговор ко?им ?е Итали?а признала непроме?ивост граница ?угослави?е и обе?ала да ?е забранити рад усташких група у Итали?и. Истовремено, ?угослави?а се уда?авала од савезника Чехословачке. Кра?ем 1937. Мала антанта ?е престала да има реалан знача?. ^[11]

Сто?адинови? ?е охрабривао чланове ?РЗ да га назив?у ?во?ом”. Иде?ом о српском ?во?и” изазивао ?е сум?у код кнеза Павла, а повезива?ем са фашистима и нацистима одби?ао ?е велики део српских политичара. То ?е олакшало повезива?а српске опозици?е са ХСС. У октобру 1937. СД коалици?а и српска опозици?а (Демократска странка, Народна радикална странка и Савез зем?орадника) су се договориле да створе Блок народног споразума. ^[12]

Сто?адинови? никако ни?е успевао да се споразуме са ХСС и Мачеком. Зато ?е помислио да конкордатом са Ватиканом и преко католичког свештенства може, заобилазе?и ХСС, сте?и утица? ме?у Хрватима. Тако ?е Сто?адинови?ева влада одлучила да склопи конкордат са Ватиканом. Према конкордату, потписаном 1935. у Риму, Католичка црква ?е доби?ала повлаштени положа? у ?угослави?и. Тек када ?е Народно представништво требало да ратифику?е конкордат, он ?е об?ав?ен ?угословенско? ?авности. Зато се од почетка 1937. у ?авности отворено говорило против конкордата. То ?е водило у сукоб власти са СПЦ. Покуша?у полици?ске забране лити?е на улицама Београда у ?улу 1937. довео ?е до сукоба жандармери?е и православних верника ко?е ?е предводио патри?арх Варнава Роси?. Ова? дога?а? добио ?е назив Крвава лити?а . ^[12]

То ни?е спречило Народну скупштину да потврди конкордат. На несре?у, док су гласали, умро ?е патри?арх Варнава Роси?. По?авиле су се сум?е да ?е отрован. Протести православног свештенства и православних верника су се наставили. Зато ?е Сто?адинови? морао да одустане од захтева да се конкордат изврши. Попушта?е Сто?адинови?а ?е изазвало незадово?ство и отпор у влади. Носилац отпора ?е био министар унутраш?их послова Корошец. Као што су православци у конкордату гледали дава?е привилеги?а Католичко? цркви, тако су католици у отпору конкордату видели православну нетрпе?ивост. ^[12]

Влада Драгише Цветкови?а и ствара?е Бановине Хрватске [ уреди | уреди извор ]

На изборима у децембру 1938. против Сто?адинови?а ?е била удружена листа Се?ачко-демократске коалици?е и срби?анске опозици?е. Носилац те листе био ?е Влатко Мачек. Сто?адинови?еве присталице су користиле притиске на гласаче, чак и фалсификова?а, како би победили. Мачекове присталице су тако?е примениле застрашива?е и наси?е према противницима. Присталице Сто?адинови?еве листе и организатори ?ихових скупова нападани су и преби?ани од стране Мачекових присталица, а нападачи нису проналажени и каж?авани. Листа Милана Сто?адинови?а ?е победила осво?ивши око 1.644.000 гласова, остваривши предност од око 279.000 гласова у односу на листу Мачека. ^[13]

Кнез Павле ?е постао сум?ичав према Сто?адинови?у. Поред тога био ?е накло?ен Енглеско?, а ?о? ?е сметао све ве?и економски и политички утица? Итали?е и Немачке на Сто?адинови?а. Зато су и енглески политичари наговарали кнеза Павла да примора Сто?адинови?а на оставку. Павле се одлучио да испуни захтеве Енглеза и Хрвата. Искористио ?е разлаз у ?РЗ ко?и ?е настао изме?у Сто?адинови?а и Корошца. После оставке неколико министара, у фебруару 1939. Сто?адинови? ?е морао да поднесе оставку целе владе. ^[13]

Нову владу саставио ?е радикал Драгиша Цветкови?. Основни захтев ко?и ?е постав?ен ново? влади био ?е да се споразуме са Ма-чеком, т?. да удово?и захтевима Хрвата да се разговара о хрватском пита?у. Посто?ала ?е мала нада да се испу?ава?ем же?а Хрвата може о?ачати ?угослави?а, посебно у односу на притиске из Итали?е и Немачке. Споразумом Цветкови??Мачек од 23. августа 1939. званично ?е напуштена иде?а о ?единственом народу и прихва?ено да су Срби, Хрвати и Словенци посебни народи. После тог споразума створена ?е за?едничка влада у ко?о? ?е Мачек био потпреседник. Владином уредбом од 26. августа 1939. створена ?е Бановина Хрватска. Она ?е настала спа?а?ем бановина Савске и Приморске, а додати су им срезови Илок, Шид, Брчко, Дервента, Градачац, Фо?ница, Травник и Дубровник. ^[13]

Бановина Хрватска добила ?е широку аутономи?у. Кра? ?е у ?о? управу морао вршити преко бана кога ?е именовао. Први бан ?е постао Иван Шубаши?, бивши доброво?ац на Солунском фронту. Бановинска управа ?е управ?ала пословима полици?е, правосу?а, трговине, индустри?е, по?опривреде, здравства, просвете и соци?алне политике. Предви?ено ?е ствара?е Хрватског сабора ко?и би за?едно са кра?ем вршио законодавну власт. Ствара?ем Бановине Хрватске напуштено ?е централистичко уре?е?е, а држава ?е федерализована. Истовремено са ствара?ем Бановине Хрватске намесници су распустили Народну скупштину. ^[14]

У новостворено? Бановини Хрватско? онемогу?аван ?е рад српских друштава, а почели су и отворени прогони Срба. Од ствара?а Бановине Хрватске, стотине Срба учите?а и службеника отпуштени су са посла. Отпуштани су и ?угословенски опреде?ени Хрвати и сви они ко?е ?е ХСС сматрала противницима сво?е политике. Ипак, хрватски националисти нису били задово?ни. Павели?еве присталице су тврдиле да ?е, у споразуму са Цветкови?ем, Мачек добио мало. ^[15]

Бановини Хрватско? ни?е било дово?но што ?е добила сво?у полици?у и жандармери?у. Као паралелну во?ску држала ?е ?Градску и се?ачку стражу” са полунаоружаним припадницима. ?у ?е од 1937. стварала ХСС по угледу на страначке во?ске Мусолини?а у Итали?и и Хитлера у Немачко?. У ?о? су све ве?и утица? имале усташе и ?ихове присталице. Као одговор на хрватске се?ачке страже, Срби у Лици су створили српску стражу. Учестали су ме?унационални сукоби. Средиш?а власт ни?е могла да их заустави. ^[15]

Споразум ни?е о?ачао ?единство државе. Срби су сматрали да тиме губе сво?е право да живе у ?единствено? држави. Зато ?е у неким деловима Бановине Хрватске где су Срби били ве?ина, тражено ?е одва?а?е од ?е. Такав захтев се по?авио кра?ем 1939. на подруч?у Вуковара. Оно што се после августа 1938. дешавало у Бановини Хрватско? само ?е уверило Србе да ?е кнез Павле издао ?ихове интересе. Зато ?е од ствара?а Бановине Хрватске расло незадово?ство кнезом Павлом ме?у Србима. То незадово?ство ?е неизбежно водило побуни ко?а се догодила у марту 1941. ^[16]

Теж?е за децентрализаци?ом су о?ачале. Представници ?МО су тражили да се, у преуре?е?у државе, као целина издво?и Босна и Херцеговина (БиХ), а да ?о? се врате делови предати Бановини Хрватско?. У Црно? Гори да?у федерализаци?у тражио Секула Др?еви?, во?а Црногорске федералистичке странке. ^[17]

Отпор ?ача?у нацизма и ствара?у Бановине Хрватске [ уреди | уреди извор ]

Неколико дана после ствара?а Бановине Хрватске, нападом Немачке на По?ску почео ?е Други светски рат. Рат ?е служило Павлу као изговор за одлага?е избора за нову Народну скупштину Кра?евине ?угослави?е, као и за Хрватски сабор. Незадово?ство Срба кнезом Павлом и владом Цветкови?-Мачек расло ?е и било ?е ?асно да би ?ихова политика на гласа?у била каж?ена. Свестан незадово?ства ко?е се ствара уступком само Хрватима, Драгиша Цветкови? ?е др. ?ор?у Таси?у поверио рад на припреми уредбе ко?ом би се увела ?единствена српска управна ?единица. ?у ?е требало да чини пет аутономних покра?ина (Срби?а, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македони?а и Во?водина). ^[17]

Политика кнеза Павла од 1939. ?е створила му ?е непомир?иве противнике ме?у Србима официрима и политичара, али и у Српско? православно? цркви (СПЦ). Ме?у противницима ?ача?а утица?а Немачке нашла се и илегална КП?. Упркос споразуму о ненапада?у са Хитлером, Ста?ин ?е 1940. наредио Коминтерни да од комуниста у Европи тражи да подрже у народу и во?сци отпор шире?у утица?а Немачке. Пред потписива?е приступа?а ?угослави?е Тро?ном пакту 25. марта 1941. такву препоруку ?е послао Георги Димитров Титу и КП?. ^[17]

Универзитетски професор Слободан ?ованови? ?е покушао и рани?е да окупи интелектуалце како би остварио културно у?еди?е?е Срба. Окуп?ао их ?е око Српског културног клуба (СКК), ко?и ?е сво?а прва правила добио у ?ануару 1937. После ствара?е Бановине Хрватске, СКК ?е покушао да уобличи нови српски национални програм. ?ихова мисао води?а ?е била ??ако српство ? ?ака ?уго- слави?а” а истакнута ?е у заглав?у ?иховог листа ?Српски глас”. Ипак, ?ихов програм из 1940. о ствара?у ?српских зема?а” унутар ?угослави?е остао ?е неостварена замисао. У оснива?у сво?их одбора СКК ?е ве?у активност показао у кра?евима северно од Саве и западно од Дрине. ^[18]

Нацистичко опко?ава?е ?угослави?е 1940-41. [ уреди | уреди извор ]

Док ?е био у затвору двадесетих година XX века, Адолф Хитлер ?е написао ?Ма?н кампф”. У то? к?изи ?е описао сво?е расистичке замисли о вишим расама ко?е, као државотворни?е и интелигентни?е, има?у право да истребе ?уде нижих раса или да завлада?у ?има. Из тих замисли ?е настао нацистички покрет у Немачко?. За вишу расу немачки нацисти су прогласили само себе, Немце (Ари?евце), а у ниже расе су ставили ?евре?е и словенске народе. Те мисли би остале само ?ош ?една у низу радикалних иде?а на подруч?у Европе да економска криза 1929-1932. ни?е довела милионе Немаца на руб глади. Оча?ни народ тражио ?е спас у во?и. ?едан од оних ко?и ?е обе?авао да ?е спасите? био ?е Хитлер, на шта су му ?е немачки народ одговорио масовном подршком, веру?у?и да ?е на та? начин решити сво?е проблеме. У ?ануару 1933. Хитлер ?е постао канцелар, а у августу 1934. и председник Немачке. Тако ?е добио велика средства да покуша да оствари сво?е замисли. ^[19]

Хитлерова Немачка ?е 1936. иступила из Друштва народа. Следе?е, 1937. потписива?ем савеза Немачке и Итали?е почело ?е ствара?е ?Тро?ног пакта”. Када ?е Хитлер у марту 1938. Немачко? припо?ио Аустри?у, ?угослави?а ?е добила суседа са опасним намерама. Председник владе ?угослави?е Милан Сто?адинови? ?е тада тврдио да ?е то у?еди?ава?е Немаца, а да Хитлер гаранту?е непо- вредивост границе ?угослави?е. Хитлерове прет?е да ?е во?но припо?ити Судете, део Чешке насе?ен ве?ином Немцима, утицале су да во?е Велике Британи?е и Француске оду на преговоре у Минхен. Кра?ем септембра 1938. они су се договорили да Хитлер Судете може преузети без рата. Хитлеру то ни?е било дово?но. По ?еговом наговору, Словачка ?е об?авила да се одва?а од Чехословачке. Кра?евина ?угослави?а ?е у марту 1939. гледала како неста?е ?ен савезник Чехословачка, а на ?ену територи?у улази немачка во?ска. Исто тако ?е посматрала како у прво? половини априла 1939. во?ска Итали?е заузима Албани?у. Када ?е 1. септембра 1939. нападом на По?ску отпочео Други светски рат, ?угослави?а ?е могла само да се нада да он не?е сти?и до ?е. ^[19]

Пошто ?е лако уништио По?ску, Хитлер ?е у априлу и ма?у 1940. године извршио нападе на Данску, Норвешку, Белги?у, Холанди?у и Француску. Пораз По?ске ни?е био изнена?е?е, али ?е изнена?е?еизазвао брз пораз ко?и ?е немачка во?ска од ма?а до ?уна 1940. нанела Француско?. Немачка арми?а (Вермахт) ?е деловала незаустав?иво. Хитлер ?е био убе?ен да ?е на кра?у истори?е, т?. почетку ?хи?адугодиш?ег” немачког царства. У пораженим зем?ама нашли су се и они ко?и су били спремни да прихвате пораз и сара?у?у са нацистима. У Норвешко? ?е во?а сарадника нациста био Видкун Квинслинг, а ?егово презиме ?е постало симбол за изда?ника. ^[20]

?угослави?а ?е у свом суседству имала два врло мо?на политичара ко?а су желела да ?о? наметну сво?у во?у, при чему ?е ?ена политичка елита ни?е имала илузи?а да ли ?е, ве? како и када ?е то учинити. У септембру 1940. у Берлину ?е формално створен Тро?ни пакт, ко?и су чиниле Немачка, Итали?а и ?апан. Чланице су се обавезале на уза?амну помо? у ствара?у ?новог поретка” у свету. Кра?ем октобра 1940. Итали?а ?е напала Грчку, али су Итали?ани доживели пораз. У новембру 1940. Ма?арска ?е приступила Тро?ном пакту. У децембру 1940. ?угослави?а ?е са Ма?арском склопила уговор о ?вечном при?ате?ству”. Убрзо се показало да та ?вечност” у политици може да значи и само неколико месеци. Румуни?а, у ко?о? ?е почетком септембра 1940. председник владе постао генерал ?он Антонеску, тако?е се прик?учила Тро?ном пакту у новембру 1940. ^[21]

Немачка ?е од Бугарске затражила да преко ?ене територи?е пре?е немачка во?ска ко?а ?е напасти Грчку. Тако ?е и она 1. марта 1941. приступила Тро?ном пакту, а немачка во?ска ?е ушла на ?ену територи?у. Осим Грчке, у марту 1941. године на Балканском полуострву изван Тро?ног пакта ?е била само ?угослави?а. Немачка ?е вршила притисак на руководство ?угослави?е да и она приступи Тро?ном пакту. Са друге стране, Велика Британи?а ?е позивала ?угослави?у да у?е у рат на ?ено? страни. ^[21]

Во?а Збора Димитри?е ?оти? (1891?1945), бивши министар правде у влади П. Живкови?а, став?ен ?е у ку?ни притвор кра?ем 1940. ?оти? ?е сматрао да ни?е Хитлер кривац за рат у Европи, него да су кривци ?евре?и. Мислио ?е да ?евре?и у савезу са комунистима покушава?у да униште хриш?анске и националне државе. ?егов Збор ?е представ?ао ?едину праву фашистичку организаци?у код Срба. Настао ?е 1935. спа?а?ем неколико ма?их организаци?а. Знача?ни?у подршку за Немачку представ?ало ?е око пола милиона припадника немачке ма?ине у ?угослави?и. Они су били окуп?ени у удруже?у ?Културбунд”. У ?ему ?е било и немачких обавешта?аца. ^[21]

Потписива?е Тро?ног пакта и пуч од 27. марта 1941. године [ уреди | уреди извор ]

У марту 1941. у ?угослави?и ?е посто?ала подела на присталице попушта?а пред Хитлеровим захтевима и противнике тога. Противнике Немачке и Тро?ног пакта охрабривали су Британци, т?. ?ихови политичари и обавешта?на служба. Неким противницима Тро?ног пакта Британи?а ?е слала и новац да подрже ?ену страну, али то ни?е било одлучу?у?е у опреде?ива?у Срба за мартовски пуч 1941. године. ^[22]

Британци су у лето 1940. у сукобима ави?аци?е показали да Хитлерова во?ска ни?е незадржива. Она ?е доживела пораз у покуша?у да осво?и Велику Британи?у. Срби, противници Тро?ног пакта су зато тражили савезника управо у Велико? Британи?и. Упркос данас увреженом миш?е?у да ?е Велика Британи?а ста?ала иза пуча 27. марта, не може се ре?и да оно одговара истини. Пре би се могло ре?и да ?е она више била ?егов помагач, него покретач. Завереници ко?и су се као Бориво?е Миркови? договарали са Британцима, или чак примали и матери?алну помо? од ?е, били су ве?ином савезници ко?и раде на за?едничком ци?у. Српске во?не и политичке во?е, као и народ, су од августа 1939. у кнезу Павлу видели рушите?а ?единства ?угослави?е и желели су ?егов пад. На?касни?е средином 1940. неки Срби су, попут ?ована ?онови?а , тражили подршку британских обавешта?аца у Београду за збацива?е са власти кнеза Павла. Ве?ина Срба учесника у преврату 1941. се борила за сво?а убе?е?а и сво?е интересе. Извор отпора Тро?ном пакту лежао ?е пре свега у убе?е?у дела српског народа да су Хитлер и Немци ко?и га следе, ?на?ве?е зло”. Пучисти су сматрали да попушта?е пред Хитлером значи униште?е без отпора, као и да ?е отпор Немцима ипак пружао макар и слабу наду у пово?ан исход рата. ^[23]

Велика Британи?а и ?ен председник владе Винстон Черчил , одвра?али су кнеза Павла од приступа?а Тро?ном пакту, али нису могли да обе?а?у стварну во?ну помо?. У разговору са кнезом Павлом против приступа?а Тро?ном пакту, у име СПЦ, говорио ?е и патри?арх Гаврило Дожи? . Ме?у противницима пакта се нашла и Народна одбрана. Ипак, притисак из Немачке био ?е превелики за кнеза Павла. После сусрета са Хитлером у Бергхофу 4. марта 1941. он ?е зак?учио да ?е ?едини начин да се ?угослави?а спасе во?ног пораза и окупаци?е да приступи Тро?ном пакту. У то ?е убедио Крунски савет и владу. У Бечу 25. марта 1941. председник владе Д. Цветкови? и министар Александар Цинцар Маркови? потписали су приступа?е ?угослави?е Тро?ном пакту. ^[24]

Вест о потписива?у Тро?ног пакта ?е до врхунца довела незадово?ство Срба кнезом Павлом и владом Драгише Цветкови?а. 25. марта 1941. почела су протестна окуп?а?а у Београду. Демонстранти су носили пароле са натписом ?Доле изда?ници” и томе слично. Коначну одлуку о изврше?у пуча донео ?е генерал ратног ваздухопловства Душан Симови?. Он ?е и рани?е био противник попушта?а Немцима. ?егов главни помо?ник у изврше?у преврата био ?е генерал Бориво?е Миркови?. Во?ни завереници су после поно?и 26-27. марта 1941. насилно преузели власт у престоници. Министри су били похапшени. Намесништву ?е одузета власт, а кра? Петар II ?е проглашен за пунолетног, шест месеци пре времена. Народ ?е и 27. марта 1941. у Београду изашао изашао на улице да подржи пуч. На ради?у ?е и патри?арх Гаврило одржао говор подршке Симови?у и пучистима. ^[24]

За разлику од Београда, Сплита и више других градова, у Загребу ни?е било масовног одушев?е?а превратом. Мачек и ве?и-на Хрвата су слутили да збацива?е кнеза Павла и Д. Цветкови?а показу?е незадово?ство ствара?ем Бановине Хрватске колико и Тро?ним пактом. Кнез Павле Кара?ор?еви? ?е морао да напусти ?угослави?у. Британска влада му ?е одредила боравак у Кени?и. Командант ратног ваздухопловства Душан Симови? ?е постао председник владе. За потпредседнике владе именовани су Слободан ?ованови? и Влатко Мачек. ^[24]

Када ?е сазнао за пуч, Хитлер ?е наредио да се припреми напад на ?угослави?у. У Загребу су, у име Немачке, Хитлерови представници понудили Мачеку да прогласи сецеси?у и тако пружи изговор Немачко? за во?ни напад. Мачек ?е неколико дана оклевао да ли да прихвати понуду Хитлера или Симови?а. Одлучио се да прихвати постав?е?е у владу Симови?а и отишао ?е у Београд 4. априла 1941. При ствара?у владе Симови? ?е покушао да она окупи представнике свих важни?их политичких, етничких и верских група. У ?о? су били Милан Грол (Демократска странка), Сава Косанови? (Самостална демократска странка), Марко Дакови? из Црне Горе. Преко министара Михе Крека и Франца Куловца били су представ?ени Словенци, а преко ?афера Куленови?а (?МО) муслимани из БиХ. ^[25]

?егова влада ?е покушала да ума?и опасност од немачког напада. Ни?е се усудила да тражи раскида?е Тро?ног пакта, али то ни?е утицало на Хитлерову одлуку. Он ?е за напад лако обезбедио подршку Итали?е, Ма?арске и Бугарске. Симови?ева влада ?е покушала да прона?е нове савезнике, али за то више ни?е било времена. Истога дана када ?е ?угослави?а нападнута, завршени су преговори са СССР-ом о склапа?у уговора о ненапада?у. ^[26]

Иако се опасност од рата приближавала ?угослави?и, она га ?е дочекала неспремна. Државни бу?ет за 1939-40. износио ?е 12,95 милиона динара, а за во?но министарство одво?ено ?е само 2,93 милиона динара. ^[26]

Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

Немачка и итали?анска агреси?а на Кра?евину ?угослави?е [ уреди | уреди извор ]

?угословенска во?ска била ?е потпуно неспремна да се одупре инвази?и нацистичке Немачке и фашистичке Итали?е ко?а ?е уследила, и ?угослави?а ?е за ?еданаест дана била окупирана .

Председник владе Душан Симови? , кра? Петар II и Радо?е Кнежеви? у Лондону 1941.

Кра? Петар II био ?е приморан да са никши?ког аеродрома, за?едно са Владом , емигрира, прво у Грчку изме?у 14. и 16. априла ^[27], а затим у ?ерусалим и Египат . Кра? и главни министри владе су допутовали у Лондон 21. ?уна 1941, ^[28] где су дочекани као херо?и. ^[29] За време свог избеглиштва кра? Петар II ?е довршио школова?е у Кембри?у , а потом се придружио снагама британског кра?евског ратног ваздухопловства .

Делова?е у изгнанству [ уреди | уреди извор ]

Упркос слому ?угословенске во?ске у зем?и су оформ?ена два супарничка покрета отпора. Први ?е био ?угословенска во?ска у ота?бини , позната и као Четнички и Равногорски покрет, на челу са пуковником, касни?е генералом Драго?убом (Дражом) Михаилови?ем , Министром одбране Владе у изгнанству. Други ?е био партизански покрет, ко?и су предводили комунисти на челу са ?осипом Брозом ? касни?е познати?и као Тито . Последица ?е био крвави гра?ански рат .

Бернард Монтгомери , 17-годиш?и Петар II и Винстон Черчил 4. ?ула 1941 .

Октроисани устав из 1931 , по ком влада ?е влада одговарала кра?у, а не Народно? скупштини, ?е ставио младог и неискусног кра?а у центар политичких афера. ^[30] Млади кра? ни?е био дорастао озби?ности ситуаци?е и лако ?е потпадао под утица? чланова владе и Британаца. ^[31] То ?е прво дошло до изража?а услед Каирске афере и Симови?еве смене, после ко?е ?е млади кра? до?и под утица? свог министра двора Радо?а Кнежеви?а . Милан Кнежеви? и ?егов ро?ени брат Живан Кнежеви? , као представници Лиге ма?ора, ?е у наредном периоду имати ?ак утица? на младог кра?а Петра II, и били су сива еминенци?а ко?а ?е ста?ала иза владе остарелог Слободана ?ованови?а . ^[32] Поред тога, кра?еви а?утанти ма?ори Светислав Вохоска и Властимир Рож?аловски су тако?е били чланови Лиге ма?ора.

Промена британске политике [ уреди | уреди извор ]

Када се кра? Петар II одлучио да се ожени грчком принцезом Александром за време тра?а?а рата, избила ?е криза у ?еговим односима са сво?им министрима и са Винстоном Черчилом . Председници избегличке владе Слободан ?ованови? и Милош Трифунови? и сви други српски политичари су сматрали да ?е неприкладно венчавати се у ратно време. Против свадбе ?е била и кра?ица Мари?а, и то ?е довело до коначног прекида ?ихових односа. Винстон Черчил , мада ?е подржавао брак представника ?угословенске и грчке кра?евске династи?е, тако?е се противио кра?евим намерама. Несрпски министри ?ура? Кр?еви? , ?ура? Шуте? и Миха Крек су били миш?е?а да ?е кра?ева женидба ?егова приватна ствар и држали су се неутрално. Са друге стране, Драго?уб Михаилови? ?е чврсто подржавао кра?еву намере и ?уна и ?ула 1943. ?е организовао прикуп?а?е потписа ?угословенских гра?ана ко?и су се слагали са кра?евом одлуком.

Кра? Петар II у разговору са новим председником владе Ивом Шубаши?ем , након првог састанка са ?осипом Брозом у Бари?у , у слободно? Итали?и, 21. ?ун 1944 .

По повратку у Лондон из Каира, кра? се одлучио на женидбу и она ?е одржана 20. марта 1944. у ?угословенско? амбасади. Ме?у званицама било ?е само 19 ?угословена, а ме?у ?има Трифунови?ев наследник Божидар Пури? и Михаилови?ев изасланик ма?ор Во?ислав Лукачеви? , коме ?е кра? доделио зва?е свог а?утанта. Кра?ев кум био ?е британски кра? ?ор? VI . Од британске дипломати?е присуствовао ?е само министар спо?них послова Ентони Идн , док Черчил ни?е дошао иако ?е био позван. Кра?ево венча?е ?е р?аво од?екнуло у ?угословенско? и светско? ?авности.

Черчил ?е 13. априла 1944. информисао кра?а Петра да ?е, уколико не уклони Михаилови?а из емигрантске владе, Велика Британи?а почети да третира ?угословенског кра?а и ?егову владу као сараднике Осовине. Кра? Петар ?е 29. августа 1944. године донео указ О. Бр. 881 ко?им се генерал Драго?уб Михаилови? разрешава дужности начелника Штаба Врховне команде у окупирано? ?угослави?и и став?а на располага?е министру во?ске, морнарице и ваздухопловства.

Под притиском Британаца, у ?еку битке за Срби?у , кра? Петар ?е 12. септембра 1944. позвао четнике под командом генерала Михаилови?а да се ставе под команду комунистичких одреда ?осипа Броза Тита, а оне ко?и то одби?у осудио као изда?нике ко?и ?злоупотреб?ава?у име кра?а и ауторитет круне" ради правда?а сарад?е са непри?ате?ем. Године 1944. Београд ?е ослобо?ен од стране ?единица НОВ? и Црвене арми?е . Поставило се пита?е легитимитета кра?евске власти. Договором ?Тито-Шубаши?“ и пристанком кра?а Петра II решен ?е та? проблем формира?ем прелазне владе на челу са др Шубаши?ем. Указом кра?а Петра II сме?ен ?е генерал Михаилови? са места министра во?ске и морнарице и на ?егово место постав?ен ?осип Броз Тито.

Губитак престола и укида?е монархи?е [ уреди | уреди извор ]

У преговорима изме?у председника кра?евске владе Ивана Шубаши?а и председника НКО?-а ?осипа Броза Шубаши? се састао са Титом у Београду и 1. новембра парафирао нови споразум . ^[33] Према том споразуму, кра? не би смео да се врати у зем?у до одржава?а плебисцита о очува?у монархи?у и пренео ?е сво?а овлаш?е?а на трочлано Намесништво ко?и би били именовани у споразуму са Титом. ^[33] Постигнут ?е споразум да се имену?е трочлано намесничко ве?е (?едан Србин - Ср?ан Будисав?еви? , ?едан Хрват - Анте Манди? и ?едан Словенац - Душан Сернец ) ко?е ?е заступати кра?а Петра II за ?егове одсутности из зем?е, т?. до одлука о унутраш?ем уре?е?у државе ко?е ?е донети Уставотворна скупштина .

Ни кра? ни емигрантски политичари нису хтели да прихвате споразум Тито-Шубаши?. Осла?а?у?и се на америчку подршку, кра? Петар ни?е хтео да потврди споразум и сменио ?е Шубаши?а ?ануара 1945. Са друге стране, Сов?етски Савез ?е био заинтересован да се усво?и Београдски споразум. Иако ?е сматрала да споразум Тито-Шубаши? не иде у корист емигрантско? влади, Велика Британи?е ?е била заинтересована за остваре?е тог споразума, ?ер ?е схватила да ако Београдски споразум не буде реализован, да ?е СССР мо?и ?еднострано да да званично призна?е НКО?-у, чиме би пропали сви британски напори да у послератно? ?угослави?и задржи некакав утица?. Стога ?е Черчил присилио кра?а Петра да прихвати споразум, мада ?е схватио да из ?ега може происте?и мало шта у корист емигрантске владе. На Кримско? конференци?и ?е донесена одлука да се подржи за?едничка влада, после чега ?е кра? Петар попустио и створена ?е. Након дуготра?ног притиска од странке Британаца и Американаца да прихвати свршени чин или ?е све одлучити и без ?ега, Петар ?е 2. март 1945. именовао намесничко ве?е и пренео сва политичка овлаш?е?а на ?их. Привремена влада ДФ? ?е образована 7. марта на челу са Титом и Шубаши?ем као министром иностраних послова и добила ?е ме?ународно призна?е.

Пошто ?е 7. августа 1945. године у Београду отпочело Тре?е заседа?е АВНО?-а , кра? Петар II ?е одлучио да прогласом од 8. августа опозове сву тро?ицу кра?евских намесника. Ме?утим, намесници се нису повиновали опозиву, а Привремена влада ?е зак?учком од 10. августа и формално анулирала кра?еву одлуку. ^[34]

Монархи?а ?е укинута одлуком Уставотворне скупштине од 29. новембра 1945. године, а ?угослави?а се преобразила и током више од четири децени?е остала ?еднопарти?ска држава под влаш?у Комунистичке парти?е . Одлука о одрица?у од сво?их ингеренци?а и преносу истих на намесништво и владу од стране ?едног бро?а историчара се сматра абдикаци?ом, ^{[
тражи се извор
]} док други сматра?у да ни?е никада абдицирао. ^[35]^[36] У изгнанству ?е прво живео у Лондону са сво?ом супругом (оженио се грчком принцезом Александром , 20. марта 1944 ^[37]) и сином Александром , ро?еним 1945. Политички ?е био активан до смрти, тесно ?е сара?ивао са српском емиграци?ом. Послед?е године живота провео ?е у Америци . Био ?е на челу реду Светог ?ована ?ерусалимског. ^[38]

Финанси?ска ситуаци?а након губитка престола [ уреди | уреди извор ]

Прве године [ уреди | уреди извор ]

Првих година након губитка круне, кра? се ?ош увек надао да ?е у зем?и ускоро до?и до промена и рестаураци?е монархи?е. Послед?а финанси?ска средства ко?а ?е добио од сво?е владе износила су 40.000 фунти, као и 30.000 фунти од сво?е уште?евине, немилице ?е трошио. Живео ?е, сходно свом положа?у, у на?бо?им хотелима са раскошним намешта?ем, имао ?е на располага?у два аутомобила и шофере, одмор и празнике проводио ?е у Монте Карлу или Сент Морицу. Део трошкова ишао ?е на издржава?е кра?еве прат?е и обезбе?е?а- ?едног генерала, ?едног саветника и ?ихове породице, затим на скупе при?еме и забаве у луксузним хотелима. Други део средстава трошио ?е на сво?е агенте импровизоване та?не службе и за финанси?ску помо? илегалним активностима. Када су финанси?ска средства била исцрп?ена, кра? ?е почео да прода?е породичне драгоцености, ко?е ?е успео да изнесе из зем?е ? драгу?е, драго каме?е, смарагде, огрлице, украшене ди?адеме ко?е ?е ?егов отац откупио од ?едне руске грофице ?ош 1920. године. Неки од смарагда били су величине кокоши?ег ?а?ета, али их ?е он продао ?едном ?увелиру по цени знатно нижо? од ?ихове стварне вредности. ^[39]

Кра? ?е оправдавао сво?е троше?е новца чи?еницом да у ?еговом образова?у ни?е било лекци?а ко?е би га научиле како се економише ? увек ?е доби?ао и трошио колико му ?е било потребно. Горко се ка?ао што ни?е купио ку?у када ?е имао дово?но новца. Био ?е потпуно слом?ен сазна?ем да се налази на ивици сиромаштва, без дово?но средстава за издржава?е породице. Покушава?у?и да на?е излаз из ситуаци?е у ко?о? се нашао, 1951. године преселио се у САД. У ?у?орку, на Менхетну, изна?мио ?е два трособна стана, ?едан за себе и кра?ицу, други, нешто комфорни?и, за принца Александра и ?егову дади?у. Услед финанси?ске ситуаци?е у ко?о? су се нашли, више нису могли да пла?а?у шофера, куварицу и слушки?у, те ?е сав терет пао на кра?ицу Александру, ко?а се, ненавикнута на послове у вези са одржава?ем дома?инства, стално осе?ала уморно. Кра?ица ?е ретко излазила из стана и одби?ала ?е да иде у посете при?ате?има ?ер ни?е имала новца да се обуче онако како би желела. ^[40]

За то време кра? ?е обилазио изблеглице и прогнане ?угословене у Америци и Канади, апелу?у?и на националне организаци?е да се тим ?удима укаже помо? у смешта?у и приликом запош?ава?а. При обиласку логора бивших ратних зароб?еника у Немачко?, срео са тридесетак генерале бивше Кра?евске во?ске, ко?и су живели у кра??о? беди. За збри?ава?е ?угословена у Америци, Аустрали?и, Западно? Немачко? и Француско?, знача?ну финанси?ску помо? доби?ао ?е од кнеза Монака, принца Рени?еа. ^[41]

Кра?ева имовина у ?угослави?и и ?ена конфискаци?а [ уреди | уреди извор ]

Заоставштина кра?а Александра Кара?ор?еви?а [ уреди | уреди извор ]

Након убиства кра?а Александра, кнез Павле ?е, у сво?ству првог намесника и старате?а ?егове тро?е малолетне деце, располагао ?иховом имовином. Ве?ко Петрови?, бивши кра?ев адвокат, ?е ве? у ?ануару 1935. године извршио попис имовине кра?а Александра и благовремено га доставио кнезу Павлу. У погледу задужбинског има?а на Опленцу, Петрови? ?е указао на чи?еницу да ?е ма?им делом остало од кра?а Петра I, у насле?е, као засебна установа под именом Задужбине кра?а Петра, али да ?е други, ве?и део тог има?а купио кра? Александар. По же?и кра?а Александра, тапи?е куп?еног има?а гласиле су на име Задужбине Св. ?ор?а на Опленцу, али то ни?е иск?учивало могу?ност да ?егови наследници, можда, задрже за себе дворац и виноград као приватну имовину. ^[41]

Кнез Павле ?е расподелу имовине кра?а Александра одлагао до послед?ег тренутка. Тек у октобру 1938. године започета ?е оставинска расправа, ко?а ?е завршена у ма?у 1940. године. На основу увида у заоставштину кра?а Александра, Срески суд за град Београд ?е 27. октобра 1938. године донео одговара?у?а реше?а, од ко?их су на?важни?а следе?а:

1. Оглашава за наследнике целокупне приватне непокретне и покретне имовине кра?а Александра: ?егове синове кра?а Петра II, кра?еви?а Томислава и кра?еви?а Андре?у на равне делове, с тим да се поклони ко?е су добили за живота кра?а Александра, има?у рачунати у наследне делове.

2. Кра?ици Мари?и, на име удовичког ужива?а, припада сума од 6 000 000 динара годиш?е, као и стан снабдевен стварима, посу?ем и превозним средствима, како долику?е кра?ици ?угослави?е. Дава?е овог ужива?а пада на терет кра?а Петра, као наследника круне.

3. Кра?у Петру II припада право ужива?а, са осталим члановима Кра?евског дома, по кра?ево? дозволи, задужбинског има?а на Опленцу, при чему се он, као влада?у?и кра? из династи?е Кара?ор?еви?а, има увек старати и управ?ати том Задужбином. ^[42]

Од покретне имовине, Суд се на?више бавио оном ко?а ?е била у трезорима и касама Морган банке и Комп. у Паризу, а ко?а се састо?ала од вредносних папира- акци?а облигаци?а и обвезница разних предузе?а. Након утвр?ива?а вредности кра?еве оставштине, Срески суд за град Београд ?е 8. ма?а 1940. године донео реше?е по коме сва та имовина припада кра?у Петру II, кра?еви?у Томиславу и кра?еви?у Андре?у на равне делове. Како су сва три наследника били малолетни, целокупном покретном и непокретном имовином и да?е ?е располагао кнез Павле у сво?ству намесника. ^[43]

За двадесет година сво?е владавине, кра? Александар ?е стекао и оставио наследицима велики иметак. ?егово богатство ни?е потицало од прима?а ко?а ?е, путем цивилне листе, доби?ао од државе, ве? пре свега предузетничким пословима. Кра? Александар ?е имао осе?а? за приватност и желео ?е да сам нешто створи. Ова склоност ?е посебно изражена код Кара?ор?еви?а и због тога што су годинама живели у емиграци?и без икакве имовине. Куповином зем?ишта на Топчидеру и у Раковици 1924. године основано ?е Дворско по?опривредно добро. Почело се од производ?е зимског повр?а и цве?а у стакленицима на простору од 8 хектара и 75 ари у Дворско? башти у Раковици, а наставило се оснива?ем Дворске економи?е у Топчидеру, са ергелом за ко?е, шталом за краве и живинарником. Задужбинско има?е на Опленцу стално ?е уве?авао, откуп?у?у?и годинама плацеве од се?ака. Временом оно ?е заузимало површину од 143 хектара и 68 ари, а састо?ало се од шуме и паркова, винограда, во??ака, ораница и ливада. Баве?и се пона?више га?е?ем винове лозе, кра? ?е подигао сопствени подрум, из кога су излазила позната вина Опленка , бело, и Три?умф , црно, ко?е ?е извожено и на страна тржишта. Кад се посао мало развио и приходи уве?али, куп?ено ?е зем?иште у Демир Капи?и, тако?е наме?ено за сад?у винограда, као и има?е у Сокоба?и, ко?е ?е претворено у Кра?еве ливаде, са ко?ег ?е сакуп?ано сено за потребе Дворске економи?е у Топчидеру. Тако?е, кра? Александар ?е остваривао и велике приходе инвестира?ем у експлоатаци?у рудника Железник, Нересница и Бродица, дуж пута Кучево-Ма?данпек, у ко?има су откривена налазишта златне руде. Изва?ена руда ?е прера?ивана у фабрици Благо?ев камен , ко?а ?е била у власништву француско-итали?анског друштва. ^[44]

Ста?е кра?еве имовине током Другог светског рата и ?ена конфискаци?а [ уреди | уреди извор ]

Рат, окупаци?а и послератна владавина комуниста произвели су тешке последице за зем?у, а на удару ?е била и имовина, оставштина кра?а Александра, доде?ена наследницима, ?еговим синовима, Као што ?е ве? речено, знатно рани?е пре агреси?е на ?угослави?у, влада ?е на?ве?и део државног новца, у злату и страно? валути изнела из зем?е и депоновала у банкама Велике Британи?е, Америке, Бразила и Турске. Брзина ко?ом су се одви?але операци?е немачке во?ске, онемоги?или су да се из зам?е изнесе преостали део државног новца, и посебно оних вредности ко?и су потицали из Двора. Пред одлазак Симови?еве владе из зем?е, чи?ени су послед?и напори да се од свега тога нешто сачува. ^[45]

Одмах при одласку кра?а Петра из Острога, у та? манастир ?е пристигла из Никши?а колона дворских аутомобила, са прт?агом, ко?и ?е евакуисан из Београда. Он ?е садржао део државног новца: 10 сандука злата и 15 вре?а новчаница (у хи?адаркама у вредности од 375 000 000 динара) и део ?дворских ствари: 10 колета, ко?е сандука, ко?е кофера, ме?у ?има и 1 гвоздена касица и 71 уметничка слика на платну од Рафасла, уви?ена у ролну.“ Сви сандуци и кофери били су зак?учани и старешина манастира, коме су предате на чува?е, могао ?е само да препостав?а да ?е у ?има било ?златних предмета“. ^[45]

Када ?е об?ав?ена капитулаци?а ?угословенске во?ске, старешина манастира, архимандрит Леонти?е Митрови?, одлучио ?е да сакри?е бар нешто од поменутог блага, како непри?ате?у не би пало све у руке. Из магацина манастира, где су чувани, извукао ?е 6 сандука државног злата и 2 кожна кофера и металну касицу ?дворских ствари“ и закопао их у зем?у (при закопава?у ?е био присутан и професор Сара?евске богослови?е Андри?а Копривица, ко?и се у том тренутку затекао у манастиру). Ве? 25. априла у манастир су упали Немци, предво?ени агентима Гестапоа, те су извршили претрес и свих простори?а и из магацина извукли: 4 сандука државног злата, 15 вре?а са новчаницама, 11 сандука дворских ствари са сликом Рафаела и све то натоварили на сво?е камионе. Запленили су и 3 заостала дворска аутомобила и повели су са собом и српског патри?арха Гаврила. У току рата ?е, у потрази за преосталим благом, дошло до ?ош ?едног упада у манастир Острог. 2. августа 1944. године, док су четници водили борбе с партизанима, ?ихов во?вода Павле ?уриши? извршио ?е упад у манастир и тражио од старешине манастира, под прет?ом смр?у, да му преда сандук са златним новцем. Под таквим околностима, он им ?е показао место где ?е закопан ?едан сандук; четници су га откопали и однели са собом. ^[46]

Послед?у п?ачку преосталог државног новца и кра?евих драгоцености извршиле су комунистичке власти. Индискреци?ом Андре?е Копривице, тада ве? бившег професора Богослови?е и помо?ника министра просвете на Цети?у, ОЗНА ?е дознала где се кри?е закопано благо. Начелник ОЗНЕ, Саво Бркови? 22. априла 1945. године дошао ?е у манастир Острог и са во?ницима приступио откопава?у преосталих 5 сандука државног новца, 2 кофера златних ствари и металну касицу, ко?и су припадали Двору. После свега тога, старешина манастира архимандрит Леонти?е, могао ?е само да констату?е како ?ништа ни?е могло бити сачувано“, мада ?е учинио све, излажу?и чак и сво? живот, да се спасе бар нешто. ^[46]

Да?и потступак са запле?еним благом водиле су комунистичке власти, с тим да никако не падне у руке привременом управнику Кра?евих добара. Начелник ОЗНЕ са Цети?а известио ?е да ?е комиси?ски утвр?ено шта ?е све прона?ено у откопаним сандуцима (златни новац, златне шипке, златно посу?е и касета). Све ?е то поново упаковано у 10 дрвених сандука и послато у Београд Министарству одбране. Ово Министарство ?е на да?у надлежност то упутило министру финанси?а Сретену Жу?ови?у, а ова? о томе известио потпредседника владе Карде?а, ко?и се сложио са ?еговом сугести?ом да се ?опомене Управа Кра?евих добара. да нема праве тражити државне ствари и Кра?еве без званичне комиси?е. ^[47]

О пита?у имовине кра?а Петра II, записано ?е у анесксу Споразума Тито ? Шубаши? од 7. депембра 1944. ово:

?Кра? Петар II може за ври?еме сво?е одсутиости располагати сво?им иметком и добрима у зем?и. Управа Кра?свих добара сто?и кроз то ври?еме под надзором Кра?евског Намесништва.”
?Омогу?и?е се и гарантовати потребне редовне везе и оп?е?е изме?у ?. В. Кра?а и Кра?евског Нам?есиштва.“

Иако ?е и ова? анекс сво?еручно потписао, Тито ?е био унапед решен да га не спроведе, као што ни?е био спреман да испошту?е ни потписани Споразум у целини. Узалуд ?е кра? Петар, позива?у?и се на анекс тог Споразума, у неколико наврата тражио од сво?их намесника да га известе о ста?у ?егове имовине, интересу?у?и се посебно да ли ?е сачувана архива Двора, из Београда ни?е доби?ао никакав одговор. Све што су чинили комунистичке власти у зем?и било ?е да фактички одмах преузму ту кра?еву имовину у сво?е руке, а да се ?ош неко време, из обзира према ме?ународно? ?авности, формално држе потписаног договора. ^[48]

Из тих разлога, 25. ма?а 1945. године образована ?е ?Управа Кра?евих добара“, а за управника ?е постав?ен арти?ери?ски бригадни генерал у пензи?и, ?ован Павлови?, ко?и ?е ту дужност вршио и у време Кра?евине ?угослави?е. Ме?утим, на дан образова?а ?Управе Кра?евих добара“, ?ен управник, генерал Павлови? ?руковао“ ?е само кра?евим ку?ама у Београду, у улици Крунско? бр. 7 и Сара?евско? улици бр. 37. Сва остала Кра?ева добра преузела су под сво?у управу и користиле државне власти Демократске федеративне ?угослави?е, односно по?единих република, на чи?о? су се територи?и та добра налазила, Во?не власти у Београду запоселе су одмах Двор на Деди?у, Бели Двор са свим об?ектима и покретним инвентаром, обе виле у Толсто?ево? улици бр. 2, ку?у у улици кра?а Александра, тако?е, са затеченим инвентаром. ^[48]

У Белом двору смештена ?е службена канцелари?а маршала Тита. Двор на Деди?у, у време рата знатно оште?ен, а затим оп?ачкан, после поправке, доде?ен ?е на привремено кориш?е?е Канцелари?и Кра?евских намесника. Задужбинско има?е на Опленцу, Економи?у у Топчидеру и Башту у Раковици узело ?е под сво?у управу Министарство по?опривреде Срби?е. Црква на Опленцу ?е, приликом борбе за ослобо?е?е, пого?ена са 8 арти?ери?ских граната: кров-кубе проби?ени су, ве?ина прозора ?е разби?ена, па ?е посто?ала и опасност оште?е?а мозаика у унутраш?ости цркве, услед кише и влаге. Због немарности, изгорео ?е кров у Подруму вина и он ?е постао неупотреб?ив. Задужбински дом (хотел), оште?ен ?е, а сва покретна имовина ?е однета. ?едино ?е очуван виноград и у прво? послератно? години очекивала се берба око 200 000 килограма грож?а. ^[49]

,,Управа Кра?евих добара” у неколико наврата покретала ?е пита?е и ургирала да ?о? се врате сва добра, ко?а су припадала кра?у Петру и члановима Кра?евоског дома. Наивно. веру?у?и да ?е до тога ипак, до?и, управник, генерал Павлови?, израдио ?е и општи план за управ?а?е добрима. Он ?е обухватао: прикуп?а?е и став?а?е под ?егову Управу свих добара, одржава?е поседа и об?еката на ?има, подиза?е и рационално експлоатиса?е свих оних добара, ко?и, по сво?о? природи могу да да?у приходе. Подносе?и овакав извешта? Намесништву генерал Павлови? ?е замолио да се он достави на уви?а? кра?у Петру, како би он могао дати ?сво?е примедбе, сагласност и евентуално, налоге за буду?и рад. Наравно, то ни?е учи?ено и кра? Петар никад ни?е добио ни ова?, ни било ко?и други извешта?. Уместо тога, постав?ен ?е државни орган, директор Канцелари?е Намесништва, ко?и ?е контролисао и рад Намесништва и послова?е Управе кра?евих добара, тако да та Управа ?не може самостално урадити ништа, ве? само по ?еговим инструкци?ама“. Задатак директора Канцелари?е Кра?евског намесништва био ?е да се створи привид, нарочито у ме?ународно? ?авности, како се ствари око кра?еве имовине одви?а?у у оквиру посто?е?их договора и закона. У том погледу, он ?е издавао овакве инструкци?е: ? Што се тиче проноше?а гласова од стране реакционара и непри?ате?ских елемената, да су Кра?ева има?а оп?ачкана и да их разноси ко стигне, то ?е се у даном моменту об?авити да ?е то лаж. “ ^[50]

Припрема?у?и се да потпуно ?легализу?е ве? присво?ену Кра?еву имовину, комунистичким властима ?е засметао и управник Кра?евих добара, генерал ?ован Павлови?, ко?и ?е стално ургирао да се одузета добра врате под ?егову управу. Реше?ем Савезног министарства индустри?е од 6. фебруара 1946. године, укинута ?е дотадаш?а управа и именована ?Принудна управа Кра?евих добара”. Прима?у?и дужност, нови принудни управник, генерал ма?ор Никица Кнежеви? добио ?е задатак да прикупи и евидентира сву имовину чланова Кра?евског дома. Затечено ста?е описао ?е овако: цео инвентар Двора династи?е Кара?ор?еви?а, ко?и се налазио у Добри?ско? улици бр. 13 био ?е у потпуном нереду: архива, библиотека, намешта?, све ?е набацано без икаквог реда и без икакве заштите од влаге и оште?е?а. Приступило се на?пре сре?ива?у и инвентариса?у архива и библиотека, да би затим, све то било уступ?ено Државном архиву, односно Народно? библиотеци на чува?е и да?е сре?ива?е. На основу података из архива утвр?ено ?е посто?а?е ?едног сандука, ко?и ?е носио бро? 23 у коме су смештене разне драгоцености, ко?е су припадале кра?у Петру. Ова? сандук ?е дат на чува?е Народно? банци ?ош у време окупаци?е и за све то време ни?е отваран. Принудна управа ?е, затим, приступила евидентира?у вредносних папира чланова Кра?евског дома, ко?и су се чували у трезорима Народне банке и проценила ?ихову укупну вредност. На кра?у, иду?и по по?единим републикама, извршен ?е попис целокупне непокретне имовине, ко?а се водила на кра?а Александра Кара?ор?еви?а, односно на ?егове наследнике: кра?а Петра, кра?еви?а Томислава и кра?еви?а Андре?е, као и имовине кра?ице Мари?е, кнеза Павла и кнеги?е Олге Кара?ор?еви?. ^[51]

,,Легализаци?а“ ве? одузете кра?еве имовине ни?е се моглла извршити редовним путем, доноше?ем одговара?у?ег закона. Ишло се, стога, заобилазним путем, просто издава?ем указа. Позива?у?е се на неке чланове закона о држа?анству и неког закона ?о врстама казни“ из 1946. године, Председништво Президи?ума Народне Скупштине ФНР? издало ?е 8. марта 1947. године ?указ“, ко?им се одлучу?е: ? Одузима се држав?анство Федеративне Народне Републике ?угослави?е и конфиску?е целокупна имовина: Петру Александра Кара?ор?еви?а, Александру Петра Кара?ор?еви?а, Томиславу Александра Кара?ор?еви?а, Андре?у Александра Кара?ор?еви?а, Мари?и Александра Кара?ор?еви?а, Павлу Арсена Кара?ор?еви?а, Олги Павла Кара?ор?еви?а, Александру Павла Кара?ор?еви?а, Николи Павла Кара?ор?еви?а и ?елисавети Павла Кара?ор?еви?а, сада сви у иностранству. Спрово?е?е ове одлуке поверава се Влади Федеративне Народне Републике ?угослави?е .” ^[52]

Позива?у?и се на ова? указ Президи?ума савезне Народне скупштине од 8. марта 1947. године, Титова влада ?е издала ?Наредбу“ у ко?о? се тражи да надлежни срески судови спроведу конфискаци?у кра?еве имовине на свом подруч?у. Овом конфискаци?ом ни?е по?опривредно добро Опленац за?едно са свим зградама и инвентаром, ко?е ?е дато на управу Председништву владе Републике Срби?е. ^[53]

Напори кра?а Петра II за повра?а? имовине [ уреди | уреди извор ]

Кра? Петар ?е улагао доста напора за повра?а? сво?е имовине, не само због сво?их финанси?ских тешко?а и немаштине, ко?е ?е тешко подносио, ве? и да би помогао своме народу у емиграци?и, ко?и ?е живео у кра??о? беди. Око сто хи?ада ?угословена, ко?и су поткра? рата напустили сво?у зем?у, или су, као ратни зароб?еници, остали у ту?ини и изганству, не желе?и да живе под комунистичким режимом, пратиле су на?ве?е неда?е у сабирним логорима, или на принудном раду у рудницима. Само ?едан ма?и део ?их био ?е политички организован и кроз сво?е организаци?е водио борбу за успостав?а?е демократског поретка и слобода у сво?о? зем?и. ^[54]

Опреде?у?у?и се да сам потражи правду на суду, кра? Петар ?е кра?ем 1947. године ангажовао адвоката ?ор?а Радина и упознао га са делом непокретне и покретне имовине, ко?ом располаже у зем?и на основу пресуде Првостепеног суда у Београду о расподели заоставштине ?еговог оца кра?а Александра. Проценио ?е да вредност целокупне ?егове имовине у ?угослави?и износи око 60 милиона ондаш?их "америчких долара. Замолио ?е тако?е адвоката да испита могу?ност одштете за ?угословенске ратне зароб?енике, чи?а конфискована има?а вреде неколико милиона америчких долара. ? Стало ми ?е да Вас уверим “ ? писао ?е адвокату Радину ? да ?а овде не тежим толико да доби?ем одштету за оно што су ми Титови разбо?ници отели, него хо?у да спасем наше злато и да помогнем хи?адама наших болесних избеглица, ко?и ми се свакодневно обра?а?у за помо?. Изме?у осталих доказа за Мо?а потражива?а, можете корстити и додатак споразуму Тито ? Шубаши?, у коме ?е Тито сво?им потписом гарантовао да не?е дирати у Мо?у приватну имовину, па ипак ми ?е све покрао... Понав?ам да треба радити врло хитно и енергично, да би се злато спасло и Наша ?адна емиграци?а помогла” . ^[54]

Алвокат Радин концентрисао ?е сво?е напоре да се замрзне злато Кра?евине ?угослави?е, депоновано у америчке банке и да се из тих "златних резерви, свентаулно исплати, бар делимично, одштета за кра?ева потражива?а. У испитива?у таквих могу?ности у Вашингтону, наишао ?е на тешко?е, због имунитета, ко?и штити ?угослави?у, као страну државу. Алвокат ?е онда покушао да убели америчке судове ла сво? лоталани?и став измене и усво?е праксу тива?парских судова. ко?и праве разлику изме?у приватних, олосио гра?анских потражива?а од страних држава и ?авних потражива?а. Пошто су се амерички судови и да?е слепо држали сво?их прописа, алвокат Радин ?е обавести кра?а о том свом првом неуспеху ? Практично наша договара?а изглелала су овако: Ако поднесемо тужбу сулу, са ко?ом би одмах тражили да се имовина ?угослави?е заплени док се ствар не реши, коме та имовина припада, адвокати данаш?ег диктаторског режима у ?угослави?и, затражили би од Сте?т Департмента цертификат да ?угослави?а. као призната држава ужива имунитет код овдаш?их судова .“ Адвокат ?е ?ош видео могу?ност за реализаци?у кра?евих потражива?а, ако се инсистира да ?е Америка и матери?ално одговорна за неизвршава?е Споразума Тито-Шубаши? потвр?ен на ме?ународно? конференци?и на ?алти. Питао ?е и кра?а да ли може доказати ?ла известан део злата или друге имовине ?угослави?е у Америци ?есте непосредна имовина Вашега Величанства“. ^[55]

Кра? ?е потврдио да ?е Америка ?матери?ално одговорна“ за неиз- врше?е Споразума Тито-Шубаши?, ?ер ?е на ?алти ?авно прихватила да ?е се старати о ?еговом изврше?у. Он тако?е сматра да ?е био активни учесник у америчко? во?сци, као врховни командант свих оних ?угословенских ваздухопловних ?единица, ко?и су активно учествовали у операци?ама америчких оружаних снага и да према томе он има право да тражи од владе С?еди?ених Америчких Држава ?да узима у заштиту и мо?е интерасе, као што узима у заштиту и интересе оних сво?их држав?ана, ко?и су то постали после рата, а на основу стечених заслуга у рату“. ^[56]

Да известан део злата, ко?и се налази у Америци ?есте део ?егове приватис имовине, кра? доказу?е следе?им чи?еницама: Он ?е ?едан од ве?их акционара Народне Банке Кра?евине ?угослави?е, ко?а ?е правни сопственик злата, а познапо ?е да ?е Банка то злато, ко?е се сада налази у трезорима у Америци, купила новцем, ко?и су ?о? акционари дали. Осим тога, уочи самог рата, дат ?е на чуна?е ово? Банци ?едан део ?еговог злата, ко?е ?е ва?ено у кра?евом приватном рудику Нерес- ница. Нанео ?е и подататак да ?е Управа Двора продавала Народно? Банци око 500 килограма злата, док ?е приближно исту количину оста- в?ала у оанчине трезоре на чува?е, пошто у Двору ни?е било дово?но сигурних сефова. ?едан део ?егових личних и породичних драгоцености био ?е тако?е предрат на чува?е у трезоре Банке. ?Чим ?е “Народна Бана Кра?евине ?угослави?е примила на чува?е вики део Мо?е личне имовине“ ? образлаже кра?? ?она ?е самим тим примила и одговорност за исту. ?а налазим да и по правно?, а и по логично? науци и пракси, имам право да тражим од заоставштине Народне Банке Кра?евине ?угослави?е да ми исплати што ?е од мене примила/.../ Народна Банка Кра?евине ?угослави?е ни?е била државна установа, него само привилеговани смисиони завод, потпуно приватна установа, ко?а ?е била само под државном контролом, као и све остале приватне банке.“ Указу?у?и на ове нове моменте, кра? ?е тражио од свога адвоката да насто?и по сваку цену да спасе ово злато, како га комунисти не би употребили за куповину топова, док он само жели да помогне ?нашо? национално? емиграци?и, кад су ?е наши велики при?ате?и и савезници заборавили и оставили да гладу?е и умире, ?ер нема чиме да се лечи. ^[57]

После свих ових доказа, адвокат ?е био оптимиста, обавештава?у?и кра?а да се може успети, ?ер треба очекивати помо? од Сте?т Департмента где посто?и ?дефинитивно миш?е?е да су адвокати кра?а Петра ?уди високог моралног нивоа и предани случа?у". Све то може да поквари ? додао ?е ?ош адвокат ? ?едино ?висока политика“, ко?а ?е у склопу Сов?етско-америчких односа. ^[58]

А управо се то догодило. Док су преговори о кра?евим потражива?има текли, а они увек дуже потра?у, настао ?е нагли обрт у односима западних зема?а према ?угослави?и. После раскида са Ста?ином, Тито ?е, од?едном постао ми?еник Запада. Владе Велике Британи?е, Француске и Америке утркивалео су се ко ?е му пружити ве?у политичку и матери?алну помо?. Те 1948. године кра? Патар ?е лично интервенисао и код председинка Трумана, али ?е америчка администраци?а увек налазила изговоре да ?егове захтеве не узме у разматра?е. Тражило се да иза тога захтева сто?и ?едан одбор, састав?ен од представника Срба, Хрвата и Словенаца, а то ?е било тешко остварити. ^[58]

Уопште у?ев, кра? Петар ни?е имао сре?е да до?е макар до ?едног дела сво?е имовине. ?едном приликом ?е открио да у неко? шва?царско? банци посто?и та?ни рачун на ко?и ?е ?егов отац, кра? Александар, улагао доста новца.. Ме?утим, ни?е знао шифру рачуна и без тога банка ни?е могла ништа да му исплати, Када ?е 1960. године умрла ?егова ма?ка, кра?ица Мари?а, ко?а ?е иначе, наследила и од сво?е ма?ке, румунске кра?ице Мари?е, позамашну своту новца, ни?е му оставила ништа. Тестаментом, ко?и ?е об?авила сва енглеска штампа, сво? иметак и сав новац оставила ?е мла?им синовима Томиславу и Аидре?у, док ?е на?стари?и син кра? Петар, према ?еном завешта?у, ?на други начин осигуран“. ^[59]

Послед?е године [ уреди | уреди извор ]

После неуспеле трансплантаци?е ?етре, ?ер ?е боловао од цирозе ?етре , умро ?е у денверско? болници 3. новембра 1970. године, у ко?у ?е прим?ен под псеудонимом Петар Петрови?. ^[60]

Тело кра?а Петра прво ?е било изложено у српско? православно? Цркви Христа Спасите?а у калифорни?ском граду Арке?ди?а ^[61], а затим ?е испра?ено на сахрану у Цркви Светог Саве у Либертивилу (САД). Према писа?у Неде?ника , званични извешта? болнице у Денверу о ?егово? смрти ?е гласио: ^[62]

Име: Петар

Презиме: Петрови?

Пол: мушки

Датум смрти: 3. новембар 1970.

Раса: бела

Датум ро?е?а: 6. септембар 1923.

Место смрти: Денвер

Држава ро?е?а: ?угослави?а

Држав?анство: ?угословенско

Брачно ста?е: неоже?ен

Удовица: нема

Соци?ално осигура?е: нема

Занима?е: непознато

Врста посла: непозната

Име оца: Александар Петрови?

Име особе ко?а при?ав?у?е: Мици Лоу

Веза са умрлим: при?ате?

По ?егово? же?и ?е после смрти требао бити пребачен у Лос Ан?елес , одакле би се ?авило да ?е преминуо тамо, а не у Денверу. ^[62] Два дана касни?е, 5. новембра 1970. године, ?у?орк та?мс ?е пренео вест о Петрово? смрти, а као место смрти и ?есте била наведена болница у Лос Ан?елесу. У то? вести узрок смрти ни?е био споменут. ^[63]

?егови посмртни остаци су ексхумирани 17. ?ануара 2013. године са ци?ем да буду пренети у задужбинску Цркву Светог ?ор?а на Опленцу (код Тополе). По доласку у ота?бину ?егови посмртни остаци су почивали у дворско? капели Светог Андре?а Првозваног у склопу Двора на Деди?у . ^[1] Државна сахрана четири члана породице Кара?ор?еви? обав?ена ?е 26. ма?а 2013. на Опленцу. ^[64]^[65] На ?егово? сахрани 1970. као и 2013. опело ?е служио исти свештеник Марко Тодорови?. ^[66]

Рехабилитован ?е реше?ем Вишег суда у Београду од 10. ?ула 2015. ^[67]

По ?ему се зову ОШ ?Кра? Петар II Кара?ор?еви?” Београд и ОШ ?Кра?а Петра Другог“ Ужице .

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

16. Кара?ор?е Петрови?

8. Александар Кара?ор?еви?

17. ?елена ?ованови?

4. Петар I Кара?ор?еви?

18. ?еврем Ненадови?

9. Персида Ненадови?

19. ?ованка Милованови?

2. Александар I Кара?ор?еви?

20. Мирко Петрови? ?егош

10. Никола I Петрови? ?егош

21. Анастаси?а Мартинови?