Teodosije I , punim imenom Flavije Teodosije ( lat . Flavius Theodosius , rođen 347. godine, stupio na presto 379. godine, umro 395. godine) bio je rimski car . Ujediniv?i isto?ni i zapadni deo carstva, Teodosije je bio poslednji car koji je vladao jedinstvenim Rimskim carstvom . Nakon njegove smrti carstvo je trajno podeljeno na dva dela i ostalo je podeljeno sve do pada Zapadnog rimskog carstva . Zna?ajan je i zbog toga ?to je hri??anstvo proglasio jedinom zvani?nom religijom carstva.

Gracijan , car Zapadnog rimskog carstva (375?383), 19. januara 379. godine pred vojskom je za cara na istoku imenovao Teodosija, sina nedavno pogubljenog vojskovođe Teodosija Starijeg, koji se ranije uspe?no borio u Britaniji i Africi . Teodosije je izbran zbog svoje vojni?ke sposobnosti i ortodoksije (Gracijan, veoma pobo?an, potpao je pod uticaj Damasa i Ambrozija ). Isto?ni deo carstva je uve?an dijecezama Dakijom i Makedonijom , koje su ranije varvari oduzeli od Valentinijana II . Gracijan i Teodosije su se slo?ili da Gotima dopuste da se nasele u carstvu, a Galijan je tu politiku primenio i na salijske Franke u Germaniji . Teodosije je uskoro po?eo da dominira nad svojim slabim kolegom, te je u?ao u borbu za trijumf ortodoksije. Arijancima su 380. godine oduzete njihove crkve u Konstantinopolju , a 381. godine nikejski simbol vere univerzalno je nametnut odlukama sabora koje su ustanovile vlast mitropolitskih biskupa nad njihovim dijecezama i dale biskupu u prestonici suprematiju nad biskupom Rima .

Za vreme Teodosijeve vladavine kodifikovana je podeljenost između istoka i zapada. Hri??ani na zapadu pokorili su se ovoj odluci, zadovoljni pobedom ortodoksije. Gracijan je tada dozvolio Ambroziju i Damasu da se uz pomo? dr?ave surovo obra?unaju s arijancima. Paganstvo je takođe bilo proganjano: slede?i Teodosijev primer, Gracijan je odbacio titulu velikog pontifika , uklonio kip boginje Pobede ( Victoria , gr? . Nike ) iz zgrade rimskog senata i li?io paganske sve?tenike i vestalke njihovih privilegija i nov?ane pomo?i. Paganski su senatori bili besni, ali su njihovi protesti bili bezuspe?ni, jer je Gracijana nadgledao Ambrozije.

Ova militantna ortodoksna politika izazvala je nezadovoljstvo pagana i arijanaca na zapadu: stoga, kada je Gracijan iz Trijera oti?ao u Milano , vojska Galije i Britanije proglasila je 383. godine svog vođu Maksima Velikog za cara. On je bez te?ko?a zauzeo Galiju, a Gracijan je ubijen u Lionu . Maksim, koji je, kao i Teodosije, bio ?panac i izuzetno ortodoksan, bio je priznat za cara od strane Teodosija. U međuvremenu, tre?i avgust, Valentinijan II, pobegao je u Milano po?to je u Panoniji pretrpeo poraz. On je zapravo stajao pod uticajem svoje majke, Justine, arijanke koja je podr?ku za svog sina tra?ila među arijancima i među paganima Rima, pa ?ak i među afri?kim donatistima (pristalicama jo? jedne od hri??anskih jeresi ). Maksim je 388. godine, stigav?i u Italiju , prvo proterao Valentinijana, a zatim pripremao napad na Teodosija. Ovaj je, prihvataju?i neminovnost rata, oja?ao svoju odlu?nost i odneo nekoliko pobeda. Maksim je ubijen u Akvileji 388. godine i otada je Teodosije vladao i zapadom i istokom. Na istoku ga je predstavljao njegov sin Arkadije , od 383. godine s titulom avgusta. Valentinijan II je poslat u Trijer, zajedno s frana?kim vojskovođom Arbogastom, koji ga je kontrolisao.

Posle nekoliko godina odmora, tokom prefekture Nikomaha Flavijana u Rimu i Tacijana na Istoku, paganstvo je vodilo svoju poslednju borbu: Teodosije je, pod uticajem Ambrozija, koji se usudio da od cara zahteva javnu pokoru 390. godine nakon masakra u Tesaloniki , odlu?io da potpuno elimini?e pagane. Posle nekoliko nasilnih sukoba, 8. novembra 392. godine donet je zakon koji je zabranio pagansku religiju. Tada je Arbogast, po?to je 392. godine Valentinijan II umro u nejasnim okolnostima, za cara proglasio retora Eugenija . Kada je Teodosije odbio da ga prizna, Eugenija su prigrlili pagani u Rimu. Ali, ova poslednja "paganska reakcija" bila je kratkotrajna: 393. godine Teodosije je ukinuo Olimpijske igre , a 394. godine je pobedom kod reke Frigida (danas Vipacco ), između Akvileje i Emone , uni?tio nade Eugenija i njegovih sledbenika. Njegova je namera bila da svog sina Honorija , progla?enog za avgusta 393. godine, postavi za upravnika nad zapadom, a da svog starijeg sina Arkadija po?alje natrag na istok. Međutim, Teodosijeva iznenadna smrt 395. godine ubrzala je podelu carstva.

Teodosije se uspe?no nosio s galskom opasno??u, mada uz preuzimanje rizika, a uspeo je i da zasnuje dinastiju i da nametne strogu ortodoksiju. Kompromisni mir s Persijancima dao je Rimu 387. godine mali deo Armenije , gde je Teodosije osnovao Teodosiopolj (Erzurum) . Pre?iveo je dva uzurpatora na zapadu. Ti su vojni uspesi, međutim, bili postignuti uz pomo? vojske u kojoj su varvari ?inili ve?inu, a to nije bio dobar znak. Prisustvo varvara odaju imena njegovih vojnih zapovednika, uklju?uju?i Franke kao ?to su Rihomer , Meroveh i Arbogast, te polu-Vandalina Stilihona , koji je svojim brakom sa Serenom, Teodosijevom ne?akom, u?ao u carsku porodicu.

Teodosije I na Wikimedijinoj ostavi